У НАСЛЕЂЕ И ПОДСЕЋАЊЕ СРПСКОМ НАРОДУ-Ускоро и као књига

У НАСЛЕЂЕ И ПОДСЕЋАЊЕ СРПСКОМ НАРОДУ,

ЊЕГОВИМ ПРИЈАТЕЉИМА И НАПРИЈАТЕЉИМА

СВИ ТРАГОВИ „ВИНЧАНСКЕ“ КУЛТУРЕ ВОДЕ КА СРБИМА

У јагми за животом од пролазности, свет изгуби своју душу од вечности! – Д.Н.Т.

СРП НАЂЕН У МЕСОПОТАМИЈИ, СТАР НЕКОЛИКО ХИЉАДА ГОДИНА, ПРОГЛАШЕН ЈЕ НАЈСТАРИЈИМ СРПОМ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ САМО ЗАТО ШТО ЈЕ СТАРИЈИ СРПСКИ СРП ПРОГЛАШЕН КРИВИМ НОЖЕМ!

ЗАР СРПСКИ СРП НИЈЕ СРП ВЕЋ МОРА БИТИ КРИВИ НОЖ САМО ЗАТО ШТО ЈЕ СРПСКИ !?

ХИЉАДУ ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ ИСТИНОМ ЗАТО МОРАМО ХИЉАДАМА ПУТА ПОНАВЉАТИ ПРАВУ ИСТИНУ ДА БИ ЈЕ ПОВРАТИЛИ И СЕБЕ СПАСИЛИ!

НАЈОПАСНИЈА ЛАЖ ОД КОЈЕ ТРЕБА ПОЋИ, КОЈА УГРОЖАВА НЕ САМО СРБЕ ВЕЋ И СВЕ НАРОДЕ БАЛКАНА ЈЕ ТВРДЊА ДА СУ СЕ СРБИ ОДНЕКУД ДОСЕЛИЛИ ШТО У ПРЕВОДУ ЗНАЧИ ДА ИХ СЕ СМЕ И ПРОТЕРИВАТИ, СВЕ ПО ПОТРЕБИ СТРАНОГ ФАКТОРА, ВЛАДАРА ИЗ СЕНКЕ, МЕТОДОМ ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ!

АРГУМЕНТИ И ДОКАЗИ ДА СУ СРБИ ПОТОМЦИ ВИНЧАНСКОГ НАРОДА, НАЈСТАРИЈЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ СВЕТА, АУТОТОНИ НАРОД БАЛКАНА

Неписмено и злонамерно је говорити о србима и српској култури а не хтети видети да је ћирилица, изворни део српске културе старије више од 7 хиљада година како то доказују предмети археолошких ископавања у Винчи украшених ћирилицом. Тек колика је онда заблуда или чак зла намера, тврдити да је Ћирил отац ћирилице. Биће то прије обратно, јер се родио касније, више од 7 хиљада година, у време кад је српска канцеларија краља Строимира већ увелико писала ћирилицом како то доказује златни печатhttps://i1.wp.com/galaksijanova.rs/wp-content/uploads/2017/04/4slika.png https://i1.wp.com/galaksijanova.rs/… тог времена писан ћирилицом у лето 6338-6343. (по католичком календару папе Гргура Тринаестог од 830-835. године).Тада је Ћирил имао тек 2 године. Биће да је касније по провинцијама учио неписмен народ да пише, већ одавно постојећом, ћирилицом па су га назвали Ћирилом по ћирилици. Многе енциклопедије о србима, српској култури, српском језику па и ћирилици су писане без икаквих археолошких доказа, бујном маштом у интересу злонамерних налогодовача. Аустроугарска империја је забрањивала да се пише ћирилицом у Босни и дуж приморја. Спутавала се ћирилица како би потом отели и територију. Слично се то ради и данас са ћирилицом у Вуковару па је само питање времена кад ће на ред доћи и други делови а ми сами постати робови или другог реда народ без свог писма и своје културе као да никад нисмо ни постојали. Највећи грех је то што се ти аутори погрешних енциклопедија, некима се ни име не зна, још увек цитирају у ново писаним енциклопедијама а да се наши званичници не побуне против тих злонамерних неистина које нас могу живота коштати. Оспорава нам се чак да смо аутотони народ који је потекао са ових простора а наша “властела” ћути уместо да аргументативно, чврстим археолошким доказима наступи, што је у сваком случају више од њихових лажних прича о српском народун, те протестним нотама оповргне лаж, због које је проливено много крви, којом нас у целини не само понижавају већ и протеравају са наших пра, пра огњишта. Зар су нам уљези већ до те мере овладали нашом “властелом” а “властела” снама да се не усуђујемо чак ни да лажи заменимо доказаном истином и ако прети да хиљаду пута поновљена лаж постане истином.

Говоре да смо се као народ однекуд доселили и ако није било потреба за било каквим селидбама јер је европа била у то време тако ретко насељена да је једва комшија комшију познавао. А уз то Европа је као и Балкан била прекривена непроходним шумама које су биле богат извор биљне и животињске хране за тако малобројно становништво. Какав би ту био разлог да народ крене у селидбу непроходним шумама и непремостивим рекама а о високим планинама да и не говорим. Напомиње се суша али шуме су давале и у највећим сушама довољно биљне и животињске хране а реке богате рибама за тако малобројне популације народа. Не, ту није било у тадашње време никаквих потреба за масивном сеобом целих народа. Све се то касније измислило да би се срби уклонили са најкраћег и најпроходнијег пута, моста, за блиски исток односно Африку (Из геостратегијски интереса као што се то и данас ради спровођењем глобализма). Истина о нашој култури и писмености је сасвим другачија од оног како нас се представља у енциклопедијама.

Грци су преузимали српске речи а латини су преузимали и грчке и српске речи. У природи ствари је да млађи преузима од старијег а не обратно. Тако је по Р.Дамјановићу, реч машина настала од лат. макина а макина од грчке, махина а та грчка од српске; мешина, прве машине за раздувљавање ватре при топљењу метала. Кад се зна да су претци срба 800 година прије свих народа света топили руду правећи алатке од метала док је средња Европа још увек била у каменом добу и правила своје алатке од камена, зар онда није логично да је Машина добила свој назив по српској машини, односно мешини за дување ватре како би се постигла висока температура потребна за топљење металне руде односно бакра бакреног доба, 800 год прије свих других цивилизација!? Зар онда та српска реч мешина, машине за раздувавање ватре, није реч истог тог народа којег данас убрајају у Винчанску културу. Зар се онда не ради о истом народу, истој култури како их та реч мешина, машина одаје. Зар онда срби нису потомци “Винчанског” народа! Нико више не оспорава чињеницу да се на територији Србије, прије него игде на свету, топила руда, бавило металургијом јер се та научно доказана чињеница не може оспорити али зато нам оспоравају све друго из политичких а не научних разлога. Топила се руда, употребљавала српска реч мешина за продувавање ватре и топљење руде али срба у то време није било по овим нашим “добротворима” и туђим писцима наше историје. Највише су нам зла нанели оспоравањем да су срби потомци народа “Винчанске” културе измишљајући неке селидбе које никад и ничим нису доказане. Уместо да прихвате археолошке чињенице да је тај стари Винчански народ једног дана називан по српу, својој алатки коју је први на свету производио од метала, насталој развојом металургијског развоја те да прихвате да је реч срби настала од имена српа, односно од имена те алатке као што је то савремена реч пластика настала из старосрпске речи Пласт-сена (обликовање сена да га не одува ветар-Дамјановић) коју су грци преузели од срба за обележавање фигура називајући их пластикама. Странци нам пишу енциклопедије преписујући од превазиђених аутора, временом прегажених и опет ко увек у нечијем интересу као да није логично да најстарија металургија света и прва произведе срп за ширу употребу. Зар онда није логично да тај народ потом добије и своје име, срби по алатки срп! Све је то ближе правој истини од њихових измишљених селидби народа без нужде и потребе и техничких могућности!

СРП-ЕПОХАЛНИ ИЗУМ ПО КОЈЕМ СУ СРБИ ДОБИЛИ СВОЈЕ ИМЕ

АКО ЈЕ “ВИНЧАНСКИ” НАРОД, НАРОД НАЈСТАРИЈЕ ЦЕВИЛИЗАЦИЈЕ СВЕТА, ПРВИ ОВЛАДАО ОБРАЂИВАЊЕМ МЕТАЛНЕ РУДЕ А ЈЕСТЕ, https://de.wikipedia.org/wiki/Ploč… ЗАШТО ОНДА НЕ БИ БИО И ПРВИ НАРОД КОЈИ ЈЕ ПРВИ НАПРАВИО МЕТАЛНИ СРП, АЛАТКУ ПО КОЈОЈ ЈЕ ДОБИО СВОЈЕ ИМЕ, СРБИ!

СРБИН ИЛИ СРПИН ? СРПСКИ ИЛИ СРБСКИ?

Што чешће себи постаљам то питање и што више, дубље и шире размишљам о њему све више се предајем древној прошлости нашег народа и начину живљења као и навикама из којих су спонтано ницали називи тих времена, како би могао реконструисати настанак изворних именица и њихов основни корен из којег је именица ницала, поникла.

Што се дубље селим својом душом и мислима у та древна времена стим све ближе долазим спознаји начина живота као и међусобног споразумевања. Идентификујући се са тадашњим потребама у чијем центру је било и међусобно споразумевање, језик, од централног егзистенцијалног значаја, довео сам себе у прилику да посматрам развој језика у самим зачетцима диктираних егзистенцијалним потреба за обстанак.

Језик се развијао у самим својим зачетцима не ради луксуза и филозофирања већ ради чистих животних потреба за обстанак. Од степена разумевања и споразумевања, често им је зависио и голи опстанак. Првобитне заједнице су узбудљивом грајом упозоравале на неку звер, на животну опасност. Имитирањем специфичних шумова су могли указивати на змију или неку крволочну звер. Међусобно споразумевање је добијало све више на значењу по свој обстанак па се тако и језик све више и прецизније усавршавао. Тако је по столу настала реч; Столар, по колима реч; колар по рудницима реч рудар и тако у бескрај.

Али по чему је настала реч Србин?

Тешко се отети логичном размишљању а не доћи до утиска да реч србин није настала од речи срп а да реч срп није настала по имитацији звука којег је остављао срп иза себе за време жетве. Шуштећи за време продирања кроз стабљике и наглог трзаја при одсецању снопића скупљеног у руци остављао је иза себе следећи звук; ссссссрп код мекших стабљика а срб код тврдог корова нагласујући меко шуштање са тврдим “б” на крају речи.

Као што су то настајале и прве речи имитацијом звери опасних по живот или у недефинисаном случају довољан би био један крик као знак опасности тако је и имитирањем звука српа настала реч срп.

Из тога се да закључити да је звук као и боја и форма и неке друге особине, имао пресудан утицај на означавање нечега односно давању имена. Следећи тој топографији шума и звука (сссссрп или сссссрб) при настајању речи, може се доћи и до речи срп или срб а потом и до имена народа по којем је као његов изумитељ, произвођач и трговац добио своје име.

У та древна врема није се знало за комбајн. Прва алатка за ту врсту посла био је срп. Развојем великих фамилија долази и до развоја линија и лоза које постају све моћније што води и до стварања моћних држава и империја а стим и до потреба за што организованијом жетвом хране. Поставља се питање, како је могло долазити до таквог развоја и пораста моћи ако не кроз удруживање фамилија у групе, група у народе а народа у државе итд ако није постојала нека сила, нужда која их је све повезивала и уједињавала. Та сила и нужда је била и остала борба за намирницама како би се осигурао опстанак лозе, уређења, којем се припадало.

Да би се задовољило потребама за прехрањивање, потребно је било и организовати плодове а и жетву. Да би се удовољило потребама сигурности за очување како својих голих живота тако и залиха жетве, организовали су се чувари који су са временом прерасли у војску а коју је исто требало прехранити.

А за то је било потребно пожњети огромне количине те тако долази и до изума алатке зване срп. Апсолутно је врло веродостојно да се прихвати “срп” као изум срба по којем срби бивају на далеко познати па и називани. Тај срп мора да је у то време проузроковао привредну револуцију тог времена. Сва логична размишњања воде ме у том правцу па и та чињеница да се налази све више доказа да је са српским народом настао и почетак цивилизације.

Са српом, постројени једно до другога могло се, укорак под командом и дисциплинованим радом, пожњети велика количина рецимо жита, које постаје најзначајнији фактор трговине а стим и силе.

Ко контролише храну контролише и свет. Велике армије су се морале снабдевати и великом количином жита. Суше су погађале различита подручја а касније и државе. Потреба за житом и сигурности је сваким новим даном расла а срп у том времену постајао све значајнијом алатком. Од доброорганизованих жетелаца жита настале су и доброорганизоване војске. Једном речју срп је у то време био најважнији проналазак човечанства односно цивилизације.

Да се закључити да је значајан корак цивилизације учињен са проналаском српа а по њему да су се његови проналазачи назвали срби-ма а да је касније то мекано “п” преиначило у тврдо “б”, Српи у Срби или обратно. Проналазач и произвођач српа је у то време био, по значају за друштво и цивилизацију, тадашњи “Никола Тесла”.

Склоност нашег народа давању надимака, на пример, мене школски другови нису звали, нити Душаном нити Нонковићем већ кратко Ноне. Очигледно је да је карактеристично за људску посебну наклоњеност да од имена прави рационалније надимке који указују на припадност, посебност, неовисно од имена које човек званично има а који на најрационалнији начин одговарају емоционалном утиску ствараоца имена а и најреалније описује надимком, изрази карактер или изглед човека. То је навика коју смо задржали као неку врсту инстинкта од пра, пра давнина као механизам за рађање нових појмова. Друго, Сама чињеница да је Никола Тесла а и многобројни други светски генији попут Миланковића, Пупина ид. износе на површину наклоњеност нашг народа ка стварању изума па зашто онда не би и срп био српски изум.

Са изумом српа почиње цивилизација па и корени индустријализације, обележавајући српом почетак тада нове ере индустријализације као што то чине у данашње време изуми Николе Тесле, обележавају савремену еру модерне цивилизације и највиша достигнућа ове наше савремене цивилизације без којих не би било опстанка света

Наша историјски доказана ратоборност као и војни и државни успеси указују на способност организовања као и на радну а стим и ратну дисциплину која се могла развити само из искуства предходних генерација захваљујући раним корацима са српом у руци при колективним жетвама што уједно ствара дојам о мирољубивом домаћину и непрекорном војнику као и о изврсној гостољубивиј нацији једне симбиозе која је могла проистећи само из ратара домаћина и војника. То доказују, до данашњег дана, сачувани обичаји и карактеристике нашег народа као гостољубивог народа који никог није поробљавао, наследство потекло из хиљадугодишње винчанске епохе, царства без ратова.

На крају би се вратио столу и столару, колима и колару, руди и рудару… Србину и српу, после точка а можда и прије, највећем изуму човечанства! Геном светске цивилизације као и светске индустралијализације почиње са српом и србима, народа Винчанске цивилизације. У Плочник-у, на југу Србије, је обрађиван бакар 800 година раније него било где у свету. Зашто онда не би најстарија металургија света ( https://sr.wikipedia.org/sr-el/Пл… ) као таква не би и као прва производила метални срп за масовну употребу.

Не дозволимо да нам то било ко омаловажи због наше доброћудности. Војно то не можемо спречити али умно у сваком случају. Будимо поносни на то и ширимо ту чињеницу широм света!

Сећам се веома добро да је у селу Ердуту 1946, у време мог детињства, постојала само једна вrшилица и то у власништву велепоседника Баумана који је после вршидбе својих парцела поверавао ту једину своју вршилицу мом деди, као неку врсту захвалности за посао мог деде на његовом имању, да површи своје жито а онда се ишло у мобу од комшије до комшије како би сви сељаци у што краћем времену, док не падне киша, овршили и своје снопове жита унапред припремљеног за вршидбу.

Могу замислити да се некада и срп позамљивао од комшије до комшије као алатка коју, у почетку, није имао свако. Надам се да ће на то питање, једног дана, Винча дати одговор. Предпостављам да су стручњаци за израду српова уживали посебан углед у друштву свог окружења па и шире као што то доказује овај надгробни споменик, извор Википедија: https://upload.wikimedia.org/wikipe… Споменик на гробљу – https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/8/8c/Spomenik_krst_i_srp.JPG/250px-Spomenik_krst_i_srp.JPG крст и срп мада се тај срп може тумачити као део календара који означава почетак жетве али исто тако и плодност жене? (Налази се; Ђурићи – Заовине, планина Тара)

Срби су народ изумитеља као што то доказују Никола Тесла, Миланковић Милева Марић или Пупин и многи других а срп је после точка у то време био највећи изум човечанства тог времена који доказује континуитет развоја културе Винчанског народа који по свом металургијском производу добија своје име, народ српа, народ срба, што доказује и аутотоност срба на тим просторима Винчанске културе који је по карактеристичној својој иновацији тог времена српу добио и име, срби.

Види се и по слици надгробног споменика колико је значило откриће српа тадашњем свету! Зар би онда по том свему наведеном било чудо да су и срп изумели Срби и по њему добили своје име!? А ко то већ зна, можда се некад срп називао срб? А трговци који су долазили у куповину српова говорили да иду србима да купе српове или кад су каравани са срповима долазили у њихова насеља, села те се оглашавало довикивањем да су стигли српи и тако ти произвођачи и трговци срповима добили и своје име, срби!?

На крају би се усудио, аргументативно, тврдити да су срби добили своје име по српу као произвођачи и трговци срповима. У прилог томе говори и чињеница да су у Европи ако не и у свету први савладали топљење руде и обраду метала како то доказују археолошка одкрића Винчанске културе Плочника, култура подунавља Винче недалеко од Београда зашто онда не би били и први народ који је производио метални срп. Ко други ако не срби поготово кад се има у виду да је Цар Лазар имао у саставу своје војске и најсавршеније оклопнике тог времена који су је чинило непобедивом. Зар то не указује на богату традицију обрађивања метала. Израда српа је далеко једноставнији процес од израде оклопа за војника и коња.

И Немачки извор указује на чињеницу да је Балкан превазишао камено доба 2000 год. прије средње Европе: (Aus wissenschaftlicher Sicht ist es daher sinnvoll die Epoche immer mit einer Region in Verbindung zu bringen. So endete beispielsweise die Steinzeit in der Balkanregion mehrere tausend Jahre früher als in Mitteleuropa) Из Немачког извора; http://www.rime.de/wiki/geschichte/ произилази да је епоха каменог доба Балкана била неколико хиљада година раније превазиђена него епоха каменог доба средње Европе. То значи да је Балкан ушао у епоху бакра и бронзе док се средња Европа још увек налазила дубоко у каменом добу. Док су средњоевропејци радили каменим алаткама, балканци односно срби су већ обрађивали метал и израђивали алатке од метала. Поставља се сад ту питање, зашто онда не би били и први народ у Европи који је производио и продавао српове по којим су га муштерије препознавале и називале а по којем је и, коју деценију или столеће касније, добио и своје име. Уносан посао производњом српова учинио је произвођаче и продавце српа снажном заједницом а од снажне заједнице настала је истоимена снажна држава, Србија! Ако су се у каменом добу, по каменом оруђу, називале епохе (камено доба) по епохи бакра и бронзе ( доба бакра и бронзе зашто се онда по алатки срп не би називао народ који је ту алатку производио и продавао! Јасно је да су срби увек били ту као аутотони народ који се није ниодкуд доселио већ је само једног дана по својој алатки добио своје име! Уосталом, Европа је тада била тако ретко насељена да за било каквом селидбом није постојала никаква потреба а шуме су биле бујне и непроходне али и са природним намирницама пребогате тако да ни по том питању није било потребе да се крене у селидбу непроходним шумама и непремостивим рекама.

И на крају да рекапитулирам или по српском, закључим (закључам); У Србији, на нашој територији у нашој кући Винчанске културе, Винчи имамо археолошке доказе да је ћирилица најстарије познато писмо од постанка цивилизације којим се служимо и данас али ми по неким квази мудрацима или боље речено уљезима не припадамо тој изворној култури ђирилице којом се и дан данас служимо. У нашој Србији на нашем подручју су пронађени докази најстарије металургије света, чак за 800 год. старије од металургије средње Европе што значи да је средња Европа живела у млађем каменом добу док се на просторима Србије топила руда и развијала металургија али ми нисмо извор културе те металургије јер смо се по тим квази “мудрацима” однекуд доселили на те просторе, а да ни сами незнају кад и одкуд, и ако не постоји нити један доказ а ни потреба да се народ упути на селидбу кроз непроходне шуме богате плодовима и животним намирницама, преко непромостивих река богатих рибом и огромних брда и планина само да би стигли на тај бајни Балкан где наводно није било срба. А насељеност европског континента је била толико ретка да ни комшија комшију није познавао а камоли комуницирао да би могао организовати селидбу тих размера и то само да би уништили културу једног народа за којег нису знали ни да постоји. Све те глупости су део званичне научне литературе писанне од тих квази Мудраца или уљеза и ако су без икаквих стварних, археолошких доказа засноване и ако је истина сасвим обрнута и ако су речи старих срба преузимали млађи Грци а од њих и срба преузимали латини. По тим “мудрацима” језик се није развијао од најстаријег народа и доказано најстаријег писма ђирилице већ обратно. По њиховој теорији нису млађи учили од старијих народа већ обратно, старији и мртви од млађих. Сетимо се само речи машине па махине па макине да би се стигло до мешине, најстарије речи за машину, којом су се служили срби за распиривање ватре и којом се још увек служе. Па валда је та мешина (машина) за распиривање ватре прво настала при топљењу руде прво и потекла из најстаријег металургијског времена из речника којим су говорили тадашњи Винчанци претече данашњих срба који и данас називају ту машину мешином, пишу као они ђирилицом па зар онда није логично да су говорили и истим језиком односно да су били претече данашњих срба извор светске цивилизације и културе. Зар није онда логично да су се из најстаријих металургијски центара рађали нови појмови, нове речи и умови који су унапредили цео свет, народе и цивилизације. Зар је онда случајност да је из тог народа потекао и Никола Тесла највећег изумитеља свих времена а којег свајатају наше католичке комшије а и многи други за својега и ако му је отац био српски православни свештеник а мајка из српске свештеничке фамилије. Мора се више једном за сва времена схватити да се извор велике река светске цивилизације налази у Србији да су Винчанци једног дана названи србима по свом изуму и производу по којим су били препознатљиви па и називани што се претворило како би то данашнји људи рекли у “лого” по којем су касније добили и своје данас уобичајено име, срби. Ово није толико битно ради знати ради суете срба али је утолико битније за знати јер су моћници овог данашњег света на корак да изврше геноцид над србима и свему што је српско и српског порекла почев од ђирилице, језика па до живог народа на овим просторима Винчанске културе и на тај начин униште корене светске цивилизације па и твоје! Зато шири овај чланак те на тај начин помогни да се то не деси! Многе су културе светских размера већ одавно уништене не дозволимо да и ова Винчанско/српска буде уништена!

НЕ СМЕ СЕ ПРЕВИДЕТИ НИТИ ЗАНЕМАРИТИ ЧИЊЕНИЦА ДА ДРЖАВОТВОРНОСТ СРБА СИМБОЛИЗУЈЕ ЗАСТАВА КОЈУ КРАСЕ ЧЕТИРИ ПУТА ПОНОВЉЕНО СВЕТО СЛОВО ЋИРИЛИЦЕ, “С” УЈЕДИЊЕНА У КРСТУ.

ШТО ЗНАЧИ: СВЕТА СЛОГА СРБИНА СПАСАВА

ТО УНИВЕРЗАЛНО СЛОВО ЂИРИЛИЦЕ “С” СИМБОЛИЗУЈЕ; СВЕТОСТ, СЛОГУ, МЕСЕЦ (ЖЕНСКИ ЦИКЛУС ПЛОДНОСТИ) И СРП (СИМБОЛ ЖЕТВЕ, ПРЕХРАНЕ, ОДРЖАВАЊА ЖИВОТА). А ИМА ГА И У КАЛЕНДАРУ СТАРОМ 8000 Год. Све ко ситно коло до кола…

Стар 8.000 година

ТО СВЕ СЕ МОЖЕ ИЗРАЗИТИ САМО ЈЕДНИМ СЛОВОМ ЂИРИЛИЦЕ, СЛОВОМ “С”! МИСЛИМ ДА НИЈЕДНО ПИСМО СВЕТА НЕМА ТУ МОЋ СИМБОЛИКЕ ШТО И ОЛИЧАВА ДУШЕВНО БОГАТСТВО СРПСКОГ НАРОДА КОЈЕ ЈЕ МОГЛО ПОТЕЋИ САМО ИЗ НАЈСТАРИЈЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ СВЕТА. НЕКО ЋЕ ПРИМЕТИТИ ДА НИЈЕ СКРОМНО АЛИ ШТА МУ ТУ ЈА МОГУ КАД ЈЕ ТО ИСТИНА ИСПРОВОЦИРАНА ЛАЖИМА О НАМА СРБИМА.

НА ОСНОВИ НАВЕДЕНИХ АРГУМЕНАТА О РАЗВОЈУ КИНЕРБЕТИКЕ ВИНЧАНСКЕ КУЛТУРЕ, ПОГОТОВО ОГРАНКА МЕТАЛУРГИЈЕ, НЕ МОЖЕ СЕ А НЕ ЗАКЉУЧИТИ ДА СУ СРБИ ПОТОМЦИ ТОГ НАРОДА ЗА КОЈЕГ СЕ МОЖЕ РЕЋИ, СА ВЕЛИКОМ ВЕРОВАТНОЋОМ, ДА ЈЕ НАЗВАН СРБИМА У ДОБА ПРОЦВАТА ГВОЗДЕНОГ ДОБА. НЕ ПОСТОЈИ НИКАКВОГ РАЗЛОГА ЗА НЕ ВЕРОВАТИ У ТО ДА НАРОД КОЈИ СЕ ПРВИ БАВИО МЕТАЛУРГИЈОМ, 800 ГОД. ПРИЈЕ БИЛО КОЈЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ СВЕТА, НИЈЕ ПРВИ ДОШАО ДО САЗНАЊА О ТОПЉЕЊУ И ОСТАЛИХ РУДА ПА И ГВОЗДЕНЕ РУДЕ ТЕ ДА ЈЕ СВОЈ ПРОЦВАТ ДОЖИВЕО БАШ У ГВОЗДЕНОМ ДОБУ ЗАХВАЉУЈУЋИ ПРОИЗВОДЊИ ОРУЂА И ОРУЖЈА ОД МЕТАЛА ШТО ЈЕ ВОДИЛО И ДО ПРВИХ ДРУШТВЕНИХ И ДРЖАВНИХ СТРУКТУРА НА ПОДРУЧЈУ БАЛКАНА А СТИМ И ДО ИМЕНА СРБА ПО АЛАТКИ СРП ИЛИ СРБ.

ТА МЕТАЛУРГИЈСКА ПРЕДНОСТ ЈЕ ОМОГИЋАВАЛА И ВОЈНУ НАДМОЋ НАДОЛАЗЕЋИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА ШТО СЕ НАЈУПЕЧАТЉИВИЈЕ ОГЛЕДА У ОКЛОПНИЦИМА ЦАРА ЛАЗАРА ТАДА НАЈМОЋНИЈЕ ВОЈНЕ СИЛЕ У ЕВРОПИ ПОСЛЕ ЦАРА ДУШАНА. НИСУ НОТЕРДАМСКА ЗВОНА ТЕК ТАКО НАЈАВИЛА ПОБЕДУ ЦАРА ЛАЗАРА ВЕЋ ЗБОГ ОПРАВДАНЕ НАДЕ ДА ЋЕ СРПСКА ВОЈСКА СА СВОЈИМ ОКЛОПНИЦИМА ОДНЕТИ ПОБЕДУ КОЈУ ЈЕ И ВОЈНО ДОБИЛА А НА ЛУКАВСТВУ СВОГ ПРОТИВНИКА ИЗГУБИЛА.

МЕЂУТИМ, ИСТИНА ЈЕ ДА ЈЕ ЦАР МУРАТ ДОШАО НА КОСОВО ДА ИЗАЗОВЕ ЦАРА ЛАЗАРА, ПОБЕДИ И УСПОСТАВИ ВАЗАЛСКИ ОДНОС. УМЕСТО ТОГА ИЗГУБИО ЈЕ ГЛАВУ А ВОЈСКА МУ СЕ ВРАТИЛА ПОД ХИТНО НЕОБАВЉЕНОГ ПОСЛА. УМЕСТО ДА УСПОСТАВИ ВАЗАЛСКИ ОДНОС ВОЈСКА МУ СЕ ЗБОГ ЊЕГОВЕ ПОГИБИЈЕ МОРАЛА ПОД ХИТНО ВРАТИТИ И НАПУСТИТИ БОЈНО ПОЉЕ НЕОБАВЉЕНОГ ПОСЛА. НИЈЕ ДОВОЉНО ПОГИНУТИ ПА ПРОГЛАСИТИ СВОЈУ ПОБЕДУ САМО ЗАТО ШТО ЈЕ И ЦАР СРПСКЕ ВОЈСКЕ ПОГИНУО. ЈЕСТЕ ДА ЈЕ И ЦАР ЛАЗАР ПОГИНУО АЛИ ИЗАЗИВАЧ ЈЕ БИО ЦАР МУРАТ А НЕ ЦАР ЛАЗАР А ТО ЗНАЧИ ДА ИЗАЗИВАЧ МОРА И ПОБЕДИТИ ЈЕР У СЛУЧАЈУ НЕРЕШЕНОГ, У СЛУЧАЈУ ПАТА, ИЗАЗИВАЧ СЕ СМАТРА ГУБИТНИКОМ. ТАКО ЈЕ ТО УВЕК БИЛО И ОСТАЛО ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА. АКО НЕКИ БОКСЕР ИЗАЗОВЕ ПРВАКА СВЕТА И ОДИГРА НЕРЕШЕНО ОНДА СЕ НЕРЕШЕНИМ РЕЗУЛТАТОМ НЕ ПОСТАЈЕ ПРВАК СВЕТА НИТИ ПРВАК СВЕТА ГУБИ СВОЈУ ТИТУЛУ НЕРЕШЕНИМ МЕЧОМ. КО ИЗАЗОВЕ МОРА ПОБЕДИТИ ДА БИ БИО ПРОГЛАШЕН ПОБЕДНИКОМ. ТУ БИТКУ НА КОСОВУ ПОЉУ СРБИЈА НИЈЕ ИЗГУБИЛИ НИТИ ЈЕ ГОДИНАМА ПОСЛЕ ТЕ БИТКЕ ПЛАЋАЛА ДАНАК ШТО БИ МОРАЛА ДА ЈЕ ИЗГУБИЛА. СРПСКО РЕЛАТИВНО МАЛО ЦАРСТВО У ОДНОСУ НА ОГРОМНУ ОСМАНСКУ ИМПЕРИЈУ ПАДАЛО ЈЕ ПОЛАКО ПОД ПРИТИСКОМ ДАЛЕКО НАДМОЋНИЈЕ ТУРСКЕ ИМПЕРИЈЕ АЛИ СИГУРНО НИЈЕ ПАЛО У БИТЦИ НА КОСОВУ ПОЉУ. ТО СУ ИСТОРИЈСКИ ФАКТИ. ЗА ТУ ВЕРЗИЈУ ДА СУ СРБИ ИЗГУБИЛИ ТУ БИТКУ НА КОСОВУ ПА СЕ НАИВНО ПИТАЈУ ЗАШТО СВОЈ ПОРАЗ ЈОШ И СЛАВЕ И ПОРЕД СУПРОТНО ТОМЕ ДОКАЗАНИХ ЧИЊЕНИЦА МОЖЕМО СЕ ЗАХВАЛИТИ МАНИПУЛАНТИМА ИСТОРИЈСКИХ ЧИЊЕНИЦА ДУПЛИХ АРШИНА НАШИХ ЛИЦЕМЕРА КАД СУ У ПИТАЊУ СРБИ. ПО ТИМ ЛИЦЕМЕРИМА ШТО СУ НАМ ПИСАЛИ ИСТОРИЈУ ЧАК НЕ ПОСТОЈИ НИ СРПСКИ МАЧ И АКО ЈЕ ЗБОГ СВОЈЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ БИО МАЧ ВЕНЕЦИЈАНСКЕ ГАРДЕ КОЈЕГ СУ ИМ ДОНЕЛИ НАВОДНО АЛБАНЦИ И ХРВАТИ И АКО ЈЕ НАЈСТАРИЈИ ПРИМЕРАК ПРОНАЋЕН У ВРЕМЕ ИЗМЕЂУ МАРИЧКЕ И КОСОВСКЕ БИТКЕ. АЛИ, УМЕСТО ДА ГА НАЗОВУ СРПСКИМ МАЧЕМ, ПО РЕГИОНУ ГДЕ ЈЕ ПРОНАЂЕН И ГОДИНИ НАЛАЖЕЊА ОНИ ГА НАЗИВАЈУ МАЧЕМ ЈУГОИСТОЧНОГ БАЛКАНА САМО ДА ГА НЕ БИ НАЗИВАЛИ СРПСКИ МАЧ, ШТО И ЈЕСТЕ. О ОРУЖЈУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ У ДОБА КОСОВСКЕ БИТКЕ СКОРО ДА НИСУ НЕШТО ВРЕДНО ПАЖЊЕ ЗАБЕЛЕЖИЛИ. ВЕРОВАТНО БИ МОРАЛИ НАПИСАТИ ДА СУ СРБИ НЕ САМО НАЈСТАРИЈИ МЕТАЛУРЗИ ПО ПИТАЊУ ТОПЉЕЊА И ОБРАДЕ БАКРА ВЕЋ ДА СУ БИЛИ И ПРВИ МЕТАЛУРЗИ ГВОЗДЕНОГ ДОБА ПО ПИТАЊУ ОБРАДЕ ГВОЗДЕНЕ РУДЕ.

САЖЕТО У ЧИЊЕНИЦАМА:

1. Пишемо ћирилицом, словима од којих су још увек 22 идентична ћириличним словима такозване Винчанске културе и после пет хуљада година али нам се оспорава да смо потомци тог народа, културе назване по Винчи месту археолошких предмета а не по народу те културе. Поставља се питање зашто? Археолошко место (Винча) није стварало културу већ народ који је живео на тим просторима! Који би то народ могао бити ако не тај који хиљадама година пише истим ћириличким словима.

2. На просторима српског народа је још у каменом добу пронађен срп од камена назван кривим ножем а не српом. Поставља се питање зашто? Да то није само зато да се не би пра култура човечанства довела у везу са културом српског народа!?

3. На подручју Србије су нађени археолошки докази да се ту топио и обрађивао бакар 800 год. прије него игде у свету али то налазиште исто није названо по народима који су били предци српског народа већ је обележено као налазиште Винчанске кутуре по археолошком месту Винче као најстарије место бакарног доба а стим и најстарије металургије света као да археолошко место ствара културу а не народ. Уместо да је обележено именом народа који је ту живео, обележено је да се налази у југоисточном делу Балкана. Зашто ако не да се не доведе у везу са српским народом као потомцима, naslednicima те такозване Винчанске цивилизације “без народа”.

4. Ником од светских стручњака за културу, историју и археологију не пада на памет да би тај народ, цивилизација која је 800 година прије свих других умела топити бакарну руду могао доћи на идеју да то покуша и са другим камењем односно рудом! Зашто ако не зато да би се утајио историјат гвозденог доба и довођење и њега у везу са србима односно српском цивилизацијом. Зар није логично да onaj ко први установи да семе клија да ће то покушати и са другом врстом семена, посадиti и жењети. Како иначе објаснити да се о оружју српске Косовске војске скоро и ништа не зна до да je ималa оклопне витезове па и најмодернији мач тог времена који је нађен као најстарији те врсте, како ти наши врли стручњаци кажу, на подручју југоисточног Балкана између 1371 и 1389. Зашто се избегава рећи да се ради о српском maчу, производу те врсте мача и ако је нађен на подручју где су се одиграле битке на Марици 1371 и битке на Косову 1389. Зашто ако не да се србима оспори кључна улога у развоју гвозденог доба. Такав квалитет металног односно гвозденог оружја могао је настати само из дубоке металургијске традиције која је почела већ са топљењем бакра. Ако су први топили бакар поставља се онда питање зашто не би били на основи већ стеченог искуства у топљењу и први који су топили гвоздену руду. Али и о томе нигде ни речи.

5. Ђирилицу су назвали по Ћирилу, ђирилицом а Ђирила оцем ћирилице и ако је доказано да је имао свега 2 године кад се већ на српском двору увелико писало ћирилицом. Зашто и то на уштрб српске културе и српског народа.

6. Зашто се тврди да су речи садашњег доба насталле из латинских а латинске из старогрчких и ако су и једних и других настале из српских како се то види из речи машина која је настала из латинске, макина а латинска из грчке махина а обадве су настале из старе српске речи, мешина, прве машине за продувавање ватра још прије 5 000 година у време топљења бакарне руде коју су први употребљавали срби. Ако је технологија обраде бакра 800 год. старија од било које друге металургије на свету, ако важи за најстарију металургију онда су и речи, имена тих алатки тог доба попут мешине старија од свих других речи које после ње описују машину. Тај стари народ такозване Винчанске културе чијом ћирилицом пишу данашњи срби, народ који је употребљавао поред истих слова и исте речи попут мешине или пластике која потиче од старогрчких пластика, обликовања фигура а старогрчка од старије српске, пласт сена-обликовања пласти сена око колца да га не одува ветар може бити само претеча срба. Служиш се истим словима као и прије 5000 година, говориш исте речи најстарије културе света а по врлим научницима нашега времена нису предци срба и поред тога што нам је ћирилица заједничко писмо и тога што се служимо чак и данас неким истим речима наших предака прије 5000 година. Зашто нам се те чињенице оспоравају ако не ради обезвређивања српске културе по нечијем диктату.

7. И на крају имамо случај са Николом Теслом, највећим изумитењем свих времена одкад је цивилизације и света којег нам оспоравају највећи нељуди света да је србин и ако му је отац српски православни свештеник а мајка из српске свештеничке породице. Као да гени рађањем не одређују ко је ко и шта. Понајвише га својатају баш они који су му спалили родну кућу у Смиљанима и цркву у којој му је службовао отац а уз то су му усташе за време НДХ побиле сву родбину са презименима Тесла у околини Смиљана, родног места српског генија. Зашто све то ако иза тога свега не стоји систем континуитета са намером да се омаловажи па потом и уништи српски народ, како то доказују почињена зверства не саму за време спровођења олује са циљем протеривања срба. О Јасеновцу да и не говорим.

УТАБАНИМ СТАЗАМА СЕ НЕ ДОЛАЗИ ДО НОВИХ ОБАЛА

Посматрањем и проучавањем древних археологшких налаза односно симбола пра човека, оком, умом и искуством савременог човека закржљалих праинстиката, из угла савремене цивилизације, приступом утабаним методама мање савремене науке а више политичке орјентације, без благе везе и претставе о понашању човека у животним изазовима прашуме, аутоматизованим рефлексима насталих у савременим условима свог развоја и утицаја сила на међународном плану морало је долазити случајно или намерно до погрешних просуда, процена, закључака и сазнања па и злих намера, злоупотреба археологије у политичке сврхе, у интересу јачега. Такав начин приступа доношењу закључака о прачовеку и развоју цивилизације на основи собствених животних искустава стечених у комфорним условима савременог живота и политичких резона водило је увек до погрешних процена и закључака поготово кад су нам археологију тумачили и писали наши доказани душмани односно историјски непријатељи нашег народа. Треба поћи од стварних чињеница те имати на уму да је зачетак људских размишљања и из њих извлачење свесних закључака био темељ, основни услов, за развој цивилизације и остао до данашњег дана. Прачовек је, пред прагом самог почетка развоја људске цивилизације, дуго био без икаквих сазнања из личних искустава. Одлуке од животног значаја је доносио, како ми то сада кажемо, из “стомака” без размишљања на основи првобитних сакралних, подсвесних унутрашњих интуитивнних, инстинктивних, способности да подсвесно уради по себе праву ствар на основи благодети за које није ни свестан био да их има, добитих од свемоћног творца живота и универзума који је створио и првобитног човека снабдевши га подсвесним механизмима који су се спонтаним одлукама укључивали у доношење одлука у случају изненада настале опасности по живот као што је то, примера ради, страх који би активирао механизме за бегство понекад да и не зна због чега га обузима страх. На основу тих сакралних, светих веза, дара за правилно одлучивање и без поседовања искуства и свесног знања био је у стању да преживи и у најкомпликованијим условима прашуме где влада закон јачег и способнијег. Многе те особине првобитног човека, које називамо инстинктима, су током развоја цивилизације изчезле или биле замењене сазнањима насталих из животних искустава што је водило на једној страни до напредка и процвата културе док по другој до закржљавања па и до одумирања тих светих подсвесних особина по којима се човек равнао у раном периоду свог настанка. Инстикти нису примитивне особине већ једна врста Божијег немуштог језика. У те особине убрајам способности да се предосете, ничим најављене катастрофе, способности споразумевања на даљине, размену мишљења без употребе говора, преношење мисли на велике даљине телепатијом, феномен хипнозе као и способност орјентације без знања и компаса итд. Зар није феноменално да ластавица или рода пронађу своје гнјездо и после лета од неколико хиљада километара. У једну од таквих особина убрајам и инстиктивно, подсвесно осетити коју биљку сме човек да једе а да се не отрује, која је лековита и за коју болест, без неких предзнања, на основи подсвесне надарености односно духовне везе са собом и Богом, може је употребити и болест излечити. Првобитан човек није дошао на свет са својим готовим животним искуствима па ипак није јео отровне биљке и ако није знао да су отровне, једноставно је осећао шта је за јести а шта није – без икаквог предзнања. Понашао се тако како је то било од творца универзума предвиђено за људску врсту. Ту надареност од давнина су заджали само још појединци који су у стању без хемијских анализа да установе која је биљка лековита а која није, то су данашњи такозвани лекари травари. Првобитан човек је био у односу на данашњег цивилизованог човека ближе Богу преко коришћења божјих благодети, подсвесних веза, (инстикта) без да је о њима размишљао или ишта свесно знао. Скупљајући животна искуства нагомилавао је сазнања која су потискивала старије способности настале на подсвесној бази што је слабило подсвесне везе божанствених благодети које су служиле за доношење одлука и без предходног искуства и знања. Замењујући их новим искуствима и сазнањима водило је до закржљавања такозваног инстикта односно комуникације са Богом преко Божјих благодети, (ослањања на инстинкте) које су омогућавале опстанак и без разумевања и знања. И универзум постоји и безпрекорно функционише без да разумемо и знамо како је уопште настао. Човек је развојом своје културе и цивилизације много добио али и много изгубио. Прије свега је изгубио способност ослањања на Бога служити се божијим благодетима за које није ни знао да постоје а за које може као и за живот бити захвалан само Богу, творцу живота и универзума. Разлика између свесног и подсвесног, вођено Божјом “руком” најбоље се очитава у ситуацији кад на пример циљате лоптом кош са пола терена а онда што више циљате више га и промашујете док обично бачена лопта без посебног циљања упада чешће у кош што ја називам вођење Божијом “руком”а неко инстинктом. То значи да сте се подсвесно ослонили на унуташње подсвесне врлине, веровање да ће те погодити кош што води до максималне синхронизације и мобилизације свих емоционалних фактора, врлина у себи без свесног наметања своје воље. Од тих чињеница, односно подсвесних одлука (вођења Божјом “руком”) мора се поћи уколико се жели доћи до веродостојних процењивања људске прошлости потврђене археолошким налазаима кроз разумевање разлога и начина акција и реакција пра човека. То се може постићи како суксесивним анализама враћају ћи се унатраг у најдубљу прошлост као и анализама које полазе од предцивилизацијског доба човека па на овамо до најновијег времена како би могли добити увид у поједине реакције на настајуће животне услове те стим и на развој целокупне цивилизације човека од најстаријих дана. Мора се поћи од чињенице да је човек био у стању доносити исправне одлуке и у најкомпликованијим условима живота на основи наслућивања без да је поседовао било какво сазнање из животног искуства те врсте. Касније је то по чему се подсвесно одлучивао, доносећи спасоносне одлуке без знања, назвао Богом. Другог образложења није имао за доношење одлука у безизлазним ситуацијама, за доношење спасоносних одлука које није разумевао а за које се каже; у таквој ситуацији спасао га је само Бог. Све те како се то данас каже, интуитивно (инстинктивно) из “стомака”доношење закључака, водило је обично до спасоносних одлука и без поседовања било каквог предзнања док процене и одлуке из угла развијене цивилизације воде често у погрешном правцу до промашаја и погрешних закључака о суштинској истини до које се покушава доћи разумом поодмакле цивилизације. Готово је немогуће разумети човека тек у зачећу цивилизације рацијом савремене цивилизације где се покушава све разумети на основу разума, рационално објаснити и образложити. Уместо да се пође од предцивилизацијске епохе у којој се човек развијао из животних услова где се није могао орјентисати на основи неког стеченог знања кроз искуство, извлачења закључака посматрањем логиком већ из чистих, подсвесних ресурси настоји се да се пројектцијама из модерног у прастаро да се дође до објективних резултата шти је немогуће. Човек је био приморан да доноси одлуке на основи унутрашњих сакралних, светих побуда ослањајући се на своја осећања, Бога за којег је после позитивног исхода био убеђен да постоји и да га води. Без те сакралне пројекције пра човека на своје окружење не може се доћи до веродостојних резултата. Сигурно је да се више одлучивао по својој предпоставци него по свом знању. Више се ослањао на свој подсвестан осећај него на свој разум, оно што ми данас називамо инстинктом а што би ја назвао, доношењем одлука вођени невидљивом Божјом руком односно нагоном без икаквог личног искуства и знања. Не мора се све разумети да би било исправно и тачно, важно је преживети. Ни настанак живота, света, универзума не разумемо нити како је настао тај првобитни догађај који је за последицу имао цео универзум што не значи да безпрекорно не функционише и без нашег разума. Напротив, функционише прецизније и од најпрецизнијег „Швајцарског“ сата. Ослањајући се на у себи подсвесна уравнотежена осећања, универзалну силу (Бога) и доношењем одлука по унутрашњим показитељима, потребама и наслућивњима успео је човек да преживи и најопасније претње и ситуације, не захваљујући знању, које је у то време у том развојном стању човека било минимално ако не и на нули већ вођен унутрашњим подсвесним одлукама, феноменом којег је првобитни човек једног дана назвао Богом. Временом се човек све више ослањао на разум којег је кроз свакодневна искуства усавршавао непримећујући да се стим и неопажено све више удаљавао од својих подсвесних способности, врлина а стим и од самога Бога. Данашњи човек је изгубио већим делом ту првобитну сакралну унутрашњу везу са собом и Богом па се чудимо да је свет у кризи и да молитва у невољи више не функционише. А како и да функционише кад се човек све више, ослањајући се на ум без разума, удаљује од собствене духовне моћи која га је кроз векове водила. Паун није никад себе видео у свој својој раскоши кад рашири своју лепезу предивних боја. Без да зна како тако изгледа, без огледала то није могао ни знати али и поред тога он чини својом раскошном лепезом праве кораке за освајање женке без да је свестан својих боја, без да зна шта ради, чини праву ствар за одржавање своје врсте вођен својим сакралним осећањима које ми данас погршно називамо инстнктима. Исто тако су познати многи ритуали посебно код птица без да су се икад погледале у огледало како би знале шта раде па раде све потребно на исправан начин за свој обстанак, на своје и Божје задовољство. Из тога би закључио да би требало, уколико намеравамо доћи до стварних, истинских објашњења праисторијских археолошких налаза да се онда морамо поистоветити са човеком који се налазио пред прагом цивилизације како би могли схватити како је од нуле развијао својих способности, доносио своје одлуке у самом зачетку цивилизације и из тог угла гледања одмотавати клупче. У супротном ће мо имати многе примесе из већ поодмакле цивилизације овисно од степена специфичне образованости посматрача и то само парцијално по личној специјалности, науци и искуствима. Уместо аутентичних резултата имаћемо неку врсту личног мишљења истраживача. Наши стручњаци, палентоолози историчари и археолози су се навиклу да све објашњавају на основи верских ритуала и календара што спада у већ поодмакли период цивилизације у развоју. Уместо од нуле почети, одмотавати клупче ми почињемо посматрати ствари из угла већ утабаних схватања и размишљања али утабаним стазама се не може доћи до непознатих обала. Полазна тачка просуђиваљња морала би бити празна рука и борба за обстанак уз Божју помоћ, без искуства и стеченог знања па преко развоја алатки извлачити закључке о потребама и разноразним нужностима у којим би био човек затечен те тако, у његовој улози долазити до виртуелних искустава и потребе за комуникацијом, споразумевања како би се преживело. Није човек одмах на своме почетку размишљао о сунцу и календару већ како у џунгли преживети. Ту настале прве структуре се могу узети као шифра за даљи развој и начин понашање у новонасталим условима које ни једног момента нису апсолутно исте. Размишљати о месецу и сунцу те долазити до закључака који воде до календара је далеко од првобитне ситуације човека у којој настају структуре типичне за развој свести које ће га пратити целог живота. Тек кад то схватимо схватћемо и целокупни развој цивилизације. Разумети тадашнјег прачовека је имати кључ за развој цивилизације. Ако знамо како је тадашњи човек размишљао и како је извлачио закључке онда ће мо знати и зашто и како је долазио до нових одкрића. Онда би могли закључити да су ти први људи због изобиља коју је нудила прашума у храни осетили потребу за кретањем па су цупкали те ради социјане сигурности хватали за руке из чега је настало коло уочивши да се због сигурности и малог животног простора у пећини могло играти у круг. Можда су по изгледу сунца узели ту мустру играња па је тако настало коло а од кола је вероватно настао и точак, коло, колар и кола па се може закључити да су срби због свог играња кола били и изумитељи точка односно кола по којем су кола добила своје име а ти мајстори названи по колу колари који су касније правили и коловозе. Ломећи прво гранчице обележавао је човек и свој пут како би се брже, са што мање лутања прашумом вратио у своју пећину па се у каснијем периоду у ту сврху служио и каменчићима ходајући џунглом тражећи плен. Тако су настајали први знакови како би се знали вратити у своју пећину. Можда је бацио неки камен да стресе плод са високе гране па је при повратку препознао тај камен те дошао на идеју да каменчићима себи остави, у дубокој прашуми свој траг, остави знак да је туда прошао и стресао који плод. Тако су настајали први знакови стварани људском руком који су временом прерасли и на споразумевање симболима остављајући траг за собома који су обавештавали и више од самог трага за означавање пређеног пута. Круг од каменчића би могао по узору на огњиште око којег се окупљала фамилија, могао служити и као симбол који означава и сунце и фамилију. Те знакове које су постављали крстарећи прашумом преносили су касније у каменом добу па касније и на глинене плочице или предмете те тако дошли и до најстаријеих слова а потом и најстаријег писма света. Од коловена настали су коловени што значи; они што праве кола, точкове и коловозе. А од слоловена; они што праве слова. А од славена; они што славе! А од знакова на глинастим плочицама ћирилица за сада најстарије писмо света. Ето, зар није све јасно ко на длану. Ћирилица је најстарије писмо са најстаријим словима икад пронађеним а срби и данас пишу ћирилицом што потврђује да су најстарији народ од којег је потекла цивилизација света. А Ђирил је вероватно усавршавао те симболе, подучавао неписмен народ који је те симболе по ирилу незвао ћирилицом. А да је тај народ надарен проналазачким способностима и изумитељима лежи у традицији, генима, што доказује и постојање Николе Тесле као потомка српског народа а и многи млади који по угледу на великог генија освајају многе медаље на међународним научним такмичењима у конкуренцији са далеко многобројнијим народима. О спортистима да и не говорим. Све је то уграђено у генетски кот вероватно најстаријег а стим и најискуснијег народа ако не целог света онда сигурно Европе, било то неком право или не. Чињеница је да такве референце нема ни један Европски народ а можда ни света! Најстарије писмо којим пише и највећи изумитељ свих времена су довољно јасни аргументи и необориви показатељи. Вековима је српски народ ћутао о својим врлинама ради урођене скромности али дошло је време где су брутални моћници овога света наумили да га униште жигосањем га геноцидним па је из тог разлога дошло и време да проговори истином, необоривим чињеницама. То толико онима који нас сатанизацијом упорно проглашавају геноцидним народом. Нека се упитају чији су они потомци и шта су светској цивилизацији оставили иза себе до крвавих ратова и ратних злочина! Ниједан писани закон не може бити веродостојнији од археолошких доказа! Археолошки налази су изнели доказе на светло дана да је ћирилица најстарије писмо цивилизације а да срби од вајкада пишу ћирилицом је необорива чињеница! Према томе, не само да су срби један од најстаријих народа уопште већ су и аутотони народ Балканског полуострва.

Народ који не води рачуна о својој прошлости, који не одржава сећања на своју прошлост и културу не ће имати ни своје далекосежније будућности.

НА НАШИМ ИСТОРИЧАРИМА ЈЕ ДА ПИШУ НАШУ ИСТОРИЈУ А НЕ ДА ПРЕПИСУЈУ ТУЂЕ ИЗМИШЉОТИНЕ, НИЧИМ ПОТВРЂЕНЕ “ИСТИНЕ”

Аутор Текста, Душан Нонковић-Теодоров

ИЗВОРИ КОЈИ ПОТВРЂУЈУ, ВЕЋИМ СВОЈИМ ДЕЛОМ, ДИРЕКТНО ИЛИ ИНДИРЕКТНО, ВЕРОДОСТОЈНОСТ МОЈИХ АРГУМЕНАТА :

Винчанска култура и наша писменост:

https://nedodjija.wordpress.com/2010/10/27/vincanska-kultura-i-nasa-pismenost/

Потпуну и савршену писменост налазимо из времена Винчанске културе. Винчанска култура обухвата широки простор који прелази територију савремене Србије и обухвата делове Бугарске, Румуније, Мађарске и Босну и Херцеговину. Досада је откривено око 750 археолошких налазишта Винчанске културе. Њено време трајања је готово немогуђе ограничити. На локалитету Винча налазе се трагови непрекидног живљења од 5500 година пре Христа до четрнаестог века после Христа.

https://nedodjija.wordpress.com/DOC…

https://nedodjija.files.wordpress.com/2010/10/1kongres_clip_image0221.jpg?w=472&h=417https://nedodjija.files.wordpress.com/…

Што се тиче писмености која припада Винчанској култури и културама старијим од ње, нађено је писмо на 54 локалитета, које је потпуно идентично. Пред нама се поставило питање назива те писмености, њеног имена, иако је познато ком народу она припада. Неки су у Србији почели да ту писменост називају Винчанском, по имену једног од главних локалитета на којима је нађена. С обзиром да је писмо нађено на више локалитета и да се исто налази и пре времена овог културног периода не може се назвати по имену једног каснијег локалитета. Предлози који су долазили из Европе да се то писмо назове дунавским или европским такође нису прихватљиви. Ми смо ову писменост назвали логично србском као што је названа мисирска и сумерска, по имену народа, односно прецизније – древна србица. Да је то име оправдано најбоље сведочи доња табела на којој се види 22 иста слова у древној и савременој србици.

https://nedodjija.files.wordpress.com/…

Професор Пешић је сачинио једну временску таблицу настанка разних писмености. Та временска скала је потврђена на међународном научном скупу у Новом Саду под именом „Знаци цивилизације“.

https://nedodjija.files.wordpress.com/2010/10/1kongres_clip_image026.jpg?w=831&h=902https://nedodjija.files.wordpress.com/…

Једину исправку на овој таблици коју можемо учинити јесте да је, према најновијим открићима, мисирска писменост старија од сумерске, што раније није било познато.

Данас можемо, са доказима у рукама, рећи да је древна србица била основна писменост за све европске писмености, Средоземље, предњу и централну Азију. То се доказује на три начина. 1. Време настанка и ширења писма. 2. Истоветна слова са истим гласовима. 3. За писма која садрже различита слова, она се доказују кроз числену вредност слова у численим таблицама.

https://nedodjija.files.wordpress.com/2010/10/1kongres_clip_image028.jpg?w=482&h=755https://nedodjija.files.wordpress.com/…

https://nedodjija.files.wordpress.com/2010/10/1kongres_clip_image030.jpg?w=459&h=755https://nedodjija.files.wordpress.com/…

Редослед усвајања древне србице код других народа био је следећи. Прво је усвојена у Асирији, писменост која се данас назива арамејском. Затим је усвојена у Феникији као продужетак асирске писмености. После Асирије ту писменост донели су са собом у Италију, употребљавали и ширили Рашани, Расени, данас познати као Етрурци. Потом је србица прилагођена грчком језику. После Грка србица је усвојена и од Јевреја. Србица је такође постала писмо разних и мање значајних народа.

Употреба србице у Асирији, коју данас називају арамејским писмом, било је одлучујуће за њено ширење у тада познатом свету. Писмо је однето из Европе у Азију приликом првог аријевског похода под Нином Беловим. У исто време ово писмо је стигло до Индије где је од њега настала брахманска писменост.

После асирског царства србица је употребљавана као званично писмо и у медијском царству. Тако је постала писменост свих народа на Блиском истоку и у средњој Азији. Разни народи су је прилагођавали својим језицима и мењали облик слова, али су ипак слова и њихова гласовна вредност остали непромењени.

https://nedodjija.files.wordpress.com/2010/10/1kongres_clip_image032.jpg?w=408&h=324https://nedodjija.files.wordpress.com/…

https://nedodjija.files.wordpress.com/2010/10/1kongres_clip_image034.jpg?w=409&h=755https://nedodjija.files.wordpress.com/…

Овде се види упоредна числена вредност слова код Срба и Грка. Лино Рашанин је негде у деветом веку или почетком осмог века старе ере прилагодио србску азбуку за Грке. Урадио је то тако што је заменио само она слова из древне србице чију гласовну вредност Грци нису имали у своме језику. То су: Ђ ђерв, Ж жаза, Џ џау и Ш ша. Од ових слова је направио грчка слова: ета, тета, пси и омега. Ова слова су задржала исту бројну вредност као и у србици. Док је слова В веда,Ч чима и Ц цифа, задржао само у численој скали. Србско слово веда, које је у древној србици било на шестом месту у азбуци и имало бројну вредност шест, Грцима је личило на дупло гама и називали су га „дигама“ и имало је исту бројну вредност. Слова чима и цифа се налазе само у численој скали са истим бројним вредностима као и у србици. То је најјачи доказ од кога су примили писменост. Србско слово В веда, заменило је грчку бету под именом вита. То се десило у време после освајања Александра Великог. Грци су од тада, као и данас, слово бета писали са МП или само са М. Србско слово В веда, из древне србице Грци су задржали у численој скали за број 6. Дуго времена су га писали на исти начин као у време Винчанске културе и називали – дигама, зато што их је подсећало на дуплу гаму.

Због широке употребе грчког језика, заједничког суживота и међусобног прожимања две културе, србске и грчке, Србима су се вратила она слова србице којима су Грци дали своја обележја. То су дуга ета, каснија ита, тета, пси и омега. Ова слова су ушла у србску азбуку као додатна.

Svesna toga da je ovaj post i onako vec predugacak, ostaje mi da vas uputim na sajt

dr Jovana Deretica, gde je detaljno izlozeno to sto je usvojeno na

I Mеђународном конгресу о докириловској писмености и претхришћанској култури, одржаном у Петрограду 12-14.05.2008.године

Немачки научник тврди; срби су поставили темеље данашње цивилизације:

https://dijaspora.wordpress.com/201…

Nemac Jirgen Španut, istražujući nemačku istoriju, otkriva srpska groblja na tlu Španije, Portugalije i Bretanje od 3.000 godina pre Hrista.

On takođe u pećini kod mesta Mas-d’ Azil u Francuskoj otkriva belutke, koji predstavljaju prve početke stvaranja pisma, počev od ledenog pa do ranoistorijskog perioda. A u mestu Glozel otkrio je kamenje na kome je našao iklesane jelene, medvede i životinje koje mogu biti panteri ili divlji konji, sa oznakama koje pripisuje filistinskom ili sinajskom pismu.

Ove iskopine procenjene su na devet do deset milenijuma starosti pre Hrista.

Francuski arheolog Morle nazvao je to pismo azbuka Glozel, a Jirgen Španut navodi: “Oni koji su izmislili ovo pismo su postavili kamen temeljac naše civilizacije”. On misli da se radi o Filistincima, a po uporedbi sa nasom ćirilicom proizlazi da se radi o Srbima.

Platon smatra da je isto kraljevstvo vladalo Sredozemljem i Egiptom i preko Tirenskog mora protezalo svoj uticaj sve do Gibraltara. Na sve to Ilija Živančević napisao je da je Slovenstvo bilo rastureno od Vladivostoka do Jadrana, kao kičma čovečanstva.

Najstariji haldejski, asirski i misirski rukopisi i kameni spomenici ljudske civilizacije stari su oko sedam hiljada godina. Po njima najmanje toliko je stara i srpska istorija. U tim spomenicima spominje se ime Srbin, ali ne i Sloven.

I “Kineski dvorski dnevnik”, koji je neprekidno pisan od oko dve hiljadite godina pre Hrista, sadrži podatke da su tada Srbi živeli u azijskoj Sarmatiji i u zemljama iza Dona. Tada je srpski narod živeo na prostorima od Sibirije do italijanske Venecije.

Francuz Rober Siprijan razvio je teoriju o poreklu svih Slovena od Iliro-Srba, tj. od podunavskih balkanskih Srba, koji su se prostirali od Baltičkog i Crnog mora do Kavkaza i Kaspijskog jezera. Srbe donjeg Dunava on naziva proto-Srbi ili prvobitni Srbi i za proto-Srbe tvrdi da su ta područja nastanjivali ranije od vremena u kome je živeo Mojsije.

Za kasniji dolazak Srba na Balkan Siprijan kaže da su oni samo došli sabraći u pomoć u borbama protiv Rimljana. Nije čudo da su od tada neki narodi modifikovali jezik pa čak i davali sebi druga imena, zbog ogromnih razdaljina i otežanog komuniciranja.

Imena Čeha, Hrvata i Rusa pominju se prvi put u pisanim spomenicima od sestog veka n.e., nekoliko hiljada godina posle Srba.

O tome Safarik pise: “Nikada do šestoga veka nije pomenuto ime Čeh, Leh ili Sloven, a i o Poljacima i Rusima pisana istorija govori tek u devetom veku.”. Prema zapisima Jornanda i Prokopija, Vendi i Srbi su dva imena jednog istog narodnog stabla.

Lužički Srbi za sebe kažu da su oni iz balkanske Srbije, što potvrđuju nemački istoričari Setgen (Schoettgen) i Krajsih (Kreysig), uzimajući za osnov ista imena ljudi, reka, planina i drugih geografskih pojmova.

Poljaci su u novijim istraživanjima utvrdili prisustvo Slovena (Srba) na baltičkoj obali od pre 2.000 godina pre Hrista. To su bili Protosloveni (Protosrbi), čiji su potomci današnji Lužički Srbi.

Olga Luković-Pjanović kaže da su Bosna i Slavonija bile srpske i zvale se “Bela Srbija”, a prostirala se sve do današnjih nemačkih granica.

Rober Siprijan zaključuje da su Srbi najstarije stablo slovenske rase i da su ih na Zapadu nazivali Vendi, kao i da su žitelji Sarmatije autohtoni Srbi.

Po Iliji Živančeviću Dušanov Zakonik predstavlja samo kontinuitet tradicionalnog vendskog porekla, a Valter Vist (Walter Wuest) piše da je sanskritski jezik nastao iz vendskog, ali mu ne moze odrediti vreme. On tvrdi da je u Indiju došao sa severozapada, a po svim upoređivanjima jedina je mogućnost da je to bio srpski jezik. To je u saglasnosti i sa Ilijom Živančevićem, koji kaže: “Sloveni su ostalim narodina dali reč.”

Miloš Milojević: Etnička karta Srba u 19. veku

I on kao vreme nastanka sanskritskog jezika određuje 4.500 godina pre Hrista, dok Emil Burnuf (Emil Burnouff) nalazi da je to bilo daleko pre, čak u doba “mrače praistorije”. On nije usamljen u tvrdnji da su grči i latinski jezici nastali iz pelazgijskog jezika. A za narod Pelazga kaže da su živeli u Sredozemlju i po Alpima. Pelazge su mnogi proslovekovni autori identifikovali sa starovekovnim Srbima.

Jedan ogranak Srba, koji je iz Sarbarske, preko Male azije, stigao na Balkan 3.000 godina pre Hrista, naselio je Staru Rašku (Trakiju), a jedan deo istih se morskim putem spustio do Krita u tri talasa 1.800, 1.500 i 1.400 godina pre Hrista. Pobedili su Krićane ali su se sa njima izmešali i pretopili u novi narod – Grke ili Jeline.

Podaci govore da ni imena grada Atine i istoimene boginje nisu grčka. Ima zapisa koji tvrde da su i Akropolis sagradili Srbi. Sami Grci za sebe veruju da su oni nastali od naroda zvanog Pelazgi i da su govorili “varvarskim” jezikom, a nalazi ukazuju da su to bili Srbi.

Olga Luković-Pjanović za Grke kaže da su oni ostatak hordi asirskih i Ramzesovih trupa, koje su se pomešale sa srpskim plemenima, a takav stav zastupa i sam Herodot. Na Kritu se zadržalo jedno pleme Borusi, koje se nije mešalo sa Krićanima. Kada su se i oni uputili na sever, zaposeli su obalu Baltika i održali svoj jezik sve do pre 200 godina, od kada su ih Nemci germanizovali i preimenovali u Pruse (Projzen izgovaraju Nemci napisano Preusen).

Srbi sa Peloponeza naselili su oblasti iznad Save i Dunava stvorivsi prvu Panonsku Srbiju. O samoj Troji zapisi Mihaila Lomonosova i Mavra Orbinija, kao i pevanje Ivana Gundulića, idu u prilog umešanosti Srba u trojanski rat. Padom Troje Srbi su u drugom talasu 1860 godina pre Hrista, opet došli na Balkan i proširili se do Venecije.

Katarina Velika, ruska carica, je lužičko-srpskog porekla, što su istoričari potvrdili po tituli njenoga oca (bio je princ oblasti Anhatt, Zerbst – Serbiste). Katarinu su u mladosti zvali “Severna Semiramida”. Ona je sama za sebe govorila da je slovenske rase i pisala Grimu 1784. godine da je slovenski jezik bio prvobitni jezik ljudskoga roda, a kako kaže naš narod: “Carska se ne poriče”.

Nikola Frere, kako navodi Šafarik, smatrao je srpski majkom tračkog i grčkog jezika. Šafarik u svom delu “Starožitnosti” piše: “Srbi žive u Evropi od najdavnijih vremena ili od praistorijskog doba, a tako rasprostranjen narod vodi svoje poreklo od najdalje prošlosti”. On tvrdi da su Srbi nastanjivali gotovo celu Evropu i mnoge delove Azije, pa otuda ona naša stara izreka: “Govori srpski da te ceo svet razume”. Za srpski jezik Šafarik kaže da je: “Tako originalan, čist, gramatički savršen i bogat, te nije mogao da se oblikuje bez postojanja jednog jedinstvenog prvobitnog i samostalnog naroda”. A stari srpski jezik bio je sasvim sličan današnjem, savremenom, što je retkost u istoriji jezika. Kad je reč o pismu još niko se nije ni približio Vukovom pravilu: “Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano”.

Sigismund Herbestajn navodi da su Srbi živeli na celoj obali Jadranskog mora, od Venecije do Konstantinopolja, uključujući tu i srpski Carigrad, pa navodi Miziju, kao balkansku oblast, koju su grci i Rimljani delili na Gornju i Donju Miziju, te dalje Lužičke Srbe i Srbe u današnjoj Mađarskoj.

Rober Siprijan za Dunav kaže da je srpska reka, a Srbe naziva početnim narodom i majkom naroda a srpski jezik – jezikom majkom. Nestor Kijevski, Leonik Halkokondilo i Rober Siprijan se slažu i svi nazivaju podunavski basen praslovenskom kolevkom Evrope. Podunavlje, prva srpska postojbina

Miloš Milojević piše da su Srbi od iskona živeli na svojim sadašnjim zemljama, od Italije ili Sredozemnog mora do Grčke i od Jadranskog do Crnog mora, tu su imali svoje sveštenstvo i uređenu crkvenu upravu u licu svojih arhiepiskopa sa sedištem, između prvog i četvrtog veka n.e. u Sirmijumu, drugoj rimskoj prestonici, današnjoj Sremskoj Mitrovici. U četvrtom veku, pod navalom Huna, povukli su se u Zvečan, na Kosovo, gde su takođe stvorili Kosovsku Mitrovicu. Po Milojevićevim nalazima srpska crkva starija je od rimske i grčke.

Zna se da su Srbi u prastara vremena bili monoteisti (verovali su u jednoga boga), dok je mnogoboštvo nastalo kasnije u Grčkoj. Prema Veselinu Čajkanoviću srpska religija pretežno je indo-evropska i u njoj ima najviše elemenata iz indo-evropskih vremena. Kazimir Šulc navodi pismo apostola Pavla, prema kome je on (apostol Pavle) propovedao “Hristovo Jevanđelje”, Hristovu veru kod Srba, od Jerusalema do Italije.

Draško Šćekić u svojoj knjizi “Sorabi – istina o srpstvu od iskone” iznosi da su Srbi na našim današnjim prostorima živeli više od 7.500 godina. On takođe tvrdi da su Srbi zvanično počeli da broje godine od 5508. godine pre Hrista, prema čemu se navodi da je despot Stefan Đurađ Branković poginuo 6935. godine i da je knez Lazar poginuo na Kosovu 6893. godine. Prema tome, autor ovoga teksta pise ovo godine 7511. u Kanadi. Šćekić takođe navodi da su Mesopotamci počeli brojati godine 3.200 a Egipcani 3.000 godina pre Hrista, Rimljani od 743. godine pre n.e. (godina stvaranja Rima), Grci od 776. godine pre nove ere, od prvih olimpijskih igara.

Dušanov zakonik

Prema tome Srbi su počeli meriti vreme davno pre svih. Prema tom srpskom kalendaru Car Dušan je proklamovao svoj Zakonik na praznik Vaznesenja, 21. Maja 6857. godine. Dušanov Zakonik ima gotovo svetovni karakter, baziran na hiljadugodišnjim tradicijama srpskog naroda, koje se nalaze u Vedama, a one nose pečat neprolazne mudrosti izvan vremena i prostora.

Svi današnji slovenski narodi bili su ujedinjeni pod imenom Srbi, govorili su zajedničkim jezikom, iz koga se kasnije razvilo 12 različitih govora. Šćekić takođe prikazuje, kad je reč o prakolevci srpstva, Indiji, da je tamo nastala prva Srbija, pod imenom Sarbarska. Odatle su oko 4.500 godina pre Hrista započele prve seobe i to u tri pravca: prva u pravcu rajske zemlje Mesopotamije, druga ka srednjoj Aziji, a treća ka severnoj Aziji, današnjoj Rusiji, gde je stvorena plemenska država nazvana Sirbidija, Sirbirija ili Sirbija – Sibir. Ovo je u saglasnosti i sa drugim autorima koji će u daljem tekstu biti prikazani.

U vreme kralja Milutina (1282. do 1321.) na srpskom dvoru jelo se zlatnim viljuškama i kašikama, a u Evropi je viljuška prvi put uvedena u XVI veku, u vreme Henrika III i to je doživljeno kao izuzetan događaj.

U traganjima za srpskim korenima Ognjen Radulović navodi da je Balkansko poluostrvo bio prvi naseljeni region iz koga su kasnije naseljavani ostali delovi Evrope. Srbi se ovde nisu doselili, već su tu živeli od svoga početka i odatle su se raseljavali. Podunavlje je kolevka evropske, pa i svetske civilizacije. Prema tome, sadašnji stanovnici Balkana su potomci plemena Rašana, koji su tu živeli od najstarijih vremena.

Istoriju Tribala, trinaest vekova pre Hrista, Herodot smešta u Pomoravlje, kako kaže zapadno od reke Istkar, gde iz ilirske zemlje reka Angro teče na sever i uliva se u Astkar. To prema sadašnjem stanju odgovara slivu zapadne i velike Morave i Dunava. U knjizi “Civilizacija Germana i Vikinga” izdatoj 1976. godine u Švajcarskoj, Patrik Lut (Patrick Louth) pise da su 2.000 godina pre Hrista u Skandinavske prostore došli narodi iz Podunavskih ravnica.

Za mnoge istrazivače ostali su “misteriozan” narod. Drugi Švajcarac Judžin Pitar (Eugene Pittard) kaže da su ti “misteriozni” narodi naselili i obale Norveške i Škotske, a smatrali su ih pripadnicima dinarske rase, bili su visokog stasa i lepi. Po Pitaru kretali su se od Venecije, preko Centralne Evrope i Nemačke, do Švedske i Norveške, a druga grana prešla je moreuz Kale i nastanila britanska ostrva. Sve su to bili naši pretci, Srbi.

Obelisk iz Ksantosa sadrži natpis uklesan u kamenu, koji pretstavlja zbirku zakona starih Srba. Ovaj zakonik stariji je nekoliko vekova od Mojsijevog. Prema Ptolomejevoj “Azijskoj i Evropskoj Sarmatiji i delu Indije” u Grčkoj na ostrvu Halkidiki jedno mesto, na kome je persijski car Kserks preveo 1,700.000 vojnika u petom veku pre Hrista, još uvek se zove Prevlaka.

Senzaciju u svetu izazvao je ruski istoričar Jurij Miroljubov 1954. godine kada je počeo da objavljuje prevode “Velesove knjige”, koja pretstavlja hrastove daščice na kojima je urezana slovenska hronika od 650 godina pre Hristovog rođenja.

Svetislav Bilbija prvi je dešifrovao etrursko pismo, primetivši da etrurska slova potsećaju na slova Vukove ćirilice. Kada ih je počeo čitati s’desna u levo, uspeo je da sklapa reči koje su imale isti koren kao mnoge reči u savremenom srpskom jeziku. Prethodno su se mnogi zapadni naučnici bezuspešno mučili da dešifruju etrurski jezik, uporno odbijajući da za to upotrebe slovenski, dakle srpski. Tako je nađen ključ za etrursku bravu. Bilbija je zatim našao da se ćirilica razvila iz klinastog pisma

Nizana, naroda u literaturi zabeleženi kao Hiti iz Male Azije, koji su 2.000 godina pre Hrista u oblasti Likiji podigli grad Srb. Uporedivši zapise sa obeliska iz Ksantosa sa znacima Vukove ćirilice Bilbija je pročitao sve spomenike etrurskog naroda i time utvrdio da svi ti narodi potiču iz Podunavlja, sa područja na kome danas žive Srbi. Poznato je da su Etrurci pre Latina živeli u današnjoj Italiji i sebe su nazivali Rašanima. Opšte je prihvaćeno tumačenje naučnika da reč Ras označava soj, rasu, pripadnost plemenu koje govori istim jezikom. Mi danas znamo da su Rašani bili žitelji Nemanjine države i još postoje ruševine grada Ras. Prema tome govoriti o Etrurcima, znači govoriti o Rašanima koji su živeli na području vinčanske kulture, severozapadno od Prokuplja.

Komentarišući istraživanja profesora Deretića, Ognjen Radulović navodi da su Rimljani prelaskom Jadranskog mora, krenuli u osvajačke pohode i naišli na Ilire, a kasnije i na Tračane, narode koji su naseljavali te oblasti. Iliri su zapravo bili Veneti ili Vendi – srpski narod, a Rimljani su im dali ime Iliri prema tadasnjem vladaru koji se zvao Ilija, koji je vladao u području današnje Hercegovine i dela Crne Gore. I na ostrvu Rabu postojao je grad Sarba. Za Tračane se navodi da su bili vrlo žilav narod, a po brojnosti odmah iza Indusa.

Prof. dr Milorad Stojić

Prema istraživanjima dr. Milorada Stojića, Tribali su naseljavali oblasti celog srpskog Podunavlja, kompletno Pomoravlje, donju Posavinu, deo Kolubare, istočnu Srbiju, severozapadnu Bugarsku i prostirali se na jug do Skoplja. Kontinuitet Tribala na ovim područjima traje od trinaestog veka pre nove ere, pa do drugog veka posle Hrista. Imali su uređenu državno-pravnu teritoriju, što svedoči njihov grb, koji se pojavljuje posle propasti srednjovekovne srpske države. Srpska država Nemanjića imala je svoj grb: na crvenom štitu dvoglavi beli orao, a grb Tribalije se javlja od sedamnaestog do osamnaestog veka kao grb Šumadije.

U novije vreme brojni istraživači smatraju da su Iliri i Sarmati, odnosno Sloveni jedinstven etnos. Herodot je tvrdio da su Veneti i Iliri isti narod, a Ptolomej da Veneti čine deo Sarmatije. Milan Budimir opisuje pojave Veneta na obalama Atlantika, Baltika, u Alpima, u dolini reke Po, na Balkanu (Dalmacija, Tesalija, ušće Dunava) i u severnoj Anadoliji.

Nas književnik Miloš Crnjanski naveo je imena na desetine geografskim pojmova u Britaniji koji odgovaraju nazivima na tlu naše zemlje.

Anonimni autor iz sedmog veka pisao je da su postojale tri Srbije: jedna do Grčke, druga u Dačiji, a treća u Sarmatiji. Celokupnu ovu oblast osvojili su Rimljani, pod svojim imenom Ilirik. Upravni centar bio im je u Sirmijumu, gde vladavina “ilirskih i dačkih careva” traje od 248. do 392. godine nove ere.Srbi u severozapadnoj Evropi

https://i1.wp.com/webtribune.rs/wp-content/uploads/2014/11/cbxsudfsi73e6cgh.jpghttps://i1.wp.com/webtribune.rs/wp-…

Za Hrvate se govori da se to ime pominje prvi put od šestoga veka nove ere i da se odnosilo na Srbe koji su živeli po planinskim predelima, hrbatima, slično današnjem nazivu Zagorci. Sam hrvatski istoričar V. Kljajić u svojoj istoriji “Seoba Hrvata” piše da se deo Srba nazivao Goranima ili Horvatima, što nije označavalo narod nego plemena. Česi su ih nazivali Hrbatima, a Šafarik navodi da reč Hrvat označava brđanina. Po Dalimilu i Šafariku, Hrvata, kao naroda, uopšte nije bilo. Ruski istoričar Nikola Durnov kaže: “Milioni Srba primivši katoličanstvo pretvoriše se u Hrvate”. On u “Ruskom Straniku” opisuje Zagreb kao prestonicu pokatoličenog srpstva. U “Varšavskom dnevniku” general Gurka pisao je 1880. godine: “Nikad Rusija neće sankcionisati istorijsko nasilje, da se stvori zasebno od srpskog naroda hrvatska katolička kraljevina, gde živi srpski pokatolišeni narod”.

Na prostorima današnje Galicije i Poljske od pre preko tri milenijuma postojala je Bela Srbija. Njen drugi deo obuhvatao je prostore današnje Češke i Bavarske. Česi su živeli u Beloj Srbiji, a samo ime Čeh imalo je počasni karakter. Oko reke Morave živeli su Moravci. Bliski Moravcima bili su Slovaci, čije poreklo takođe datira od Srba po tvrdnji austrijskog istoričara Sinise, kao što su i Srbi Korutanci, današnji Slovenci, prema nemačkom istoričaru Dimleru. Oni Srbi koji su živeli po gajevima i šumama dobili su ime Lesi ili Šumadinci (šuma se na ruskom zove les), a oni koji su živeli u nizinama nazvani su Poljacima.

Poljski istrazivač Jozef Kostriževski potvrdio je ime Poljske, koje je došlo od srpske reči polje, a odnosilo se na zemljoradnju. Po Jovanu Luciju, Bela Srbija bila je u Karpatskim gorama, a Šafarik je pisao da je za Tatrama, današnji delovi Poljske i Rusije, živeo veliki srpski narod. Upravo iz tih prostora Bele Srbije dogodila se poslednja velika seoba Srba početkom sedmoga veka nove ere, preciznije 632. godine. Za Poljake, kao narod, kaže se da nastadoše od preostalih Belih Srba, koji su se i dalje zadržali u staroj postojbini.

Rimski i grčki istoričari Plinije i Ptolomej, koji su živeli u doba Hrista, pisali su o Srbima koji su bili nastanjeni iza Dona u Sarmatiji. Otuda ih Rusi smatraju za svoje praroditelje. Reč Rus javlja se tek od devetog veka, pa Šafarik u knjizi “Srbove v Rusku” tvrdi da su: “…Rusi ostatak onog srpskog ogranka koji se iselio na Balkan”. Poljski istoričar dr. Vaclav Macjejovski kaže: “Treba znati da su slovenska narečja u Bugarskoj i Srbiji stvorila staroslovenski crkveni jezik, a iz ovoga je postao ruski jezik”.

Za Bugare se navodi da su uralsko-mongolskog porekla, koji su okupirali predele sadašnje Bugarske i pokorenom srpskom stanovnistvu nametnuli svoje ime, primili njihovu kulturu, veru i jezik koji su veoma iskvarili. Smatra se da su vekovna razdvojenost i uticaji susednih naroda sa delimičnim ukrštanjima, doveli do izvesnih oprečnosti među plemenima nekada istoga naroda, baš kao i uticaji religija, što je sve rezultiralo u nastanku posebnih današnjih naroda na evropskim prostorima.

Ђирилица прије Ђирила,ВИНЧАНСКИ КАЛЕНДАР-Стар 8.000 година :

Ћирилица пре Ћирила – ВИНЧАНСКИ КАЛЕНДАР – Печат српског краља Строимира(6338-6343)од чистог злата на ћирилици прије рођења Ћирила и Метохија: https://dijaspora.wordpress.com/201…

https://i1.wp.com/galaksijanova.rs/…

ВИНЧАНСКИ КАЛЕНДАР стар 8.000 година:

Стар 8.000 година

Збуњује сазнање да се у центру Српског винчанског сунчевог календара налази урезан дијаграм енергија Сунца које у току једне календарске године стижу до Земље. Поставља се питање: Како су знали да на Митровдан почиње зима? Да ли су познавали природну електромагнетску силу која једина даје одговор на ово питање?

Мр Милан Стеванчевић

У 19. веку Ричард Карингтон открио је да синодички ротациони период површина на екватору Сунца износи 27 дана. Синодички ротациони период је време потребно да нека активна магнетна структура на Сунчевој површини учини једну ротацију гледано са Земље, односно да се поново врати на исту позицију са које је кренула.

Дуго се веровало да је време једне синодичке ротације константа. Због тога питање промене синодичке ротације Сунца није било предмет разматрања у научним круговима. Међутим, после проналаска Винчанског сунчевог календара јавила се сумња у сталност брзине ротације Сунца. Винчански сунчев календар настао је пре више од 7525 година.

Календар имају само народи који су некад достигли одређени степен цивилизацијског развоја.

Израђен је у облику кружног тањира од керамике и нађен је на локалитету Винче. Носи два симбола српског народа, па га справом можемо назвати Српски винчански сунчев календар. Календар имају само народи који су некад достигли одређени степен цивилизацијског развоја, а почетак датирања показује годину тог развоја. Срби су тај цивилизацијски развој достигли пре 7525 година.

На врху тањира налази се винчански симбол за време који су Срби користили за датирање важних догађаја. То је симбол који је постао линија водиља идентитета српског народа кроз време и историју.

https://i1.wp.com/galaksijanova.rs/…

Датирање Душановог законика у старој српској престоници Скопљу у лето 6857. са српским симболом за време (По католичком календару папе Гргура Тринаестог, 1349. године који у то време није ни постојао).

https://i2.wp.com/galaksijanova.rs/…

Снимак Српског винчанског сунчевог календара.

(Извор: Агенције, фото Требињелајв 24. 03. 2015)

https://i0.wp.com/galaksijanova.rs/…

Други симбол на Винчанском сунчевом календару у облику је два концентрична перфорирана круга. Они су симбол Сунца код српског народа и налазе се у многим старим рукописним књигама и артефактима. Да су перфорирани концентрични кругови симбол српског народа, може се видети на печату администрације српске државе и краљевске канцеларије краља Строимира у лето 6338-6343. (по католичком календару папе Гргура Тринаестог од 830-835. године).

https://i1.wp.com/galaksijanova.rs/…

Печат српског краља Строимира направљен је од чистог злата и изгравиран ћирилицом

Ћирилица пре Ћирила

Златни печат је материјални доказ да је ћирилица званично писмо српских држава и српског народа и да је настала пре Ћирила, који је рођен 828. године. У време када је печат изгравиран, Ћирило је имао две а Методије десет година. Печат je доказ да је Србија била држава са администрацијом и краљевском канцеларијом с печатом од злата и пре династије Немањића. Налазио се у једној немачкој приватној колекцији. Током свих ових векова био је скриван од српског народа. Зашто? Одговор је једноставан.

Многим новонасталим нацијама и државама није одговарало што су поникле на територији некадашње Србије, односно на територији на којој су миленијумима живели Срби. Новонастале нације у тражењу и измишљању властитог идентитета присвајали су српску територију, српски језик и историју српског народа.

Да би то урадили, морали су да сакрију историју српског народа и постојање српских држава пре Немањића. У томе су им помогли византолози. Негирање свега што је српско основа је постојања византолога, историчара измишљеног царства.

Српски винчански сунчев календар је, вероватно, први у свету покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца.

Међутим, Српски винчански сунчев календар и златни печат српског краља Строимира, са престоницом у Рашкој, материјални су доказ миленијумског постојања српског народа на овим просторима. С појавом Српског винчанског сунчевог календара расправа европских држава где се налази колевка европске цивилизације је завршена. Сада се правом може рећи да је Винча колевка европске цивилизције и да има велику историјску и научну вредност.

Српски винчански сунчев календар је, вероватно, први у свету покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца. На основу досадашњих мерења Сунце у току једне календарске године направи 13 пуних синодичких ротација и до краја календарске додајемо 13,5 земаљских дана. Међутим, по Српском винчанском сунчевом календару Сунце у току једне календарске године направи 13 пуних ротација и до краја календарске године Срби су пре 8.000 година додавали 15 земаљских дана!

Ово сазнање од изузетног је значаја за науку, јер указује да се у периоду од 8.000 година време ротације Сунца убрзало за 1,5 земаљских дана. Без обзира да ли је праисторијски Српски винчански сунчев календар тачан или не, он је први покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца. Постоје научни основи да је брзина синодичке ротације Сунца променљива величина и да је Сунце некада спорије ротирало него данас. Познато је да Сунце зрачи материју и енергију. То значи да Сунце зрачењем губи масу па је логично да услед губитка масе повећава брзину ротације.

Ако претпоставимо да су подаци из Српског винчанског сунчевог календра тачни, онда се може израчунати да се време ротације Сунца у периоду од 8.000 година убрзало за 1,5 земаљских дана. Под претпоставком да се губитак масе Сунца врши линеарно, Сунце ће кроз 72.000 година имати 13 ротација у току једне календарске године. Како промена брзине синодичке ротације Сунца утиче на временске промене, то значи да због ових разлога промену климе на нашим просторима можемо очекивати после 72.000 година.

Брзина кретања Сунчевог система око центра галаксије је 250 километара у секунди, а брзина револуције Земље око Сунца је 30 километара у секунди. Земља се око Сунца креће се у облику завојнице, чији је полупречник r = mvsinӨ/qB. Пут који пређе Земља у току једне календарске године у односу на центар галаксије је d = 2πrmvcosӨ/qB, где је B вектор магнетске индукције, a q електрично оптерећење; Ө угао између вектора брзине v и вектора магнетске индукције B.

https://i0.wp.com/galaksijanova.rs/…

Приказ кретања Земље око Сунца

И тако цео Сунчев систем путује у безнађе.

Превише случајнсти

Подизањем научних сателита и анализом добијених резултата научних истраживања добија се утисак да ми тек сада откривамо оно што су наши преци знали. Најбољи пример је сазнање да се на Преображење „преображава и гора и вода”. Ова изрека представља део научног и историјског наслеђа Срба.

Најновија хемијска истраживања кише Београдске школе метеорологије показала су да су оне од Ђурђевдана до Преображења киселе, а од Преображења алкалне. Да би се дошло до сазнања да се киша преображава, потребни су прецизни хемијски инструменти, односно напредна цивилизација.

Сунцу је потребно 220 милиона година да обиђе један галактички круг; од настанка до данас начинило их је 20. На основу предања, Срби су у прошлости имали напредну цивилизацију. Међутим, збуњује сазнање да се у центру Српског винчанског сунчевог календара налази урезан дијаграм енергија Сунца које у току једне календарске године стижу до Земље.

Поставља се питање: Како су знали да на Митровдан почиње зима? Да ли су познавали природну електромагнетску силу која једина даје одговор на ово питање?

https://i1.wp.com/galaksijanova.rs/…

Приказ дијаграма енергија у току једне календарске године

По Српском календару Светог Саве, у току једне календарске године постоје само два годишња доба – лето и зима. Лето почиње крајем марта и почетком априла, а зима на Митровдан, почетком новембра. Најновија сателитска електромагнетна мерења енергија које долазе са Сунца на северну и јужну хемисферу доказују да у току једне календарске године постоје само два годишња доба.

https://i0.wp.com/galaksijanova.rs/…

Дијаграм измерених електромагнетних енергија

https://i1.wp.com/galaksijanova.rs/…

Ковани новац свих српских држава носио је симбол Сунца.

На Српском винчанском календару налази се много случајности да би то била случајност.

Винчанско писмо данас-скривена истина о винчанском писму: http://www.bastabalkana.com/2015/02…

Немачки извор Википедија:

https://de.wikipedia.org/wiki/Vinč…

Винчанска култура:

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Ви…

Плоччник-Археолошки локалитет:

https://sr.wikipedia.org/wiki/Пл�…

Ћирилица пре Ћирила – ВИНЧАНСКИ КАЛЕНДАР – Печат српског краља Строимира(6338-6343)од чистог злата на ћирилици прије рођења Ћирила и Метохија:

https://dijaspora.wordpress.com/201…

Немачки научник тврди; срби су поставили темеље данашње цивилизације:

https://dijaspora.wordpress.com/201…

ВИНЧАНСЛА КУЛТУРА:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BD%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0

Покретни инвентар винчанске епохе пре 5000 гог. пре.Н.е.

У СРЕДИНИ КАМЕНИ СРП НАЗВАН КРИВИ НОЖ:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/2/25/Vinca_orudje1.jpg/150px-Vinca_orudje1.jpg https://upload.wikimedia.org/wikipe…

Оруђе од камена

https://upload.wikimedia.org/wikipe…

Камене секире-криви нож (срп)

Ако су знали већ у каменом добу за “криви нож” односно срп зашто га онда не би као најстарија металургија света и први од бакра и бронзе производили!

У Фази Винча-Тордош I, око 8 m дубине у Винчи, откривено је:

  • оруђе од опсидијана и то стругачи, гребачи и ножеви,
  • оруђе од тесаног камена – прави и криви ножеви,
  • оруђе од глачаног камена од нефрита које процват доживљава у фази Винча Тордош II,
  • секире у облику обућарског калупа
  • језичасте секире
  • длета.

Најстарији срп цивилизације, Сумаријске културе, је пар миленијума млађи од Винчанског

https://de.wikipedia.org/wiki/Sichel_(Werkzeug):

https://upload.wikimedia.org/wikipe…

Sumerische Ton-Sichel vоn 3000 vor Chr. – https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/08/ClaySumerianSickle.jpg/220px-ClaySumerianSickle.jpgСумеријски срп 3000 год. П.н.е. Од глине.

ЗЛО КОЈЕ ВОДИ ЧОВЕЧАНСТВО У ПРОПАСТ

Зло које води човечанство у пропаст је паушално са злом намером сврставање група и народа у ове и оне, такве и овакве, обтуживање без конкретних и необоривих доказа. Паушално осуђивање у негативном контексу, једног народа или припаднике једне верске припадности, је осуђивање свега и свачега и ничега уз проливање крви ни кривог ни дужног народа. То је само полуга, алатка окупатора да завади народе по оној; завади па владај… Та стратегија столећима проверавана и праксом потврђивна, показала се по окупатора више него успешна. Подмуклим ликвидацијама, служећи се неретко плаћеним убицама, убијали су и са једне и са друге стране, барем по једног припадника, тих групација предвиђених за покоравање и експлоатацију. Потом би својим паушалним оптуживањем узурпираним медијима подметали та своја недела и једној и другој групи, популацији, осуђујући их ни криве ни дужне за колективне починиоце злочина. Том методом постизали су да те групе или народи зарате једно са другим те од пријатељских народа учине крвне непријатеље по оној; зуб за зуб око за око. А онај ко их је завадио остаје неоткривен да и даље из сенке вуче конце, ради из потаје свој прљави и крвави посао а уз то да се чак представи као анђео помиритељ и чувар мира, који би без окупатора камуфлираног у анђелској одори, био неодржив нити би на тај начин могао завладати народима и државама. То је радио Ватикан са народом Латинске Америке којег је мачем и крстом истребио или покрстио па то покушава са мање или више успеха, префињенијим методама, да ради и са славенским, православним, народима. Иста песма само друге ноте па то раде и сад уз узајамну помоћ њима сличних узурпатора моћи и власти у Америци уз контролу медија само не у име крста већ под лажним заставама у име личног профита и неутољиве похлепе. Ту неколицину баснословно богатих фамилија, удружених у криминалној заједници огрезлој у крви и злочинима најбруталније врсте са последицама од милиона мртвих, те који режирају и унапређује такве попут Вокера треба именовати и оптужити за злочине против човечности уз кршење УН карте и међународног права како би свет могао одахнути од међусобних ратова заснованим на лажима и подметачинама а који се воде под лажним заставама и по цену сопствене апокалипсе без ума и разума ради личног профита тих неколико појединаца, најбогатијих фамилија света ради престижа и утицаја, глобализма и стварања светске владе односно новог светског поретка .

У човеку је од давнина постојала наклоност за додворавањем јачему као природан инстинкт за обстанак који је прерастао, ради остваривања неких својих не само елементарних потреба, у понизно служење јачему. Поклонима су се, кроз столећа, остваривала пријатељства понајчешће ради своје сигурности па су се надмоћнијим освајачима давале и своје ћерке ради личне сигурности. То је прерасло у остваривања личних интереса кроз везивање фамилија путем удаје односно ширења сродства. У човеку се та наклоњеност задржала и до данашњих дана у многим деловима света. Неко однесе кокошку лекару а неко учитељици јаје а градоначелнику понекад и печено прасе што је временом прерасло у корумпцију неслућених размера. Проблем светских размера је настао кад се ту више није радило о малој пажњи као знак поштовања и уљудности већ кад је то прешло у корупцију светских размера која је водила до све веће узурпације од стране имућнијих ради концентрисања власти у неколицину руку најимућнијих односно најбогатији фамилија које су дошле до тог баснословног капитала баш злоупотребљавањем те људске наклоњености додворавања у почетку малим поклонима, јајетом и кокошком па до поклона у алкохолу и пушкама на пример Индијанцима да би их на тај начин истребили те преузели њихово богатство у ресурсима. Тај принцип се задржао, поготово у Америци, до данашњег дана јер их нико никад није позвао на одговорност за почињени геноцид над индијанцима односно домородцима нити осудио због тих прљавих игара; истребљења индијанаца, напада под лажним заставама лажних гусара по којима је посебно била позната енглеска краљица Викторија. Њено Височанство се договорило са својим капетанима бродова да под лажним гусарским заставама нападају и пљачкају Шпанске Галије, натоварене благом, по повратку из латинске Америке, уз поделу плена и почињеног злочина, припадника те исте лозе како би попунила државни буџет. Наследници тог баснословног капитала и даље користе на исти или сличан па и префињенији начин у исте сврхе тај наслеђени крвави новац својих предака, из сумњивих извора, како би се што више богатили и што више приграбили власт у своје руке. Те фамилија које су се обогатиле до невиђених размера проливањем туђе крви невиних жртава, вукући конце из сенке, никад одкривене и кажњене, стигле су на сам праг Руске Федерације. Наоружани искуствима у Југославији, Ираку, Либији, Сирији и на делу истом том методом и у Украјини, тог принципа “завади па владај” који води до међусобних ратова завађених страна. При том им је небитно којој конфесији или политичких погледа припадају, важно им је само наћи неку линију у разлици по којој их могу завадити па владати а стим и довести до међусобне исцрпљености како би се појавили као спаситељи у нужди и преузели власт у своје руке уз помоћ свијих инсталираних вазала у дотичним владама и државама.

Ако се има на уму да је у време Колумбовог откривања Америке Шпанија била највећа поморска сила света а да је католичка црква ширила католичанство свим методама па и инквизицијом покатоличавала домородце поготово Латинске Америке да би се докопала власти над аутохтоним, народом како би се домогла злата и зачина које је превозила галијама за Шпанију, а које су нападали капетани Енглеске флоте по налогу енглеске краљице Викторије под гусарским заставама само да би се енглеска круна докопала тог злата и различитих богатстава у зачинима онда мора сваком бити јасно коликог су маха биле те методе злоупотребе. Размислите, тада је важило правило, ако се од три галерије врати само једна са зачином да се тај власник галерије баснословно обогатио! Историјска чињеница је да је Шпанија, која је у то време поседовала највећу флоту света, била поморска сила број један у свету. Да би се та сила отарасила лажних Енглеских гусара послала је малте не целокупну своју флоту да униште флоту тих Енглеских “гусара”. Та поморска сила број један се, због временских неприлика, разбила о хридине Енглеског острва. Од тада постаје Енглеска флота, најјачом флотом свих мора те Енглеска наставља са својом већ започетом пљачком колонијализацијом Африке, Индије итд увођењем робовласничког система. Ту леже корени експлоатације који нису никад у подпуности замрли јер никад нису ни били осуђени нити осуђивани за пљачку и почињене злочине, напротив данас су живљи и јачи него што су то икад били па су се упутили на путу да Глобализацијом остваре нови светски поредак неоколонијалистичког система те да и обнове своју стару империју.

У интересу сваког добронамерног, хуманог појединца је да се одрекне паушалног осуђивања и одвикне расуђивања, које због једног злочинца или групе плаћених злочинаца паушално осуђује цео један народ, стављајући га у исту фиоку под истом заставом из које навире само мржња и жеља за осветом спремних да ударе на недужан народ па и децу и жене јер је тај народ сатанизован, ни крив ни дужан. То је баш то, што нам окупатор жели и намеће. Те чињенице морамо дубоко бити свесни јер то је главна полуга окупатора за рушење једног друштва, државе, уређења, ради наметања своје воље односно власти тог новог модерног поробљивача односно неоколонијалистичког система. Морамо бити свесни да не смемо прихватати теме које нам се неприметно и подсвесно подмећу у сврху да нас оптуже као мрзитеље Јевреја, Цигана које су назвали Ромима те их на тај начин уништили. Нису роми већ цигани страдали у концентрационим логорима Трећег рајха тако да о њима као жртвама више не треба говорити пошто ето непостоје променом имена у роме! Морамо где год је то могуће најоштрије демантовати паушално осуђивање било којих мањина у наше име и сличних на начин који нас представља светској јавности као сатански народ како не би срби сами себе пред светском јавности окаљали и на тај начин омогућили потенцијалном окупатору да нас дискриминује и прибавили себи, захваљујући нашој наивности и пасивности, “легитимност” својој својевољној војној интервенцији поготово над нама као што им је то бракса над слабијима. У такве замке се не сме упадати. Кампања против Јевреја им је од посебног значаја да би се приграбили моралних оправдања и наводних обавеза за своју војну интервенцију. Свака реч против Јевреја се представља као реч против осам милиона побијених Јевреја у Хитлеровим гасним коморама. И ако те и такве огавности изјављују за ту врсту пропаганде плаћени или глупави, у том моменту ће цео свет бити против целокупног нашег народа из којег такве изјаве долазе и ако су ти и такви у апсолутној мањини па и ако дођу од једног јединог “човека”. То исто посебно важи и за Цигане односно такозване Роме. Не сме незапажено проћи да се ту ради о најогавнијим клеветама и манипулантима оних који су чак и самога Христа окривили за пацифизам јер им је наводно пацифизам крив што се није пружио отпор Хитлеру односно је омогућио Хитлера. Уместо да ти узурпатори силе, власти и медија себе окриве и дубоко се покају за своја недела они лажно и даље оптужују своје будуће жртве. Кад им пацифизам стоји на путу њихових ратних похода онда им је крив и сам Исус Христос, проглашавају га кривим за Хитлера и његово преузимање власти јер му је народ својим ћутањем и пацифистичким понашањем, вером у љубав и мирољубивост Христове проповеди, омогућио Хитлеру тај политички успон уместо да га спречи па по потреби и ратом. Та олигархија се служила увек интригама и ратовима да се одржи на власти како би се још више неконтролисано богатила, без икакве контроле, увлачећи народе у паушалне игре осуђивања под њиховом режијом. Те игре паушалног осуђивања односно теме, треба добро прозрети јер се паушално осуђјивање враћа као паушални бумаранг назад а онда имамо цео свет против себе јер смо осудили нешто против чега је цео свет да се осуђује. Па то важи и по питању Албанаца. Нису они питани дали су за одцепљење, без референдума су проглашени за државу од Америчке администрације. Колико су ти исти лицемерни, безобразни и безеобзирни, без људскости у себи види се и из њихових дуплих аршина. Исти ти осуђују РФ зато што се кримско становништво са апсолутном већином, референдумом, одлучило за приступ РФ. То да Албанско становништво није ни питано то им не смета јер одговара њиховој стратегији ”завади па владај” на путу глобализма односно неоколонизације. Нису сви Албанци трговци органима нити су сви за одцепљење али против тога могу исто толико урадити колико то може и колико ради србски народ против прећутног и суксесивног признавање сецесије Косова на мала врата од собствене србске владе. Много тога не жели нити хоће народ али није у стању променити ствари на боље и ако добро зна шта је боље-па зашто онда то не промени, зашто онда то не променимо и ако знамо да би се морало променити-ни други народи нису у другачијој ситуацији па су исто толико криви колико и наш по питању наших пропуста. Што човек није у стању код себе да уради не може очекивати да неко још слабији може то код себе урадити. Идеје паушалног просуђивања се морамо по сваку цену одвикнути. По том питању нема дилеме ако желимо да ставимо тачку на манипулисање са нама у целини. Морамо се придржавати конкретних чињеница. На пример; сви знамо да је УЧК била и званично па и од саме Немачке, проглашена за терористочку организацију коју је Америчка администрација рехабитовала и чак државом на територији Србије наградила. Последице су нам свима познате. А то значи да иза тог свег зла и најгнуснијих злочина, као што је то и трговина људским органима, да стоји својом подршком Америчка администрација. Уместо да се она осуђује сваком пруженом приликом ми одвраћамо поглед од ње, тих правих криваца и осуђујемо паушално целокупни албански народ. То иде у корист само Америчкој администрацији јер на тај начин има цео албански народ на својој страни. Уместо да придобијемо поштене Албанце а њих има, ми их све паушално осуђујемо и на тај начин одбијамо од себе па и те поштене, уместо да их помогнемо како би праведни били на нашој страни победили те који су уз помоћ терора дошли до суверене територије, ставе пред суд правде. Па људи ни Хитлер није пао с неба већ су га подигли у седло, својим капиталом, извесни Амерички капиталисти крупног капитала. Кажем, извесни а не сви. Потомци исте те лоза што су довели својим капиталом Хитлера на власт су и данас на делу у Кијеву уз богато искуство стечено у Југославији, Ираку, Либији, Сирији итд. Жртва Хитлера је био и сам Немачки народ. Тај поклон капитала, извесних кругова у Америци у виду Хитлера коштао је само немачки народ 8 милона мртвих јер су били наивни и прихватили тог Тројанског коња злочиначког трага у виду Адолфа Хитлера. Што је мало познато светској јавности је то да је Хитлер са ракетама бомбардовао Лондон а да су Енглези већ 1942 бомбардовали теписима бомби немачке цивилне градове. Само за једну ноћ је у Хамбургу, нашло је смрт преко тридесет хиљада цивила а слично су пролазили и други велики градови а да народ није могао скинути Хитлера са власти односно своје грбаче, о Хирошими и Нагасаки да и не говорим као резултату тих узурпатора моћи самих врхова америчке администрације бацајући на народ Нагазакија и Хирошиме безпотребно атомске бомбе и ако је рат већ био добивен. Свега тога не би ни било да Хитлера није финанцијски подржавала група амеичких злочинаца из кругова великог капитала. Јесте да су многи подлегли Хитлеровој пропаганди али било је и на хиљаде дезертера који су на лицу места били стрељаних при самом крају рата а да тај немачки судија Фибингер није био после рата осуђен за почињени злочин. Напротив и у послератној Немачој је напредовао и био министар. Довољно је било само рећи; ово што ради Хитлер није добро да би се у неповрат нестало у неким од конценртационих логора. Народ је био ућуткан и светска трагедија је била неминовна. Последица тог мешања у унутрашње ствари од стране страних агената по налогу извесног капитала уродила им је плодом, исто тих и таквих који су се мешали и који се мешају у Кијеву, оних који су били и тада а и данас остали на једно око слепи по питању Фашистичких злочинаца. И то све уз помоћ паушалне пропаганде и ако је Wили Бранд својим примером, пада на колена у Варшави под теретом жртви за које није нити у најмањем смислу сноси одговорност. Показао је да се само мирољубивим путем и највећи проблеми могу решити а никако силом и ратом. Својим падом на колена срушио је Берлински зид уклонио гвоздену завесу која је делила исток и запад и стим променио правац и ток светске политике на мирољубив начин. Међутим ова карикатура од Нобеловца, Обама, као и његови предходници и поред тога покушава да решава проблеме бомбама, ракетама безпилотним летелицама, томахавцима и насиљем сваколике врсте. Кад знамо из које и чије кухиње долазе режије за изазивање конфликата, пожара и ратова и на који начин функционишу ти системи онда морамо на то тако реаговати да им не служимо сами као полуга за сопствено уништење, остваривање тих њихових неоколонијалних циљева. А та полуга је у првом реду осујетити паушално осуђивање неопазно наметнутим темама које воде неминовно ка поларизацији група, народа и држава. Мора се схватити да није крив штап којим се кер џага већ онај ко га држи у руци и тај ко га смишља у својој кухињи зла како би се домогао силе и власти и послушности “пса” да влада светом из сенке. Ако то желимо спречити а то желимо сви ми и свако иоле нормалног разума онда морамо у својим излагањима, говорима указивати на конкретног кривца и полазну тачку тих свих злодела а то су узурпартори силе, власти, и масовних медија и они који су себи дозволили да буду узурпирани а таквих има и у самом врху Америчке администрације, у то сам интуитивно сигуран кад погледам каквих карактера , глупака па и осакаћеног ума личности, се налазе у врховима власти па и влада. Деловање добронамерног човека мора ићи у том правцу да се помогне америчком народу како би могао открити те узурпаторе зала како не би једнога дана уместо њих, тих узурпатора, седео на оптуженичкој клупи недужни народ!

Немачки народ, у већини, као и други народи тежи правди и правичности стим да је на основу своје доживљене историје алергичнији од многих на насиље али то је баш та тачка која се лако злоупотребљава баш од оних који су у стању и идеју пацифизма па и самога Христа злоупотребити и упрегнути у своје зле намере па и ратове. Ширењем неистине узурпираним медијима и добро смишљеном лажи и немачком народу не остаје други избор него да прихвати лаж за истину, те бива бескомпромисно спреман да подржи своју владу у том правцу, рата и решавање проблема војним интервенцијама, убеђен да се ради о истини са намером да се спречи рађање новог Хитлера. Добра намера му постаје замка, исплетена од интрига и лажне пропаганде којој даје легитимитет у уверењу да чини добру и хуману ствар. Ко има неограничени капитал тај има и неограничену контролу над медијима а ко има неограничену контролу медија тај има и неограничени број могућности за манипулисање јавним мишљењем моделујући га тако како то злочинцима одговара. Циљ сваког добронамерног човека мора бити прогнанство паушаног просуђивања из сопствених мисли и говора јер се оно враћа попут бумаранга назад.

До извора зла се долази анализом мотива и користи од њега као што се то ради и у свим криминалним филмовима. Без мотива нема ни злочина! Да би Ирак био нападнут морао је злочинац измислити или изрежирати мотив за свој напад. За напад на Ирак је био отровни гас који се никад није пронашао. Стварни мотив је био мотивисан идејом глобализма односно успостављања новог светског поретка! Од тог су имали мотив а и корист идеолози новог светског поретка. Са кулама близнакињама у Њујорку је исти случај. Мотив и повод рушења је био исто мотивисан идеологијом новог светског поретка по сваку цену па и по цену злоупотребе НАТО у војне походе у интересу чашице узурпарора власти и силе. Од масакра у Маркалама је имао корист исти тај налогодавач глобализма да би инсцинираним злочином увео НАТО у ратне операције ради реализације сулуде идеје неколицине ултра богатих богаташа великог капитала који држе, односно каја се глобализације у својим рукама, за постизање новог светског поретка односно неоколонијализма. Исти је случај био и у Рачку где су се погинули терористи манипулацијама приказивали светској јавности као масакрирани цивили! То је документовао немачки фотограф Хенинг Хенч који је поставио и на Интернет видео оргиналних фотографија које је он као посматрач УН начинио на лицу места а које су министру Немачке владе послужиле за манипулацију и режију по потребама неоколонијалних стратега у циљу глобализације-Генерал Лоqај исто посматрач УН је написао књигу: Рат који се могао избећи, која доказује ту безстидну манипулацију. Из тих разлога су га искључили из тима УН посматрача. То све није било у интересу србске стране али су се окривили Срби уз сатанизацију невиђених размера. И ту је био мотив на страни неоглобалиста а не Срба. И тако то иде даље са подметањем режираних злочина од који само има користи тих неколико ултрабогатих узурпатора моћи а поготово власти и врхова разноразних тајних служби Америке. Свима је у свежем сећању и обарање Малазијског цивилног авиона изнад проруских снага у Украјини. И то обарање није у интересу проруских снага нити РФ. И од њега имају корист само идеолози новог светског поретка како би упрегли НАТО снаге за реализацију својих болесних идеја као што је то неоколонијализам под заставом глобализма са циљем стварања новог светског поретка са једном светском владом. Кад се погледа топографски пут ове сулуде идеје почев од рушења близнакиња кула у Њујорку (https://www.youtube.com/watch?v=aU5NwbthgyM) па преко Југославије, Србије, Ирака, Либије, Сирије па сад Украјине може се установити јасан мотив на страни идеологије глобализма од које су имали само они корист којима је био циљ да уведе НАТО у ратни поход за остваривање глобализма како рекох идеје болесних умова оних који нису устукнили нити пред најогавнијим последицама својег деловања, резултата свога сулудог плана. Где год да су интервенисали остављали су пустош иза себе што доказије да им није стало до људских права већ само до остваривање свог циља и то по сваку цену па и по цену злочина над човеком. Да су то и мало савесни људи не би поред оволико уништених држава и живота себе и даље препоручивали и силом наметали своју вољу и свој начин решавања проблема који иза себе оставља пустош, брегове побијене деце и недужног народа. Једном би и најглупљи морао коначно да схвати, судећи по резултатима свог деловања, да је то метода неуспеха са контрапродуктивним резултатима по државе па и по целокупно човечанство. Из тога се да закључити да није у питању ум и добра намера већ да је на делу фашистичка идеја освајање света по сваку цену!

КРАЂА КУЛТУРЕ СРБА ДУПЛИМ, ПРИСТРАСТНИМ АРШИНИМА

КРАЂА КУЛТУРЕ СРБА ДУПЛИМ, ПРИСТРАСТНИМ АРШИНИМА КО СУ ТО ТИ КОЈИ НАМ РЕЖИРАЈУ ЕНЦКЛОПЕДИЈЕ, ВИКИПЕДИЈЕ, КРОЈЕ ЛАЖНУ ИСТОРИЈУ ЗАТУШКУЈУ ТРГОВИНУ ОТЕТИМ ОРГАНИМА КРАДУ МИЛИОНЕ ЖРТАВА, ОГЛАШАВАЈУ ТУЂЕ ГЕНОЦИДЕ ЗА НАШЕ КАКО БИ ИЗВРШИЛИ И ОПРАВДАЛИ СВОЈ ГЕНОЦИД НАД НАШИМ НАРОДОМ, УНИШТИЛИ НАМ ДРЖАВУ А СА ЊОМ И НАС ТРГУЈУЋИ БЕЗ СТРАХА ОД ИСТРАГЕ ОТЕТИМ ОРГАНИМА ЛЕШЕВИМА У СВРХУ ФАЛСИФИКОВАЊА НАШЕ ИСТОРИЈЕ! ОДГОВОР ЋЕ МО ДОБИТИ НА ТО ПИТАЊЕ ТЕК КАД СХВАТИМО ДА ТО НИЈЕ ПРАКСА НОВИЈЕГ ВРЕМЕНА ВЕЋ КОНТУИНИТЕТ ОД КАД ЖИВИМО НА ОВИМ ПРОСТОРИМА ОД НЕГИРАЊА ДА ЈЕ ТАКОЗВАНО ВИНЧАНСКА ЋИРИЛИЦА УОПШТЕ ПИСМО ПА ОНДА ДА НИЈЕ СРПСКО И АКО СУ 22 СЛОВА ДАНАШЊЕ ЋИРИЛИЦЕ ИДЕНТИЧНА ВИНЧАНСКИМ СЛОВИМА ПИСАНИХ НА ВИНЧАНСКОЈ КЕРАМИЦИ ПРИЈЕ 7000 ГОДИНА И ТАКО ИДЕ ТО СВЕ РЕДОМ У КОНТИНУИТЕТУ. ГДЕГОД СЕ МОГЛО И ГДЕ ИМ ЈЕ ТО ИШЛО У ПРИЛОГ СРПСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ СУ ОБЕЛЕЖАВАЛИ САМО ГЕОГРАФСКИМ ПОЈМОВИМА САМО ДА НЕ БИ ПОТВРДИЛИ ДА СУ СРБИ АУТОТОНИ НАРОД БАЛКАНА И КОЛЕВКА ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. ТАКО СУ НАЈСТАРИЈУ МЕТАЛУРГИЈУ СВЕТА ОЗНАЧИЛИ ГЕОГРАФСКИМ ПОЈМОМ ЈУЖНОИСТОЧНИМ БАЛКАНОМ ИЛИ ВИНЧАНСКОМ ЦИВИЛИЗАЦИЈОМ И АКО ЈЕ ДОБИЛА ИМЕ ПО ВИНЧИ КРАЈ БЕОГРАДА САМО ЗАТО ШТО СУ ТУ ПРОНАЂЕНЕ НАЈВЕЋЕ КОЛИЧИНЕ АРХЕОЛОШКОГ МАТЕРИЈАЛ ОД ОРУЂА ДО ЋИРИЛИЧКОГ ПИСМА НАЈСТАРИЈЕГ ПИСМА НА СВЕТУ. БАКАР СУ ТОПИЛИ И ОБРАЂИВАЛИ 700 ГОДИНА ПРИЈЕ БИЛО КОЈЕГ ДРУГОГ НАЈСТАРИЈЕГ АРХЕОЛОШКОГ МЕСТА У СВЕТУ ЗА ПРЕРАДУ МЕТАЛА. ПОТОМ ДОЛАЗИ НЕМА ТИШИНА КАО ДА НИЈЕ БИЛО ГВОЗДЕНОГ ДОБА НА ТИМ ПОДРУЧЈИМА И АКО ЈЕ БИЛО ЛОГИЧНО ДА ТАЈ КОЈИ ЈЕ ТОПИО РУДУ БАКРА ПОКУША ДА ТОПИ И ДРУГЕ РУДЕ. АЛИ И ПОРЕД ПРЕДНОСТИ ОД 700 ГОДИНА ТОМ НАРОДУ НАВОДНО НИЈЕ ПАЛО НА ПАМЕТ ДА ПОКУША ТОПИТИ И ДРУГО КАМЕЊЕ ОДНОСНО РУДУ. ТО ЈЕ ТАКО ИШЛО ДО ТЕ МЕРЕ ДА СЕ ДАНАС СКОРО НИШТА НЕ ЗНА О СРПСКОМ МАЧУ ДО ДА ЈЕ ЈЕДАНА САБЉА СПЕЦИФИЧНЕ ИЗРАДЕ БРАНИКА ШАКЕ, КОЈА ДРЖИ МАЧ, ПРВИ ПУТ ПРОНАЂЕНА ИСТО У ЈУЖНО ИСТОЧНОМ ДЕЛУ БАЛКАНА 1371. ДО 1389. ЗНАЧИ У ДОБА ИЗМЕЂИ МАРИЧКЕ И КОСОВСКЕ БИТКЕ АЛИ НАВОДНО НИЈЕ СРПСКА. ТУ СЕ САСВИМ СТИДЉИВО НАПОМИЊЕ ДА ЈЕ ЈЕДАН АУТОР НАЗВАО ТАЈ МАЧ СРПСКИ МАЧ ШТО У ИСТОМ МОМЕНТУ ОПОВРГАВАЈУ ЈЕР СЕ КАСНИЈЕ И НА ДРУГИМ МЕСТИМА ПРОНАШАО ИСТИ ТИП МАЧА ДА БИ НАВЕЛИ КАКО ЈЕ КАСНИЈЕ ДОСПЕО ДО ВЕНЕЦИЈАНСКЕ ГАРДЕ ПРЕКО АЛБАНАЦА И ХРВАТА ГДЕ СЕ НАЗИВАО СЛАВЕНСКИМ МАЧЕМ. ЕТО ТАКО СУ СЕ ПОНЕЛЕ НАШЕ ЕВРОПСКЕ КОМШИЈЕ ПРЕМА НАЈСАВРЕМЕНИЈЕ ОПРЕМЉЕНОЈ ВОЈСЦИ ТОГ ВРЕМЕНА КОЈА ЈЕ ШТИТИЛА СВОЈИМ ЖИВОТИМА ЕВРОПУ ОД НАЈЕЗДЕ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА. ТО СЕ ТАКО НАСТАВИЛО ДО ДАНАШЊЕГ ВРЕМЕНА. АКО БИ НЕКИ АЛБАНАЦ ИЛИ ХРВАТ ПА И МУСЛИМАН УРАДИО НЕКО ЗЛО НА ЗАПАДУ ОНДА БИ МЕДИЈИ ТО ОБЈАВИЛИ ДА ЈЕ ТАЈ ИЗ СРБИЈЕ А АКО БИ ТО ИСТО УРАДИО СРБИН ИЗ ХРВАТСКЕ ОНДЕА БИ ГА ОДМАХ БЕЗ ОКЛЕВАЊА ПРОЗИВАЛИ У МЕДИЈИМА СРБИНОМ. МАНИПУЛАЦИЈЕ ТЕ ВРСТЕ СУ ИШЛЕ ОД БАКАРНОГ ДОБА ПА ПРЕКО КОСОВСКЕ БИТКЕ ТЕ СВЕ ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА ТАКО ДА СЕ НЕ МОГУ ОТЕТИ УТИСКУ ДА И ОБРЕНОВИЋ НИЈЕ БИО ИЗМАНИПУЛИСАН ТЕ ДА НИЈЕ ОН ОДГОВОРАН ЗА УБИСТВО КАРАЂОРЂА ВЕЋ НЕКИ АУСТРИЈСКИ АГЕНТ ПОШТО ЈЕ КАРАЂОРЂЕ БИО ПРО РУСКИ ЧОВЕК, ПОСЛАТ ИЗ РУСИЈЕ ДА ПОДИЖЕ УСТАНАК ПРОТИВ ТУРСКОГ ЦАРСТВА.
КО НЕ ЗНА, СКИЈАВОНЕСКА ЈЕ ЊИХОВ НАЗИВ ЗА СРПСКИ МАЧ КОЈЕГ ВЕШТО ИЗБЕГАВАЈУ ДА ГА НАЗОВУ СРПСКИМ:
Скијавонеска
Из Википедије, слободне енциклопедије https://upload.wikimedia.org/wikipe…
Скијавонеска Скијавонеска или спада скијавонеска (итал. spada schiavonesca – словенски мач) је
обично врсте једноипоручних мачева, који се први пут јављају у југоисточној Европи касног XIV века. Једноипоручни мачеви настају у каснијем средњем веку као нова форма дугачких мачева, адаптирани из борба са тешким челичним оклопима у којима су се ретко користили штитови, при чему су били потребни модификовани мачеви и нове, развијеније мачевалачке технике. Једноипоручни мачеви (дужина сечива 75-110 cm, обично око 105 cm) били су дужи од једноручних (40-80 cm, понекад и метар), али краћи и лакши од тешких дворучних мачева (120-150 cm, неки и по два метра, мада су ово били више мачеви за показивање него за борбу), и могли су се водити једном и обема рукама. Извори пак говоре да су се технике изводиле обично обема рукама, због чега се често класификују као дворучни мачеви, а са обе руке биле су изводљиве боље технике у односу на раније једноручне или тешке дворучне мачеве. Особина мача скијавонеске била је у накрсници у облику латиничког слова S. Улога такве накрснице могла је да се састоји у томе да се сечиво противниковог оружја на тренутак отклони у страну или углави у повијеном краку накрснице и тиме омогући довољно времена да се узда контратехника или ударац. Такав маневар било је могуће извести пре свега против сечива сабље, посебно турског типа сабље зване килиџ. Техника је наводно адаптирана из борба са Османлијама и њиховим сабљама.
Најстарији данас познати облици мачева са S накрсницом ковани су у Србији у раздобљу између маричког (1371) и косовског (1389) боја, шта је довело до тезе да је скијавонеска настала у Србији крајем XIV века, при чему поједини археолози говоре и о српском мачу.
Ова теорија међутим није утврђена, јер се мачеви са S накрсницом јављају исто у Византији и Угарској, као и касније у другим суседним земљама, тако да се порекло скијавонеске не може тачно одредити. У XV веку албански, грчки као и словенски најамници из Далмације доносе мачеве са S накрсницом у Венецију, где су, између осталог, чинили гарду млетачких дуждова. У Венецији мач добија свој данашњи назив као словенски мач односно спада скијавонеска. СРБИЈА ЈЕ У СВОЈОЈ ИСТОРИЈИ ПЛАЋАЛА НЕПОЈМЉИВО ВИСОК ДАНАК У КРВИ ЗБОГ ГЕОСТРАТЕГИЈСКОГ ПРОСТОРА НА КОЈЕМ СЕ НАЛАЗИ ОД ПАМТИВЕКА ПА ДО ДАНАС. НИЈЕДНА МЕТОДА НИЈЕ ИЗОСТАВЉЕНА ОД МАНИПУЛАЦИЈА ДО РАТОВА ПРАЋЕНИХ ЗЛОЧИНИМА СВАКОЈАКЕ ВРСТЕ САМО ДА БИ ЈЕ ТИ МОЋНИЦИ УЧИНИЛИ БЕЗЗНАЧАЈНОМ СИЛОМ А СТИМ И ПОСЛУШНОМ ВАЗАЛСКОМ ЗЕМЉОМ. УКЉЕШТЕНА ИЗМЕЂУ ДВЕ ИМПЕРИЈЕ, АУСТРОУГАРСКОГ И ИСЛАМСКОГ ЦАРСТВА, КАТОЛИЧКЕ И ИСЛАМСКЕ РЕЛИГИЈЕ, САТИРАЊЕМ И ИЗНУРАВАЊЕМ СЕ ПОСТЕПЕНО ИНТРИГАМА И РАТОВИМА КРУНИЛА ПОСТАЈУЋИ ОД ИМПОЗАНТНОГ ЦАРСТВА СВЕ МАЊОМ ДРЖАВОМ А СВЕ ВЕЋИМ ИСКУШЕЊЕМ ВЕЛИКИХ ЗА МАНИПУЛИСАЊЕ ОД СТРАНЕ ТИХ КРВОЛОЧНИХ ИМПЕРИЈА СА ИСТОКА И ЗАПАДА ДА БИ НА КРАЈУ ПОСТАЛА И ПРЕДМЕТ ИНТЕРЕСОВАЊА И МАНИПУЛАЦИЈА АМЕРИЧКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА КОЈИ ЈЕ ЕВРОПСКЕ ЗЕМЉЕ ВЕЋ ОДАВНО УЧИНИО НАТО САВЕЗОМ, СВОЈИМ ВАЗАЛИМА, ОРУЂЕМ ЗА ШИРЕЊЕ ГЛОБАЛИЗМА ОДНОСНО НЕОКОЛОНИЈАЛИЗМА И ПО ЦЕНУ РАТНИХ ЗЛОЧИНА КРШЕЊЕМ УН КАРТЕ, МЕЂУНАРОДНИХ КОНВЕНЦИЈА КАО И НИРБЕРГСКИХ НАЧЕЛА ПО КОЈИМА СУ ОСУЂЕВАНИ ЗЛОЧИНЦИ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА. НЕ БИ МЕ ЧУДИЛО УКОЛИКО БИ ЈЕДНОГ ДАНА НИРБЕРШКИ СУД СУДИО И СВОЈИМ ОСНИВАЧИМА ЗБОГ ПОЧИЊЕНИХ ЗЛОЧИНА ШИРОМ СВЕТА МЕШАЊЕМ У УНУТРАШЊЕ СТВАРИ СУВЕРЕНИХ ДРЖАВА ШТО ЈЕ ПО УН КАРТИ ЗАБРАЊЕНО. САМО СИРОВОМ СИЛОМ ТО СЕБИ ЗА САДА ОМОГУЋАВАЈУ И ТО У КОНТИНУИТЕТУ ОД ДАВНИНА ПА ПРЕКО ХИТЛЕРА ДО ДАНАШЊЕГ ДАНА ( ПРАСЕК БУШ, ДЕДА И ОТАЦ АМЕРИЧКИХ ПРЕДСЕДНИКА, ЈЕ БИО ХИТЛЕРОВ САРАДНИК КАО КООРДИНАТОР ЧЕЛИКА, У САВЕТУ НЕМАЧКОГ КОНЦЕРНА ЧЕЛИКА, КРУП, СВЕ ДО НАПАДА НА ПЕРЛХАБЕР ГДЕ БИВА ПОВУЧЕН А КАПИТАЛ ЗАСНОВАН НА ТРГОВИНИ ЧЕЛИКОМ КОНФИСКОВАН-МАЛО КО ЗНА ДА ЈЕ И ФОРД БИО ВАТРЕНИ ОБОЖАВАТЕЉ АДОЛФА ХИТЛЕРА КОЈЕГ ЈЕ ЗА РОЂЕНДАНЕ НАГРАЂИВАО СА 50 000 ДОЛАРА ШРО МУ ЈЕ ХИТЛЕР УЗВРАТИО НАЈВИШИМ ДРЖАЉВНИМ ОДЛИКОВАЊЕМ ЗА ЗАСЛУГЕ…). МАЛО КО ЗНА ДА СУ СИНОВИ ТИХ НЕКОЛИКО НАЈБОГАТИЈИХ ФАМИЛИЈА АМЕРИКЕ, ПРЕТЕЧЕ ДАНАШЊЕГ ГЛОБАЛИЗМА ЗАСНОВАНОГ НА УЗУРПАЦИЈИ МОЋИ, МЕДИЈА И ВЛАСТИ.
ДОКЛЕ ЋЕ МО ТРПЕТИ УЉЕЗЕ У СВОЈОЈ КУЋИ ДА НАМ РАДЕ О ГЛАВИ!?
Знао сам да манипулишу са нашом истином и да нас краду и да су нас крали гдегод да су стигли да би нас у недоглед експлоатисалу у свом интересу, личног профита али да је то достигло астрономске размере нисам чак ни слутити могао.

ЗАКЉУЧАК:

И поред свега и ако је Србија по површини и броју својих становника релативно мала земља могла би за релативно кратко време од 10 до 15 година постати земља са најбољим животним стандардом у Европи под условом да прво врати свој суверенитет, своје умове и интелигенцију у матицу уз добре услове за научна као и експериментална истраживања у сврху развоја привреде и иновација. То је тежак али не и немогућ подухват. Најтеже је при томе прећи на производњу својих иновативних производа уместо производње на бази другоразредних лиценци и прворазредних провизија за застареле лиценце односно производе. То је најтежи део посла јер су провизионаши учврстили утабане стазе од утицаја на политичке одлуке, медије и државне органе, по мом мишљењу.

Научницима, иноваторима и интелигенцији треба држава обезбедити прворазредне услове за рад ма колико они на почетку коштали јер би се они веома брзо изплатили, рентирали, и довели до пуног запошљавања и масовног повратка дијаспоре.

Задатак нашим научноексперименталним капацитетима морао би бити развој свих технолошких грана и погранака како металургије, машинства тако и хемије и електротехнике, рударства и пољопривреде. Приоритет мора бити циљ остварити производњу затвореног круга која би била у стању удовољити потребама становништва и без значајнијег увоза а вишак производње би био намењен за извоз, експорт у пријатељске земље. Тако би се очувао привредна неовисност а стим и суверенитет државе.

Проблем би могли бити такозвани страни саветници и државни секретари од утицаја који не би хтели нипокоју цену изгубити извор свог додатног доходка оствареног кроз провизије а саветници никако изгубити своју утицајну фотељу.

Привредни систем заснован на провизијама је најгори систем од којег профитирају само провизионаши и саветници на рачун лошег квалитета производа и лошег животног стандарда радника због неконкурентне робе односно другоразредних производа који стижу до потрошача само преко ниских цена што води и до ниског животног стандарда а стим и до незадовољства народа.

Да би се извукли из замке нечасних и похлепних морамо се вратити древним врлинама.

ПАТЊА ЈЕ ГРУБА КАНЏИЈА НАУКЕ

ЉУБАВ СВИЛЕНА ОДОРА ЖИВОТА

ПОКАЈАЊЕ ДУХА ПУТ ДО ЧОВЕКА

Душан Нонковић-Теодоровић

Advertisements

3 Antworten

  1. Dusane,
    Kod dopisa Suada Sulejmanagica „Povodom knjige POSLEDICE POLITICKOG NASILJA NA KOSOVU I METOHIJI“…imate moj koment od 04.VI.2017, koji ceka da ga odobrite.
    K.

    • Ako možete prekopirajte mi taj komentar ovde-ovako mi je to skoro nemoguće naći u moru više od 12 000 članaka

  2. Kaplan BUROVIC, on Juni 4, 2017 at 6:26 pm said: Dein Kommentar muss noch freigeschaltet werden.
    Zbog bolesti, a i zbog preopterećenja svakojakim poslovima i koječega drugog, skoro dve godine nisam ni otvorio sajt GLAS DIJASPORE, što se jasno vidi i iz činjenice što tamo nema ni moje saradnje. Tako do danas nisam video ni što tamo pišu o meni.
    Povodom tek objavljenog mog novog dopisa tamo, vidim da su na GD objavili dopis mog prijatelja Suada Sulejmanagića, kao i dva komenta na taj dopis, kojima se obraćaju meni.
    Naglašavam pre svega da Suad Sulejmanagić je moj prijatelj, a ne ja. On je ovih dana objavio i čitavu knjigu. U pripremi ima i drugu.
    Zatim, mislim da nije važno ko se krije iza ovog ili onog imena, već šta se sa tim imenom kaže i brani, istina ili laž !
    I iza imena EMIL se krije brat Hatidže Beriša, ali to nama ništa ne smeta. Nek nam on samo kaže istinu (Pa bila autor te istine i sama Hatidža!), mi ćemo mu stegnuti ruku. Ime autora ne dokazuje ništa : Sve se dokazuje samo dokumentima, činjenicama i strogo naučnim argumentima. Oni koji polaze od imena autora da dokažu ili pobiju koju tezu, nit dokazuju niti pobijaju bilo što, samo nam demostriraju svoju neukost.
    Lično ja, mojim punim imenom i prezimenom, rekao sam ono što sam imao o Hatidži i njenom delu preko mog prikaza njenog dela, preko jedne marginalije i jedne mikrologije. Svugde dobronamerno i s dužnjim poštovanjem, pa i sa akademskom akribijom.
    I S.Sulejmanagić to naglašava: „Akademik Burović je tretirao tu knjigu očitom dobronamernošću, potencirajući prije svega pozitivne strane, demaskiranje političkog nasilja na Kosmetu od stane albanske dijaspore nad srpskim stanovništvom, ali naglašavajući i jedan njen ozbiljni nedostatak, za koji opet ne tereti autorku, već njene učitelje, pa i SANU, posebno njene recenzente, prof. dr Mladen Bajagić, prof. dr Darko Trifunović i prof. dr Vladimir V. Jakovljević“.
    Upravo zato sto sam je rasteretio odgovornosti, Suad me i kritikuje. U svakom slučaju, za ono što je tamo napisao i rekao Suad, treba da se obratite njemu, a ne meni. Ako što imate protiv mene, oslonite se na ono što sam ja napisao i potpisao.
    Gospodine Tomiću (Rado bih vas nazvao drugom, ali mi je jasno da vi to ne zaslužujete!), nit je bilo i niti ima Srbina, koji se sa većim i posebnim dinjitetom, uvažavanjem i poštovanjem obraćao Albancima (Onima koji su to zaslužili!) od ovog Kaplana, koga su Hatidžini i vaši Albanci deset puta na živo odrali upravo zato što je poštovao Albance kao čovek i konstruktivan građanin ovoga sveta, a ne kao puzavac pred pendrekom i batinom. Pođite, g. Tomiću i učinite za Albance 1% od onoga što sam učinio ja, pa dođite i skrenite mi pažnju da mi treba slediti vaš primer.
    Gde ste bili g. Tomiću, kam sam ja branio ustavno pravo Albanaca da uče na svom jeziku?! Gde ste bili kad su me Titoisti uhapsili zato i inscenirali mi sudski proces?! Gde ste bili kad su me Titoisti proganjali i preko granice, pa i od albanskih vlasti tražili da me uhapse i fizički likvidiraju, zato što sam branio zakonska prava Albanaca u Jugoslaviji ?!
    Nema sumnje da ste bili tamo gde ste i sada, u redove tih Titoista.
    Što se tiče roditelja g-đe Hatidže, njenih bližnjih i udaljenih, ja ih ne poznajem, pa ih nigde nisam ni spomenuo. I samu Hatidžu, spomenuo sam samo u okviru njenog dela, onoga što je rekla i potpisala, kao i u vezi sa njenim stavom prema meni.
    Ali, ako nisam poznavao njih, poznavao sam mog brata, kapetana JNA (da ne evociram i onog najstarijeg, pukovnika JNA!), koga sam pošteno izribao ne samo usmeno i u četiri oka, već i pismeno, preko medija, za njegov Titoizam. Ili ne znate za ovo?! Pročitajte i ono što moguće niste još pročitali iz mog stvaranja !
    Ili još uvek niste svesni da je vaša titoistička partijnost bila antinarodna, izdaja stvari radnog naroda i domovine nam Jugoslavije, bratstva i jedinstva ?! Ili možda još niste svesni da sve ovo što se aktuelno događa sa našom domovinom i našim narodom rezultat je titoizma ?!
    Vaša štićenica, g-đa Hatidža Beriša, je sigurno na vašim pozicijama. Sa vašim naređenjem i instrukcijama je i došla kod mene, pa me i provocirala kako ste je to instruirali, jer ste se uznemirili šta me to dovelo u Beograd, da ne komplotiram što protiv vas. Izbrišite iz svesti da je ovaj Kaplan onaj iz 1955, kad ste mu ubacili provokatora Bahri Brisku (Posebno provokatorku Feriha Hajrula, koju ste mi je ubacili i u krevet !) i doveli stvar dotle da sam vam morao reći pred sudom da niste više narodna vlast, koja militira za socijalizam, već jedna omražena crna banda, koja je uzurpirala narodnu vlast i uspostavilla svoju socijal-fašističku diktaturu Josipa Broza Tita i njegove klike kriminalaca !
    Njeni roditelji, kao i moji, pa i sama ona, Hatidza, kao i ja, svrstali smo se pod zastavom komunizna, a ne titoizma. Militirali smo i militiramo za narodnu vlast i socijalizam, a ne za titoizam. Kako je ko od nas postao svestan što je titoizam, tako se i udaljavao od titoizma i svrstavao pod onom zastavom gde ga njenova nova svest vodila. Distancirao se od titoizma i Milovan Đilas, – član Politbiroa CK KPJ, kamoli obični članovi partije, koji su i demostrativno bacali članske knjižice, da ne govorimo za one konstruktivne radnike koji nisu bili ni najobičniji članovi Narodne omladine i Narodnog fronta.
    Nemoguće je da g-đa Hatidža ni dan-danas nije shvatila što je titoizam. Ponajmanje vi ! Zašto se ne distancirate od titoizma, već (U potaji !) nastavljate sa njim, to je vaša stvar, a mi – oči u glavi imamo da vidimo i saznamo istinu. I kad ovu istinu razglašavamo, činimo je u službi naroda i domovine, u službi ISTINE.
    Vi ste sigurno bili i jeste protiv istine.
    Da ste sa istinom, postupili biste onako kako su postupili svi Srbi, sa svih strana, koji mi i preko medija čestitaju za borbu koju sam činio i činim na frontu istine, pa me i odlikovali zlatnim medaljama, pa me i proglasili za Srpskog viteza i za Svetog ratnika.
    Vi sigurno znate i te kako dobro i sasvim dobro što sam ja to rekao za i protiv Hatidže. Zašto ćutite ?! Ili možda mislite da stav njenih roditelja i njene braće opravdavaju njene antinaučne, veliko-albanske i antisrpske stavove ?!
    Svaki se ovan bjesi o svoje noge, g. Tomiću ! Mene ste objesili o moje noge ne uzimajući u obzir ne samo mojih 10 rođaka, koji su položili svoje živote za oslobođenje Jugoslavije od fašističkih okupatora (Ponajmanje one koji su nosili i više činove JNA !), već niste uzeli u obzir ni to što sam bio potpuno nevim i svesni toga da sam potpuno nevim !!! Ako ih niste videli, vidite dokumenta ! Imate ih u mojoj knjizi TITOISTIČKI SUDSKI PROCES, Beograd, 2014.
    Hatidži i svim Albancima, koji su se opredelili za jugoslovenski (odnosno srpsko-crnogorski ili makedonski !) radni narod, ja stežem ruku, ali ne i onim Albancima koji su se stavili u službi titoizma i, posebno, ne i onima koji pretendiraju da se njihova Albanija na sve strane graniči samo svojim narodom !!! To nisam oprostio ni mom rođenom bratu !
    Ispitajte svoj stav g. Tomiću, pa posle toga istupite i protiv mene.
    Emine ! Nije ovo prvi put što me vređate. Pošteni Albanci su od vremen rekli preko medija da, oni koji vređaju ovog Kaplana, vređaju i ponižavaju sebe. Jedan od njih je rekao i ovo: « Ko vređa Vas, Gospodine Kaplane, vređao zenice svojih očiju !» Upravo u dane kad vi pišete i objavljujete vaše nove uvrede protiv mene, jedan albanski oficir, javno, preko medija, traži da me proglase za počasnog građanina.
    Nisam ja tražio susret sa vašom sestrom, već ga ona tražila ! Nisam ja provocirao nju u službi nikoga, već je ona provocirala mene u službi Titoista ! Nisam ja pisao niti učinio ništa protiv vašeg naroda (U službi vašeg naroda sam pisao i to takva dela, da ste me proglasili i za počasnog člana Akademije nauka !), već je ona pisala protiv mog naroda ! Nisam ja uzeo njoj njeno delo, već je ona uzela jedini primerak mog dela, ne da ga vrati posle nedelju dana, za sto se zarepila, već da mi ga nikada ne vrati, a u službi onih koji se time bave od kad sam počeo da ih objavljujem, i pored njihove medijske bezobrazne i kriminalne, ultra fašističke blokade !
    Prema tome, ne porodici Beriša, već ni samoj Hatidži ne dugujem ništa. Naprotiv, ona je ta koja mi duguje izvinjenje. Ona je ta što treba da istupi javno sa jednom izjavom istine o svemu. Ali – i bez njenog izvinjenja – svi mi znamo u čijoj je službi ona učinila sve to, jer angažovanost Titoista protiv mene od vremena je dokumentirana, pa i sasvim jasna svima.
    Vaš bes protiv mene (u kojemu se ukrštava titoizam sa enverizmom !) dostigao je dotle da vi kažete : «Neke ljude za vek vekova ne treba pustiti ni sunca da vide» ! Ovo je vaše legitimisanje, vaša lična karta i ogledalo vaše društvene svesti. Tom ste me svejšću proganjali i proganjate me ne samo u Jugoslaviji i Albaniji, već i u Švajcarskoj.
    Verujem da vam to ne služi na čast. Vaš je otac, pokoj mu duši, bio u službi Narodne policije, a ne Titove. Pa i braća, za koju g. Tomić kaže da su položili svoje živote za narod, kao i mojih 10 palih boraca, među kojima i dve žene.
    Budimo sa narodom, gospodo Titoisti, a ne sa kultom ličnosti ovoga ili onoga kriminalca. Biti sa narodom znači biti sa ISTINOM. Titoizam, kao jugoslovenska varijanta stalinizma, osuđen je ne samo od čitavog naroda, svesnih i konstuktivnih građana, već i od samih komunista.
    Antwort

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: