СИМПТОМИ ПРОПАСТИ АМЕРИЧКЕ ИМПЕРИЈЕ

СИМПТОМИ ПРОПАСТИ АМЕРИЧКЕ ИМПЕРИЈЕ

СВАКА ПА И НАЈМАЊА ЗАЈЕДНИЦА ЈЕ НУКЛЕУС ИЗ КОЈЕГ МОЖЕ НАСТАТИ ИМПЕРИЈА!

СА ПОРАСТОМ ИМПЕРИЈЕ НАСТАЈЕ И ПОРАСТ ПОТРЕБЕ ЗА СИЛОМ У СВРХУ ЗАШТИТЕ!

ПОРАСТ СИЛЕ У ИНТЕРЕСУ ОДБРАНЕ ЈЕ ЗНАК РАСТА ИМПЕРИЈЕ А ПОРАСТ НАСИЉА У СВРХУ НАСИЛНОГ ОДРЖАВАЊА И ШИРЕЊА ИМПЕРИЈЕ ЈЕ ПОКАЗИТЕЉ ЊЕНОГ ОДУМИРАЊА!

ИМПЕРИЈА НЕ НАСТАЈЕ ИЗ СИЛЕ И НАСИЉА, СИЛА И НАСИЉЕ НАСТАЈУ ИЗ ИМПЕРИЈЕ.

ИМПЕРИЈА НАСТАЈЕ ИЗ НАПРЕДНЕ ИДЕЈЕ СВОГ ВРЕМЕНА И ДОБРОВОЉНИГ ПРИХВАЋАЊА ОД СТРАНЕ НАРОДА РАДИ СТВАРНО ОСТВАРЕНИХ ЖИВОТНИХ, СОЦИЈАЛНИХ И БЕЗБЕДНОСНИХ ЖИВОТНИХ УСЛОВА КОЈЕ ОБЕЗБЕЂУЈЕ СИСТЕМ КОЈИ ВЕЋИНА НАРОДА ДОБРОВОЉНО ПРИХВАТА, ПРИДРУЖУЈЕ ПРИСВАЈАЈУЋИ ЖИВОТНЕ УСЛОВЕ ЗАГАРАНТОВАНЕ СИСТЕМОМ, ДРУШТВЕНОГ УРЕЂЕЊА ИМПЕРИЈЕ У ПОРАСТУ.

ИМПЕРИЈА РИМСКОГ ЦАРСТВА НАЈУБЕДЉИВИЈЕ ДЕМОНСТРИРА ТАЧНОСТ ОВИХ КОНСТАТАЦИЈА.

Римске империја је настала из нуклеуса права, закона који је већ више од двеипо хиљаде година, до данашњег дана, саставни део права и правних наука, који гласи; у случају двоумљења доноси се одлука у корист оптуженога /Ин дубио про рео/ а распала се проткана неправдом и насиљем све бруталнијијих размера и ратова.

Сами зачетци Римске империје су настали на безначајном простору данашњег Рима, мочварног земљиште из закона који су већ у то време били револуционарно напредни а неки суштински су се одржали до данас и заузели чврсто, темељито место и у данашњем савременом правном законодавству, да се недоказана „кривица“ изрекне у корист оптуженог/ Ин дубио про рео/ те оптужени без чврсти доказа мора пустити на слободу. Просто је невероватно па ипак истинито да је тај закон преживео Римску империју и до данашњег дана у примени широм света.

Добар закон који није правио правну разлику између богатих и сиромашних је био део животне сигурности који је окупљао све више народа око себе, у своју опут, из чега су настали зачетци империје.

Други одлучујући фактор је настао кроз изградњу великог канала за изсушивање мочваре при чему су становници себи обезбеђивали сигурну егзистенцију кроз свој рад.

Изградња аквадукта за довод квалитатне, свежа пијаће, воде са околних брда, за све, био је други револуционарни фактор који је народ из околине привлачио. Имати воду у свако доба тако рећи на дохват руке, без копања бунара и цистерни у камену, што је због камене подлоге често било и неизводљиво, представљало је посебан комфор који је омогућавао живот без скупљања кишнице, пијаће воде, по бајатим резервоарима или доношења воде са удаљених извора. Већ само та чињеница је била довољан разлог да се народ досељава и настањује у Рим.

Римљани су били први у Европи и шире ти који су први започели са изградњом камених путева већ у петом столећу прије Христа, односно нове ере што је многима био извор егзистенције што је имало за последицу пораст у континуитету за радном снагом што је био следећи фактор за развој империје. 

Огромна потреба за чврстим путевима имала је за последицу велики број радника који су се радо прихватали тог посла јер им је то обезбеђивало социјалну сигурност за целу фамилију.

Ти радници су били и добро организовани војници односно легионари који су били оспособљени да одбране своје аквадукте и путеве од изненадних напада споља, неких пљачкаша и племена који римским легионарима нису представљали неку опасност. Већ појава добро наоружаних римских легионара у тако великом броју био је застрашујући призор сваком разбојнику или ненаклоњеном племену па су ти Римски легионари виш спроводили времена градећи путеве и аквадукте него што би проводили у рату.

Рим је постао пулзирајућа метропола о којој су многи сањали а сваки прираштај империји је доносио и богатство које је омогућавало боље и дуже путева и квалитетније аквадукте а и луксузнији живот у мертополи. Рим је изградио огроан, највећи амфитеатар који је већ тада могао примити око 70 000 посетилаца са веома добро смишљеним системом пуњења и пражњења. Јавним тоалетама које су својим капацитетима одговарале толиком броју гледалаца представљао је позитивну страну пулзирајуће метрополе. Затим су имали довољно места са текућом пијаћом водом. У то време је настала и изрека; хлеб и игре при чему су гладијатори били брутални део тог система. И ако су били робови, били су популани попут данашњих фудбалских звезда. У случају врућине могао се целокупан театар прекрити. Могућност купања за јавност је била сваким даном бесплатна и то како за мушкарце тако и за жене али у засебно, једним даном за жене а другим за мушкарце.

Рим се ширио столећима на основи прогресивне организованости и задивљујућег начина живота. Многи су живели у нади да ће једног дана видети Рим, чудо над чудима а и бити део њега. Границе Рима су досегле до крајних могућности свог система на којем је темељила империја наиме биле су тамо где је била ретка насељеност, наплаћивање пореза било немогуће или нерентабилно због ретке насељености или са великим ризиком повезано. Недостатка радне снаге причињавао је посебан проблем који је имао за последицу недостатак путева без којих нема ни логистике. А толико дугачке путеве због прретке насељености није се нити исплатило нити било у стању правити. Једноставно није се могло због ретке насељености толико радне снаге обезбедити. Тако је већи део такозваног славенског народа, огромне површине Еуроазије, више од пола Европе, целог Сибира, дела Азије, остао слободан без Римског утицаја а и без римског ропства.

Кад се Рим развио до крајњих граница своје могућности својег развоја и даљег напредовања настала је стагнација у новим дешавањима а стим и доконост без иновитета, незадовољство на једној страни и моралног распада, декаденције на другој страни, у самом центру Рима. Римска империја све чешће бива на својој периферији изложена конфликтима а у самом Риму борби за превласт. Сила и разврат доминирају Римом. Насиље и борба за превласт потискује правнополитички сјај из првог плана што доводи до губљења дисциплине у хијерархији а стим и до све већег хаоса и све мање подршке народа. Сировом силом владати Римом је водило до све чешћих ратова и све гласнијих телала да се ближи крај Римске империје. Сваки нови рат је био корак ближе до распада Римског царства, сушта супротност ономе што га је учинило империјом. Све учесталији ратови вођени из личних интереса су најавили пропаст Рима до чега је и немилосрдно дошло. Рим се столећима развијао да би се столећима распадао. Трајао је око хиљаду година захваљујући, за оно време, прогресивној идеји заснованој на праву и ако не на идеалној социјалној правди што је било и ако несавршено ипак нешто сасвим ново тадашњег времена. Ипак је човечанству остао, до данашњег дана, савремени закон да се не може нико осудити само на основи оптужби и индиција, без обзира на то ко би био тужилац а ко тужени /Ин дубио про рео/. Остали су и римски аквадукти који сведоче о високо развијеној архиктетуру и грађевинским способностима. Поред тога што су први у свету правили водоводе и на хиљаде километара калдрме, по којима су насути данашњи асфалтни путеви, остаће цивилизацији упамћен и по бруталној перверзији и гладијаторима који су ужитак маса плаћали својим животима.

Али и поред тога свега Рим нам је оставио и опомену својим распадом да је немогуће насиљем и ратвима одржати империју на дуже стазе и да је владати империјом и ширити је ратом унапред осућена на пропаст работа. Што учесталије се посеже за ратом, решавања проблема ратом и насиљем све брже јој се бложи крај.

Сви покушаји стварања империја ратом су били осуђени на пропаст и прије него што су, у правом смислу те речи, настале.

Америчка империја је империја која после Римске најдуже траје можда баш зато што је започела свој настанак слично као и римска, као земља неслућених могућности, од перача тањира до милионера. Све учесталије потезање за решавањем проблема ратовима најављује њен скорашњи крај у стилу Римске империје. Једино ми је нејасно шта би то нешто позитивно могло бити, што би могла оставити човечанству на сва времена до само потврдити оно што смо из настанка и пропасти Рима већ знали!

Како је римска империја подлегла унутрађњој борби за силу и власт тако и Америчка подлеже унутрашњим борбама неколико најбогатијих, најутицајнијих и уједно најмоћнијих фамилија које при томе подређују интереса народа својим интересима, интересима најмоћнијих фамилија Америке са неутољивим апетитима за профитом. Америка се налази у ери распадања своје империје у неспособности да служи интересима и свеукупном добру свог народа не нудећи ништа ново и револуционарно остатку света, нешто што би свет одушевило као што би то било скраћивање радног времена са што бољим учешћем свију у социјалним достигнућима. Очигледно неспособна да реши социјалне проблеме приближава се муњевитом брзином свом крају. Америчка администрација је миљама удаљена од потреба маса односно свог народа и што је најфаталније, нема ништа на шта би се обичан човек и остатак света могао угледати и пожелети а камоли прихватити за пример и узор којим би вредело штребети.

Велики прекоокеански брод Америка полако али сигурно тоне, чамци спаса се морају на време одвезати!

Душан Нонковић Теодоровић

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: