Informacija preduzeća Široki horizont Beograd

Naše preduzeće Široki horizont Beograd gradi na padinama Fruške gore Eko selo – rizort Ruža vetrova koje će imati 25 rezidencijalnih objekata, hotel sa širokim sadržajem usluga wellness, fitness, dečija igrališta, kongresne sale itd, pa Vas molimo da nam pomognete da materijal koji ćemo Vam dostaviti u prilogu prosledimo asocijacijama Srba Australije, Amerike i u drugim zemljama kako bi ih upoznali sa navedenim informacijama.

Unapred Vam se zahvaljujemo na vremenu i strpljenju.

Ana Jovanović

Zamenik direktora / Deputy General Manager

Mob (+381) 63 208 713
ana@sirokihorizont.com

Široki Horizont d.o.o. Beograd
Bul. Mihaijla Pupina 10ž, 11070 Novi Beograd
Tel +381 63 208 713
office@sirokihorizont.com
www.sirokihorizont.com

Dear Sirs,

On the southern slope of Fruška Gora, one of the most attractive destination in Serbia, our company ŠIROKI HORIZONT Belgrade is building village – resort RUŽA VETROVA (Wind Rose Village) with ecological caracter, that is organized into three parts:

  • Residetial houses prepared for permanent living with complete technical and exterior meintenace and provided with systems of security living and with possibilities to use different range of other services offered in the village.
  • Apartments that are built according to Condo concept providing oweners the ability to recover invested financial sources by renting their property when they do not use it.
  • Hotel with central reception for the whole village with wind range of amenties: wellness, fitness, spa centar, children playgrounds inside and outside, congress halls, different sports grounds etc.

Comparative advantages of our resort RUŽA VETROVA (Wind Rose Village) are:

  1. Location (nearby Belgrade – 60km and Novi Sad -25km)
  2. Very good road infrastrukture (international airport of Belgrade 50km)
  3. Extraordinary microlocation, slopes and natural belveder with wide clear view
  4. Micro climate that has exceptional health influences with specific healty wind rose
  5. Welthy gastronomic and vine offer (recognised offer of Fruška gora and Srem)
  6. Wide range high level services offered through the Hotel as well as the other external amanties: walking areas, riding, etc.

Considering that in Australia there are lots of Serbs and that many of them seek possibilities to repatriate and look for new houses, we kindly request you to consider the above information and engage in selling our houses and apartements to the mentioned market segment and also to the others.

Detailed information can be found at www.ruzavetrova.rs or www.windrosevillage.com and also please do not hesitate to contact us directly on email or phone +38163208713.

Looking forward to hearing from you, we remain

POZINICA

POZINICA

Cenjeni poštovaoci knjige i lepe reči,

Srdačno vas pozivamo na
AUTORSKO KNJIŽEVNO VEČE

Danice Dane Dodić, pesnikinje iz Pariza

koje će se održati u petak 03. marta 2017. sa početkom u 19.00 časova
u salonu kafea Liebfrauenberg
Liebfrauenberg 24, 60313 Frankfurt am Main
Dana Dodić, neumorni putnik na talasima poezije, poetesa koja je poezijom prokrstarila Srbiju, Rusiju, Kanadu i celu Evropu, noseći dah životnosti iz Pariza – grada svetlosti. Ona je pesnikinja koja ostvaruje i održava kontakte sa velikim brojem pesnika iz raznih krajeva sveta. Jedan je od organizatora Sabora pisaca  dijaspore i koordinator „Sedmice“ u Parizu. Član je Udruženja književnika Srbije, dobitnik je Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije i mnogih drugih prestižnih književnih nagrada i priznanja.
Dobro došli!

Žena koja je uzdrmala domaću kulturnu scenu-Samo ljubav nikad ne umire!

Žena koja je uzdrmala domaću kulturnu scenu

Ko je dama koja je unela revoluciju na jugoslovensku pozorišnu scenu?

Ana Virijević Izvor: subota, 4.02.2017. | 08:00 -> 08:10

Foto: Nada Simić, privatna arhiva
Foto: Nada Simić, privatna arhiva

Kultni mjuzikl “Kosa” proslavio je 21. januara ove godine svoj pedeseti rođendan u njujorškom pozorištu “La MaMa”, a na današnji dan 4. februara 1973. godine predstava je zabranjena u Jugoslaviji zbog njenog negativnog uticaja na omladinu.

Ovih dana u Beogradu boravi Nada Simić, zaštitno lice “Kose”. Uz Dragana Nikolića, Mišu Janketića, Branka Milićevića, Miru Peić, Seku Sablić i Nadu Blam, ova dama, puna optimizma i dobrog raspoloženja, pisala je istoriju pozorišne scene ovh prostora.

Nada Simić rođena je u elitnom beogradskom naselju Dedinje, gde je pohađala osnovnu školu “Sava Kovačević”. Još od malih nogu pokazivala je sklonost ka pevanju i plesu – sa četiri godine upisana je na balet na Narodni univerzitet Božidar Adžija, a čak i za vreme igre sa vršnjacima volela je da učestvuje u aktivnostima vezanim za pozorište i glumu.

Foto: Nada Simić, privatna arhiva
Foto: Nada Simić, privatna arhiva

„Sećam se, oblačila sam roze haljinicu i imala dugu, dugu kosu, koju mi je majka uvijala na papilotne. Dugu kosu imam i dan-danas. Sinoć sam prošla pored kraja u kojem sam nekada živela… U potpunosti se promenio. Kao deca, tu smo kod drugarice pravile priredbu. Navukle bismo zavesu, ćebe neko, i onda bismo razvlačile zavesu, kao da smo u pozorištu. Ja sam pevala predivnu baladu ‚Mama‘, u to vreme popularnu pesmu Mikija Jevremovića“, počinje Nada priču.

Foto: Nada Simić, privatna arhiva
Foto: Nada Simić, privatna arhiva

Nakon završene Četrnaeste beogradske gimnazije i Višeg stepena engleskog jezika na Kolarčevom univerzitetu, prijavila se na audiciju za mlade talente, gde je prepoznat njen dar za pevanje.

„Vojkan Borisavljević, koji je držao audiciju u Domu omladine, u jednom trenutku je postavio pitanje – Hajde, ko zna da peva? Pratio je za klavirom mlade amatere. U to vreme Evrovizija je bila izuzetno popularna, a jedna od takmičarki bila je Sendi Šo, koja je pevala pesmu ‚Puppet on a string‘. Dolazi na mene red, počinjem da pevam pesmu i svi su se oduševili“, objašnjava Nada.

Foto: Nada Simić, privatna arhiva
Foto: Nada Simić, privatna arhiva

Usledila je audicija za predstavu „Kosa“, na kojoj je Nada potvrdila svoj talenat. Njen čist, prodoran glas može se čuti u obradi pesme „Aquarius“, koja otvara „Kosu“.

„Prošla sam audiciju i dodeljena mi je ‚Vodolija‘, uvodna numera u predstavi, koju izvodi orkestar Saše Radojčića. Na video-snimku se može videti kako sedim u joga pozi i pevam“, kaže Nada.

Radnja predstave Džejmsa Radoa i Džeroma Ragnija zasnovana je na unutrašnjem konfliktu mladog protagoniste Kloda Bukovskog. Klod razmišlja o tome da li da posluša svoje roditelje i ode u rat protiv Vijetnama, ili izbegne regrutaciju i pridruži se grupi hipika koji žive na njujorškim ulicama.

“Kosa”, koja predstavlja ne samo predstavu već i planetarni fenomen, uzdrmala je prvo svetsku, a zatim i domaću scenu. Priča o buntu mladih protiv rata u Vijetnamu naročito je zainteresovala jugoslovensku omladinu koja je upijala stavove, muziku i ples hipika.

„U Njujorku 1968. godine, na Brodveju, Mira Trailović gledala je predstavu i odlučila da je uvede u pozorište na ovim prostorima. Trailović je bila upravnica Ateljea 212, jedna izuzetno pametna žena koja zna šta hoće. Želela je da napravi pomak – nešto novo, avangardno, što publika do tada nije imala priliku da vidi“, kaže Nada.

PRELE

Glavne solo numere izvodio je Dušan Prelević, kojeg Nada pamti kao izuzetnog šarmera i dobrog čoveka.

“Prele je bio anđeo. Družili smo se četiri godine, onoliko koliko je ‘Kosa‘ bila na repertoaru. Naše stecište je bila Skadarlija, bilo je nekoliko nas koji smo u to vreme redovno odlazili tamo. Ali on je bio i ‘ljutko’, nije dozvoljavao nikome da me popreko pogleda. Sve u svemu, duša od čoveka”, kaže.

Po rečima Mire Trailović, pozorištu je trebalo vratiti mladu publiku koja je počela da izostaje sa predstava, a “Kosa” se ispostavila kao i više nego dobar izbor. Zbog cepanja vojnih knjižica i nagih glumaca na pozornici, predstava je bila uzrok brojnih kontroverzi. Treba napomenuti da je reč o prvoj golotinji na jugoslovenskoj pozorišnoj sceni, koja je u to vreme prouzrokovala pravi šok među publikom.

„Tu negde, pred kraj prvog čina, ili možda u drugom – mi smo bili goli. Ko je imao hrabrosti, naravno. Pleme je imalo oko četrdeset članova. Ogromno belo platno kao plašt prekrivalo je sve nas koji smo želeli da se skinemo. Čini mi se da sam viđala u prvom redu iste ljude koji su četiri godine gledali ‚Kosu‘ „, kaže Nada.

„Putovali smo kojekuda, putovali i putovali po čitavoj Jugoslaviji. Bili smo u Rijeci, Zagrebu… Dogodilo se da smo imali nekoliko slobodnih dana, a ja sam otišla u Istanbul, da kupim garderobu. Tog dana predstava je opet trebalo da se održi u Beogradu, počinjala je tačno u 20 časova. Vraćala sam se kući vozom koji je kasnio, tako da sam umesto pre 20 časova stigla u 20:10. Dolazimo u Atelje, trčim gore u garderobu, a Mira ide za mnom i viče ljutito ‚Jao, mala, predstava je počela‘. Ja počinjem da se presvlačim i ‚mrtva-hladna‘ kažem ‚Pusti me ženo u p.m, vidiš da imam predstavu!‘. Posle su danima pričali o tome. Ono što sam uradila u to vreme je bilo nešto skandalozno“, otkriva Nada.

„Ispričala sam Zoranu Radmiloviću šta se desilo, ‚crkao‘ je od smeha. Kad god bi me video, rekao bi ‚Je li, Simićka, kako si ono rekla Miri?'“, dodaje uz smeh.

Foto: Nada Simić, privatna arhiva
Foto: Nada Simić, privatna arhiva

Učešće u „Kosi“ donelo je Nadi ponudu za ulogu u burleski „Opereta“, pozorišnoj adaptaciji istoimenog dela poljskog pisca Vitolda Gombroviča. Mlada umetnica nastupala je rame uz rame sa Đuzom Stojiljkovićem, Ružicom Sokić, Sekom Sablić i mnogim drugim istaknutim imenima srpske pozorišne scene. Oslobođena svih društvenih stega u “Kosi”, Nada je scenom koračala potpuno sigurna u sebe i sasvim slobodna.

„Sedim ja na klupi, obučena u krinolinu, a Đuza oko mene, obučen kao grof. I pevamo. U jednom trenutku u toku predstave izlazim naga iz mrtvačkog sanduka i pevam ‘Ja sam Albertina, tanana i fina’. Jedan novinar, koji je u to vreme doputovao u Srbiju iz Vašingtona i gledao predstavu, napisao je kasnije ‘When Nada rose naked from the black coffin, people talked…’. Ali, ništa to za mene nije bilo novo, već nešto sasvim normalno. Moj stav je u to vreme bio ‘Nema veze, to je nešto što mora tako da se uradi’“, objašnjava naša sagovornica.

Foto: Nada Simić, privatna arhiva
Foto: Nada Simić, privatna arhiva

Nada je tada bila već uveliko popularna – o njoj su pisali svi domaći mediji. Ilija Genić, kompozitor i jedan od dva tri najveća aranžera i dirigenta orkestara u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji, a 1970. godine i urednik Radio Beograda, poverio je umetnici izvođenje dve pesme – “Freneci” i “Zlatne minđuše”. Usledila je prva ploča u izdanju muzičke kuće “Diskos”, i saradnja sa “Jugotonom” – Nada je nizala uspehe.

Ubrzo je obišla čitav svet: nastupala je u Parizu, Minhenu, Dortmundu, Kelnu, Njujorku, Nju Džerziju, Detroitu, Torontu, Vindzoru… Ljudi su putovali iz Toronta u Vindzor samo da čuju njen glas.

Godine 1988. otputovala je u Australiju, gde igrom slučaja i danas živi.

“Ni sanjala nisam da ću tamo ostati. Kad sam otišla u Melburn, mislila sam da ostajem tri meseca i da je to – to. Međutim, izbio je rat i ’92. sam dobila priliku ponovo da otputujem. Mnogi su mi tada rekli ‚Sine, i mi smo mislili da ćemo ostati 2-3 godine, a evo nas ovde već 30 godina’. Moram da priznam da sam vrlo nostalgična, potrebno je vreme da se sve to preboli. Ali, takođe, to je zemlja koja mi je dala mnogo’, kaže.

Nada Simić danas (Foto: Ana Virijević)
Nada Simić danas (Foto: Ana Virijević)

Prošle godine Nada je proslavila 65. rođendan. Umesto da se prepusti čarima lagodnog života i uživa u penziji, ovu fascinantnu ženu ni danas ne drži mesto i ima dovoljno energije da pomeri planine. Nije bitno koliko ima godina – celog života oseća se kao da ima 33, i celog života drži je isti optimizam. Umesto nastupima, svoju pažnju posvećuje svojim dvema ćerkama, Jeleni i Su Elen. Čemu ih uči danas, kada je “Kosa” izgubila na aktuelnosti i kada su u svetu zastupljene neke sasvim drugačije vrednosti?

“Nekada smo bili toliko bezbrižni, svet je bio mnogo sigurnije mesto. Uživali smo u životu, pevanju, muzici… u cik zore dođemo kući. Nekada je tako bilo i ja to pamtim – lepotu ondašnjeg vremena. Možda sam staromodna, ali stalno pričam da su najbolje one stare vrednosti koje je danas nemoguće vratiti. I pokušavam stoga svoju decu da naučim nekadašnjem načinu života, onom koji smatram najispravnijim”, zaključuje.

Izvor: http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2017&mm=02&dd=04&nav_id=1227149

Stolar Mile porodici sa desetoro dece ispunio najveću želju

Stolar Mile porodici sa desetoro dece ispunio najveću želju

danas u 9:36

Miloš Ljuna

Noizz Maker

529 Podeljeno
Podeli

Tweet

Stolar Mile ne prestaje da pomaže ljudima

Stolar Mile ne prestaje da pomaže ljudima Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

„Pomozi drugima da bi pomogao sebi”. Od ove toliko istinite rečenice ni za pedalj ne odstupa Milorad Jurković koji je u Srbiji poznatiji kao stolar Mile. Do sada je poklonio na stotine dečijih drvenih stolica roditeljima koji ne mogu da ih priušte, a njegovo najnovije plemenito delo vredno je svakog divljenja i poštovanja.

Mile je za samo nekoliko dana uspeo da zahvaljujući svom apelu skupi novac za kupovinu krave porodici Savanović iz zaseoka Pejzić polje u banjalučkoj opštini Potkozarje. To nije tipična porodica, već se u njihovoj kući čuje graja čak desetoro mališana čija je jedina želja da ujutru popiju mleko. zato je humani Mile pokrenuo akciju, prikupio novac, kupio kravu i obradovao ovu veliku porodicu.

Savanovići žive u velikoj nemaštini, a glava porodice, Željko, trenutno je nezaposlen. Uz to, njegova supruga je posle poslednjeg porođaja obolela od bubrega i dosta novca im odlazi i na lekove.

– Rodila je bliznakinje i posle porođaja je obolela od bubrega, oba su joj otkazala. U pitanju je jedna divna i vredna porodica. Mnogi komentarišu zašto imaju toliko dece, ali oni ih zaslužuju. A ta deca su vaspitana, školovana i obrazovana. Jedna od devojčica mi je recitovala pesmicu 15 minuta bez prekida, svaki put se naježim kad se setim toga. Željko je vredan čovek, ali radi sezonski. Poslednji put je radio u pekari, ali više ne. Takvim ljudima bi trebalo dati posao da bi mogli da priušte svojoj deci barem nešto – objašnjava nam ovaj plemeniti čovek.

Obećano - ispunjeno!
Obećano – ispunjeno! Foto: Privatna arhiva / Noizz.rs

Mile ih je upoznao kada je nosio stolice za Derventu, Prnjavor i još neka mesta. Čuo je da imaju toliko dece i poželeo je da ih vidi. Njihova skromnost ga je oduševila. Deca nisu poželela ni telefone, ni bicikl, ni igračke, pa čak ni novu odeću, a sve im to fali.

– Otišli smo u Potkozarje, odneli smo im malu donaciju i čuo sam za njihovu priču. Oni su veoma skromni i čak mi ništa nisu ni tražili. Jedina želja im je bila da imaju jednu kravu da bi deca mogla da popiju po šolju mleka. Ta priča mi je dugo bila u glavi, pa sam ih nazvao i pitao da li su nabavili kravu. Rekli su mi da nisu, pa sam rešio da pokrenem akciju. Svoju ideju sam na Fejsbuk postavio 22. februara i za tri dana smo uspeli da sakupimo novac – rekao nam je Mile.

Čim je supio dovoljno novca, Mile je održao reč, uputio se u Banja Luku i obradovao porodicu poklonom koji mnogo znači.

\n“,“provider“:“postfacebook“},“caption“:“FB Post“}“ data-run-module-isrun=“1″>

Zahvaljujući Fejsbuku javljali su se ljudi koji su bili spremni da pomognu da se Savanovićima kupi krava. Čovek od kog su kupili kravu je rešio da spusti cenu, a Mile je prešao 600 kilometara kako bi obradovao porodicu sa desetoro dece.

– Deca će sad konačno moći ujutru da popiju mleko i neće zavisiti ni od koga. Ako jedan mali čovek, stolar poput mene, može ovako nešto da uradi, onda sigurno postoji neko ko može više da im pomogne – zaključio je za Noizz stolar Mile.

Izvor: Noizz.rs