МНОГО ЈЕ ОНИХ КОЈИ НЕ ПОШТУЈУ ВРЕДНОСТИ ДРУГИХ

Пише: Милан Миле Марковић, писац из Београда

МНОГО ЈЕ ОНИХ КОЈИ НЕ ПОШТУЈУ ВРЕДНОСТИ ДРУГИХ

ПА ЈЕ ЉУДСКА ВРСТА У ВЕЛИКОЈ КРИЗИ

Окружени смо са онима који никада нису поштовали вредности других, па се у време поремећених односа жестоко међусовно сукобљавамо. То су они који су умислили сопствену вредност, саможиви и веома опасни, који изивају кризе и сукобе, јер им је то једини начин опстанка. Људско наслеђе је потпуно у њиховом поседу, због тога су историјске вредности њима посвећене, као да су они и једини ствараоци вредности, а нису.. .

СВЕТ У ПОДЕЛАМА И СУКОБИМА

Не само људско друштво, од настанка је у сталним поделама, а оне се испољавају у односаима, од мржње до сурове борбе. Не догађа се само људској врсти, то сретамо и код других.

Људско друштво је подељено: на мањину, која поседује средства рада и већину коју експлоатише мањина. Тако се формирају две класе и тако их делимо на – класу која влада и ону над којом се влада.Та подела доводи до међусобних односа и узрочник је појаве сукоба све до ратова

Мањина све чини, да прикаже како та подела не стоји и да је то њима „богом дана вредност, која се преноси са генерације на генерацију.

Справом можемо рећи, за државу и људе, који покрећу сукобе и ратове, да тамо доминирају зли људи, који над главама других витлају мачем и топузом. Килтура те цивилизације је насилна. Истичу, да је „слободни свет“ запада једино демократско друштво, а сва друга су диктатуре.

Таква империјална сила узима за право и гради систем у чијем је средишту борба и доминација над другима, па свака та појава има свој почетак, кулминацију и крај. Позната је историја Египта, Грчке, Персије, Римљана, Отоманског царства, Француске царевине, енглеског колонијалног царства и других држава Европе, које су дуго били господари колонија, затим, Аусто-угарско царства, па и Немачке царевине све до појаве Хитлера и савременог положаја Немачке у Европској унији. Нико није могао избећи те велике промене и губљења моћи за краће и дуже време.

Друге државе и друштва имају сличну судбину. Да би се супроставиле сили која их угрожава граде своје друштво. У сукобу и рату су две стране: изазивач је држава која напада, друга је угрожена и брани се. Због постојања таквог односа (нападач и бранилац), издвајају се средства, ангажује привреда и друштвене структуре у припреми земље за рат. Ти се односи, у садашњем времену и под садашњим условима не би мењали, али се нешто и мења.

. Познато нам је да од кога се више узима, а ко у томе профитира. Онај, од кога се узима је експлоатисан и гласаће противу рата. Други који профитира, увек ће бити за рат. Тако се и свако друштво дели.

Покушај да се организују међународне организације, које би требале, да одрже равнотежу међу државама. У време сукоба су заобиђене у 20 и на ппочетку 21. века. Очит је случај ОУН-а.(Организација уједињених нација), коју империјална сила (САД), на чијој је територији размештена та међународна организација и, са којом се видно манипулише од стране великих сила. Оне се повремено међусобно споразумевају на штету остатка света, а када дође до кризе, међусобно заоштравају односе. Све док је тако, свет се налази у сталном сукобу – рату. Те због таквог стања стабилног мира не може бити. То је процес који успоставља свтски поредак, по снази моћних држава. Сваки покушај, да се ту нешто мења не даје ефект. Без учешћа ОУН-а, регионална окупљања довела су до нових несигурних односа у свету, а с тим се може рећи, новог светског сукоба, који се у периопду дуготрајне кризе и серије ратова, које су силе запада водиле, да би учврстиле властити колонијални положај. То је довело до опште кризе и.поремећених односа у свету. Главној сили (САД) и покретачу тих сукоба, поверен, или је она сама то себи дала улогу, која треба да то спречава и тако је постала светски жандарм, који у дужем периоду је довео свет у општу кризу, са прљавом врстом међусобне борбе. Ако се у некој држави, догађају сукоби у виду тероризма, па страдају невини, та држава, мора код себе тражити разлог те појаве. Вероватно је она негде погрешила, или јој је то наметнуто са стране .Догађа се и државама, које се залажу да се заустави тај безумни сукоб, па су постале мета светског тероризма, који се претвори у епидемију савремених односа. Тешко је то контролисати, поготово, ако је подржава нека велика сила. Она је и за то најодговорнија. Тој сили не одговара мир. Водила је неуспешне ратове, који нису остворили светски поредак по њиховом виђењу.

Ужаси подела доводе до беса па један на другог насрћу и међособно се, на подмукао начин убијају када страдају недужни. Од тога нико није имун. Најчешће су то оне државе, чије се жеље и амбиције нису оствриле, па сада не бира начин да то поврати обичним насртајем на противника.

Ко све у томе профитира. Од новинара, њихових редакција, судова, адвоката и невидљивих коловођа, који забављају масу .

Ако се случајно у то уплете виша политика, дипломатија и они, који витлају оружјем открива се, да иза тога су крупни играчи подељеног света, коме све ово служи за уцене, притисак, подстицај на сукобе, владају врстом и у томе се ништа не може мењати. Коловође су увек у сенци и недодирљиви.

Пратимо јавно мњење у Србији, које забавља докону масу, која не зна ништа паметно да уради, па се улицама ваљају противречне приче сличне трачу. Они, који су увек незадовољни влашћу, ма ко се налази на челу, због пропуштених шанси и не испуњених жеља су увек на улици. Томе се присталице власти, на исти начин супростављају и тако у недоглед. Сцене из Скупштине није тешко пренети у кафану, на улицу, испред судница и јавних установа, где се решавају сукоби. У задње време и судови су запосленји, а посебно адвокати (дрвени, како се то у народу говори) профитирају. Уз то су врли новинари, сниматељи који лове актуелне догађаје и њихове редакције, чији уредници често не бирају речи, и армија читалаца, која се забавља, по неко и добро пофитира. Тако нам се стзвара јавнно мњење, које и не може сваког задовољити.

Намерно не помену радијо и телевизију, који се у овоме не издвајају, зависи чију страну протежирају. Свако протежира страну која га плаћа, независних нема, та реч постоји – али је лажна..

Кризни периоди на светској позорници, преливају се на све, негде више, а негде мање, али су увек присутни свуда. У свему томе, на једној страни су промотери сукоба, а на другој они чији је животни интерес угрожен. Тако је било у прошлости и не верујем да се може мењати сада, а и у будућности. Људска се врста не може лако ослободити тога. Од обичне и на око мале поделе, до највиших светских подела, присутан је сукоб, којег сукобљене стране често нису свесне, јер је у њима урођено јаче од свести.

Да ли је неко увек задовољан, а други није? Ту не постоји правило. Нема апсолутно задовљних, да се у њиховој средини не догађају сукоби. То се може применити само на роботе, али људско биће, и његова свест је производ његове друштвене средине. Па оно што често истичемо: „Не одређује свест људи њихово биће, већ њихово друштвено биће одређује њихову свест“, али, оно што је напред изнето, важи за све средине: од обичних људи, породице, мале и веће заједнице до племићких и владајућих структура – присутно је, јер је то условљено природним положајем људи и других на планети.

Дуготрајна криза је довела до процеса, који, посебно велике силе приморавају на промене. Одлазећи амерички председник Обама на крају, да би остао доследан свог неуспешног владања Америком у два мандата, на крају заоштрава односе са Русијом (продужава санкције, прогони дипломате), што ни мало нема утицаја на стање у Америци. На другој страни, Путин ради супротно: не прогони дипломате, настоји да се оконча рат у Сирији, Европи, преко Украјине повећава испору гаса на почетку зиме и то је враћа на међународну сцену и утиче на прерасподелу глобалне моћи. Турска, која се у овом времену нашла у великој кризи и сукобима, очекује да је долазећи амерички Председник исправити Обамине грешке. Из свега тога, промене власти коју је и амерички Конгрес потврдо, није случајна Трампова победа. Биће тамо и жестоког отпора, али због великих промашаја свих преттходника, да ће нови талас промена бити спроведен, што може и Америци посебно користити.

Из реакције америчких сателита уочава се велики страх да ће изгубити све оно што су на непоштен начин, уз подршку Америке и других стекли. Наступа време исправљања грешака, да би се могао градити нов хуманији светски поредак.

Свака криза се решавала сукобом и ратом, верујем да ум човека нагони да тражи мање болно решење.

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: