DANIJELA SREMAC – Izjava o svojoj kandidaturi za predsednika Republike Srbije

СРБИЈИ НИСУ ПОТРЕБНЕ ЗАПАДНЕ РАЧУНАРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Илустрација

СРБИЈИ НИСУ ПОТРЕБНЕ ЗАПАДНЕ РАЧУНАРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Предуслов за информатичку безбедност је потпуно познавање система на коме се ради, како софтвера тако и хардвера. У основи, постоје две могућности: може се користити Open Source или развити сопствени, како софтвер, тако и хардвер.

Ово није само економско и тржишно питање – како не можемо ангажовати стране писце да пишу нашу, српску књижевност, већ имамо домаће писце који пишу на српском, тако морамо имати и домаћи софтвер, пре свега, па и хардвер. Или, како се не можемо ослањати на страну нафту у случају рата, тако не можемо ни на страни Интернет или хардвер страних компанија.

Пре мање од тридесет година у школама су постојали домаћи рачунари Тим 011, развијени на Институту Михајло Пупин. Оданде су скоро сви инжењери пребачени у Сједињене државе, заједно са породицама, а на позив сâмих научних центара из Сједињених држава уз обезбеђивање докумената, дозвола за рад, држављанстава, плата и осталих услова за живот. Економски – тада много бољих него у земљи нападнутој економским санкцијама и економским убицама који су изазвали дотад невиђену пљачку богате државе и народа, и, егзистенцијално – много бољих него у земљи у којој је изазван грађански рат, криминал, а и НАТО је напао и извршио нелегалну агресију.

И, у таквој ситуацији специјаног и оружаног рата, шта се дешава у сфери информатике, после насилног преузимања власти (мирним путем), у октобру 2000. године? Један од првих уговора нове Владе је био уговор са Мајкрософтом – о стратешкој сарадњи државних органа Србије са овом озлоглашеном фирмом. Комплетна администрација у свим државним органима, законодавним, судским, извршним, безбедносним, здравственим, образовању итд. пребачена је на Microsoft Windows рачунарски оперативни систем (избачене су све куцаће машине) и на Microsoft Office (Word) програмe. Треба размислити шта ово значи у пракси.

Из економске перспективе: плаћа се фирма из Сједињених држава, новцем грађана Србије, из јавног буџета, који уместо да остаје у земљи и да се стимулише домаћа електронска индустрија, стручњаци (који се овде школују) одлазе у иностранство. Наравно, то се спроводи под слоганом модернизације и са изговором да „Срби нису способни да напишу такав софтвер“ – тиме се прикривају лични интереси појединаца из државне управе, јер се ради о милионским износима и уговорима. Многи „јунаци петооктобарске демократизације“, обични људи у сваком, па и економском смислу, су се обогатили и постали ‘елита’ у информатичким и телеком пословима – основали су фирме уз помоћ западног капитала (као надокнада за изведену обојену револуцију) и склопили милионске послове са државом (још једна корист од обојене револуције), у којима се појављују као посредници страних фирми. Не само Мајкрософта, већ и компанија Циско, Оракл (Cisco, Oracle), и многих других.

Други, значајнији, је стратешки безбедносни аспект и питање безбедности података, како приватних тако и државних тајни. Са техничке стране, јасно је да уколико не знате шта се налази у самом коду оперативног система и програма на рачунару, не можете бити ни сигурни ШТА СВЕ тај систем ради и КО СВЕ има приступ, даљински преко мреже или на неки други начин. Само неписмен човек може да помисли да ће га разни антивирус програми или фајерволови заштитити. Чак и да је могуће неком провером утврдити да софтвер нема сигурносних рупа, то не значи да их неће добити са првим следећим апдејтом, који су данас обавезни и практично их је немогуће искључити. Када се има у виду рад на дигитализовању свих државних архива (фирме, судство, здравство, пензионо, полиција, војска…), онда се мора и знати да су баш све информације о баш сваком човеку у Србији доступне страним фирмама које контролишу софтвер и хардвер. Чак нема потребе ни за копирањем.

Трећи, најзначајнији аспект: образовање. Прво су кренули разни едукативни Мајкрософт центри, што је на први поглед у реду, али не и у случају када се људима поставља као услов за добијање посла, да у својој радној биографији имају положен Мајкрософт курс или када државне фирме запосленима плате трошкове обавезног Мајкрософт курса. После тога ситуација се даље погоршала када се дошло до тога да се знање о Мајкрософту или Циску испитује на редовним испитима у редовном школском програму. Са друге стране, професори са државног Електротехничког факултета у Београду имају приватне школе, академије у којима, такође, промовишу амерички софтвер и хардвер. Ситуација је слична у Нишу и Крагујевцу, на тамошњим електротехничким или електронским факултетима. Такође, основне и средње школе у Србији – државне основне и средње школе – добијају рачунаре и рачунарску опрему, а уграђени оперативни систем је Мајкрософтов Windows. Студенти о програмима уче читаве теорије информационих технологија, али не знају све о коду, не сме све да им се каже, јер је код пословна тајна.

Овде се ради о велеиздаји државе из „најбољих намера“ али, и због арогантног незнања.

Да ли постоји неко решење, а да органи управе у Србији не кукају како много кошта или да не може (ето тако, не може). Али, није баш да не може: постоји Open Source – софтвери са отвореним кодовима, а постоје и домаћи софтвери.

Тачније, постоје домаћи аутори, који уместо да раде као ‘outosource’ јефтина радна снага америчких фирми, треба да почну да раде за себе и своје окружење – од своје породице до своје државе. За то је потребно да јавни сектор створи услове. А пре услова, предуслове. Први предуслов је напуштање Мајкрософта, Оракла, Циска и свих софтвер и хардвер корпорација.

Као што је држава Немачка увела закон да се користе само Linux и Open Source програми и да се помажу и купују само производе домаћих технолошких фирми. Дакле, Немачка је Европска унија, али не користи Мајкрософт, и то по закону. Не постоји ниједан разлог да се такав закон не донесе и у Србији – осим ако сви српски програмери нису продати у пакету са природним ресурсима.

Пре ЕУ/НАТО окупације, имали смо одличне стручњаке – програмере и инжењере, посебно су квалитетни били у војним академијама, који су развијали информационе системе и програме, базе података, хардвер и софтвер, за све области индустрије и привреде и за државне институције. Не би светске компаније отварале толико софтверских фирми овде, које раде за њих, да не постоји огроман квалитет и потенцијал у Србији.

Постоје домаће фирме које су развиле мрежне уређаје врхунског квалитета или имају производњу чипова. Али, то много не вреди, јер бивши студенти тих разних фирмираних академија, запослени на разним местима, сада више воле или, једино знају, да раде на уређајима на којима су их подучавали. Ако се томе дода усађена ароганција и необавештеност корпоративних полуидиота, или просто, тренинг коме су изложени док уче, долази се до гомиле незналица, које арогантно подмећу полузнања, која су велике корпорације ионако веч заплениле неком аутору.

Наравоученије: Србија има могућности и способне људе који могу да развију комплетну информациону и мрежну инфраструктуру. Док смо под окупацијом тешко да ће нешто од овога моћи да се спроведе, али је за почетак важно знати да окупација територије и даље не значи окупацију здравог разума бистрих и вештих људи, који ће радити на стварању независне инфраструктуре и најурити плаћенике евроатланских корпорација из образовног процеса, из јавне управе и одсвуда, јер је крајње време да Мајкрософт и екипа напусте Србију.

Писмо Јоване Јаковљевић Александру Вучићу које потреса Србију!

Дана 20.12.2016.год, поштар ми је донео писмо од Вас лично, које ме изненадило и читајући га, нисам могла да верујем до које мере сте спремни да вређате моју интелигенцију.

Ословљавате ме са „драга Јована“, Ваша прва реченица је: „Молим Вас да верујете.“ У Вашем „дирљивом“ писму које сте ми послали, позивате ме на солидарност, умреженост и сарадњу у Српској напредној странци, као и пут напорног рада, озбиљности и марљивости. Претпостављам да за узврат толикој мојој посвећености – добићу мало бољи сендвич, или уговор о делу на пар месеци у неком јавном предузећу.

Е, видите, господине Вучићу, ја поодавно нисам члан Ваше Спрске напредне странке, тачније, од 7.јула 2012.године, када сам схватила да је Ваша политика опсена, лаж и издаја свих националних интереса моје отаџбине.
Пред мајске изборе 2012.год сам Вам поверовала кад сте обећавали и у Вашој Белој књизи написали да:
-борићете се против кириминала и корупције;
-нећете смањитиплате и пензије;
-основаћете националну банку;
-укинућете субвенције државним фирмама;
-поништићете све договоре са Приштином у Бриселу;
-донећете закон о пореклу имовине;
-укинућете телевизијску претплату;
-струја ће појефтинити;
-обезбедићете младим људима станове од по 300 евра по м2;
-укинућете државне агенције;
-смањићете државну администрацију;
-отворићете канцеларију за брзе одговоре;
-испитаћете изборну крађу;
-отворићете фирму чипова у Србији;
-потстицаћете и унапређивати српску привреду, а нарочито пољопривреду;
-итд, итд, итд…
Обећали сте још много тога – а шта смо добили?

Добили смо урушавање државе по свим шавовима и урушавање свих виталних националних интереса, а све зарад Вашег опстанка на власти, која има за последицу служење страним интересима, превасходно западним центрима моћи, мултикорпорацијама, Светској банци и ММФ-у.

Господине Вучићу, шта се са Вама догодило? Од патриоте и традиционалисте, постали сте политички конвертит, претворили сте се у економском убицу наше државе. Једноставно, није ми јасно шта човека натера на толико морално посрнуће?

Оно у чему сте заиста брилијантни је изборна, а пре свега медијска манипулација и ту Вам заиста нема премца.
Користим се овом приликом да Вас питам само за неке у мору афера, које су обележиле Вашу владавину у последњих 5 година.

Да ли ми можете одговорити на следећа питања, господине Вучићу:
-Шта би са 24 спорне приватизације?
-Шта је би са афером „Афлатоксин“?
-Шта би са испумпавањем воде из копа Тамнава?
-Шта се догодило са лажном најавом инвестирања 3 милијарде долара од Емираћана?
-Шта је било са афером прислушкивања председника државе?
-Шта би са плагираним докторатима на „Мегатренду“?
-Шта би са Динкићевом афером и Националном штедионицом?
-Какав је судски епилог сукоба између Вашег брата Андреја и Предрага Малог са жандармима?
-Шта се догодило са афером фалцификовања личне карте Вашег брата Андреја?
-Шта би са дипломом председика Републике Србије?
-Шта би са хуманитарним фондом „Драгица Николић“?
-Шта би са афером ветро паркова и Вашим кумом Николом Петровић?
-Шта би са афером пада хелихоптера?
-Шта би са афером покушаја продаје Телекома?
-Шта би са афером покушаја укњижавања 2213 хектара на Златибору?
-Шта би са афером 24 стана у Бугарској, Вашег градоначелника Синише Малог?
-Шта би са афером 7 хидроцентрала у Црној Трави, Вашег кума Николе Петровић?
-Шта је било са афером хапшења 90 људи, где су готово сви ослобођени?
-Да ли сте пронашли насилнике који су претили Мирослави Миленовић?
-Да ли сматрате исправним поступком то што сте донирали 5 милиона евра Сребреници, а нашу децу лечимо смс порукама?
-Колико сте новца поклонили фондацији Клинтонових?
-Докле се стигло са законом о несталим бебама?
-Ко опструише рад аеродрома у Лађевцима и на Пониквама?
-Хоћете ли рушити нелегалне објекте свим грађанима, па и председнику Републике Србије и вашем коалиционом партнеру Муамеру Зукорлићу?
-Шта би са фабриком авио-компонената у Панчеву?
-Шта би са приватизацијом спортских клубова?
-Колико сте до сада преживели „државних удара“?
-Докле се стигло са истрагом поводом пронађеног оружја у Јајинцима?
-Шта Вас саветују Ваши пријатељи Тони Блер, Гузенбауер, Штрос-Кан, Воткинс и слични?
-Зашто потописте ваљевску Грачаницу?
-Зашто посекосте Запис и остависте га да пропада?
-Ко су ваши батинаши, који са џиповима без таблица „утерују“ демократију?
-Ко су Ваши пословни партнери за коридоре и Борски рудник?
-Пронађосте ли „идиоте“ који су урушили Савамалу?
-Каква Вам је „шема“ за продају ПКБ-а?
-Како сте успели да за 5 година државу задужите за 10 милијарди евра?
-Како сте успели да понизите и омаловажите војнике, учитеље, полицајце, здравствене раднике?
-Како наш сељак да прода било шта, кад све увозите?
И тако, господине Вучићу, афера за афером, спин за спином, манипулација за манипулацијом…
А, знате до када?
До оног тренутка када наш фрижидер победи Ваш телевизор!

Господине Вучићу, ја сам млад човек, са завршеним факултетом, али нећу као већина мојих вршњака излаз из ове ситуације тражити на терминалима 1 и 2 београдског аеродрома, већ остати у својој земљи, својој отаџбини и борити се за бољу будућност Србије, али без Вас, без Вашег СНС-а, сендвича и паразитског радног места у Вашем јавном сектору.
На крају крајева, ја Вас потпуно разумем, јер све што радите, Ви заиста можда и морате, посебно ако сте уцењени или условљени. Можда нисте на време схватили да- сир је бесплатан једино у мишоловци.
Сигурна сам да ме разумете и ако имате имало достојанства,поднесите оставку и спасите Србију.

У Ивањици, 21.12.2016,
Јаковљевић Јована, дипл. инг.заштите на раду

НСПМ

ЧЕСТИТКА

ЧЕСТИТКА

Дај свом разуму у твом времену простор по висини дубини и ширини

да би могао у теби живети човек а благодет Божја, ум и душа обстати

Пред нама су празници и са њима прилика да се усредсредимо на смисао нашег постојања, наша осећања и наше свакидашње поступке оне прошле, садашње и оне који тек долазе како би могли бити и остати људи.

У том смислу честитам Вам предстојеће празнике

Душан Нонковић-Теодоровић

Dušan Nonković-Teodorović: Odgovor Šešelju na neopravdane napade na Dveri i Boška Obradovića!

U Hagu je Šešelj bio veliki patriota i heroj po povratku iz Haga je postao sitna duša i teško razočaranje! Umesto da podpomaže i ujedinjuje opoziciju on je usitnjava i razbija što je više u interesu Vučića i stranog faktora nego radikala. Bilo bi mu pametno da slepo ne veruje svojim doušnicima jer od toga nema ni četvrt istine. Pošto je direktno u skupštini slušao šta govori Boško, kako je reagovao na izbornu kradju a kako je on, Šešelj, onda se spravom postavlja pitanje da li je heroj Šešelj po dolasku iz Haga postao skuvana žaba! Svaki genije ima na jednoj strani izuzetne suficite a na drugoj strani isto te težine deficite ljudskih osobina kojih i malo dete više poseduje od našeg genija i heroja Šešelja. Ozbiljni pokazitelji njegovih svakodnevnih nastupa, pokazuju da će naš heroj iz Haga završiti bedno i kao čovek i kao političar u sobstvenoj zemlji!Što mu niti želim niti to zaslužuje ali se bojim kad suicidno srlja u svoju propast da ga se ne može sprećiti samo se mora paziti da ne povuče za sobom i ceolokupan narod Srbije!?) Vreme ga je kao čoveka i političara pregazilo ili konačno iznelo na površinu i talog koji je ostao do prvih većih turbulencija neprimećen a loš karakter pristigao ili se to tako barem većini našeg naroda činilo dok je svojim tim karakterom bio u stanju našneti štetu haškom tribunalu i zčočincima koji su stajali iza tog zloglasnog tribunala. Uspešni sportisti napuštaju sport u samom zenitu svoje karijere-To bi trebalo da važi i za političare. Šešelj je svoj zenit prevazišao u Hagu i nebo dotakao da bi sad u Srbiji spao na niske grane trećerazrednog političara.

To što je neko zahtevao da Boško ne napada Vojvodu Šešelja važi prije svega za Voju da ne napada Boška i Dveri već režim Vučića i vladu! A to da će izbori pokazati istinu za sada je još uvek samo iluzija-Oni koji imaju medije pod svojom „šapom“ i oni koji broje „listiće“ će odlučiti samo o glasovima ali ne i o istini! Ostaje činjenica da su Nikolić i Vučić, zamenik Voje i generalni sekretar radikala, kao najviši funkcioneri SRS izdali i Voju i stranku a ne neki vanzemaljci. Učinili su ogromnu štetu i svojoj SRS na čijem su čelu bili i narodu koji je izgubio poverenje i u to malo poštenih političara! A Vojo nije propuštao, za vreme izborne kampanje ni najmanju priliku a da ne naglasi kako radikali nisu nikoga izdali kao da Vučić i Nikolić nisu bili radikali-članovi te vrle stranke koju su izdali za koju vojvoda priča kako nema izdajica! Takvu neistinu govoriti ne dolikuje se čoveku heroju iz Haga! Sad počinjem čak da sumnjam da je otišao u Hag radi Srbije. Biće prije radi sebe da se eksponira i zadovolji svoje strasti! Sam se hvalio stim da je dobrovoljno otišao u Hag da ih rastrga da pobedi što mi sugeriše da je otišao više radi sebe i svoje lične pobede da piše knjige i da se lično eksponira nego radi Srbije! Uvek sam pomišljao da je udaren mokrom čarapom a dok je boravio u Ševeningenu pomislio sam da sam ipak možda pogrešio ali po povratku iz Ševeningena više nemam sumnje u mokru krpu!

Ostavite vi gosp. Šešelju, Dveri i Boška Obradovića na miru jer to je jedina mlada generacija koja ima šansu i pravo da udje u vlast a na mladima se zasniva i ostaje budućnost! Ko se ovako okomio na Dveri i Boška Obradovića na osnovi „rekla kazala“, prije nego što dobiju priliku da odlučuju o svojo i sudbini Srbije taj ne misli dobro ni Srbiji ni srpskom narodu već svesno radi u interesu NATO okupatora. Neka ne misli Voja da može svašta govoriti jer je odležao 12 godina u Hagu da je stim dobio pasoš za sve vrste gluposti i podtivanja jer šta vredi krava koja da punu kofu mleka pa se ritne i sve prolije! Umesto da integriše mladu opoziciju on polarzuje mladu generaciju kaja ima sva prava ovoga sveta da odlučuje o svojoj Budućnosti a to su Dveri i Zavetnici-Drugih od mladih nema a da imaju i najmanju šansu ući u skupštinu pa sad treba to Šešelj da razvali! Srbiji je potrebna smena generacija ko gladnom nasušni hleb. Vojo je imao priliku da pokaže i dokaže šta zna, bio je u vladi. Na herojskoj borbi u Ševeninganu mu do neba hvala ali sad nek se posveti svojem zdravlju, zaslužio je i neka pusti mlade da odlučuju o svojoj sudbini.

Prebacivati Dverima da je Američki konzul tri puta prepravljao izborne rezultate da bi omogućio Dverima da udju u skupštinu Srbije je više nego naivno. Ako je tri puta prepravljao, u šta čisto sumnjam, onda to nije činio što su mu Dveri mile već od muke što je uhvaćen u kradji pa da snje skrene pažnju!

Šešelj govori kako Radikali nikad nisu izdali narod a istina je da se ni iz jednog gnjezda nije više izleglo izdajica kao što se to izleglo iz gnjezda radikala ma cela SNS „elita“ se izlegla iz tod Šešeljevog gnjezda-a bili su mu kumovi! Izdaše i njega i radikale a Šešelj priča kako radikali nikad nisu izdali-kakav nonsens ili možda Alshajmerova bolest-u tom slučaju se izvinjavam!

Promašio je u odabiru svojih zamenika koji su ga izdali-Parola Virovitica Karlobag je učinila Srbiju, uz mnogobrojne žrtve, manju nego što je ikad bila. Imao je prilike posle borbe u Hagu da bude „misija“ srpskog naroda ali udarajući na najmladju opoziciju skupštine Srbije, na mlade korene srpskog naroda, upropastio je ne samo svoju političku karijeru već je i oštetio srpski narod u celini!

Moj najiskreniji savet kao podosta starijeg čoveka mu je da se posveti svom zdravlju a politiku prepusti mladim radikalima koji bi bili u stanju naći zajednički jezik sa Dverima i zavetnicima. Nadam se da će i zavetnici nastojati da prihvate ispruženu ruku Dveri! Samo sloga srbina spasava!

Dušan Nonković-Teodorović

U AMERIČKIM MEDIJIMA ZAGOVARAJU veliku Srbiju, Albaniju i Hrvatsku!

U AMERIČKIM MEDIJIMA ZAGOVARAJU veliku Srbiju, Albaniju i Hrvatsku!

Advertisement

Ugledni američki časopis Forin afers objavio je analizu političke situacije na prostoru zemalja bivše Jugoslavije, autora Timoti Lesa, u kojoj on zagovara prekrajanje granica, pa čak i stvaranje velike Srbije, Albanije i Hrvatske, a sve u cilju mira, prenela je N1TV za BiH.

SAD-u bilo malo klanja i ubijanja na ovim prostorima, pa eto „mudrog“ predloga da Amerikanci opet vode glavnu reč u „pronalaženju konačnog mirnog rešenja za Balkan“…
Vreme je, navodi Les, za novi, radikalni pristup kako bi se zadržao mir i uspostavila stabilnost u regionu Balkana.

Ako je Zapad, kao što tvrdi, zaista veran cilju očuvanja mira na Balkanu, onda je došao trenutak da se pragmatizam stavi pre idealizma i krene ka realizaciji ideje o pravilno uređenim nacionalnim državama, čija populacija će moći da zadovolji svoje najosnovnije političke interese.

Najpre – SAD opet da vodi glavnu reč

Prvo, zbog podeljenosti Evrope SAD ponovo mora da preuzme vodeću ulogu i da podrži interne fragmentacije multietničkih država na principu kako to zahtevaju manjine.

Korak 1.

U prvom razdoblju, Vašington treba da prihvati ponudu Albanaca za federalizacijom Makedonije i zahtev Hrvatske za uspostavljanjem trećeg entiteta u BiH, smatra Les.

Advertisement

Korak 2.

U drugom, dužem razdoblju, SAD mora da omogući da te buduće teritorije ostvare bliske političke i ekonomske veze sa svojim većim komšijama, uvođenjem dvojnog državljanstva i uspostavljanjem zajedničkih institucija, dok formalno ostaju u sastavu država u kojima su i sada.

Korak 3.

I u trećem, konačnom razdoblju, treba omogućiti secesiju tih teritorija od postojećih država i spajanje sa matičnim zemljama, možda u početku kao autonomnih regija.

Ko će s kim?

„Hrvatski entitet“ u BiH će se, piše Les, spojiti s Hrvatskom, Republika Srpska i sever Kosova sa Srbijom; Preševska dolina, zapadna Makedonija i najveći deo Kosova s Albanijom.

U međuvremenu, Crna Gora, koja može da ostane bez albanske enklave, mogla bi da ostane nezavisna ili da se spoji sa proširenom Srbijom.

Izeš multietičnost

Ovi predlozi mogli bi da šokiraju one koji zagovaraju multieičnost, jer multietičnost je lepa ideja, ali neostvariva, navodi autor.

Ovakvo rešenje jeste komplikovano, navodi Les, ali dodaje da će odvajanje, umesto prisilnog suživota, da eliminiše rizik od ponovnog sukoba.

Najzad, smatra on, Sjedinjene Američke Države moraju da završe posao koji su započele na Balkanu.

(Vesti-online)

Mišel Kolon, belgijski novinar i istoričar: KONAČNO ISTINA: Laži i podmetačine u vezi raspada i rata u bivšoj SFRJ

KONAČNO ISTINA: Laži i podmetačine u vezi raspada i rata u bivšoj SFRJ

Advertisement

Srbija je danas jedina država bivše Jugoslavije, pored Makedonije, koja je još uvek multinacionalna. S druge strane, u svim državama koje je NATO uzeo u protektorat (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Kosovo), izvedeno je gotovo potpuno etničko čišćenje.

Koliko su tačno mediji izveštavali o Jugoslaviji? Da li su s pravom predstavili NATO rat kao „humanitarni“ rat? Da li su velike sile imale tajne strategije? Da li su mediji lagali šireći ratnu propagandu?

Danas odgovaramo na ova i mnoga druga pitanja koja niko nikada nije smeo da postavi. Hajde da se podsetimo istorije koja bi zapravo trebalo da se nalazi u udžbenicima.

Da li je rat počeo 1991. godine, otcepljivanjem Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije?

Ne baš. BND (nemačka CIA) je 1979. godine poslala tim tajnih agenata u Zagreb s misijom da podrže Franju Tuđmana, rasistu koji je aktivno promovisao etničku mržnju i činio sve što je mogao da rasturi Jugoslaviju. Nemačka je podržala i finansirala ovog hrvatskog nacionalistu i poslala mu oružje pred rat.

Berlin nikad nije priznao postojanje ujedinjene jugoslovenske države koja se hrabro opirala nemačkoj agresiji za vreme oba svetska rata. Cilj Nemačke bio je da rasturi Jugoslaviju na manje države kojima je lako mogla dominirati, čime bi kontrolisala Balkan. Bila joj je potrebna ekonomska zona kojoj može da izvozi nemačke proizvode i čijim tržištem može da dominira. Bavarski ministar unutrašnjih poslova je 1992. godine izjavio: „Helmut Kol je uspeo tamo gde car Giljom i Hitler nisu uspeli“.

Da li je Nemačka namerno izazvala građanski rat?

Da. Na početku samita u Mastrihtu 1991. godine, nemački kancelar Kol je bio jedini koji je želeo da rasturi Jugoslaviju, izazivajući nezavisnost Slovenije i Hrvatske, što je bilo u potpunosti protiv Međunarodnog zakona i jugoslovenskog Ustava. Međutim, nemačka sila je usadila buvu svim svojim partnerima, uključujući i Francusku i Veliku Britaniju.

Ipak, neki navode da nije Nemačka bila ta koja je sve povela, pošto je ona u to vreme bila vazalska država SAD, više nego što je to sada.

Nemačka politika prema Jugoslaviji je upravo ono što je izazvalo rat. Stručnjaci su na to i upozorili. Zašto je nastao građanski rat?

Prvenstveno, skoro svaka bivša jugoslovenska republika bila je mešavina različitih nacionalnosti. Razdvajanje teritorija je bilo jednako besmisleno kao podela Pariza ili Londona na etnički čiste okruge.

Drugo, pomaganjem neofašisti Tuđmanu i muslimanskom nacionalisti Izetbegoviću (koji je u mladosti sarađivao sa Hitlerom), postalo je sigurno da će nastati panika među važnim srpskim manjinama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Svaka srpska porodica je izgubila bar jednog svog člana u užasnom genocidu koji su počinili fašistički Hrvati i muslimani, agenti nacističke Nemačke.

Samo Titova Jugoslavija je bila sposobna da ostvari mir, jednakost i bratstvo. Međutim, Berlin, odnosno Vašington, nije želeo da trpi postojanje ove „suviše levičarske“ države.

Da li su SAD zaista bile „pasivne i nezainteresovane“ za vreme ovog rata?

Ni u kom slučaju. Lord Oven, posebni izaslanik Evropske unije u Bosni i Hercegovini, napisao je u svojim memoarima sledeće: „Veoma poštujem SAD. Ipak, ne odobravam diplomatiju ove države, koja je od 1992. do 1995. bespotrebno izazvala rat u Bosni i Hercegovini“.

Koji je bio cilj tog rata? Dok su Nemci bili zauzeti pričama o kontrolisanju Slovenije, Hrvatske, pa na kraju i Bosne i Hercegovine, Vašington je pritisnuo Izetbegovića, muslimanskog nacionalističkog lidera u Sarajevu: „Ne potpisuj nikakve mirovne ugovore koje predlažu Evropljani. Mi ćemo dobiti rat za vas“. Vašington je zatim još dve godine produžio užasnu patnju naroda Bosne i Hercegovine.

Na koji način je Vašington to učinio?

1) Eliminisanjem svih prednosti koje je Berlin zadobio u strateškom regionu Balkana.

2) Deljenjem i slabljenjem Evropske unije.

3) Uvođenjem NATO-a kao kontinentalnog evropskog policajca.

4) Onemogućavanjem Rusiji da priđe Mediteranskom moru.

5) Uvođenjem svog vojnog i političkog vođstva u sve ratove koji su se spremali.

Ipak, rat protiv Jugoslavije je istovremeno bio i neproglašeni rat protiv Evrope. Nakon pada Berlinskog zida, strategija SAD je bila usmerena na obaranje pojave nove evropske supersile po svaku cenu. Dakle, sve što se radilo, radilo se da bi se Evropa oslabila i vojno i politički.

Da li su Svetska banka i MMF pomogli pri uništenju Jugoslavije?

Da. MMF je u decembru 1989. godine uveo drakonske uslove Jugoslaviji, koji su primorali liberalnog premijera Markovića da moli za pomoć Džordža Buša starijeg. Ova „pomoć“ je bila usmerena na destabilizaciju i bankrot svih većih državnih preduzeća. Svetska banka je razorila bankarski sistem, otpustivši 525.000 radnika u jednoj godini, a zatim je naredila da se ukinu po dva posla na svaka tri posla. Životni standard je dramatično opao.

Ovakva politika i rastuća učestalost otpuštanja uz razmeštene radnike među svim republikama, onemogućila je kontrolu Beograda nad finansiranjem ostalih republika. Kako bi se izvukli iz ovog nereda, lideri republika su se oslonili na taktike podele i nacionalizam. Kao i mnogi drugi ratovi, ovaj rat je izazvan spolja.

Rat protiv Jugoslavije je bio rat globalizacije. Sve veće zapadne sile su želele da uklone jugoslovenski ekonomski sistem koji su smatrale suviše levičarskim: uz jak javni sektor, važna društvena prava i toleranciju na multinacionalnost.

Da li su mediji pogrešno predstavili Tuđmana i Izetbegovića?

Da. Hipernacionalistički hrvatski i muslimanski lider su prezentovani kao žrtve, kao velike antirasističke demokrate. Njihova prošlost je pravi pokazatelj kakvi su oni bili u stvari:

Kada je stupio na vlast, Franjo Tuđman je izjavio: „Srećan sam što moja žena nije Jevrejka ili Srpkinja“. On je ubrzo preimenovao sve ulice koje su nosile imena antifašističkih partizana, povratio novac i zastavu starog genocidalnog fašističkog režima i promenio Ustav kako bi isterao Srbe iz Hrvatske.

Podseća li vas to na izvesnu osobu koja je sada na čelu Ukrajine?

Za vreme svoje izborne kampanje 1990. godine, Izetbegović je preobličio svoju „Islamsku deklaraciju“: „Ne može postojati mir niti bratstvo između islamske religije i onih društvenih i političkih institucija koje nisu islamske“. On je postavio korumpirani režim, vođen mafijom, koji je opstajao zahvaljujući crnom tržištu i krađi novca iz međunarodnih fondova. On je pozvao islamske plaćenike iz Al Kaide, uz blagoslov Vašingtona, da mu pomognu.

Kada je počeo rat, sve tri strane su počinile ozbiljne zločine, ali skrivanjem istorije, čitava situacija je postala nerazumljiva.

Da li su mediji krili suštinsku istoriju i geografiju Bosne i Hercegovine?

Da. Ljudi su verovali da su Srbi agresori i da su napali Bosnu i Hercegovinu. U stvari, tri grupe su živele u Bosni i Hercegovini dugo pre toga: muslimani (43%), Srbi (31%) i Hrvati (17%). Ne smemo zaboraviti da je oko 7% Jugoslovena rođeno u mešanim brakovima.

Podela Bosne i Hercegovine po grupama, kao što je EU to učinila, bila je potpuno apsurdna i opasna. Bosna i Hercegovina se nije mogla podeliti bez građanskog rata.

U stvari, Srbi u Bosni i Hercegovini se nisu borili radi okupiranja teritorija „onih drugih“, već kako bi spasili svoju zemlju. Ovaj građanski rat je takođe izazvan od strane spoljnih velikih sila.

Da li je tačno reći da su Srbi bili agresori, a Hrvati i muslimani žrtve?

Naravno da ne. Tvrdnja belgijskog generala Brikmonta, zaduženog za komandu nad snagama UN u Bosni i Hercegovini od jula 1993. godine do januara 1994. godine, bila je na mestu: „Vlada potpuna dezinformisanost. Televiziji je potreban žrtveni jarac. Trenutno vlada jednoglasnost oko osuđivanja Srba, a to ni na koji način ne olakšava pronalaženje rešenja. Mislim da problemi bivše Jugoslavije i Bosne i Hercegovine ne mogu da se posmatraju samo iz antisrpskog ugla. Jednom prilikom smo objavili informaciju o masakru koji je hrvatska vojska počinila ratujući protv muslimana, a američki novinar nam je rekao: „Ako budete objavljivali takve informacije, američka javnost ništa neće razumeti“.

Dakle, nije poenta u negiranju zločina koje je počinila srpska vojska. Ideologija bosansko-srpskog lidera Karadžića je prilično desničarska. Međutim, nakon raspada Jugoslavije, određene kriminalne i političke snage svake od strana, koristile su ratne metode kako bi došle do teritorije i bogatstava. Sve tri strane, i hrvatska i muslimanska i srpska, počinile su ozbiljne zločine. Muslimanski nacionalistički lider Izetbegović je npr. u avgustu 1994. godine napao muslimanski region Bihać, koji je bio pod kontrolom Fikreta Abdića, a koji se distancirao od Izetbegovića jer je želeo da živi u harmoniji sa Srbima i Hrvatima. Šest američkih generala je pomoglo Izetbegoviću u ovoj ofanzivi.

Advertisement

U pitanju je klasična ratna propaganda u kojoj se demonizuju svi oni koji su protiv mišljenja SAD.

Da li je Srbija započela program etničkog čišćenja?

Ne. Ako neko stvarno misli da je „diktator Milošević“ pokrenuo program etničkog čišćenja, on mora priznati da taj program i nije bio baš efektivan. Do dana današnjeg još uvek važi pravilo da svaki peti stanovnik Srbije nije Srbin. U Beogradu postoji mnoštvo manjina koje bez problema žive u zajedništvu: muslimani, Romi, Albanci, Makedonci, Turci, Mađari, Goranci itd.

Upravo suprotno tvrdnjama, Srbija je danas jedina država bivše Jugoslavije, pored Makedonije, koja je još uvek multinacionalna. S druge strane, u svim državama koje je NATO uzeo u protektorat (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Kosovo*), izvedeno je gotovo potpuno etničko čišćenje.

Milošević nije podržavao neumerenost srpskih boraca u Bosni i Hercegovini. Srbija je čak uvela i embargo protiv Karadžića. Međutim, deo srpske javnosti je u velikoj meri bio pod uticajem rasnog nacionalizma kao posledica izazivanja građanskog rata od strane Nemačke.

Da li su mediji tačno izveštavali o Srebrenici?

Ne. Prvo, kada je u pitanju osuđivanje užasnih zločina, mediji nisu preneli pravu istinu, koristeći reč „genocid“ za opisivanje smrti nekoliko žrtava stradalih u borbi uz preuveličavanje brojki. Istraga je otkrila da su mnoge „žrtve“ ovog „genocida“ par meseci kasnije glasale na izborima ili učestvovale u drugim bitkama Izetbegovićeve vojske. Ove informacije su i dalje prikrivene i nejasne.

Drugo, zašto su mediji ćutali o događajima koji su bili ključni za razumevanje ove drame? Ovaj region je prvobitno bio naseljen i Srbima i muslimanima. Srbi su 1993. godine proterani u akciji etničkog čišćenja koje je sprovela muslimanska nacionalistička vojska Izetbegovića. Francuski general Moriljon, koji je komandovao snagama UN u tom regionu rekao je: „Na pravoslavno badnje veče u januaru 1993. godine, Naser Orić je započeo raciju nad srpskim selima… Odsecane su glave i počinjeni užasni masakri u srpskim selima“. Želja za osvetom ne opravdava zločine koji su kasnije počinjeni. Ali zašto su zločini muslimana sistematski prikrivani?

Treće, Srebrenica je korišćena kao utočište Izetbegovićeve vojske, gde su se snage pregrupisavale. Interesantno je da se Orićeva vojska povukla iz Srebrenice samo nedelju dana pre masakra. Francuski general Germanos je rekao: „Orić je izjavio da su napustili Srebrenicu zato što je Izetbegović naredio da Srebrenica mora da padne“.

Zašto je Srebrenica morala da padne? Važno je pomenuti izveštaj UN koji je napisao Kofi Anan godinu i po dana pre napada na Srebrenicu: „Izetbegoviću je rečeno da je NATO intervencija u Bosni i Hercegovini moguća, ali samo u slučaju da Srbi napadnu Srebrenicu i ubiju bar 5.000 ljudi“. Masakr je predviđen godinu i po dana pre nego što se zapravo desio!

General Moriljon je naveo da je general Mladić upao u zamku u Srebrenici.

Da li su Srbi prvi počeli da ubijaju?

Ne. Slovenska policija je 28. juna 1991. godine ubila barem dvojicu nenaoružanih vojnika vojske Jugoslavije, koji su se predali u Holmecu, garnizonu na austrijskoj granici. To su i navele slovenačke novine Slovenske Novice. Takođe se zna da su tri vojnika vojske Jugoslavije ubijena u garnizonu na italijanskoj granici kada su pokušavala da se predaju.

Da li je poznata slika „koncentracionih logora“ lažna?

Da. Na slici koju su napravili Bernard Kuhner i Médecins du Monde, prikazani su izvesni „zatvorenici“ koji se nalaze iza bodljikave žice. Jednom od njih su se jako providela rebra. Kuhner je pored slike nalepio fotografiju osmatračnice u Aušvicu i naveo komentar „masovno istrebljenje“. Poruka je trebalo da glasi „Srbi su nacisti“. On je tako podržao kampanju demonizacije koju su pokrenule SAD.

Pomalo je teško poverovati u ovo ako uzmemo u obzir da su Srbi bili antifašistički nastrojeni za vreme Drugog svetskog rata i da se pravi genocid nad Srbima odvio u Hrvatskoj.

Trik je razjašnjen kada je lokalna televizija objavila fotografiju uslikanu u isto vreme na istom mestu. Britanska kamera je tako postavljena da uslika bodljikavu žicu i ljude koji se nalaze iza nje. U stvari, ljudi iza bodljikave žice bili su sa spoljašnje strane i oni su u stvari bili begunci iz kampa koji su pokušavali da pobegnu od rata.

Postojali su logori u Bosni i Hercegovini, ali ne radi istrebljenja, već radi pripremanja razmena zatvorenika. Tamo su prekršena mnoga ljudska prava. Navodi se da je postojalo šest hrvatskih logora, dva srpska i jedan muslimanski logor.

Da li su mediji tačno izveštavali o tri velika masakra u Sarajevu?

Ne. Zapadna javnost je tri puta šokirana užasnim slikama: desetinama žrtava raznesenim na komade ispred pekare ili na pijaci u Sarajevu. Naravno, Srbi su odmah optuženi da su ubili civile bombardujući Sarajevo.

Međutim, javnost nikada nije obaveštena o rezultatima istraga van UN, niti o izveštajima koji su optužili snage predsednika Izetbegovića. Zapadni zvaničnici su znali sve o tome, ali su pažljivo krili informacije. Tek kasnije je priznato da su granate na pijacu u Sarajevu ispalili sami muslimani! Izvršili su masakr nad sopstvenim narodom!

Čemu ovakve manipulacije? Kao što to obično biva, svaki masakr se dogodio tačno pred neki važan sastanak koji opravdava mere Zapada: uvođenje embarga protiv Srba (1992.), NATO bombardovanje (1994.), konačna ofanziva (1995.). NATO i Izetbegović su primenjivali suštinske principe ratne propagande: opravdati ofanzivu medijskom laži, „masakrom“ koji će šokirati javnost.

Evo koje se činjenice kriju povodom opsade Sarajeva:

1) Srbi su počinili ozbiljne zločine, ali civili koji su želeli da pobegnu iz grada bili su sprečeni od strane Izetbegovićeve vojske. Izetbegovićev cilj je bio da maksimalno poveća broje klijenata za svoje crno tržište, kradući međunarodni novac.

2) Bilo je veoma važno da se o žrtvama i agresorima stvori crno-bela slika. Činjenica je da su Izetbegovićevi snajperisti redovno ubijali stanovnike srpskih sektora grada bez da je to iko pomenuo.

3) Ozbiljni zločini su se dogodili i u Mostaru. Međutim, tu su se odvijale borbe između hrvatskih i muslimanskih snaga, koje su već naveliko bile isterale Srbe odande.

Da li je hrvatska vojska počinila najveće etničko čišćenje u ovom ratu?

Da. Oko sto hiljada hrvatskih vojnika sa 150 tenkova, 200 oklopnih vozila i žestokom artiljerijom, napalo je 4. avgusta 1995. godine srpsko stanovništvo u Krajini. Više od 150.000 Srba je primorano da napusti ovaj region iako su ga naseljavali vekovima. Najgori zločini su počinjeni tada. Hrvatske snage su pobile starije ljude koji nisu mogli da beže i spalili 85% napuštenih kuća.

Klinton je ovu ofanzivu nazvao „korisnom“. Njegov sekretar države je izjavio: „Preuzimanje Krajine bi moglo da dovede do nove strateške situacije koja bi bila pogodna za nas“. Štaviše, SAD su savetovale Hrvatsku da izvede tu ofanzivu i obučile hrvatski vojsku za to.

Da li su SAD koristile oružje sa osiromašenim uranijumom u Bosni i Hercegovini?

Da. Na međunarodnoj konferenciji organizovanoj u Briselu 2001. godine, bosanski lekar je predstavio Bosanca koji je kao i mnogi drugi oboleo od atipičnog i brzo-napredujućeg raka.

Bosanski zdravstveni zvaničnik je naveo da je nakon bombardovanja Sarajeva od strane američkih aviona 1995. godine, srpsko stanovništvo (koje je kasnije proterano) pokazivalo petostruki porast obolelih od raka.

Da li je rat protiv Jugoslavije bio jedini „dobar“ američki rat?

Ne. SAD su pokušale da ubede javnost da su vodile humanitarni rat, braneći po prvi put muslimane. Međutim, upravo su Vašington i Berlin izazvali rat. Razlog je bio sebični cilj ekonomske kolonizacije Balkana.

Naravno, oni su to uspeli da učine samo zato što je Rusija bila nemoćna. Upravo zato je Putin rekao da je raspad SSSR „najveća geopolitička tragedija 20. veka“. Upravo zahvaljujući raspadu SSSR je američko carstvo uspelo da okupira veći deo sveta.

SAD nikad nisu vodile humanitarni rat. Nisu oni bili nikakvi spasioci u ratu protiv Jugoslavije, već agresori. Ne mogu SAD biti prijatelj muslimana na Balkanu, a istovremeno i neprijatelj muslimana u Palestini i Iraku.

Ovaj najopasniji neprijatelj na svetu preti Siriji, Iranu, Severnoj Koreji, Kubi, pa čak i Kini. Njihova ratna strategija nema drugi cilj do da uspostavi nepravedni ekonomski poredak, da dominira i da eskploatiše svaku državu na zemlji.

Upravo zato je važno razotkriti pravu istinu o agresorskom ratu u Jugoslaviji.

Odgovori koje smo vam ovde predstavili su rezultat dugogodišnjih i detaljnih istraživanja. Želimo da vam pokažemo da je moguće prevazići hipnozu medija koji nas teraju da poverujemo u ono što ne može biti moguće.

Mišel Kolon, belgijski novinar i istoričar (Global Research)

(Webtribune.rs)

MED OD BUNDEVE: Pravi melem za vašu jetru – kako ga napraviti

MED OD BUNDEVE: Pravi melem za vašu jetru – kako ga napraviti


Kao i mnoge vrste meda, med od bundeve, takođe se koristi u medicinske svrhe.

Oblasti primene ovog meda su veoma raznovrsne. Najdelotvorniji je kod lečenja bolesti jetre i bubrega.

Za mnoge je ovaj med dragocen, jer efikasno pomaže izbacivanju žuči, i lečenju oboljenja mokraćnih kanala.

Zahvaljujući svom blago laksativnom i diuretskom dejstvu, med od bundeve odlično pomaže kod zatvora i različitih oboljenja debelog creva.

Istovremeno, zbog velikog sadržaja vitamina i karotena, ovaj med je izvrstan pojačivač imuniteta i opšteg životnog tonusa.

Pomaže u borbi sa povećanim holesterolom, aterosklerozom, smanjuje otoke srčane insuficijencije. Korišćenje meda od bundeve preporučuje se i kod gojaznosti.

Kako pripremiti med od bundeve:

Za pripremu meda biće vam potrebna jedna zrela žuta bundeva.

Sve što je potrebno jeste da odsečete vrh i izvadite unutrašnjost (semenke i vlakna).

U dobijeni veliki otvor treba nasuti šećer, bilo koji, po vašoj želji.


Odgore poklapamo odsečenim vrhom i ostavljamo na desetak dana na prohladno mesto.

Najbolje je bundevu staviti u neku veću činiju, jer vremenom će omekšati i biće je teško premeštati.

Za to vreme, šećer će se otopiti u bundevinom soku. Čim se šećer otopi, skidamo poklopac i sipamo dobijenu tečnost u staklenu posudu.

Ako se, slučajno, na poklopcu bundeve uhvatila plesan, to nije ništa strašno. U tom slučaju napravite rupu na dnu bundeve, i kroz nju sipajte med u posudu.

Čuvanje bundevinog meda:

Najbolje je med čuvati u frižideru u čistoj staklenoj tegli sa poklopcem. Rok trajanja je oko mesec dana.

Da bi ga sačuvali duže, možete ga prokuvati do zagušćivanja, ali u tom slučaju se izgubi deo korisnih sastojaka.

A kako ćete koristiti ovaj med – to je vaš izbor. Možete sa njim zaslađivati čaj, možete ga konzumirati samostalno 2-3 puta dnevno, po 2-3 supene kašike, možete ga koristiti kao preliv za palačinke, ili izmislite svoju varijantu, sve zavisi od vaše fantazije.

Konzumirajte ga koliko god dugo želite. Ako vam je nedovoljno, možete odmah pripremiti veću količinu od 2-3 bundeve.

P.S. Ako nekim slučajem ne možete (ili ne volite) konzumirati med napravljen od šećera, sadržaj bundeve napunite pravim pčelinjim medom.

izvor:zdravljeipriroda.com

KAKVA ŠAMARČINA AMERIKANCIMA: Sirijski ambasador u UN pročitao imena stranih agenata u Alepu (VIDEO)

KAKVA ŠAMARČINA AMERIKANCIMA: Sirijski ambasador u UN pročitao imena stranih agenata u Alepu (VIDEO)

20 decembra 2016

Asad Al Dzafari (foto: Sinhua)

Sirijski ambasador u UN Asad Al Džafari juče je u UN na konferenciji za medije pročitao je imena stranih instruktora, pripadnika koalicije koju predvode SAD, koji se još kriju u istočnom Alepu. Džafar je rekao da su oni glavni razlog zašto zapadne zemlje traže da se prekinu borbe i dođu strani posmatrači u Alepo iako je samo manji deo grada i dalje u rukama terorista a većina civila evakuisano.

On je objasnio da se u istočnim delovima Alepa sa terorističkim grupama i dalje kriju brojni strani instruktori a onda pročitao imena koje su otkrili sirijski obaveštajci.

– To su pripadnici terorističkih grupa sa stranim pasošima. Ovi ljudi su glavni razlog histeričnih poteza koje smo predhodna tri dana mogli da vidimo u Savetu bezbednosti. Glavni cilj zemalja koje su tražile rezluciju je da se spasu i izvuku ovi ljudi iz Alepa. – rekao je Džafari.

Među imenima koje pročitao najviše se našlo Saudijaca, ali ima i Amerikanaca, Izraelaca, Markanaca, Jordanaca itd.

SAA je već zarobila jedan deo stranih instruktora o čemu je Pravda već pisala predhodnih dana.

(Pravda)

Ljubav i uteha

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/ljubav-i-uteha/1171409142907639