Обавештајне игре САД на Балкану још нису заустављене

Датум објаве: петак, фебруар 3, 2017
Љубан Каран
Љубан Каран

Aмерички председник Доналд Трамп имао је стотину разлога да се право са инаугурације сјури у седиште Централне обавештајне агенције, CIA. Схватио је да га противници подривају управо преко најснажнијих институција државног апарата. Зато је променио не само руководство него и начин руковођења овом агенцијом, прикључивши је Савету за националну безбедност. Он је први амерички председник који практично мора да преотима амерички обавештајно-безбедносни систем и да се бори за њихово поверење јер су га службеници CIA под утицајем бивше гарнитуре сматрали противником, а не новим шефом.

Чини се да се Трамп потпуно концентрисао на CIA, а занемарио Обавештајну одбрамбену агенцију, DIA, односно војну обавештајну службу. То би могло да се покаже као грешка јер је у кампањи, па и након ње, гурнуо је прст у око већем делу војног естаблишмента. Критиком НАТО заљуљао је фотеље многих моћних америчких политичких генерала. И не само њих, јер је ова гломазна грађевина била као створена за дипломатска и политичка уздизања. Чудно је било да Трамп, пошто је одмах сменио 80 америчких амбасадора по свету, исто то није учинио са војним аташеима и другим војним дипломатама на потенциалним жариштима сукоба које је стварала и конзервирала претходна администрација.

Садашње околности су такве да је Трампов однос према DIA важнији за земље попут наше него за њега. После преусмеравања тежишта рада CIA на исламски тероризам и Трамповим обећањем да ова злогласна агенција више неће рушити владе и разбијати државе по свету, у Србији се мирније живи. Али опасност прети од оних делова обавештајно-безбедносног система САД и НАТО које Трамп још није преусмерио. Војни део НАТО пројекта „Косово“ гурала је и у пракси реализовала DIA, која и након Трамповог доласка наставља активности као да се ништа није догодило. Чак је утисак да се активности убрзавају и форсирају у страху да ће их он пре или касније ограничити. Одустајање од војног дела пројекта „Косово“ довело би у питање и прошло, садашње и будуће ангажовање DIA и НАТО на Балкану, а за НАТО то није само питање угледа него будућности.

КАКО СУ НА БАЛКАНУ МАСКИРАНЕ АКТИВНОСТИ DIA

Ако бисмо били наивни, прихватили бисмо поплаву информација да ратове на простору бивше СФРЈ нису изазвали ни Запад, ни НАТО, ни САД, ни Немачка, него обична америчка приватна војна фирма каквих је у САД бар пет стотина. Америчка приватна војна фирма MPRI (Military Professional Resources Incorporatied) са седиштем у Александрији, Вирџинија, по много чему је необична, а највише по чврстим везама са Пентагоном и DIA. Било би тешко пронаћи сличну фирму у свету не само због начина пословања него и због директне одговорности за смрт, прогон и страдања великог броја људи.

Посао ове фирме је рат и све што је везано за њега. Где год се појавила, била је весник смрти. На Балкану је мењала геостратешку слику и однос војних снага. Директно је утицала на начин вођења ратова и њихов исход. Онај ко се досетио да ангажује ову фирму вишеструко је повећао шансе да добије рат. MPRI је имала невероватне везе и способности – све је могла да набави, да обезбеди контакте и чврсте везе са лидерима на Западу, да разбије медијске блокаде и издејствује невероватне пропагандне повољности, и све то само за новац.

А новац је огроман. Према писању Спутњика, који је вероватно податаке добио од руске обавештајне службе, само за обуку официра и војника добили су од Хрватске 50 и од БиХ 100 милиона долара, за обуку терориста ОВК 200 милиона долара и за садашњу обуку безбедносних снага Косова 42 милиона долара. Дакле, ова фирма је само за обуку инкасирала скоро 500 милиона долара, а где су још приходи од других врста „пословања“ – боље речено посредовања – код набавке оружја, успостављања дипломатских веза, лобирања и медијске пропаганде. Према проценама и подацима који су процурели, ову фирму плаћа Пентагон а како даље иде раскусуравање са новонасталим државама и лидерима на терену, није познато.

Да ли је то баш тако и да ли је могуће да једна приватна фирма има такву моћ? MPRI је основало осам бивших високих официра америчке војске и у њој су запослени искључиво пензионисани и напрасно демобилисани припадници оружаних снага и понеки бивши дипломата САД. Да то и није приватна фирма, говори чињеница да се неки од ангажованих официра касније враћају у војску САД, па још бивају и унапређени. То само може да значи да су за време рада за MPRI били у војној служби.

Ако је то тако, онда је ова америчка фирма део војног система САД или је у контролише војна обавештајна служба – DIA. На пример, сада се у потпуности зна улога MPRI у злочиначким операцијама Хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“. Зна се и то да је контраверзни хрватски генерал Анте Готовина непосредно пред покретање „Олује“ у организацији MPRI посетио америчку војну базу у Форт Ирвину, а по повратку је у друштву двојице војних дипломата САД у Хрватској обишао терен ширег подручја Динаре, где су касније стациониране снаге за главни удар у овој операцији. Зна се да су припадници DIA често маскирани у војне дипломате САД. Тако се може поуздано закључити да су оперативци DIA уграђени у MPRI и да је ова фирма препуна њихових сарадника и резидената, а акције координисане.

Тек тада постаје јасно како је могуће да једна приватна фирма мења геостратешку слику Балкана. Јасно је како је то бивши амерички министар одбране Џон Пери био лични пријатељ једног усташког емигранта Гојка Шушка и како су се хрватски генерали, састављени од конобара и месара, братимили са школованим и искусним генералима НАТО. Постаје јасно како се то Хрватска успела наоружати и увојничити у време ембарга на увоз оружја и како је хрватска пропаганда била толико успешна иако је прављена на основу потпуних лажи и фабрикованих измишљотина.

Никада једна проусташка Хрватска нити некаква приватна америчка фирма не би успеле у свему томе да MPRI није под заштитом Пентагона и министарства одбране САД. Ако би ствар поједноставили до краја, читав војни ангажман ове фирме осмишљава америчка администрација, а на терену га реализује војна обавештајна служба. А све мора да изгледа као да је у питању борба за профит једне приватне фирме. Тако свима изгледа да једна обична приватна фирма има снагу да обавештајним дејствима припрема, покреће и распирује контролисани рат. Уосталом, слична америчка приватна војна фирма Blackwater тражила је имунитет пред цивилним америчким судовима под образложењем да су део легалних америчких војних снага.

ЧЕМУ СЛУЖИ МАСКАРАДА?

Проблем ангажовања америчких војних снага у прљавим нелегалним акцијама које би могле изазвати лош одјек у свету појавио се давно, још у рату у Вијетнаму. Тада се неко досетио да је лакше рескирати углед приватне фирме када су у питању наоружавање, обука, подстицање на рат, распиривање мржње и иницирање сукоба, него рескирати углед државе. Фирма може бити и кажњена због кршења ембарга на увоз наоружања или других незаконитих ствари, забраном рада или новчано, и ником ништа.

На пример, приватна фирма Sandline International је 2004. године била ангажована да изведе државни удар у Екваторијалној Гвинеји и Зимбабвеу, али покушај није успео. Све се завршило пропашћу фирме и ниједна држава није оптужена за мешање у унутрашње ствари ових земаља. Ако фирма, радећи прљаве послове изгуби репутацију, једноставно промени име. Тако је Blackwater Worldwide због тешких брљотона у Ираку 2009. променио име у XE Services а 2011. у Academi, и нормално послује даље.

Провлаче се приче да су Срби сами криви за своја страдања, јер су закаснили када је у питању ангажовање MPRI – нису се досетили, као Хрвати, Бошњаци и Албанци на Косову. Могли су да ангажују неку другу америчку приватну војну фирму. Наравно да нису у питању никакве приватне фирме, него се против Срба окренуо цео Запад.

Да ће се водити ратови на простору бивше СФРЈ, свакако су први знали САД и Немачка. Зато и година оснивања MPRI нешто говори. Ако је одлука у покретању и вођењу ратова на Балкану пала на Западу, а јесте, онда је требало основати приватну фирму која ће на себе примити све прљаве и незаконите ствари. Тако није далеко од памети да је MPRI основана 1987. године, баш за припрему и вођење контролисаних ратова на Балкану. Знамо да је озбиљна и конкретна припрема хрватских снага за рушење СФРЈ почела баш у то време и да је Хрватска први клијент ове фирме. Послове око повезивање хрватских комунистичких кадрова који су контролисали стање у Хрватској и уједињене усташке емиграције урадиле су обавештајне службе САД, да би касније многе прљаве активности преузела „приватна фирма“.

Због боље комуникације и координације седиште MPRI на терену редовно је било близу штаба војних формација које опслужују, али истовремено што ближе локалном штабу НАТО. Например, MPRI је у Сарајеву користио просторије штаба НАТО у просторијама Министарства одбране БиХ. Јасно је зашто су то увек успевали, јер су били обична трансмисија. Тако су сви захтеви могли да се реализују веома брзо, а да се на први поглед не види да Министарство БиХ постављаја захтеве НАТО. То не би баш било у реду – далеко је боље ствари поставити тако да се захтеви постављају MPRI. Тако се радило и у Хрватској и на Косову. Јесте провидно, али шта је кога брига када је ту пропагандна машинерија, која може све добро да замаскира.

Далеко боље звучи за светску јавност када испод слика на којима су амерички официри и генерали у штабовима српских противника у рату, пише да су то „инструктори MPRI“. Још само и ми да се с тим сложимо, па да САД и НАТО остану чисти по питању ратова на Балкану. Треба разликовати фирме које се баве проналажењем, обуком и запошљавањем кадрова на пословима обезбеђења тамо где је то тешко и опасно од фирми типа MPRI, које раде прљаве послове за владу САД. И ове фирме за послове обезбеђења имају некакве скраћене специјалистичке војне обуке, али то је више смишљено за узимање пара него што је део широких ратних припрема за рат и само вођење рата као што је то радила MPRI.

Догодио се један покушај покретања одговорности MPRI. Био је врло незгодан за америчку администрацију јер су га иницирали амерички држављани српске националности. Покренут је судски процес који их је у значајној мери раскринкао. Иако је трајао кратко, указао је да све везе MPRI воде према Пентагону и DIA. Наиме, својевремено је група америчких Срба револтирана страдањима свог народа у операцијама хрватске војске „Бљесак“ и „Олуја“, поднела кривичну пријаву против приватне фирме MPRI и тражила одштету од 10,4 милиона долара. Тужили су их за активно учешће у војној операцији где је убијено 2.000 а протерано 200.000 људи, као и за уништавање и пљачку имовине.

Од првог дана судског процеса MPRI је инсистирала на нагодби, чиме је практично признала кривицу. Било је далеко важније да се сакрију њене везе са државним апаратом САД које су морале остати тајне, а почеле да избијају на површину. Није баш јасно шта се касније догађало, али је најближе истини да су из MPRI или Пентагона успели да смире и ућуткају Србе са 1,4 милиона долара. Јака и моћна рука прекинула је овај судски процес, што само може да значи да је MPRI под чврстом заштитом државе или дела државног апарата и да неће одговарати ни за кршење ембарга, а камоли за нешто друго.

КАКВЕ ЗАКЉУЧКЕ ТРЕБА ДА ИЗВУЧЕ СРБИЈА?

Доласком Трампа свет се мења, али још не знамо како ће изгледати коначни геостратешки распоред и однос снага. Отпор Трампу је толико јак и оркестриран на унутрашњем и спољњем плану да неби било чудо ако не успе у својој мисији или буде принуђен да битно коригује планове. Има толико горућих проблема да је велико питање када ће уопште стићи да се бави Балканом. Политички вакуум који је настао користе снаге које Трамп још није преотео бившој гарнитури како би своје велике обавештајне пројекте изгурале до краја, и то је нешто што Србију тренутно највише угрожава.

Основна обавештајна игра је реализација завршне фазе операције „Косово“. Крајњи циљ је формирање војске Косова, потпуно признање Косова као државе, улазак Косова у НАТО и ЕУ. Реализација се увелико припрема, а Србија ће бити притиснута или новим претњама и обећањима или новим контролисаним ратом. Основна превара биће у томе да ће се направити мултиетничка војска Косова, која ће да „штити“ оба народа на Косову.

MPRI се поново истура у први план у припремама за реализацију иако се јасно види да Пентагон, DIA и CIA стоје иза свих активности. MPRI је одавно створио војску Косова као УЧК. Припадници обавештајних служби САД одавно су признали да су учествовали у њеном стварању и обуци и пре рата на Косову и Метохији. Сада фамозна MPRI има задатак да безбедносне снаге Косова додатно обучи и наоружа и да их претвори у војску Косова. Пошто су све припреме завршене, одлука је крајње политичка, након чега би та нова војска добила тешко наоружање, ваздухопловство и ко зна шта све не, а што би даље угрожавало не само Косово као део Србије него и Прешевску долину.

Припреме на Косову нису припреме за мир, него за рат. Није тешко претпоставити да се тај циљ неће остварити мирно. Није искључен покушај наметања решења под притиском огромне војне силе НАТО. Зато Србија мора бити опрезна и зато мора још јаче чувати и одржавати везе са својим моћним пријатељима. Официри MPRI су поново у штабовима на Косову у старом друштву. Са некима од њих су у тесној вези већ двадесет година, још пре рата на Косову. Агим Чеку, некадашњи командант ОВК, је као хрватски официр учествовао у планирању и реализицији операција Хрватске војске. Ове везе и искуства не треба потцењивати, јер би могли бити употребљени против Србије.

Србија би требало да зна да су Пентагон и DIA у Хрватску војску увели „четврту димензију рата“ још 90-тих година, током акција „Бљесак“ и „Олуја“. Користили су беспилотне летелице са квалитетним камерама и савршен систем веза. Тако су имали комплетан преглед бојишта у сваком тренутку и податке о јачини и распореду српских снага који су тренутно обрађивани и дистрибуирани. Сваки хрватски командир и војник знао је шта је испред њега и где треба усмерити снажну артиљеријску ватру, где употребити оклопне снаге а шта препустити ваздухопловству. Имали су тренутне резултате о томе да ли су циљеви уништени или треба поновити дејства. Нова агресија на Србију управо би тако изгледала, а сваки официр и обучени војник добро зна у чему је опасност.

Истовремено, пажња Србије са Косова одвлачи се на другу страну све гласнијим изјавама из Хрватске о новој подели БиХ, где су изражене отворене претензије према деловима Републике Српске. То су стари планови и старе идеје, а сада је само питање да ли је нови агресиван наступ само део оперативног маскирања обавештајних игара на Косову или засебана предстојећа акција. Да ствар буде уверљивија, Хрватска увелико разматра поновно увођење редовног служења војног рока. У сваком случају, за Србију наступа период великог ризика по мир и безбедност и биће велика вештина сачувати мир и одбранити виталне интересе Србије.

Пише: Љубан Каран

(Стандард.рс)

Извор: Интермагазин

Везане вијести:

Хрватске припреме за агресију на Српску | Јадовно 1941.

Advertisements