Delegacija američkog Kongresa, predvođena republikancem Bobom Gudlateom, krenula je „u hitnu misiju“ u balkanski region rastućih tenzija, gde su još uvek na snazi „propala Obamina i Soroševa politika“ i favorizovanje nekih krugova „na uštrb građana, lokalnih institucija i regionalne stabilnosti“, piše „Amerikan spektejtor“.

© wikipedia

Delegacija od 15 članova krenula je na put u subotu, a u okviru regionalne turneje posetiće Grčku, Bosnu, Albaniju, Makedoniju, Kosovo i Italiju. Međutim, neizvesno je da li će na toj turneji dobiti odgovarajuće informacije od američkih ambasadora zaostalih iz vremena administracije američkog predsednika Baraka Obame, koji su mahom pristrasni, piše u tekstu ovog američkog, izrazito konzervativnog časopisa.

– Američki državni sekretar Reks Tilerson je prošle nedelje najavio da SAD više neće nalagati drugim zemljama da usvajaju američke vrednosti. Naše ambasade na Balkanu očigledno nisu dobile tu depešu – piše „Amerikan spektejtor“

Nasleđena politika

Premda su šest od devet članova kongresne delegacije republikanci, uključujući konzervativce poput Stiva Kinga i Toma Marina, kongresmeni će po prirodi posete, budući da je reč o stranim zemljama, morati da se oslanjaju na Stejt department, ukazuje časopis.

– U svakoj od ovih zemalja ambasadori su ostatak Obamine administracije i nastavljaju da primenjuju nasleđenu politiku. Zbog toga je teško zamisliti da će delegacija dobiti nepristrasne informacije od ambasada koje su bile snažno intervencionistički orijentisane kada je reč o lokalnoj politici – piše ovaj list pozivajući se na svoja saznanja u svakoj od pomenutih zemalja.

Incidenti u svim balkanskim zemljama

Takođe, časopis kao primer navodi incidente koji su propratili delovanje američkih ambasadora od Bosne i Hercegovine do Makedonije.

Američka ambasadorka u BiH Morin Kormak je još jedna od onih koje vole amatersku „haštag diplomatiju“ putem društvenih mreža i javne okršaje sa nacionalnim zvaničnicima, piše „Spektejtor“, opisujući BiH kao zemlju čije su kreiranje pomogle SAD i gde je utrošeno 1,6 milijardi novca američkih poreskih obveznika za stranu pomoć.

„Haštag diplomatija“

Samo nedelju dana nakon što je stigla u zemlju 2015. godine, Kormakova je postavila blog u kome je kritikovala školski progam u BiH kao diskriminišući i podsticajan za etničke podele, navodi se u tekstu.

– Izvinite ambasadorko Kormak, ali američka vlada je stvorila naciju na premisama etničke podele u Dejtonskom sporazumu tako da… dobrodošli na vašu novu dužnost – napominje list.

Ove godine, piše „Spektejtor“, eskalacija njenog prepucavanja sa liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske dostigla je novi vrhunac – Kormakova je naterala Ministarstvo finansija da uvede Dodiku sankcije zato što slavi srpski pravoslavni praznik Sveti Stefan 9. januara. Zauzvrat on ju je proglasio „neprijateljem Srba koji nije dobrodošao u Republici Srpskoj,“ podseća „Amerikan spektejtor“.

Sukob i u Tirani

List navodi i da je u Tirani, recimo, došlo do sukoba američke ambasade, odnosno ambasadora Donalda Lua i albanskog glavnog tužioca.

– Premijer Edi Rama je uz podršku američkog ambasadora uništio nezavinost našeg sudstva – rekao je pomenuti tužilac telefonom „Amerikan spektejteru“, koji navodi da su „pod parolom pravosudne reforme, uspeli su da ga politizuju“.

© You tube
Hojt Brajan Li zadužen za politiku Stejt departmenta prema Balkanu

Besni ambasador

„Spektejtor“ podseća da je Edi Rama, dugogodišnji lider Socijalističke stranke blizak prijatelj Džordža Soroša čija je mreža duboko angažovana u Albaniji i partner američkoj ambasadi u brojnim projektima uključujući i projekt Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) za reformu pravosuđa.

– Kad god bismo izrazili profesionalno mišljenje drugačije od američke ambasade Lu bi se razbesneo – rekla je tužiteljka koja je želela da ostane anonimna i objasnila da je Venecijanska komisija, recimo, često bila na strani tužilaca u ovim tehničkim razmimoilaženjima.

Sudije i tužioci bez viza

Ona je dodala da je njena kancelarija pokušala da postavi borbu protiv trgovine drogom i kriminala kao glavna pitanja za Albaniju, a da ih je američka ambasada odbacila kao nešto što „nije američki problem“.

– Ambasador Donald Lu je kažnjavao tužioce i sudije koji se nisu slagali sa njim tako što je ukinuo već dobijene vize za oko 70 sudija i tužilaca – rekao je glavni tužilac Adriatik Lala.

Lala je zauzvrat optužio američkog ambasadora za manipulaciju i ucenu u pismu koje je objavljeno na zvaničnom sajtu tužilaštva i na konferenciji za štampu, podseća „Amerikan spektejtor“.

Rama posegao za Makedonijom

– Pošto mu nije bilo dovoljno da loše upravlja sopstvenom zemljom, Edi Rama je posegnuo za susednom Makedonijom i izazvao duboku nestabilnost u agresivnom naporu da pomoglne kolegama socijalistima i sunarodnicima muslimanskim Albancima – piše američki časopis, napominjući da mnogi smatraju da je američka strana u Makedoniji stala uz socijaldemokrate, kao i u Albaniji.

Rama je sazvano sastanak tri makedonsko-albanske političke stranke i izradio nacrt takozvane „Tiranske platforme“ koja je, ocenjuje „Spektejtor“, „opasan separatistički dokument koji preti samom identitetu Makedonije.“

– Širom zemlje Makedonci sada masovno protestuju protiv Tiranske platforme i ambasadora Džesa Bejlija koji se smatra pristrasnim protiv VMRO – piše u tekstu.

I ponovo, dodaje „Spektejtor“, većina lokalnih funkcinera ima drugačije prioritete od ambasade – Makedonci su uglavnom zabrinuti za bezbednost, dok Amerikanci pothranjuju novcem NVO podstičući ih na „mobilizaciju i aktivizam“.

Amerika podržava Ciprasa

A u Grčkoj, baš kao u Albaniji i Makedoniji, američka vlada otvoreno podržava i mlađeg levičraskog lidera Sirize Aleksisa Ciprasa, piše časopis.

– Može li se verovati američkom ambasadoru Džefriju Pajatu da će dobro informisati Gudlateovu delegaciju o katastrofalnom nizu kriza sa kojima je suočena Grčka? Verovatno ne – piše „Spektejtor“, i podseća da je Pajat poslat u Atinu iz Kijeva, gde je važio za produženu ruku onih koji su promovisali tamnošnji puč, uključujući Džordža Soroša.

© us-marine-corps-sgt-craig-j-shell / Wikipedia
Vojska Kosova

„J… Evropu“

Pajat je verovatno najbolje poznat po tome što je bio na drugoj stani linije kada je pomoćnica državnog sekretara Viktorija Nuland izgovorila svoju čuvenu rečenicu „J… Evropu“, podseća list.

I premda je Nulandova podnela ostavku posle izbora Donalda Trampa njen drugi čovek, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Li je i dalje zadužen za politiku Stejt departmenta prema Balkanu, navodi „Spektejtor“.

Američka manipulacija

– On nastavlja da često putuje na Balkan premda je samo pre nekoliko nedelja makedonski predsednik odbio da ga primi, toliko je bio besan zbog američke manipulacije njegovom zemljom – navodi list.

Ji je zato bio primljen sa više entuzijazma na Kosovu za čije se stvaranje zaslužnim smatra američki pritisak i kampanja bombardovanja, ocenjuje „Spektejtor“.

Javne direktive

Međutim, čak i na Kosovu lokalni funkcioneri su često besni zbog direktiva američkih ambasadora koji, čini se, češće deluju javno nego diskretno i diplomatski.

Na primer, Ji je krajem marta otišao u Prištinu da naredi nacionalnim liderima, koji su razmišljali o tome da snage bezbednosti pretvore u formalnu armiju, da „taj zakon povuku sa stola.“

– Ako SAD nisu želele da Priština formira vojsku, zašto smo ih dođavola godinama za to trenirali i ohrabrivali – pita „Spektejtor“.

Lako je, ocenjuje list, američkom ambasadoru u Prištini Gregu Delaviju da postavlja na Jutjub neprimerene video snimke u kojima žonglira kao klovn dok razgovara o projektima borbe protiv korupcije, ali ljudi koj žive na Balkanu ne smatraju da je bezbednost nešto sa čime se treba šaliti.

Ambasadori iz Obamine ere su, zaključuje Spektejtor, uspeli da podstaknu etničke tenzije (naročito u Makedoniji i Bosni) promovišući svoje političke favorite zaostale iz prošlosti – prvenstveno socijaliste i članove mreže Džordža Soroša (u Albaniji, Grčkoj i Makedoniji) – odbijajući funkcionere koji osećaju da znaju ono što je najbolje za njihovu zemlju (u Albaniji, Bosni, na Kosovu i Makedoniji).