СТАРИ ПОЕТА

СТАРИ ПОЕТА
Кад се губи, кад се губи
без повратка све одлази
најлепша се песма поји
не бил душа свога срца
повратила све, радости
Kад се жуди, кад се жуди
старих слика тад се сети
најжешћом се боли ћути
тужно срце, душом поји
да ублажи, све што боли
Кад застанеш и окренеш
па упиташ одкуд кренух
куда идем, зашто стојим
ничег жудна да се сетиш
само она смешком стоји
Она стоји ти се смешиш
испод сене свог шешира
намигујеш баш ко некад
а пролазник, себе пита
шта је чичи, овом деди
Шта је чичи, овом старцу
па намигује, усред дана
те упита старог деку
дал му нека помоћ треба
не, не, одговара сад поета
Пребројавам све бисере
ал једног се само сећам,
упитах се где су, где сам
па узвикнух мрке душе
нека остану тамо где су
овим једним сам пресрећан
Нек остану тамо где су
тражити их више нећу
овај један што се смеши
сваком мигу моје душе
пратиће ме у вечности
души верна биће сенка
од љубави сенка тиха-сенка вечна!

Душан Нонковић Теодоровић

Bild könnte enthalten: 1 Person, Text

Rastko Bravo https://www.youtube.com/watch?v=ZpA0l2WB86E

This video may include content that is owned or licensed by CS Type: Audio content
youtube.com
Werbeanzeigen

СТАРИ ПОЕТА

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B5%D1%82%D0%B0/1217121855003034

IVO ANDRIĆ ČITA IZ ROMANA“NA DRINI ĆUPRIJA“