Путинова бомба из Државног архива РФ

Путинова бомба из Државног архива РФ


авг 19, 2017

Александар Ростовцев

Увредљиво тихо и неприметно је прошао један врло интересантан и важан догађај. Председник Русије Владимир Путин се нашао и разговарао са једним од руководиоца државне службе, чије се име врло ретко среће у штампи.  Не, тај човек није тајни агент, мада по врсти свог посла  он има приступ поверљивим документима, па чак може да се сматра и за својеврсног борца на  „невидљивом фронту“. Све у свему – Путин је разговарао са начелником Федералног архива, Андрејем Артизовом.

Разговор првог човека  државе са првим човеком Државног архива  свакако је послован, и могуће последице су у стању да понегде изазову и ефекат експлозије, понегде чак и детонацију личности.

Председник је дао неупадљиву изјаву да је донео решење да се са великог броја архивираних поверљивих докумената  скине ознака поверљивости, и да ће та  одлука бити потписана истог дана. Осим тога, он је саопштио да се „Росархив“, тј. Државни архив преноси на директну подчињеност председника Русије, јер многи материјали из те Росархива „су заиста драгоцени и од светског значаја“.

Први човек Агенције је, са своје стране, информисао Председника да фонд Архива садржи 500 милиона предмета и да „никада у последњим деценијама плански рад на скидању поверљивости није рађен тако, као што се сада ради“.

Најбитнији тренутак: одмах после скидања поверљивости документи архива ће бити доступни  на званичном сајту Росархива, за шта је већ припремљена специјална база података.

Међу доступним материјалима нашли су се и они за које одавно и страним и домаћим историчарима цури вода на уста: 1400 јединствених директива Стаљина, његових одлука, фронтовских наређења, оперативних карти, одлука и фотографија из његовог времена  које су се до скора чувале под ознаком „строго поверљиво“.

Били су објављени и материјали  са именима и чињеницама, из којих се види  како су немачки окупатори широко користили националисте за увођење у окупираним деловима Украјинске ССР такозваног „новог поретка“. Треба се само искрено радовати уиме историчара, и треба им пожелети   свеже и интересантне радове у чијој ће основи да се налазе горе поменути документи, али такође треба рећи и да се уклањање  поверљивости  не односи само на јединствену војно-историјску тематику.

Извор, близак Росархиву, саопштава и врло интересантне појединости: „Колико ја знам по информацији добијеној из Архива, ради се о периоду између 1930. и 1989.године. Тамо има и предмета о, извините за израз, онима који су откуцавали – као и о невино репресираним, са врло интересантним презименима. Има и података о космичким и војним пројектима који се сада могу саопштити. Осим тога, објављују се и подаци о току битака, наређењима и добијеним обавештајним информацијама у току Великог отаџбинског рата, баш као и  о међудржавним односима у периоду хладног рата“. И врло самопоуздано додаје: „Има докумената који ће баш зачудити друштво. Сопствена историја треба да се зна, ма каква да је“.

Архиви дуго памте и у себи носе потенцијално пуњење које није мање опасно од хидрогенске  бомбе. Није случајно што у нашој земљи све до сада остају као поверљиви предмети „маршала“ и  „лекара“ који су дуго стварали погодно тле за потпуно различите шпекулације. Пре извесног времена у Великој Британији је специјална комисија разматрала архивиране документе, чија је поверљивост требало да се укине, али је због  података о предратним контактима британске обавештајне службе са Хитлеровом СД одлучено да се режим поверљивости продужи још за 50 година.  Упозорење да ће „неки документи да зачуде друштво“ није случајно стављено. Крајем девете деценије ’20. века како у Русији, тако и у бившим републикама СССР-а на таласу „демократизације“ на власт су стизали најразличитији људи.

Многи су испољавали невероватну политичку снагу да се одрже  без обзира на очигледно непостојање управљачког талента, али на поседовање склоности да уче народ демократији онако, како је они виде. У пограничним земљама СССР-а бивши лидери „народних фронтова“ су свој антисовјетски поглед на свет заменили антируским, чврсто су засели на власт и са своје територије почели да воде према Русији непријатељску политику – од организовања конгреса неких из „Отворене  Русије“ који су изгубили своја грађанска права, до обуке профашистичких побуњеника и указивања војне помоћи бандеровцима.

