СРП-ЕПОХАЛНИ ИЗУМ ПО КОЈЕМ СУ СРБИ ДОБИЛИ СВОЈЕ ИМЕ

АКО ЈЕ ВИНЧАНСКИ НАРОД, НАРОД НАЈСТАРИЈЕ ЦЕВИЛИЗАЦИЈЕ СВЕТА, ПРВИ ОВЛАДАО ОБРАЂИВАЊЕМ МЕТАЛНЕ РУДЕ А ЈЕСТЕ, https://de.wikipedia.org/wiki/Ploč… ЗАШТО ОНДА НЕ БИ БИО И ПРВИ НАРОД КОЈИ ЈЕ ПРВИ НАПРАВИО МЕТАЛНИ СРП, АЛАТКУ ПО КОЈОЈ ЈЕ ДОБИО СВОЈЕ ИМЕ!
СРБИН ИЛИ СРПИН ? СРПСКИ ИЛИ СРБСКИ?
Што чешће себи постаљам то питање и што више, дубље и шире размишљам о њему све више се предајем древној прошлости нашег народа и начину живљења као и навика из којих су спонтано ницали називи тих времена, како би могао реконструисати настанак изворних именица и њихов основни корен из којег је именица ницала, поникла.
Што се дубље селим својом душом и мислима у та древна времена стим све ближе долазим спознаји начина живота као и међусобног споразумевања. Идентификујући се са тадашњим потребама у чијем центру је било и међусобно споразумевање, језик, од централног егзистенцијалног значаја довео сам себе у прилику да посматрам развој језика у самим зачетцима диктираних егзистенцијалним потреба за обстанак. Језик се развијао у самим својим зачетцима не ради луксуза и филозофирања већ ради чистих животних потреба за обстанак. Од степена разумевања и споразумевања, често им је зависио и голи опстанак.
Првобитне заједнице су узбудљивом грајом упозоравале на неку звер, на животну опасност. Имитирањем специфичних шумова су могли указивати на змију или неку крволочну звер. Међусобно споразумевање је добијало све више на значењу по свој обстанак па се тако и језик све више и прецизније усавршавао.Тако је по столу настала реч; Столар, по колима реч; колар по рудницима реч рудар и тако у бескрај. Али по чему је настала реч Србин?
Тешко се отети логичном размишљању а не доћи до утиска да реч србин није настала од речи срп а да реч срп није настала по имитацији звука којег је остављао срп иза себе за време жетве. Шуштећи за време продирања кроз стабљике и наглог трзаја при одсецању снопића скупљеног у руци остављао је иза себе следећи звук; ссссссрп код мекших стабљика а срб код тврдог корова нагласујући меко шуштање са тврдим “б” на крају речи. Као што су то настајале и прве речи имитацијом звери опасних по живот или у недефинисаном случају довољан би био један крик као знак опасности тако су и имитирали звук српа. Из тога се да закључити да је звук као и боја и форма и неке друге особине, имао пресудан утицај на означавање нечега односно давању имена.
Следећи тој топографији шума и звука (сссссрп или сссссрб) при настајању речи, може се доћи и до речи срп или срб а потом и до имена народа по којем је као његов изумитељ, произвођач и трговац добио своје име.
У та древна врема није се знало за комбајн. Прва алатка за ту врсту посла био је срп. Развојем великих фамилија долази и до развоја линија и лоза које постају све моћније што води и до стварања моћних држава и империја а стим и до потреба за што организованијом жетвом хране. Поставља се питање, како је могло долазити до таквог развоја и пораста моћи ако не кроз удруживање фамилија у групе, група у народе а народа у државе итд ако није постојала нека сила, нужда која их је све повезивала и уједињавала. Та сила и нужда је била и остала борба за намирницама како би се осигурао опстанак лозе, уређења, којем се припадало.
Да би се задовољило потребама за прехрањивање, потребно је било и организовати плодове а и жетву. Да би се удовољило потребама сигурности за очување како својих голих живота тако и залиха жетве, организовали су се чувари који су са временом прерасли у војску а коју је исто требало прехранити. А за то је било потребно пожњети огромне количине те тако долази и до изума алатке зване срп.
Апсолутно је врло веродостојно да се прихвати “срп” као изум срба по којем срби бивају на далеко познати па и називани.
Тај срп мора да је у то време проузроковао привредну револуцију тог времена. Сва логична размишњања воде ме у том правцу па и та чињеница да се налази све више доказа да је са српским народом настао и почетак цивилизације.
Са српом, постројени једно до другога могло се, укорак под командом и дисциплинованим радом, пожњети велика количина рецимо жита, које постаје најзначајнији фактор трговине а стим и силе.
Ко контролише храну контролише и свет. Велике армије су се морале снабдевати и великом количином жита.
Суше су погађале различита подручја а касније и државе. Потреба за житом и сигурности је сваким новим даном расла а срп у том времену постајао све значајнијом алатком.
Од доброорганизованих жетелаца жита настале су и доброорганизоване војске. Једном речју срп је у то време био најважнији проналазак човечанства односно цивилизације.
Да се закључити да је значајан корак цивилизације учињен са проналаском српа а по њему да су се његови проналазачи назвали срби-ма а да је касније то мекано “п” преиначило у тврдо “б”, Српи у Срби или обратно.
Проналазач и произвођач српа је у то време био, по значају за друштво и цивилизацију, тадашњи “Никола Тесла”.
Склоност нашег народа давању надимака, на пример, мене школски другови нису звали, нити Душаном нити Нонковићем већ кратко Ноне. Очигледно је да је карактеристично за људску посебну наклоњеност да од имена прави надимке који указују на припадност, посебност, неовисно од имена које човек званично има а који на најрационалнији начин одговарају емоционалном утиску ствараоца имена а и најреалније описује надимком изрази карактер или изглед човека. То је навика коју смо задржали као неку врсту инстинкта од пра, пра давнина. (Механизам за рађање нових појмова)
Друго, Сам Никола Тесла а и многобројни други, износе на површину наклоњеност нашг народа ка стварању изума. Са изумом српа почиње цивилизација па и корени индустријализације, обележавајући српом почетак тада нове ере индустријализације као што то чине у данашње време изуми Николе Тесле, обележавају савремену еру модерне цивилизације и највиша достигнућа ове наше савремене цивилизације без које не би било опстанка света.
Наша историјски доказана ратоборност као и војни и државни успеси указују на способност организовања као и на радну а стим и ратну дисциплину која се могла развити само из искуства предходних генерација захваљујући раним корацима са српом у руци при колективним жетвама што уједно ствара дојам о мирољубивом домаћину и непрекорном војнику као и о изврсној гостољубивиј нацији једне симбиозе која је могла проистећи само из ратара домаћина и војника. То доказују до данашњег дана сачувани обичаји и карактеристике нашег народа као гостољубивог народа који никог није поробљавао, наследство потекло из хиљадугодишње винчанске епохе, царства без ратова.
На крају би се вратио столу и столару, колима и колару, руди и рудару… Србину и српу, после точка а можда и прије, највећем изуму човечанства!
Геном светске цивилизације као и светске индустралијализације почиње од и са српом и срба народа Винчанске цивилизације. У Плочник-у, на југу Србије, је обрађиван бакар 800 година раније него било где у свету.
Не дозволимо да нам то било ко омаловажи због наше доброћудности. Војно то не можемо спречити али умно у сваком случају. Будимо поносни на то!
Сећам се веома добро да је у селу Ердуту 1946, у време мог детињства, постојала само једна вrшилица и то у власништву велепоседника Баумана који је после вршидбе својих парцела поверавао ту једину своју вршилицу мом деди, као неку врсту захвалности за посао мог деде на његовом имању, да површи своје жито а онда се ишло у мобу од комшије до комшије како би сви сељаци у што краћем времену, док не падне киша, овршили и своје снопове жита припремљеног за вршидбу.
Могу замислити да се некада и срп позамљивао од комшије до комшије као алатка коју, у почетку, није имао свако.
Надам се да ће на то питање, једног дана, Винча дати одговор. Предпостављам да су стручњаци за израду српова уживали посебан углед у друштву свог окружења па и шире као што то доказује овај надгробни споменик, извор Википедија:https://upload.wikimedia.org/wikipe…
Споменик на гробљу – крст и срп? Ђурићи – Заовине, планина Тара
Срби су народ изумитеља као што то доказују Никола Тесла, Миланковић или Пупин и многи других а срп је после точка највећи изум у историји човечанства-Види се и по слици надгробног споменика колико је значило откриће српа тадашњем свету! Зар би онда било чудо да су и срп изумели Срби!?
А ко то већ зна, можда се некад срп називао срб? А трговци који су долазили у куповину српова говорили да иду србима да купе српове или кад су каравани са срповима долазили у њихово насеље, села те се оглашавало довикивањем да су стигли српи те су тако ти произвођачи и трговци срповима добили и своје име, срби!? На крају би се усудио, аргументативно, тврдити да су срби добили своје име по српу као произвођачи и трговци срповима. У прилог томе говори и чињеница да су у Европи ако не и у свету први савладали топљење руде и обраду метала како то доказују археолошка одкрића Винчанске културе Плоча, подунавља Винче недалеко од Београда зашто онда не би били и први народ који је производио метални срп поготово кад се има у виду да је Цар Лазар имао у саставу своје војске и најсавршеније оклопнике тог времена који су је чинило непобедивом. Зар то не указује на богату традицију обрађивања метала. Израда српа је далеко једноставнији процес од израде оклопа за војника и коња.
И Немачки извор указује на чињеницу да је Балкан превазишао камено доба 2000 год. прије средње Европе:
(Aus wissenschaftlicher Sicht ist es daher sinnvoll die Epoche immer mit einer Region in Verbindung zu bringen. So endete beispielsweise die Steinzeit in der Balkanregion mehrere tausend Jahre früher als in Mitteleuropa) Из Немачког извора; http://www.rime.de/wiki/geschichte/ произилази да је епоха каменог доба Балкана била неколико хиљада година раније превазиђена него епоха каменог доба средње Европе. То значи да је Балкан ушао у епоху бакра и бронзе док се средња Европа још увек налазила дубоко у каменом добу. Док су средњоевропејци радили каменим алаткама, Балканци односно срби су већ обрађивали метал и израђивали алатке од метала. Поставља се сад ту питање, зашто онда не би били и први народ у Европи који је производио и продавао српове по којим су га муштерије препознавале и називале а по којем је и коју деценију или столеће касније добио и своје име. Уносан посао производњом српова учинио је произвођаче и продавце српа снажном заједницом а од снажне заједнице настала је истоимена снажна држава, Србија! Ако су се у каменом добу, по каменом оруђу, називале епохе (камено доба) зашто се онда по алатки срп не би називао народ који је ту алатку производио и продавао! Јасно је да су срби увек били ту као аутотони народ који се није ниодкуд доселио већ је само једног дана по својој алатки добио своје име! Уосталом, Европа је тада била тако ретко насељена да за било каквом селидбом није постојала никаква потреба а шуме су биле бујне и непроходне али и са природним намирницама пребогате тако да ни по том питању није било потребе да се крене у селидбу непроходним шумама и непремостивим рекама.
Аутор Текста, Душан Нонковић-Теодоров
Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: