КАКО СЕ СРБИЈА ОДНОСИ ПРЕМА СВОМ КУЛТУРНОМ БЛАГУ-КО НАМ ТО ЗАТИРЕ НЕ САМО ЂИРИЛИЦУ ВЕЋ И СПОМЕНИКЕ КУЛТУРЕ КАО И ЦЕЛОКУПНУ ИСТОРИЈУ!?

Foto: RAS / RAS Srbija

Osim sa manastirima na Kosovu i Metohiji, naša javnost nedovoljno je upoznata sa našim ostalim vrednostima na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. I niko se ne uzbuđuje pred činjenicom da je njih zapanjujuće malo: na Unesko listama Srbija ima svega desetak zaštićenih jedinica!

– To je vrlo malo, ako posmatramo Srbiju kao staru evropsku zemlju, sa bogatom istorijom i prebogatim kulturnim nasleđem. Nisu prepreka složene procedure jer sve što smo ikada nominovali kod Uneska bilo je i prihvaćeno, nikada nismo odbijeni – kaže istoričar, nekadašnji upravnik Narodne biblioteke Srbije i državni sekretar za kulturu Dejan Ristić, inače član tima koji je pripremio nominacione dosije za jedinice prihvaćene u periodu od 2014. do 2016.

Pećka patrijaršija

Foto: SPC / Promo Pećka patrijaršija

Ristić pretpostavlja da problem leži u našem odnosu prema kulturi.

– Mi se kulturom ne bavimo ozbiljno, strateški i sistematski, ne doživljavamo je kao resurs, već kao balast, što kao posledicu ima da Srbija retko i nakon velikih vremenskih pauza nominuje nešto kod Uneska. Ovih desetak jedinica pokazatelj su da ne postoji trud da se naša kulturna baština učini vidljivijom i prepoznatiljivijom u svetu – smatra on.

Deo nalazišta u Lepenskom viru

Foto: Zoran Lončarević / RAS Srbija Deo nalazišta u Lepenskom viru

Mnogo lokaliteta na našoj teritoriji ima univerzalnu vrednost koju Unesko očekuje, a isto važi za prebogate zbirke pokretnog ili nematerijalnog kulturnog nasleđa, napominje Ristić.

Miroslavljevo jevanđelje

Foto: A.Stanković / RAS Srbija Miroslavljevo jevanđelje

Da se neko setio na vreme, iduća godina bi bila idealan trenutak da se na Uneskovoj listi nađe i manastir Manasija.

– Manasija, koja je istovremeno divan spomenik sakralne arhitekture i jedna od najznačajnijih i najočuvanijih fortifikacija u Srbiji, dogodine će navršiti šest vekova svog postojanja, a prilika da se za tu impresivnu godišnjicu nađe pod zaštitom Uneska je – propuštena. Još stariji lokaliteti na našoj teritoriji koji datiraju iz praistorije i antičkog razdoblja značajni su u svetskim okvirima. No, iz celog tog korpusa samo je Feliks Romulijana pod zaštitom Uneska. Šta je sa Justinijanom Primom ili Lepenskim virom? Kolevka praistorijske kulture, Vinča kod Beograda, potpuno je zapuštena i prepuštena našoj zajedničkoj nebrizi i zaboravu. U zemlji koja kulturu doživljava kao resurs, Vinča bi bila fantastična turistička atrakcija koja bi tom delu prestonice donosila ogromne prihode i uticala na poboljšanje ugleda Srbije u svetu – procenjuje ovaj istoričar.

Manasija treba da se nađe na listi

Foto: Shutterstock Manasija treba da se nađe na listi

Po njemu, Feliks Romulijana, Justinijana Prima i Sirmijum tri su bisera kojim Srbija raspolaže.

– Sirmijum bi lako mogao da bude prva jedinica koju Unesko štiti na teritoriji Vojvodine. U tom delu zemlje trenutno ništa nije pod zaštitom Uneska, mada kompleks fruškogorskih manastira ima taj potencijal. Dalje, Đerdapska klisura može da se kandiduje za zonu izuzetnih prirodnih i kulturnih odlika gde se spajaju praistorija (Lepenski vir), antika (Trajanova tabla) i srednji vek (niz fortifikacija od Golupca do Rama) – smatra on.

Telegram objave rata Austrougrarske Srbiji

Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija Telegram objave rata Austrougrarske Srbiji

Odgovorno upravljanje kulturnim nasleđem, koje se danas potencira u svetu, kod nas je i dalje strana ideja.

– U zaštitu lokaliteta kod nas se malo ulaže, čak i kada nose oznaku „kulturna dobra od izuzetnog značaja“. I to se ne odnosi samo na nasleđe na Kosovu i Metohiji koje je, nažalost, vrlo ugroženo, već i na ostale jedinice našeg kulturnog nasleđa. Ono je jedini resurs na planeti koji je nepresušan, ali i neobnovljiv. Stoga bi trebalo da se ugledamo na mnoge zemlje Evrope koje su svoje nasleđe učinile turističkim atrakcijama, te putnici u te zemlje hrle, ne zbog noćnog života i dobre hrane, već da vide ta svedočanstva prošlosti – smatra Dejan Ristić.

Obaveza boljeg čuvanja

Dejan Ristić

Foto: Petar Marković / RAS Srbija Dejan Ristić

No, ni gomilanje kulturnog nasleđa nije rešenje ako se njime odgovorno ne upravlja, ako se ono ne štiti i ne vrednuje.

– Studenica je po mnogo čemu jedinstvena u sakralnoj arhitekturi, ali ni ona, ni Stari Ras sa Sopoćanima ne koriste se kao središta koja mogu da dovedu do razvoja krajeva u kojima se nalaze. Kada Unesko štiti vaše kulturno nasleđe, ne radi se samo o časti već i odgovornosti i obavezi boljeg očuvanja tih jedinica. Oko njih treba da se objedine kultura, prosveta, nauka, umetnost i privreda, jer lokaliteti pod zaštitom Uneska su fantastčne turističke atrakcije – kaže Ristić.

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: