Нестале слике које је дијаспора поклонила Србији

Нестале слике које је дијаспора поклонила Србији

Где је уметничка збирка сликара из дијаспоре поклоњена отаџбини, којом је практично формиран Легат Матице исељеника Србије, питање је на које од 2008. године нема одговора, иако је реч о више од 75 слика и уметничких предмета најеминентнијих српских уметника расејаних широм света
уторак, 20.06.2017. у 14:03

Јадовно – слика Александра Поповића (САД)

Више од 70 уметничких радова, које су српски сликари из дијаспоре поклонили отаџбини Србији после репрезентативне ликовне изложбе новембра 1990. године у Народном музеју у Београду, чиме је практично формиран Легат Матице исељеника Србије – нестало је нетрагом, пише Eмагазин „Global Serbia”

Звучна српска имена
Међу поклоњеним уметничким делима налазе се креације све самих звучних имена, које је за изложбу давне 1990. године окупио и пробрао Момчило Павловић, написавши у тада приређеном каталогу под насловом „Градити домовину, измишљатисвет” да су „та дела увек знала да ће доћи овамо, у место одакле их је душа уметника и понела, из средишта света за њих, можда мало заборављеног седишта, покадкад под бљеском света, али средишта ипак”.Ту су: Слободан Јевтић Слобо, Инес Бакић, Кринка Белић, Миодраг Мишел Војић, Васили Кирјазовски, Радован Крагуљ, Зоран Љутица, Стеван Маленић, Миодраг Марковић, Милинко Миковић, Живка Милојевић, Љубомир Поповић Љуба, Душан Симић, Влада Чакаревић, Милан Узелац, Милош Шобајић, Коса Бокшан и Петар Омчикус, сви из Француске; па потом Томислав Божовић и Лазар Димитријевић из Шведске, Миле Прерад и Михаило Чумић из Немачке, Лилијан Карланд и Радомир Миљковић из Аустралије, Вера Гавриловић Обрадовић, Богдан Мишчевић, Марија Павловић МцЦартхy, Бранко Поробић, Власто Стефановић, Ђорђе Чермак, Александар Поповић и Душица Савић Бенгхиат, сви из САД; Јосип Мајзнер, Мирослав Кића Нешић, Александар Петричић и Благоје Срдић – Браца Бонифацио из Канаде, Олга Вуксановић Монтањо из Боливије и Владислав Лалицки из Јужне Африке…

Последњи пут слике су биле у јавности у пролеће 2008. године на пригодној свечаности у приватној вили у кругу бивше Фабрике штофа „Бранко Крсмановић” у Параћину, власништво тадашњег председника Матице Радивоја Дабића, који је на ту функцију дошао из Париза.

Данас, скоро деценију после, када се ентузијазмом и енергијом групе људи на челу са Миодрагом Јакшићем, некадашњим функционером угашеног Министарства за дијаспору, обнавља рад ове најстарије институције у Срба окренуте исељеништву, нити је Дабић више председник, нити се зна где су слике из Легата Матице.

Новоизабрани председник Матице не зна где се слике налазе, основне информације о њима има захваљујући каталогу, који је те 2008. године штампан поводом представљања уметничких слика у Параћину. Каже и да су му се јављали неки уметници-донатори из дијаспоре, аутори поклоњених слика, питајући шта је са том репрезентативном уметничком збирком, будући да ни сами немају никаквих информација где би слике могле да буду.

Индикативно је да се током свих ових година, на неколико јавних упозорења у медијима поузданих сведока овако криминалног односа према Легату и на питање шта је са уметничким поклоном из дијаспоре, нико није оглашавао, нити показао интересовање да се ова вредна уметничка збирка врати грађанима Србије, којима је великодушношћу српских уметника и намењена.

Изложба „Ликовно стваралаштво Срба у свету” била је посвећена 300. годишњици Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем ИИИ Чарнојевићем из 1690. и остварена је као круна сарадње са више од 100 сликара у исељеништву. Реч је о једном од најзначајнијих подухвата осмишљеног духовног повезивања два раздвојена дела српског народа, иначе превасходне мисије коју је од свог оснивања 4. априла 1951. године Матица остваривала на уништавању сивих мрља међу Србима и спајајући два српска света у један.

Као гласноговорник исељеништва у отаџбини, али и пружена рука из матице ка исељеништву, Матица се и овом изложбом, сачинивши истовремено и први попис српских сликара у свету, показала као брижна мајка око које се сабирају сви они којима је заједничка љубав према Србији. Израз те љубави су и уметничке слике поклоњене Србији, стваране у различитим крајевима света, одсликавајући и национално заједничко и исељенички различито на начин који посебно обавезује поклонопримце.

Уместо таквог осећања одговорности, уметнички израз те љубави је – нестао.

(Global Serbia)

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: