Живео живот мали човек – роман у стиху

Милан Миле Марковић

Аутор: Живео живот мали човек – роман у стиху

Задње странице:

БЕЗДУШНА АГРЕСИЈА

И предзадње године

Двадесетог века,

рано у пролеће бомбардовање

и долази до великих несрећа.

Окоми се на нас

једна зла сила,

гора од сваке звери

она је била.

Мучки и бездушно

отпочело је бомбардовање,

рушили су нам градове

настало је убијање.

Такву бездушност

садашња цивилизација није видела,

али је остала по страни, ћутала,

ништа није предузела.

Одједном па Срби

немају пријатеље,

пружени отпор није

зауставио непријатеље.

Рушени су нам градови,

мостови и путеви,

многи недужни су страдали

крвожена се звер тиме храни.

Седамдесет осам дана и ноћи

томахавк витла над нашим главама,

звер се размахала

на крају је посустала.

ВЕКОВИ ЋЕ ПРОЋИ СРБИ ПАМТЕ

Ви, американци, запамтите

Србин своје несреће,

никада не може

и заборавити неће.

За зло и мржњу

криви сте ви,

који сте нас бездушно

и немилосрдно бомбардовали.

А сада нам отимате

део наше територије,

како су вам преци

радили раније.

За оно што сте нам

бездушно чинили,

градове разарали

недужне жртве наносили.

Србин то заборавити неће

јер памти своје несреће,

и дуго ће то да траје

никада не престаје.

Тај осећај српског народа

престати никада неће,

морате то запамтити

када и ви не будете имали среће.

Када и вас несреће

у будућности буду пратиле,

знајте, да вас тада прогањају

српске сузе – проливене раније.

ПРИТИСЦИ СЕ НАСТАВИШЕ

Свет се умеша, американце подржава

агресор услове намеће,

одлучују поткупљени

па Срби немају среће.

Агресија се оправдава

да им се „победа” припише,

Србији постављају услове

суровије – све више.

Али свет такав злочин

до сада није запамтио,

али се и сам у овом злочину

и он приклонио.

Срби се оптужују

и за туђа недела,

па ће им судити

планета цела.

Србију треба свести, то им је циљ,

на што мању заједницу,

зато јој намећу

све већу кривицу.

Само да се не опораве

србе треба прогањати,

свести их на безначајну

државу им смањити.

Због тога нам отимају

и део наше територије,

да би на њој градили

утврђење своје.

ДОЛАЗЕ ПРОМЕНЕ

Задње године двадесетог века

долази до промена,

кажу нека револуција

али је то обична замена.

Контра револуција

капитализам заводи,

и насилно мења све

кажу да смо сада слободни.

Запад је Србији наметнуо

многе, за мале паре, купио,

институције су уништене

да би своје оформио.

Успешне банке су ликвидиране

уместо њих отварају своје,

лихварски се капитал ствара

и тако профит присваја.

Ангажован је страни новац,

а он страну робу купује,

српске су фирме пропадале

производња се допингује.

И многе фирме нестају

њихова цена нагло пада,

у лихварској приватизацији се

потпуно пропада.

Радници и службеници се отпуштају,

а власт много шта обећава,

али је немоћна да реши

све вредно се урушава.

СВЕТСКА КРИЗА

Баш у време расула

светска криза завлада,

а пошто је земља зависна

највише ће да страда.

Зависну земљу и даље

Запад стално уцењује,

намеће „вредности” своје

друштво нам криминализује.

О нама странац одлучује

и нама се све намеће,

а слободе биће све мање

нико слободан бити неће.

На челу институција и алијансе

увек ће њихов човек бити,

интересе Запада ће чувати

и само њих штитити.

Све друго је лаж

то нам је прошлост доказала,

па зашто би им веровили

када то никако нису доказали.

Западу су сада потгрбни радници

доскора су били робови,

једно време ратни заробљеници,

а сада су то најамници.

За робове и заробљенике

морало се ратовати,

најамници ће се

у сиромаштву регрутовати. .

ДА ЛИ СРБИЈА ИМА ШАНСЕ?

Србија ће шансе имати

само, када свако схвати,

да се мора поштено радити

производњом потребе покрити.

Лењост и инертност према раду,

завладала нацијом,

сви на непоштен начин хоће

да овладају земљом овом.

Много је напора потребно

да се изопачено савлада,

највише нам је потребна

људска правда.

У садашње је време

правде све мање,

непоштење, алавост,

и не зарађено присвајање.

Искоренити корупцију

и од лопова се заштити,

не дозволи да они владају

поштене на власт бирати.

Над заједничким добрима

добар домаћин треба,

да се сачува држава и народ

највећа је потреба.

Не клонути духом ни умом

мора се све издржати,

за будуће нараштаје

треба се жртвовати

ШАНСА ЈЕ У РАДУ

Изопачености цивилизације

види се крај,

иза великих несрећа

долази преображај.

Само умни људи

могу нас из кризе извести,

њима поверити судбину

да би сачували Отаџбини.

А како то извести

када нам се лоше намеће,

преваранти су познати

с њима, нећемо имати среће.

Лажима и подвалама не наседати

– разум да служи свима,

ка раду, стваралаштву да нас води

– на томе се све заснива.

Човек, као друштвено биће,

сам не може живети,

да би складно живели

заједница се мора поштовати.

Научити на рад и одговорност

од ране младости почети,

дете учити да ради

и здраву личност зачети.

Опстају само јаки

и у природи то влада,

лењ, размажен и неспособан

увек ће, први, да страда.

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: