OVO SE NIKADA DO SADA NIJE DOGODILO: Poslednji ultimatum Amerika je dobila davne 1861. a ovo je Putinov ULTIMATUM u 5 tačaka

OVO SE NIKADA DO SADA NIJE DOGODILO: Poslednji ultimatum Amerika je dobila davne 1861. a ovo je Putinov ULTIMATUM u 5 tačaka

Russian President Vladimir Putin looks on during his visit to a financial crime monitoring centre in Moscow March 4, 2014. REUTERS/Alexei Druzhinin/RIA Novosti/Kremlin (RUSSIA – Tags: BUSINESS POLITICS) THIS IMAGE HAS BEEN SUPPLIED BY A THIRD PARTY. IT IS DISTRIBUTED, EXACTLY AS RECEIVED BY REUTERS, AS A SERVICE TO CLIENTS – RTR3G12U

Advertisement

Prateći uredbu predsednika Ruske Federacije o poništavanju sporazuma Rusije sa SAD o odlaganju plutonijuma iz oružja i podnošenje odgovarajućeg predloga zakona Državnoj dumi, pojavili su se sporovi u medijima o tome da li je ovo povezano prekidom sirijskog dogovora.

Drugi kamen spoticanja je pitanje: Zašto je Rusija, kada je znala da SAD nisu ispunile svoj deo dogovora, tek sada reagovala, nakon nekoliko godina, pita Rostislav Išćenko za RIA Novosti.

Neki nuklearni stručnjaci tvrde da je dogovor bio koristan za Rusiju. Možda. Svakome ko nije stručnjak u ovoj oblasti je teško da kaže koliko je bio objektivan. Štaviše, ono što je korisno sa stanovišta nuklearne industrije, možda je nepovoljno sa stanovišta bezbednosti.

U principu, čini se da nije bilo nekih posebnih bezbednosnih problema. Rusija ima dovoljno nuklearnog arsenala kojim može da nanese smrtonosni udarac Americi. I Vašington to vrlo dobro prepoznaje. Takođe je bilo više nego dovoljno materijala za proizvodnju novih bojevih glava. U slučaju nuklearnog napada u svom punom obimu, proizvodnja druge serije oružja bi već bila suvišna i, zaista, fizički nemoguća. Pravi problem bi bio fizičko očuvanje ostataka civilizacije, barem na nivou kamenog doba.

Što se tiče Sirije, ovo nije prvi put, i ne samo u Siriji, da SAD zaključuju sporazume samo da bi poremetile njihovo ostvarivanje, a zatim ih zaključuju ponovo. Forma ruske reakcije se očigledno ne može uporediti sa Vašingtonovim javnim odbijanjem saradnje što, ustvari, tek treba da uradi.

Da bi se razumele razmere ovog incidenta, neophodno je obratiti pažnju na činjenicu da Putin nije jednostavno izuzeo Rusiju iz ugovora. On je najavio mogućnost njenog povratka, ali ukoliko se ispune određeni uslovi.

Pogledajmo te uslove:

(1) SAD moraju ukinuti sve sankcije protiv Rusije;

(2) Treba da plate odšetu ne samo za gubitke uzrokovane američkim sankcijama, nego i za gubitke nastale nastale ruskim kontra-sankcijama;

(3) Treba da se poništi Magnitski zakon;

(4) Vojno prisustvo SAD u Istočnoj Evropi treba značajno da se smanji; i

(5) SAD treba da odbace svoju politiku konfrontacije sa Moskvom. Samo se jedna reč uklapa u određivanje suštine Putinovih zakona: “ultimatum.“

Koliko se sećamo, poslednji put kada je Vašingtonu dat ultimatum, to je bilo od strane Velike Britanije po pitanju Trent incidenta. A to je bilo 1861. godine za vreme američkog građanskog rata. Čak i tada, u izuzetno teškim uslovima, Amerika je pristala da delimično ispuni britanske zahteve.

Treba napomenuti da britanski zahtevi 1861. godine nisu sadržali ništa ponižavajuće za SAD. Kapetan broda mornarice SAD je zaista prekršio međunarodni zakon, hapsio ljude na neutralnom (britanskom) brodu, i na taj način narušio suverenitet Velike Britanije, skoro izazivajući rat. Zatim je Amerika porekla postupke svog kapetana i oslobodila zatvorenike, ipak odbijajući da se izvini.

Ali Putin ne zahteva nikakva izvinjenja ili oslobađanje nekoliko zatvorenika, nego da se američka politika promeni i da Rusija dobije odšetu za gubitke uzrokovane američkim sankcijama. To je nezamisliv, ponižavajući zahtev. Ovaj zahtev u suštini znači potpunu i bezuslovnu predaju u hibridnom ratu za koji Vašington ne smatra da je nepovratno izgubljen. I tu su još uvek sva ta plaćanja i reparacije.

Nešto slično je od SAD zahtevala Britanska kruna pred kraj rada za nezavisnost, kada su Amerikanci još uvek bili pobunjenički subjetki kralja Džordža III. Za poslednjih 100 godina niko nije ni pomislio da razgovara sa Vašingtonom takvim tonom.

I tako, prvi zaključak je: Putin je namerno i demonstrativno ponizio SAD. On je pokazao da je moguće strogo razgovarati sa SAD, čak i strožije nego što je sama Amerika navikla da govori sa ostatkom sveta.

Kako je to uradio? Na šta je Putin u stvari reagovato? Da li je on zapravo mislio da će SAD ispuniti Keri-Lavrov dogovor i sada je uznemiren zbog toga što se dogodilo? Rusija je takođe znala da Vašington nije poštovao dogovor o plutonijumu veće godinama, ali je Moskva ostvarivala ozbiljan profit od toga za svoju nuklearnu industriju skoro uspostavljajući globalni monopol i sigurno nije uznemirena američkom tehnološkom zaostalošću sprečavajući ih da odbacuju plutonijum iz oružja kako je predviđeno u sporazumu.

Advertisement

Čvrsta i gotovo trenutna reakcija Rusije je usledila nakon izjave potparola američkog državnog sekretara o tome da će Rusija morati da počne da šalje svoje vojnike kući iz Sirije u vrećama, da će početi da gubi avione i da će teroristički napadi zahvatiti ruske gradove.

Pored toga, izjava Stejt Departmenta je odmah propraćena saopštenjem Pentagona da su spremni da pokrenu preventivni nuklearni napad na Rusiju. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je takođe izvestilo da Moskva zna Američke namere da pokrenu vazdušni napad protiv sirijskih vladinih snaga, što podrazumeva i napad protiv ruskog kontigenta legalno stacioniranog u Siriji.

Šta je još formiralo pozadinu Putinovog ultimatuma? Vežbe od pre šest meseci koje su uključivale vazdušnu i raketnu odbranu i strateške protivraketne sisteme koji su uvežbavali odbijanje nuklearnog napada na Rusiju a zatim lansiranje odgovarajućeg kontra udarca. Dodatak tome su vežbe vanrednog stanja od pre neki dan koje su uključivale do 40 miliona ruskih državljanja u kojima se ispitivala spremnost infrastrukture i struktura civilne odbrane za nuklearni rat i pružale dodatne informacije građanima o planu akcije u slučaju “sata X.“

Ako saberemo sve ovo, onda možemo videti da su SAD odavno nerformalno uplašile Rusiju sa nuklearnim sukobom, a Moskva je regularno nagovestila da je spremna za takav preokret događaja i da neće odustati.

Međutim, s obzirom na kraj Obamine vladavine i nedostatka apsolutne sigurnosti u pobedu Hilari Klinton na predsedničkim izborima, Vašington je odlučio da ponovo podigne svoje uloge. I sada su stvari dostigle veoma opasnu granicu gde konflikt dostiže fazu neizvestnosti. U ovoj fazi, nuklearni Armagedon bi mogao da počne iz bilo kakvog incidenta, uključujući i zbog nesposobnosti pojedinih visokih funkcionera Pentagona ili administratora Bele kuće.

U ovom trenutku, Moskva je zauzela inicijativu i povisila ulog, ali pomeranjem sukoba na neki drugi nivo. Za razliku od Amerike, Rusija je preti ratom. Jednostvano demonstrira svoju sposobnost da daje oštar politički i ekonomski odgovor koji se može, u slučaju daljeg neprimerenog ponašanja SAD-a, shvatiti upravo suprotno od Obamninog sna: cepanjem Vašingtonove ekonomije i finsnsijskog sistema.

Pored toga, sa ovim akcijama, Rusija je ozbiljno potkopala međunarodni ugled SAD-a pokazujući celom svetu da Amerika može biti pobeđena svojim oružjem. Bumerang se vratio. S obzirom na takvu dinamiku i preokret događaja, mogli bismo videti na stotine predstavnika američke elite na optuženičkoj klupi u Hagu, ne samo u našem životu, nego čak i pre nego što sledeći američki predsednik odsluži svoj prvi četvorogodišnji mandat u Beloj kući.

Americi je dat izbor. Ili će nastaviti sa svojim pretnjama i započeti nuklearni rat, ili će prihvatiti činjenicu da svet više nije unipolaran i početi da se integriše u novom formatu.

Ne znamo šta će Vašington izabrati. Američka politička struktura ima dovoljan broj ideološki zaslepljenih, nekompetentnih ličnosti koje su spremne da izgore u nuklearnoj vatri sa ostatkom čovečanstva, pre nego da priznaju kraj američke svetske hegemonije, za koju se ispostavilo da je kratkotrajna, besmislena i kriminalna. Ali oni moraju da izaberu, jer što se duže Vašington pretvara da se ništa nije dogodilo, to će veći broj njegovih podanika (koji se nazivaju njihovim saveznicima, ali su odavno zaglibili u zavisnost) otvoreno i eksplicitno ignorisati američke ambicije i preći na drugu stranu perspektivnijih aranžmana globalne snage.

Na kraju, SAD bi mogle biti suočene sa nedostupnim statusom jednog od centara multipolarnog sveta. Ne samo Afrikanci, Azijati i Latino-Amerikanci, nego i Evropljani, će se rado osvetiti bivšem hegemonu za svoja nekadašnja poniženja. A oni nisu tako humani i miroljubivi kao Rusija.

Konačno, Putinov ultimatum je odgovor za sve one koji su bili besni što ruski tenkovi nisu zauzeli Kijev, Lavov, Varšavu i Pariz 2014. godine i koji su razmišljali o tome šta bi mogao biti Putinov plan.

Možemo samo da ponovimo ono što se pisalo tada. Ako ćete da se suprotstavite globalnom hegemonu, onda morate da budete sigurni da ćete biti u stanju da odgovorite na bilo kakve njegove akcije. Privreda, vojska, društvo i državne i administrativne strukture treba sve da su spremne. Ako nije sve u potpunosti spremno, onda neko mora da kupi vreme i ojača.

Sada su stvari spremne i karte su stavljene na sto. Hajde da vidimo čime će SAD odgovoriti. Ali geopolitička realnost više nikada neće biti ista. Svet se već promenio.

Webtribune.rs

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: