КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ
Трега у времену из црног шешира
Повод за ово и овакво обраћање српском читаоцима је „атомски удар“ с леђа једног српаког министра на председника Империје зла. Склони смо да се ругамо неким бившим моћницима, склони смо да прецртамо, боље речено попљујемо по свему што је било прије ове власти, али немамо основну политичку вољу и културу да се супроставимо садашњим нашим господарима живота. Ти наши господари живота преносе то господарење и на међународну сцену. Као дугогодишњи дипломата, осјећао сам се јадно када сам видео како министар заскаче страног Председника. Посебно је недопустиво у дипломатији и међународним односима (прекршене су све норме протокола и церемонијала) да се министар насликава са Председником Империје прије сусрета Председника Србије и Председника Империје.
Министсре треба кјажњавати
У једном моменту сам помислио да се све то одиграва у некој чађавој механи на путу од Београда до Житорађе, те да пјевач неком домаћем моћнику пјевуши на увце или некој арлаукачи (са леве стране), како их проглашавају „српским иконама“, „српским мајкама“.
Интересантно, тај манир је био увријежен у доба комунизма. Када би партијски или државни моћник дошао у неко место, раја би наговорила икс-ипсилона, који је имао велике проблеме, да га заскочи слеђа и да му се изјада (углавном се то радило док је моћник кркао за трпезом). Та сцена се завршавала тако што су га безбедњаци хватали за јаку, одводили у притвор (нормално, добио би коју ногу у г…..) до одласка моћника.
Имао је заскакач срећу што Председникова безбедност нема право да уђе у салу где заседа ГС ОУН. Да је то сумануто дело учинио на неком другом месту, министар би добио батине или би неко од безбедњака у њга пуцао.
Министре треба кажњавати.
То што је министар урадио поприма још већу трагикомедију, након што се појавише Срби који тај антикултурни, антидиполоматски, антидржавнички, антиморални, антиантисрпски „гест“, величају: Узвикују: „браво миниостре, то само може паметни министар, да је то ексклузивни сусрет министра са Трампом“ и тд.
Врхунац похвала долази ни мање ни више него од чувене Љ. Смајловић. Та госпа је позната по катастрофалним промашајима: случај Шарли, ширила је у Политици Шарлијеве карикатуре; случај Утиска недеље, потурила је и Политику и УНС у заштиту лика и дела Утискачице антисрпског утиска; начин како је одржавала годишње конференције УНС-а био је диктаторски; давала је анонимне награде за новинарску храброст (по имену и делу Тијанића); свађала се са неком Пак; свађела се са Тадићем и поприличним бројем других ликова; од Политике је направила антисрпски лист; објављивала је антисрпске текстове, посебно извјесног Јакшића; баналне текстове неког Лазанског; текстове Натали Кандић и неких које је Бог у међувремену позвао на исповедање (имена им не спомињем да им се потомство не би застидело).
Та госпа упорно сања и прижељкује да постане амбасадор, зато се препоручује, додворава и овом министру, заскакачу с леђа, ријечима: „Mislim da to nije promašaj, maestaralno je to izveo Dačić, taj potez šefa sprske diplomatije је dobar i „prilično simpatičan„. Ова „симпатична“ изјава је трагичнија од онога шта је урадио заскакач са леђа.
Те додворице, протагонисти свега што није примерено српском народу, иако изгледа парадоксално, налазе се и у позицији и у тзв. опозицији. И једни и други, колико год да се свађају, када се десе овакве брљотине, наступају у истој колони.
Уз најбољу вољу и наклоност не могу да докучим рационалне мотиве због којих министри, од петооктобарске пироманске револуције (које се одричу и њени најватренији актери) праве такве недопустиве грешке. У томе су управо предњачили министри иностраних дела: Свилановић, Драшковић, Јеремић, Мркић и сада Дачић (који имају толико грехова да их је давно требало процсуирати, али Више јавно тужилаштво у овој земљи не постоји), војни: Тадић, Шунатовац, Гачић, Родић, Ђорђевић, посебно Вулин. Та скупина придружила се ранијим лошим министрима као што су били разни Ђелићи, Лабуси, Петровићи, Љајићи (он је и ранији и садашњи, вјечни министар), Маловићке, Дулићи, Дулићке, Милосављевићи, Кркобабићи, Ђукић-Дејановићке и да не набрајам. О свима њима написано је стотине и стотине текстова (моја маленкост је посветила десетине текстова министрима иностраних дела и кадровању у дипломатији). Међутим, то ништа није помогло да им се одузму министарске фотеље или да сами поднесу оставке (институција – оставка – као морални чин, у Србији не постоји).
Министре треба кажњавати, а не ћутати. У Србији се ћутање сматра мудрошћу, посебном одговорношћу, многи су поносни ћутолози, зато министри могу да раде што им је ем мило и ем драго.
Уместо закључка:
Налогодавци, кадровици из Империје, Енглеске, Немачке, Бриселска камарила, су понизили свеколики српски народ, историјски народ, народ који има меморију, славну историју, славне личности којима се дивио цели свет. Посебно су кадровали, постављали, министре иностраних дела и војне, те две основне поре живота сваке земље. Да ли неко може упоредити министре иностраних дела и војне од 2000. године до данас са величинама попут (присећам се имена и великих дела само неких министара иностраних послова и одбране) С. Протића, Р. Путника, С. Степановића, Н. Пашића, Д. Давидовића, И. Гарашанина, Ј. Ристића, С. Новаковића, Р. Бојовића и још више од стотину других српских великана, од када је Србија постала Кнежевина до данс. Појава садашњих ликова води Србе и Србију у трагедију, чије је последице тешко предвидети. Они су само нормална последица стања у земљи у којој ученици кажу за Епикурејце да су Епикурци, Конфучије, древни кинески мудрац је за њих Конфузије, да је Толстој написао уместо Ану Карењину, Ану Курњикову, а да је Балзак уместо Чича Горио написао Чича Горила и стотине других сличних „бисера“. Сутра ће те ученице и ученици бити министри.
.
Било би неумесно ако неко помисли, а поготово да то јавно каже, да се у мојој маленкости развила нека мржња према министрима. Напротив, желео бих да оваквих министара, који сада министрују, буде што више, јер би се нихова владавина пре окончала.
legenda
EKSKLUZIVNO ISTORIJSKI SUSRET DAČIĆA I TRAMPA NA PREPAD: Ivica na foru uhvatio Trampa usred Njujorka!
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poznat je po svom neformalnom ponašanju u susretima sa stranim diplomatama, a njegovo pevačko umeće i izvođenje pesme „Miljacka“, radi opuštanja atmosfere, je već ušlo u legendu.
foto: Fonet
Dačić se danas nalazi u Njujorku na sastanku o reformi UN, a prema zvaničnom saopštenju Ministarstva inostranih poslova, tamo je rаzgovаrаo s generаlnim sekretаrom UN Antoniom Guterešom, britаnskim ministrom spoljnih poslovа Borisom Džonsonom, i predsednikom SAD Donaldom Trаmpom.
foto: Fonet
Za sada nije poznato o čemu je Dačić razgovarao sa predsednikm SAD, ali na fotografijama sastanka u UN se vidi da je Dačić bukvalno zaskočio Trampa i nešto mu govorio na uvo, dok se ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Niki Hejli srdačno smejala.
I tako je Ivica uspeo da pretekne predsednika Vučića, i prvi se slika sa Trampom, ali na foru, a sudeći po osmehu Niki Hejli, možda je i zapevao Miljacku, ko zna?
aestralan
Izvor: N1
Autor teksta:
N1 Beograd
Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika, ocenila je u Danu uživo da je to što je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić iskoristio priliku da na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku priđe predsedniku SAD Donaldu Trampu i neformalno porazgovara sa njim, nije promašaj.
Smajlović je ocenila da je taj potez šefa sprske diplomatije dobar i „prilično simpatičan“.
„Mislim da to nije promašaj, maestaralno je to izveo Dačić, i ne kažem to samo zato što je Tramp takav kakav jeste i zato sto sigurno ne prezire tabloide i ne bi mu više imponovalo da mu se kaže da su ozbiljni mediji navijali za njega, dakle, ne samo zato što sujetan, što želi da čuje da ga ljudi vole… pogledajte kako su ga Saudijci primili, tačno su znali da će njemu prijati da mu se neverovatne počasti ukazuju, da mu se okači ono zlato oko vrata.. Dobar je potez to za Trampa“, rekla je Smajlović.
Ona je ocenila da ne postoji političar koji ne voli da čuje da ga u nekoj zemlji obožavaju, a Dačić svakako „nije ništa slagao Trampa“.
POVEZANE VESTI
- Dačić: Rekao sam Trampu da su Srbi navijali za njega
- Čime je Dačić toliko zainteresovao Trampa?
- Vučić i Plenković u Njujorku: Nephodno popravljanje odnosa
Nikola Jovanović, iz Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, smatra, međutim, da je Dačić pokušavao da u neformalnom razgovoru „razminira“ teren za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Ima u diplomatiji mesta za vic i humor, ali bojim se da ovo potvrđuje bojazan da je u američkoj administraciji prošlogodišnje gostovanje Vučića protumačeno kao podrška (Hilari) Klinton i Dačić je pokušavao da razminira teren“, rekao je Jovanović.
Smajlović je dodala i da je još kao urednica Politike neuspešno pokušala da sazna od Dačića šta je bila sadržina njegovog ranijeg susreta sa Trampom.
„I nikad nisam videla da je Dačić tako zagonetan, diskretan, ćutljiv. Oni se poznaju, ne verujem da je bilo šta morao da razminira – deo je iskoristio za sebe, deo će koristiti i nama i Vučiću. Ali sasvim je moguće da se Tramp njega seća, mada bi dobro i da je neko ko se nikada nije sa njim ranije sreo rekao: ja sam iz Srbije, pogledajte kako smo navijali za vas“, rekla je Smajlović.
Jovanović: Skup u UN – diplomatija na steroidima, jedinstvena prilika
Upitan kako izgledaju susreti zvaničnika na marginama skupa kakav je zasedanje Generalne skupštine UN, Jovanović je kazao da je to važnih pet dana koje treba iskoristiti.
„To je diplomatija na sterodiima, jedinstvena prilika da mala zemlja ima veliki broj susreta da predstavi i brani svoje interese“, kazao je on.
Smajlović je ocenila da može da bude važno kakav lični odnos ostave zvaničnici jedni na druge.
„Tu se ljudi upoznaju, odmeravaju jedni druge, lični odnosi i nisu tako nevažni, Vuk Jeremić je u UN bio tako uspešan i zbog lične harizme“, kazala je ona.
Jovanović je dodao da je dovoljno da se postave temelji za buduću posetu i kaže šta je kome najvažnije, odnosno da će Vučić iskoristiti priliku da pokrene pitanje statusa Kosova.
Govoreći o „unutrašnjem“ dijalogu o Kosovu, Jovanović je rekao da se Vuk Jeremić neće odazvati pozivu predsednika Vučića jer nema osnova za normalni dijalog u društvu, osim o izbornim uslovima i normalizaciji političkog života.
„Nećemo se odazvati dijalogu, jer je to pod ovakvim uslovima fingirani poziv, i ne znamo uopšte o čemu će se pričati“, zaključio je Jovanović.
Filed under: AKTUELNO |
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 
Kommentar verfassen