Европској заједници, као и  становништву тих пограничних земаља биће интересантно да из докумената Росархива са којих је скинута ознака поверљивости  погледају ко је од страствених „евродемократа“ био међу информативцима КГБ-а. Земљом се шире приче како су у време замагљене младости руском КГБ-у „откуцавали“  и  бивши лидер „Народног фронта“ Литваније Ландсбергис и садашња мадам председница те земље Даља Грибаускајте. Претпостављам да ће сада о тој страни њихових биографија моћи да се сазна са самог извора. А да се нагађа уз речи „то је било давно, а и није истина“ „одавно је затрпано“ може колико ти душа жели, али не треба умањивати убитачну снагу сличних раскринкавања.

Можемо да се присетимо и како је прошле године ефектно у пољској штампи одјекнуо пакет докумената који је ископао Институт националних успомена о сарадњи Леха Валенсе (чији је оперативни надимак био „Болек“) на врхунцу његовог рада у Гдањском бродоградилишту. Информативна експлозија није оставила ни зрнце од имиџа иконе – „Пољака Но 1“, лидера „Солидарности“, добитника  Нобелове награде за мир и првог председника  антисовјетске Пољске. Отада па довека Валенса је само један бркати дебели старац, руина епохе која је прошла, чија срамота може да се види сопственим очима као изложених 17  обавештења у већ поменутом Институту о добијању новца за „шап-шап“ информације, достављене тајним службама. Остаје само да се жали што архивска „бомба“ није експлодирала испод агента „Болека“ осамдесетих година, када су он и његова  „Солидарност“, спајташени са западним тајним службама, расклимавали социјалистичку Пољску.

Маса интересантних неочекиваности може да упозори и заклете домаће либералчиће. Њихов трновити животни пут до највиших звања у земљи  је у многом сличан Валенсином. На дубоку жалост, КГБ из многих разлога није журио да разоткрије информативце са стажом, међу којима  етички разлози нису били на последњем месту. Јер ако обелоданиш агента, посебно добровољног, ко ће онда да сарађује с тобом? Нећеш далеко догурати са агентима који су похватани у вршењу  неетичких поступака и преко тих поступака  и заврбовани. Кроз  медије се пробија и незванична информација о томе, да су „познати функционери либерално-демократског покрета Русије“ сарађивали са совјетским тајним службама добровољно, из себичних, егоистичних побуда: интересантна службена путовања, напредовање у каријери, угледан посао и сл. 

Може само да се претпостави  какви су шпијунски подлаци била различита „стваралачка удружења“ писаца, позоришних радника и кинематографиста. Многи критичари СССР-а и совјетског уређења су имали родитеље који су били не само познати партијски или привредни радници, већ су радили и за органе НКВД – МГБ – КГБ-а, па су чак и лично учествовали у репресијама.  Наравно, деца не одговарају за очеве, али у души је некако гадно када изданци који су променили боју и који не желе  да се присећају прошлости својих родитеља  почињу да раскринкавају своје родитеље и да скидају вео са њихових поступака, али се без имало гриже свести користе њиховим високим положајем као скакаоницом за личну светлу будућност. 

Документи који више нису поверљиви могу да утичу на размештај снага у Украјини, која је постала бандеровска. Можемо се присетити и како је цео низ докумената  које је објавила на друштвеним мрежама Мирослава Бердник још пре мајданског пуча, а који се односе  на сарадњу поглавара Уједињених Нација са МГБ и МУП-ом Украјине изазивао нападе грчева и фонтане дијареје код присталица бандеровских духова. Свидомити (украјински идиоти) су клели колико год су могли, фотокопије докумената су називали „ефесбеовским фалсификатом“ (фалсификат руске безбедносне агенције – прим.прев.), али ништа аргументовано нису могли да примете.

Зашто је то  важно? Украјински радикални национализам је зло без имало оправдања. А са њим се слажу потпуно различити људи. Али међу савременим УН-овцима постоје идеалисти који желе да очисте украјински национализам од најпрослављенијих фигура Бандере и Шухевича, јер су они одавно и заувек искомпромитовали себе као хитлеровске марионете и чланови кажњеничких одреда.

Како било да било, али послератна совјетска обавештајна служба се прилично добро снашла у осећањима немачких националиста који су врло јасно себе издвојили од хитлероваца и присталица генерала Гелена који су се направили американци. Немачки националисти којима је идол Бизмарк, пошто су преживели све ужасе рата и видели како Американци гурају Немачку у нови рат са СССР-ом више воле да раде за совјетску и источнонемачку обавештајну службу. Тај моменат  обавезно треба да се узме у обзир.

Са друге стране, Украјина је пуна жестоких необандероваца који не пате од вишка гадљивости, које не плаше никакви документарни докази о сарадњи њихових идола са тајним службама Хитлера.  Али уколико се објаве документи који више немају ознаку поверљивости, и који кажу да су њихови идоли као Василије Кук, нештедимице обавештавали МГБ о „побратимима“ који седе по подземним склоништима? Уколико се потпуно неочекивано испостави да су сви „правозатичники“ и „незалежники“ (борци за права и борци за независност – прим.прев.) касносовјетског периода откуцавали КГБ-у како би им се смањило време заточеништва, за допунски пакет сланине од својих или пакет најлошијег дувана са тезге у логору? Да ли би издржали слична испитивања на чврстину они убеђени бандеровски   апологети који би свуда видели продужену руку Москве, ФСБ и лично Путина?

Слична информација би могла да изазове најснажније избацивање термонуклеарне плазме из  дупљи они чији се власници поносе „националном чистотом“.  А понеког разоткривање идола може да наведе и да се помери с места, те да се предомисли.  Било би интересантно да се сазна и о двоструком животу поглавара самозваног „меџлиса“, као и осталих љигавих функционера који умиру под бременом „савести нације“,  преузетим на своју руку. Па онда – под чијом ће  задњицом да експлодира прва „бомба“ из Архива? Ко ће бити локомотива која ће да почне да размотава дуг ланац обелодањивања истине?

 

ПРЕВОД ФСК СА РУСКОГ pandoraopen.ru/2017-07-04/arxivnaya-bomba-putina-aleksandr-rostovcev/

Werbeanzeigen

КРИСТАЛНО ЈАСНА ИСТИНА!

Otkako smo ponovo objavili serijal PRAVA ISTINA O DONIRANU ORGANA desilo se nešto krajnje neuobičajeno.

Duško Velkovski
26. August um 07:15
Otkako smo ponovo objavili serijal
PRAVA ISTINA O DONIRANU ORGANA
desilo se nešto krajnje neuobičajeno.

Sa interneta su počeli da se skidaju ne samo komentari građana već čitave stranice koje su pozivale na doniranje organa i to širom regiona.

Svi komentari su posvuda obrisani. članci koji su pozivali ljude da tako velikodušno daju svoje organe skinuti ali su ostale URL adrese kojih sada ima beskonačno mnogo ali PRAZNIH BEZ POZIVANJA NA tzv „HUMANOST“
http://alternativa-za-vas.com/index.php/clanak/article/lijecnje-autoimunih-bolesti
Nije pronađeno
Nažalost ovaj clanak nije pronaden.
Vratite se na prethodnu stranicu

Ugašen je Instagram nalog, članci o „humanosti“ koja zna da ima ekvivalent u čistoj zaradi od 200.000 € bez ikakvog ulaganja nestaju brzinom svetlosti kao i pozivi „javnih“ ličnosti među kojima je najviše bilo čuvenih folk pevačica i glumaca.

Informacija da je Zlatibor Lončar, ministar „zdravlja“ ugurao Srbiju ekspresno u privatnu Fondaciju Eurotransplant BEZ JAVNE RASPRAVE, BEZ RASPRAVE U PARLAMENTU, BEZ STRUČNE RASPRAVE, BEZ IČIJE SAGLASNOSTI – prošla je potpuno nezapaženo. A on je to uradio… 25.01.2017

Kao što je i uveden NOVI TERMIN koji glasi PRETPOSTAVLJENA SAGLASNOST što znači da ste DONOR ČINOM ROĐENJA A MOŽDA I PRE

Pogledajte kako se skidaju članci sa Interneta i kojom brzinom.

Rečenica koja ih je uznemiral je sledeća:

U kampanji transplantacije se uporno naglašava da se organi uzimaju sa mrtvih ljudi što nije istina. Čovek umire upravo činom vadjenja organa.
Organi sa umrlih ljudi su potpuno beskorisni.

A članci sledeći:

Istina o doniranju organa – 1. deo
http://www.globalmediaplanet.info/istina-o-doniranju-organa/

Doniranje Organa – Istina o doniranju organa – 2. deo
http://www.globalmediaplanet.info/istina-o-doniranju-organa-2-deo/

Istina o doniranju organa – 3. deo
http://www.globalmediaplanet.info/istina-o-doniranju-organa-3-deo/

Global Media – Samo tri stvari se ne mogu dugo skrivati: Sunce, Mesec i ISTINA

Otkako smo ponovo objavili serijal
PRAVA ISTINA O DONIRANU ORGANA
desilo se nešto krajnje neuobičaj…

ХИТНО; Пуковник СЛАВКО НИКИЋ УПОЗОРАВА!

https://www.facebook.com/nikic.slavkocaki?fref=ts | Славица Јовановић   | 26.08.2017.

Почетна страница > Новости

Славица Јовановић

Пуковник Славко Никић упозорава ! Х И Т Н О ШИПТАРСКИ СПЕЦИЈАЛЦИ ХАПСЕ СРБЕ ОПТУЖЕНЕ ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН 1999 НА КОСОВУ ( ПО ОПТУЖНИЦАМА КОЈЕ ЈЕ ПОДИГЛО КОСОВСКО ТУЖИЛАШТВО ) НА ТЕРИТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ!!!

Пуковник Славко Никић упозорава !  Х И Т Н О ШИПТАРСКИ СПЕЦИЈАЛЦИ ХАПСЕ СРБЕ ОПТУЖЕНЕ ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН 1999 НА КОСОВУ ( ПО ОПТУЖНИЦАМА КОЈЕ ЈЕ ПОДИГЛО КОСОВСКО ТУЖИЛАШТВО ) НА ТЕРИТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ!!!

 

 

Пуковник Славко Никић упозорава !
Х И Т Н О

ШИПТАРСКИ СПЕЦИЈАЛЦИ ХАПСЕ СРБЕ ОПТУЖЕНЕ ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН 1999 НА КОСОВУ ( ПО ОПТУЖНИЦАМА КОЈЕ ЈЕ ПОДИГЛО КОСОВСКО ТУЖИЛАШТВО ) НА ТЕРИТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ!!!

Обавштавам све Србе, учеснике рата на Косову и Метохији 1999 године, да се ни случајно не нађу  на територији  Црне Горе. Ако би се тамо нашли, хапсиће их Шиптарске снаге безбедности и без икаквог евидентирања, да се то десило на територији Црне Горе, пребациваће их на Косово и предавати шиптарским властима.

То су договорили Мило Ђукановић  и његови чауши  (Катнић  и њему подређени) са једне стране и Хашим Тачи са друге стране. Браћо Срби, до овог податка сам дошао проверавајући колико сам безбедан лично, јер сам планирао да обиђем очев гроб који се налази у сели Мартинице недалако од варошице Спуж . Податак ми је дао пуковник кога познајем 30 година. Ника да ми није дао непроверену информацију.

H and t o o
Siptarski special forces arrest serbs of for war crimes 1999 in Kosovo (by charges raised by Kosovo Das) in montenegro.
Obavestavam all serbs, the ucesnike of the war in kosovo and metohija in 1999, that they do not happen to be on the territory of montenegro. If they were to find themselves there, we would be able to force them with security forces and without any records, that it happened on the teitoriji of Montenegro, prebacivace them to kosovo and teaching siptarskim authorities.

It was arranged by milo djukanovic and his causi (Katnic and him underling) on one side and hasim taci on the other side. Brother Serbs, I’ve come to this information as safe as I am personally, because I was planning to check my father’s grave in Sally’s martinice nedalako. It was given to me by a colonel I’ve known for 30 years. He never gave me any information.
Пуковник Славко Никић

 

Забележила . Славица Јовановић

У централи НСП-а одржан састанак представника свих Одреда Жандармерије

Славица Јовановић

http://nsp-policija.org.rs/u-centrali-nsp-a-odrzan-sastanak-predstavnika-svih-odreda-zandarmerije/ | Славица Јовановић   | 25.08.2017.

 

 

У централи НСП-а одржан састанак представника свих Одреда Жандармерије

  1. августа 2017.

Данас је у Централи Независног синдиката полиције одржан састанак председника синдикалних група сва четири одреда Жандармерије, из Београда, Новог Сада, Ниша и Краљева. Председавајући председништва НСП Велимир Лукић почео је састанак анализом свих проблема са којима се сусрећу припадници ове јединице на терену. Поред осталог, закључено је да сарадња и комуникација између свих одреда и Команде Жандармерије врло добро функционише.

Следећа тема је била детаљно планирање предстојећих спортских игара Жандармерије. То су прве игре у организацији Независног синдиката полиције а одржаће се 19. септембра у бази Жандармерије у Раковици. Представници сва четири одреда су најавила учешће а процењује се присуство око 250 припадника жандармерије!

На крају састанка договорени су планови за даље деловање организације.

Одбор за медије и маркетинг

 

Велимир Лукић
Припремила. Славица Јовановић

STEVAN OTIŠAO U POLJSKU DA RADI U PEKARI, DOČEKAO GA HOROR! Beograđanin jedva izvukao živu glavu kad je dao otkaz

Svet

STEVAN OTIŠAO U POLJSKU DA RADI U PEKARI, DOČEKAO GA HOROR! Beograđanin jedva izvukao živu glavu kad je dao otkaz

Beograđanin Stevan Krunić otišao je u Poljsku kako bi zaradio novac, ali je jedva izvukao živu glavu iz prodavnice peciva u Varšavi.

“Hitno potreban pekar za rad u Varšavi, Poljska. Za izradu kroasana, hlebova, bureka. Plaćen prevoz, smeštaj, hrana” – glasio je oglas zbog kojeg je Krunić pre mesec i po dana po prvi put odlučio da se otisne preko granice.

– Video sam tu ponudu na internetu i nazvao vlasnika pekare. Javila se Darinka Nedeljković čiji muž Poljak drži pekaru. Rekla mi je da će mi plata biti 1.000 evra plus bonusi za burek. Pošto imam petogodišnjeg sina, a žena mi je trudna pitao sam je nekoliko puta da mi garantuje tu zaradu. Rekla je „dođi što pre, ima puno posla, biće sve kako sam rekla“. Ostavio sam posao poslovođe u pekari u Francuskoj ulici i krenuo za Poljsku – ističe Krunić koji je profesionalni pekar već 13 godina i dobitnik brojnih nagrada na pekarijadama.

Međutim, čim je kročio u radne prostorije pekare u Varšavi prestravio se.

– Reč je o klasičnom podrumu. Usred prašine i prljavštine nalazili su se dotrajali stolovi i sudovi, a nigde mašine. Morao sam sve ručno da radim. Umesto odgovorene isplate unapred i na svakih 15 dana, dali su mi nekoliko puta po 50 evra. Stavili su me u sobu gde mogu da stanu samo krevet i ormar. Bilo je jezivo – opisuje Krunić.

Kako kaže, osećao se kao na izdržavanju zatvorske kazne.

– Bukvalno sam preživljavao. Za mesec dana su mi jedva dali 300 evra. Nikakav bonus. Jednog dana pored mojih nogu proleteo je i pacov. Radio sam u prostoriji u kojoj se na nekoliko metara od stola nalazi WC šolja bez vrata. Rekli su mi čak da ja treba da čistim podove. Em nisam bio plaćen em je trebalo da radim dva posla. Radio sam celu noć, više od deset sati, od 11 uveče do devet, deset sati ujutru – jada se Krunić.

Najgore je tek usledilo prilikom povratka za Beograd.

– Pošto nisam imao novca za autobusku kartu tražio sam im 700 evra što mi duguju. Gazda mi je rekao da će me odvesti na stanicu i dati taj novac. Ali, došao je sa nekim čovekom i vozio me po nepoznatim delovima grada.
Pretio mi je i urlao da mu dugujem 9.000 evra. Rekao sam mu da me odveze kući i da ću mu dati novac. Kupio mi je samo autobusku kartu do Budimpešte. Srećom, uspeo sam da pozovem ženu za prevoz do kuće – kaže Krunić.

Tražili mu pare za kaznu

Kao da golgota nije bila dovoljna, da su poslodavci nesrećnom pekaru pripisali i dug.

– Kada je prošlo mesec dana rekao sam im da ne mogu više u takvim uslovima da radim, rekao sam im da idem kući i tražio da mi daju još 700 evra što je ostalo da mi plate. Međutim, ne samo da mi nisu dali taj novac nego su me optužili da su zbog mene dobili kaznu od sanitarne inspekcije pošto su navodno pronašli filter od cigarete u radnoj prostoriji. A ja tamo nikad nisam pušio – naglašava Krunić.

(Kurir.rs/Blic)

BRAVO ZA ZORANA! Država mu je ODUZELA kuću zbog duga za vodu od 124 evra! A zatim je on „ODRAO“ državu!

NARODE NE ZABORAVITE OVO

89597
Foto: Jutjub/Printskrin

Zoran Vaskrsić iz Slovenije preživeo je pravu dramu nakon što mu je oduzeta kuća zbog duga za vodu od 124 evra.

Njegova kuća je prodata kada je lokalni sud odlučio da bi na taj način najbolje otplatio dug državi.

Nakon ove presude on je podneo žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu 2012. godine, nakon što je njegova porodica bila primorana da se iseli zbog četvorogodišnjeg duga. Sud je presudio u njegovu korist.

Evropski sud za ljudska prava je istakao da je slovenački sud prekršio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima mešanjem u “mirno uživanje” u vlastitoj imovini.

Naložio je državi Sloveniji da Zoranu isplati 85.000 evra odštete zbog prodaje njegove kuće, prenosi 100posto.hr.

POGLEDAJTE VIDEO:

http://beograd.in/bravo-za-zorana-drzava-mu-je-oduzela-kucu-zbog-duga-za-vodu-od-124-evra-a-zatim-je-on-odrao-drzavu/