СВЕТ У ПОДЕЛАМА И СУКОБИМА

Пише: Милан Миле Марковић, писц из Београда

СВЕТ У ПОДЕЛАМА И СУКОБИМА

Не само људско друштво, од настанка је у сталним поделама, а оне се испољавају у односаима, од мржње до сурове борбе. То се не догађа само људској врсти, то сретамо и код других. Те појаве (поделе) су међусовно условљене и повезане, да савременик, па ни сваки други, то не може решити и стим се морамо мирити.

У људском друштву, углавном се јављају две врсте људи и тако их делимо на – добар и зао човек. Затим, умни (добар), а онај други малоумни (зао) човек. Ако то анализирамо (умног (добро) и малоумног (злог) човека), долазимо до закључка:Умни је, са мање личног и истину тражи у хуманом односу према другом човеку и заједници, с мање мржње, истиче научне доказе. Онај други, увек полази од личног интереса, са призвуком мржње, сујетан је и увек истиче, да је угрожено његово право. Те две врсте људи доминирају и они су ти који испољавају поделе, а тиме и сукоби који воде све до ратова. Врста је то уградила својим институцијама и озаконила као нормалну појаву, увек истиче одбрану и онда када она то није.

Справом можемо рећи, за државу и људе, који покрећу сукобе и ратове, да тамо доминирају зли људи, који над главама других витлају мачем и топузом. Килтура те цивилизације је насилна. Истичу, да је „слободни свет“ запада једино демократско друштво, а сва друга су диктатуре. Таква империјална сила узима за право и гради систем у чијем је средишту борба и доминација над другима, као и свака појава има свој почетак, кулминацију и крај. Позната нам је историја Египта, Грчке, Персије, Римљана, Отоманског царства, Француске царевине, енглеског колонијалног царства и других држава Европе, које су дуго били господари колонија, затим, Аусто-угарско царства, па и Немачка царевина преко Хитлера до савременог положаја у Европској унији. Нико није могао избећи те велике промене и губљења моћи за краће и дуже време.

Друге државе и друштва, су имале сличну судбину. Да би се супроставиле сили која их угрожава граде своје друштво. У сукобу и рату постоје две стране: изазивач је држава која напада, друга је угрожена и брани се. Због постојања таквог односа (нападач и бранилац), издвајају средства, ангажују привреду и друштвене структуре у припреми земље за рат. Ти се односи, у садашњем времену и под садашњим условима не би мењали, али се мељају.

. Познато је од кога се више узима, а ко профитира. Онај од кога се узима (експлоатисан) гласаће противу рата. Онај ко профитира ће увек бити за рат. Тако се и друштво дели по свим његовим структурама.

Међународне организације, које би требале да одрже равнотежу међу државама биле су заобиђене у време сукоба у 20 и на ппочетку 21. века. Очит је случај ОУН-а.(Организација уједињених нација), коју империјална сила (САД), на чијој је територији размештена та међународна организација, са којом се видно манипулише. Све док је тако, свет се налази у сталном сукобу – рату. Те због таквог стања стабилног мира нема. Сваки покушај, да се ту нешто мења не даје ефект. Без учешћа ОУН-а, регионална окупљања довела су до нових несигурних односа у свету, а с тим и, може се рећи, новом врстом светског сукоба, који се у време ове дуготрајне кризе и серије ратова, које су силе запада водиле, да би учврстиле властити колонијални положај, поремећени су односи у свету, јер је главној сили и покретачу (САД) у тим сукобима, поверен, или је она сама то себи дала улогу силе, која треба да то спречава и тако је постала светски жандарм, који је у дужем периоду довео свет у општу кризу, са прљавом врстом мегусобне борбе. Ако се у некој држави, у садашњем времену, догађају сукоби у виду тероризма, па страдају невини, та држава мора код себе тражити разлог те појаве. Мора да је она, у прошлости, негде погрешила, па јој се то сада догађа. Ово се догађа и оним државама које се залажу да се заустави тај безумни сукоб, па су постале мета светског тероризма, који се претволри у епидемију савременог односа, којег је тешко контролисати, поготово, ако је подржаван од неке велике силе, која је и најодговорнија за овакво стање у свету. Мора, да тој сили не одговара мир, јер је досада водила неуспешне ратове, да би створила светски поредак по своме.

Ужаси подела доводе до беса па један на другог насрћу и међособно се убијају на подмукао начин у коме страдају недужни. Нико није имун од тога. Најчешће су то оне скупине људи, чије се жеље и амбиције нису оствриле, па не бира начин да то поврати обичним насртајем на противника. Погледајте ко све профитира у томе. Од новинара, њихових редакција, судова, адвоката и невидљивих коловођа, који забављају масу.

Ако се случајно у то уплете виша политика, дипломатија и они, који витлају с оружјем, онда се открива, да иза тога су крупни играчи подељеног света, коме све ово служи за уцене, притисак, подстицај на сукобе, владају људском врстом и у томе се ништа не може променити. Коловође су увек у сенци и недодирљиви.

Пратимо јавно мњење у Србији, које забавља докону масу, која не зна ништа паметно да уради, па се улицама ваљају противречне приче сличне трачу. Они, који су увек незадовољни влашћу, ма ко се налази на челу, због пропуштених шанси и не испуњених жеља су увек на улици. Томе се присталице власти, на исти начин супростављају и тако у недоглед. Сцене из Скупштине није тешко пренети у кафану, на улицу, испред судница и јавних установа, где се решавају сукоби. У задње време и судови су запосленји, а посебно адвокати (дрвени, како се то у народу говори) профитирају. Уз то су врли новинари, сниматељи који лове актуелне догађаје и њихове редакције, чији уредници често не бирају речи, и армија читалаца, која се забавља, по неко и добро пофитира.

Намерно не помену радијо и телевизију, који се у овоме не издвајају, зависи чију страну протежирају. Свако протежира страну која га плаћа, независних нема, та реч постоји – али је лажна..

Кризни периоди на светској позорници, преливају се на све, негде више, а негде мање, али су увек присутни свуда. У свему томе, на једној страни су промотери сукоба, а на другој они чији је животни интерес угрожен. Тако је било у прошлости и не верујем да се може мењати сада, а и у будућности. Људска се врста не може лако ослободити тога. Од обичне и на око мале поделе, до највиших светских подела, присутан је сукоб, којег сукобљене стране често нису свесне, јер је у њима је урођено јаче од свести.

Да ли је неко увек задовољан, а други није? Ту не постоји правило. Нема апсолутно задовљних, да се у њиховој средини не догађају сукоби. То се може применити само на роботе, али људско биће, и његова свест је производ његове друштвене средине. Па оно што често истичемо: „Не одређује свест људи њихово биће, већ њихово друштвено биће одређује њихову свест“, али, оно што је напред изнето, важи за све средине: од обичних људи, породице, мале и веће заједнице до племићких и владајућих структура – присутно је, јер је то условљено природним положајем људи и других на планети.

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: