ДАНАС У ЊУЈОРКУ ИЗЛОЖБА КУСТУРИЦЕ О ЛОГОРУ ЈАСЕНОВАЦ

http://anti-censura.com/izlozba-kusturice-o-jasenovcu-danas-u-njujorku/

Saopštenje advokatske kancelarije Kajganić u vezi protivzakonitog postupanja sudije Zorane Trajkoviću u predmetu KPo1 64/13

Saopštenje advokatske kancelarije Kajganić u vezi protivzakonitog postupanja sudije Zorane Trajkoviću u predmetu KPo1 64/13 – Viši sud u Beogradu kao i u drugim predmetima. Svi smo mete sudija, kaže Biljana Kajganić, i tome se mora stati na put!
Uskoro očekujemo dopise sa odgovorima na isto pitanje iz četiri još advokatske kancelarije.
Napominjemo da su prošle godine predate dve tužbe protiv sudije Zorane Trajković medjutim Visoki savet sudstva se do današnjeg dana nije oglasio.
Prema rečima predstavnika Visokog saveta sudstva, predmet protiv sudije Trajković je zatvoren za javnost. Zašto se o predmetu ne odlučuje, nismo dobili odgovor.
Iz svega navedenog se vidi jasno kršenje Ustava Republike Srbije od strane sudije Trajković i na ovaj način je ugrožen svaki držljavljanin Republike Srbije protiv koga se vodi istraga ili neki postupak.

Dopis:

U toku krivičnog postupka koji traje od 2012. godine, predsednik veća sudija Zorana Trajković je sredinom 2016. godine na osnovu čl. 36, a u vezi sa čl. 35. stav 1 tačka 1 Zakona o putnim ispravama, uputila zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova, Upravi za upravne poslove da u smislu čl. 37 stav 1 tačka 4 Zakona o putnim ispravama od svih okrivljenih u tom krivičnom postupku oduzme putne isprave i da im u smislu čl. 19a Zakona o ličnoj karti zabrani korišćenje lične karte kao putne isprave. Predsednik veća zahtev nije posebno obrazložio osim što je naveo da je protiv okrivljenih lica u toku krivični postupak.

Predsednik veća je to učinio u trenutku kada prema nijednom okrivljenom licu u tom postupku nije postojala izrečena bilo koja od mera iz člana 188. Zakonika o krivičnom postupku kojima bi se ograničavala sloboda kretanja okrivljenih. Štaviše, predsednik veća je to učinio dva meseca nakon što je i sâma rešenjem ukinula mere zabrane napuštanja boravišta prema svim okrivljenim licima koji su tu meru imali (budući da su postojali i oni okrivljeni koji nisu čak ni imali izrečenu bilo kakvu meru koja bi služila za obezbeđenje njihovog prisustva). Mere su bile ukinute uz prethodno pribavljenu pisanu saglasnost tužioca. U pomenutom rešenju, predsednik veća je konstatovao da „…zbog svega iznetog više ne postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogli postati nedostupni sudu, te da su stoga prestali razlozi za dalju primenu mere zabrane napuštanja boravišta prema okrivljenima…“

Ministarstvo unutrašnjih poslova je, postupajući po zahtevu suda, rešenjima koje je donelo prema svim okrivljenim licima oduzelo putne isprave i zabranilo korišćenje lične karte kao putne isprave. Ministarstvo unutrašnjih poslova je to učinilo u posebnom (upravnom) postupku. Sama činjenica da je MUP oduzeo putne ipsrave i zabranio korišćenje ličnih karata kao putnih isprava u upravnom postupku, proizvela je situaciju u kojoj su sva lica koja su želela da iskoriste bilo kakav pravni lek na rešenje MUP-a (žalbu, tužbu Upravnom sudu, ustavnu žalbu itd.) izložena dodatnim troškovima jer (budući da su verovatno svi pravni laici) branioci koji ih zastupaju pred sudom na osnovu datog punomoćja nisu u obavezi da za njih ulažu pravne lekove (izjavljuju žalbe, podnose tužbe, pišu ustavne žalbe itd.) u nekom upravnom ili drugom postupku. Ovo je naročito važno kod onih okrivljenih koje zastupaju branioci po službenoj dužnosti i koji su ovakvim postupanjem predsednika veća zapravo stavljeni u položaj da moraju da angažuju i plaćaju nove branioce koji bi u njihovo ime žalbama pobijali rešenja MUP-a itd.

Do današnjeg dana zahtev suda je i dalje na snazi, okrivljenim licima je i dalje ograničena sloboda kretanja, što implicira da je predsednik veća u medjuvremenu obnovio zahtev (čl. 39 stav 2 Zakona o putnim ispravama).

 

Dakle, suština je da je licu ograničena sloboda kretanja samo zbog činjenice da se protiv njega vodi krivični postupak bez da je u odnosu na njega izrečena bilo kakva mera za obezbeđenje njegovog prisustva koju propisuje Zakonik o krivičnom postupku, dok u odnosu na pojedina lica nikada u toku postupka nije ni bila izrečena bilo kakva mera već im je sloboda kretanja ograničena nakon četri godine nesmetanog napuštanja Republike Srbije. Na ovaj način je potencijalno ugrožen svaki gradjanin Republike Srbije.

Apel za sve nadležne institucije i medije: Nedozvoljeno je i protivzakonito da bilo koji sudija pa i Zorana Trajković kršeći Ustav i ZKP bez razloga dostavi mupu zahtev bez konkretnog obrazloženja (posle četiri godine od početka sudskog postupka) da svim okrivljenima se oduzme putna isprava i zabrani korišćenje pasoša a sve iz razloga jer je u toku sudski postupak.
Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović ogradio se od ovakve odluke sudije Zorane Trajković rekavši da svaki sudija mora da poštuje Ustav Republike Srbije kao i Zakon o krivičnom postupku.
Napominjemo da predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović do današnjeg dana nije postupio po rešenju poverenika 07-00-03975/2016-03 оd 06.12.2016.
Dostavljanjem dokumentacije dokazuje se pristrasnost sudije Trajković kao i potencijalno izvršenje krivičnog dela od strane sudije.
 
O svim detaljima nastavljamo da obaveštavamo javnost

Redakcija info 24

Саопштење за јавност поводом иницијативе да Народна скупштина донесе одлуку о истицању заставе РС

СРБСКИ НАРОДНИ ПОКРЕТ – ИЗБОР ЈЕ НАШ

В. Степе Степановића 62, 78 000 Бања Лука, Република Српска
Телефон/Факс: +387 (0)51 439 045, 065 492 529,
www.plebiscitrs.org, info@plebiscitrs.org

Саопштење за јавност поводом иницијативе да Народна скупштина донесе одлуку о истицању заставе РС

Покрет сматра да Народна скупштина Републике Српске треба да донесе одлуку у којој се наводи да власници свих јавних простора (угоститељски и трговачки објекти, бензинске пумпе…), на видном мјесту, у унутрашњости простора поставе заставу Републике Српске. Девети јануар је прошао, али дух Деветог јануара, када је створена Република Српска, мора да траје. Химна, грб, застава, то смо ми, истакнимо наше заставе, биле су то поруке Покрета годинама.

Кад грађани Сједињених Америчких Држава могу да истакну своју заставу, гдје год имају прилику, када се у филму прикаже застава САД ослобађа се дио пореза, када Хрвати своје „шаховнице“ свагдје постављају… онда ни Срби не могу бити највећи космополити и свој идентитет утапати у нечији други или у ништа, јер ми нисмо ништа.

Уколико Народна скупштина Републике Српске не донесе сличну одлуку, онда ће понашање сваког од нас према нашој застави, бити и наш однос према Републици Српској и према родољубљу.

Бања Лука,

27.01.2017.

Предсједник Покрета

Дане Чанковић