КРАЂА ИЗБОРНЕ ВОЉЕ СРБИЈЕ

КРАЂА ИЗБОРНЕ ВОЉЕ СРБИЈЕ

…………………………………….

……………………………….. подносим
                                                         КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ против
Кори Удовички, министарке државне управе и локалне самоуправе у сазиву Владе Републике Србије до 2016. године, рођеној у Ла Пазу , Боливија, 4. децембра, 1961.године, адреса непозната због кривичног дела
 -ФАЛСИФИКОВАЊЕ ИСПРАВЕ, из чл.355,ст.2. Кривичног законика Републике Србије
Образложење:
на основу увида у процену кретања становништва у виталној статистици Републичког завода за статистику налази се податак да је 31.децембра,2014. у Србији живело 7 милиона, 114 хиљада, 393 становника.
Овај Завод процењује бројеве на основу реалних кретања вредности многих параметара у Републици Србији па се на основу тога и зове Републички завод за статистику.Сматра се да се његова процена може у потпуности узети као валидна. У табели је тада стајало да је од наведеног броја лица, постоји 1 милион и 350 хиљада оних од 0 до19 година. Овај број је у директној диспропорцији са уписаним бројем бирача у јединствени бирачки списак који је јавна исправа и чије фалсификовање се кажњава по закону. По рачуници, бирачки списак у Србији не би требало да има више од 5 милиона, 900 хиљада бирача.
Насупрот томе, позиви за гласање су послати у броју од 6 милиона, 737 хиљада и 808 комада. у тај број је ушао и мали број бирача који су некако уписани у Дијаспори чији је број сакривен али не прелази више од 50 000.
 Дакле, оваквим простим математичким рачунањем добијамо закључак да је у бирачки списак убачено без правног основа минимум 837 хиљада бирача што је правни основ за покретање истраге…

ЗАШТО?

Пријаву против Кори Удовички ни један политички субјект из Србије није желео да поднесе и ако је уредно била послата свима након избора у априлу 2016. године. Зашто?
Према обавештењима, РИК- Републичка Изборна Комисија је набавила у Немачкој софтвер за бирачки списак који је комбинацијом имена и презимена направио милион лажних бирача којима је доделио матичне бројеве и које је расуо по разним адресама. Уредник је лично добио на своју адресу позив за гласање једне особе која се никада није водила на тој адреси. Касније је видео још много таквих позива. У дану избора, председник изборне комисије на месту за гласање није знао да каже шта ће бити са тим празним колонама у које су уписани непостојећи бирачи. као ни остали посматрачи. Али, ствар је званично изгледала потпуно регуларно. Ни један посматрач ту ништа не може да провали.
Иако су сви до једнога били бесни и љути на премијера Вучића који је скратио пензије и плате за читавих 10% говорећи како је то добро за реформе, како тако треба, он је убедљиво победио са 54% од изашлих бирача на том месту. Иако су пред вратима најављивали да ће гласати за неког другог а не за њега, била је гужва и колона као никад пре, он је победио. Како? Шта се догодило?
Републичка Изборна Комисија, РИК, у својим прорачунима полази од броја укупно изашлих бирача.

Број изашлих бирача на изборима 2016. године је износио 56,7% уз излазност од 3 820 000 бирача, тада су милион бирача имали вредност у процентима од 26,18% од тог броја. Овако рачунамо јер непостојећи бирачи не могу да изађу на изборе.

Тај проценат је варирајући и обзиром да ти људи фактички не постоје РИК може да додели некоме коме затреба јер све функционише по питању додавања.
У принципу, ако се узме да је тачан број бирача око 5,75 милиона, тада би излазност од 3,82 милиона била у процентима 66,43 што је за десет процената више и та слика би била реална.
Дакле, констатовали смо да додавање милион бирача у конкретној ситуацији на прошлим изборима умањује укупан збир изашлих за нешто мање од 10%, што је у реалности 575 000 бирача.
Са друге стране, проценат од 26,8 бирача који нису изашли али које РИК не урачунава у реалан проценат изашлих јер нису изашли и који додатно снижава проценат излазности  користи се у коначном саопштавању процената гласова које су добиле поједине политичје опције и тиме их објављује као да су непостојећи гласачи гласали.
Постојањем милион илегалних гласача у бирачком списку, цензус за мање странке је недостижнији и разлике са победницима су драстичније управо из разлога додавања тих процената који стоје у резервама непостојећих софтверских направљених гласача.
Процес крађе се заснива на вештачки изазваном смањивању броја изашлих на изборе чиме се и најјачој политичкој опцији такође одузима одрђени проценат у циљу обарања листа које нису прешле цензус, али се након тога проценат лажно уписаних гласача у зависности од процента излазности, додељује произвољно, најјачој политичкој опцији или чак некој другој која би по њиховим проценама могла да користи ту лажну политичку снагу за интересе који се диктирају преко субјеката из иностранства.
Велике медијске догађаје са наводним изборним крађама показивали су и садашњи Премијер и Председник Србије, Александар Вучић и Томислав Николић када су пред Скупштином Србије показали џак којег су извадили из контејнера који је био пун гласова. То је требало да узбурка осећања људи како се ипак избори  намештају и краду, али је доказано у поступку да гласови из џака нису имали никакву вредност на коначне резултате избора.

На изборима 2016. , Бошко Обрадовић је пуштен у подрум РИК да броји гласове из узорака изборног материјала. Тиме је поново скренута пажња на крупне преварне радње, а у исто време, председник РИК, Дејан Ђурђевић је изјавио да се на РИК врше незапамћени притисци! Сва је прилика да су то лажне тврдње, вешто изрежиране како био се прикрила велика крађа изборне воље и право је питање од када све то траје.
У том смислу, посматрајући процесе и одлуке Владе који су се дешавали у потенцијално инкриминисаном периоду владавине без јасно освојене изборне воље, неку будући сазив Владе Србије, имао би легитимно право да све одлуке прогласи за илегалне и нелегитимне у пркос томе што су и међународни фактори признавали наводну изборну вољу.  У те ревизионе одговоре свакако би се нашли кредитни аранжмани, Бриселски споразум, гомиле закона и свега осталог што није у складу са нашим националним идентитетом и циљевима.

ДИЈАСПОРА

У исто време, по речима Председника Скупштине Дијаспоре Србије, Драгана Станојевића, Србија не дозвољава да гласа два милиона Срба који имају законско право на то који живе у иностранству!

Влада није успоставила за нашу дијаспору систем електронског гласања због могућности да битно утиче на резултате избора у Србији. Мора се узети у обзир да Дијсапора унесе годишње у Србију око 6 милијарди евра и што је сврстава у највећег инвеститора у Србији. То су наши људи, очеви, браћа, мајке и сестре, стричеви и деде и бабе…Амбасаде у којима се гласа такође могу контролисати резултате избора и мењати јер то нико не контролише. Имамо и ситуацију да се на пример за једно гласање мора потрошити и до 15000 у иностранству ако желите да стигнете из неке удаљене тачке на место које је предвиђено за гласање.

Такође, док траје потпуни рат против наших националних интереса и изборне воље, против планова и програма који се крађом на изборима потпуно обесмишљавају, ради се на потпуној маргинализацији свих институција које имају везе са Дијаспором!
Наша обавеза је да Дијаспори вратимо своју државу, своје гнездо у којем су изгубили сва права која им рођењем припадају. Да се осећају да су део тог народа који је бесомучно страдао и био нападан и убијан у дведесетом веку.
Да се покаже да су жртве у крви наших предака имале смисла.

Што се тиче министарке Кори Удовички, она је прекршила и Закон о јединственом бирачком списку јер је извршила стварање Посебног бирачког списка којег је направила у складу са чланом 45. Закона о националним саветима националних мањина! Апсолутно је немогуће да тај закон буде испред Закона о јединственом бирачком списку па се овде може сматрати да је министарка злоупотребила овлашћења.
Такође, она је решењем дозволила и стварање посебног бирачког списка на основу захтева црногорске националне мањине искључиво за њихове припаднике!

http://www.mduls.gov.rs/latinica/upis-u-poseban-biracki-spisak.php

Апсолутно је несхватљиво чему служи тај посебни и право је питање колико има посебних бирачких спискова. Закон о јединственом бирачком списку се налази на овој страници:

http://www.arhiva.drzavnauprava.gov.rs/article.php?id=2197

Што се тиче саме провере бирачког списка у смислу његове ажурираности, потпуно је онемогућено да се утврди ко се води да станује на нашим адресама станова и кућа. може се само испитати да ли смо лично уписани у тај фамозни списак па је и то један од доказа за постојање сумње да је бриачки списак фалсификован до тих граница.
Проверите и сами:

http://birackispisak.mduls.gov.rs/javniportal

Из свега овога се види да је прилично јасно да је све што се тиче бирачког списка и рада Републичке Изборне Комисије индикативно у смислу постојања крупних кривичних дела против државе.

3 коментара:

Advertisements

Сорошу не треба бољи од Вучића, али нама треба. И зато морамо да протестујемо са студентима.

Зоран Павловић: Протест против бахатости и бесмисла

Зоран Павловић: Протест против бахатости и бесмисла

Изборна кампања и изборни дан, препуни нерегуларности, довели су до великих студентских демонстрација, каквих одавно није било. Оно што је главна тема је ко стоји иза протеста.

Чини се да ту тему свесно фаворизује власт како би отупила оштрицу бунта, закомпликовала мисли интернет популације и нахушкала своје одано бирачко тело против младости. Вучићеви спин доктори и таблоиди грме: наркомани, алкохоличари, нерадници, Сорошеви, насилници… Све већ виђено 90-тих. А шта се у ствари дешава?

Дешава се бунт против бахатости и глупости, против испирања мозга. То је, у најкраћем, дефиниција мотива студената. Све приче о некаквом западном сценарију, Сорошевим парама и сличнoм, врло лако падају у воду након одговора на једноставно питање:

(фото: Ненад Михајловић)

Чији је Вучић човек?

Он је западни човек, он је идолопоклоник ЕУ, он је послушник ММФ јер испуњава све њихове налоге: он распродаје привредна и природна богатства, он је потписао Бриселске споразуме и даље врши предају КиМ, он води државу ка НАТО пакту, он је пустио мигранте, он је одани идеолошки следбеник либералне бирократске елите из Брисела, који по либералним начелима урушава моралну главницу народа форсирањем шунда, срозавањем образовног система, наметањем туђинских животних образаца. Он је добар пријатељ ЕУ званичника, њега воле јер им испуњава жеље, а они му толеришу тоталну контролу медија и бестијалне нападе на опозицију што је довело до оваквих изборних резултата.

Ако је Сорош оличење западног центра моћи, онда је закључак јасан

Спин доктори и лажни десничари представљају Вучића као чувара српства. Који српски национални интерес брани Вучић? Ниједан. Напротив, скривајући се иза српства извршава све антисрпске налоге ЕУ. Зашто би Запад (Сорош, ЕУ, НАТО…) рушио свог верног пријатеља?

Многи се плаше да не дође до новог Петог октобра, након кога је извршена огромна пљачка државе. Ово није ситуација као пред Пети октобар. Тада је Косово и Метохија било много више под контролом српских власти, и постојала је опасност да нова власт преда КиМ, да се распродају природна и привредна богатства, да се потпуно идеолошки либерализује друштво… То се, нажалост, и десило. Оно што Милошевић није урадио, нова досовска власт јесте, а сада имамо настављача досовске политике у најширим размерама.

Гола диктатура = медијски мрак

Овим начелним политичким питањима због којих треба протестовати, треба додати и она која преовладавају на студентским окупљањима: гола диктатура коју означава медијски мрак, путујући циркус сендвичара који обилазе Србију у кампањи, намештање избора куповином гласова, изборне манипулације на Косову и Метохији, заплашивање радника у јавним предузећима и државној управи од стране владајуће странке, партијско запошљавање, све до гротескних појава као што су куповина диплома највиших државних функционера, манипулације свешћу преко „онесвешћивања“ у студију, спасавања у снегу, лажних државних удара, лажних атентата, срамних насловних страна таблоида…

Свесни смо да је Вучићу било јако битно да дође до гласова необразованог и сиромашног дела народа, због чега је користио све методе наведене и ненаведене медијске манипулације. Али то не може да прође код младог образованог света који мисли својом главом и више не може да трпи испирање мозга. На протесту преовлађују пароле као што су „против ненормалног“, „онесвести се“ и сличне. Ово је протест против бахатости и бесмисла.

Ово није насилна револуција, ово су мирни протести

Досадашњи захтеви су усмерени на стварање фер услова за политичку борбу.

Има ли патриотизма на протесту? Националне идеје нису у првом плану, али има сасвим довољно националне свести, која се пројављује певањем химне „Боже правде“, корачнице „Марш на Дрину“, вијорењем српских тробојки, чује се „Вучићу, не дамо ти Србију“, „Не дамо Косово“, одржан је минут ћутања страдалима 6. априла 1941, а после инцидента са рушењем тзв. „Зида плача“, чувају га момци, што је доказ да је рушење дело убачених елемената. Нема ниједне проНАТО и прозападне пароле.

Да ли ће неко злоупотребити протест?

Можда ће покушати, потрудимо се да не успе.

Видео сам те младе људе, нису пијани и дрогирани, весели су, као што будућа интелигенција и предводници народа треба да буду. Као професор, морам да будем тамо. Видео сам своје бивше ученике: Милену, Уроша, Стефана, а знам да их још има. Знам да су добри момци и девојке, нису наркомани, не плаћа их Сорош, желе да живе у нормалној земљи, као људи, да слободно мисле и дишу – и то је сав њихов циљ. А слобода је увек била најсветији идеал српског народа. Богу хвала, тај идеал се пројавио и у садашњој младој генерацији.

Пут у ништа мора да престане.

Сорошу не треба бољи од Вучића, али нама треба. И зато морамо да протестујемо са студентима.

Зоран Павловић, професор,
члан Председништва Двери

Подели наShare on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0