Живео живот мали човек – роман у стиху

Милан Миле Марковић

Аутор: Живео живот мали човек – роман у стиху

Задње странице:

БЕЗДУШНА АГРЕСИЈА

И предзадње године

Двадесетог века,

рано у пролеће бомбардовање

и долази до великих несрећа.

Окоми се на нас

једна зла сила,

гора од сваке звери

она је била.

Мучки и бездушно

отпочело је бомбардовање,

рушили су нам градове

настало је убијање.

Такву бездушност

садашња цивилизација није видела,

али је остала по страни, ћутала,

ништа није предузела.

Одједном па Срби

немају пријатеље,

пружени отпор није

зауставио непријатеље.

Рушени су нам градови,

мостови и путеви,

многи недужни су страдали

крвожена се звер тиме храни.

Седамдесет осам дана и ноћи

томахавк витла над нашим главама,

звер се размахала

на крају је посустала.

ВЕКОВИ ЋЕ ПРОЋИ СРБИ ПАМТЕ

Ви, американци, запамтите

Србин своје несреће,

никада не може

и заборавити неће.

За зло и мржњу

криви сте ви,

који сте нас бездушно

и немилосрдно бомбардовали.

А сада нам отимате

део наше територије,

како су вам преци

радили раније.

За оно што сте нам

бездушно чинили,

градове разарали

недужне жртве наносили.

Србин то заборавити неће

јер памти своје несреће,

и дуго ће то да траје

никада не престаје.

Тај осећај српског народа

престати никада неће,

морате то запамтити

када и ви не будете имали среће.

Када и вас несреће

у будућности буду пратиле,

знајте, да вас тада прогањају

српске сузе – проливене раније.

ПРИТИСЦИ СЕ НАСТАВИШЕ

Свет се умеша, американце подржава

агресор услове намеће,

одлучују поткупљени

па Срби немају среће.

Агресија се оправдава

да им се „победа” припише,

Србији постављају услове

суровије – све више.

Али свет такав злочин

до сада није запамтио,

али се и сам у овом злочину

и он приклонио.

Срби се оптужују

и за туђа недела,

па ће им судити

планета цела.

Србију треба свести, то им је циљ,

на што мању заједницу,

зато јој намећу

све већу кривицу.

Само да се не опораве

србе треба прогањати,

свести их на безначајну

државу им смањити.

Због тога нам отимају

и део наше територије,

да би на њој градили

утврђење своје.

ДОЛАЗЕ ПРОМЕНЕ

Задње године двадесетог века

долази до промена,

кажу нека револуција

али је то обична замена.

Контра револуција

капитализам заводи,

и насилно мења све

кажу да смо сада слободни.

Запад је Србији наметнуо

многе, за мале паре, купио,

институције су уништене

да би своје оформио.

Успешне банке су ликвидиране

уместо њих отварају своје,

лихварски се капитал ствара

и тако профит присваја.

Ангажован је страни новац,

а он страну робу купује,

српске су фирме пропадале

производња се допингује.

И многе фирме нестају

њихова цена нагло пада,

у лихварској приватизацији се

потпуно пропада.

Радници и службеници се отпуштају,

а власт много шта обећава,

али је немоћна да реши

све вредно се урушава.

СВЕТСКА КРИЗА

Баш у време расула

светска криза завлада,

а пошто је земља зависна

највише ће да страда.

Зависну земљу и даље

Запад стално уцењује,

намеће „вредности” своје

друштво нам криминализује.

О нама странац одлучује

и нама се све намеће,

а слободе биће све мање

нико слободан бити неће.

На челу институција и алијансе

увек ће њихов човек бити,

интересе Запада ће чувати

и само њих штитити.

Све друго је лаж

то нам је прошлост доказала,

па зашто би им веровили

када то никако нису доказали.

Западу су сада потгрбни радници

доскора су били робови,

једно време ратни заробљеници,

а сада су то најамници.

За робове и заробљенике

морало се ратовати,

најамници ће се

у сиромаштву регрутовати. .

ДА ЛИ СРБИЈА ИМА ШАНСЕ?

Србија ће шансе имати

само, када свако схвати,

да се мора поштено радити

производњом потребе покрити.

Лењост и инертност према раду,

завладала нацијом,

сви на непоштен начин хоће

да овладају земљом овом.

Много је напора потребно

да се изопачено савлада,

највише нам је потребна

људска правда.

У садашње је време

правде све мање,

непоштење, алавост,

и не зарађено присвајање.

Искоренити корупцију

и од лопова се заштити,

не дозволи да они владају

поштене на власт бирати.

Над заједничким добрима

добар домаћин треба,

да се сачува држава и народ

највећа је потреба.

Не клонути духом ни умом

мора се све издржати,

за будуће нараштаје

треба се жртвовати

ШАНСА ЈЕ У РАДУ

Изопачености цивилизације

види се крај,

иза великих несрећа

долази преображај.

Само умни људи

могу нас из кризе извести,

њима поверити судбину

да би сачували Отаџбини.

А како то извести

када нам се лоше намеће,

преваранти су познати

с њима, нећемо имати среће.

Лажима и подвалама не наседати

– разум да служи свима,

ка раду, стваралаштву да нас води

– на томе се све заснива.

Човек, као друштвено биће,

сам не може живети,

да би складно живели

заједница се мора поштовати.

Научити на рад и одговорност

од ране младости почети,

дете учити да ради

и здраву личност зачети.

Опстају само јаки

и у природи то влада,

лењ, размажен и неспособан

увек ће, први, да страда.

Gospodine Vučiću, a ko će da čuva našu decu od osiromašenog uranijuma!

Gospodine Vučiću, a ko će da čuva našu decu od osiromašenog uranijuma!

Advertisement

Piše: Miloš Kordić

U porodilištima Srbije sve veći broj dece rađa se s raznim anomalijama udova, glave, s karcinomima, s oštećenjima unutrašnjih organa, s potpuno oštećenim sluhom, vidom, bez moći oglašavanja prvim jaukom.

U bolnicama i institutima za lečenje dece odavno nema mesta. Sve je puno i prepuno dece s najtežim bolestima. Zdravstveni radnici čine što je u njihovoj moći da se izbore za svaki taj mali, nevini život. Najdublje verujem u to.

Zdravstvo u ovoj zemlji u teškom je i gotovo neizlečivo obolelom stanju: zdravstvene ustanove, a ovde se misli na zgrade, vape za sređivanjem, oprema je sve starija, nestaje posteljine, hrane, najbolji lekari i medicinske sestre odoše u inostranstvo, plate su među najnižima u regionu. A finansijskih sredstava niotkud: Srbija ih nema.

Nije namera ovog teksta da plaši bilo koga ili da prigovara bilo kome. I nije mu namera da zagovara priču o bilo kakvoj katastrofičnosti. Odavno se ovde zna šta nam je i kako nam je. Verujem da ovaj narod ceni trud ministra zdravlja i trud njegovog ministarstva. I uveren sam da velika većina ovog naroda razume njegove – i moć i nemoć.

Ali namera ovog teksta jeste da ukaže na sve veći broj bolesne novorođene dece, od 1999. Sa svakom godinom taj broj raste. A predsednik Vlade Srbije reče neki dan, povodom usvajanja sporazuma o saradnji s NATO alijansom u Narodnoj skuptšini, kako nam NATO treba da nam čuva Srbe na Kosovu. I još toga on povodom toga reče. Ali ne previše.

A u Drugom dnevniku Medijskog javnog servisa građana Srbije, neko veče, general NATO-a, s kancelarijom u Beogradu, priča, povodom rečenog sporazuma, o logistici, o saradnji s Vojskom Srbije, o uništavanju nekoliko tona zastarele municije i o još ponečemu.

Ali ne reče, a nije ni upitan, kao što niko nije pitao ni našeg premijera: šta ćemo mi s našom decom? A sve bolesnije i bolesnije dece biće iz godine u godinu sve više i više. A Srbija neće imati bolnica, instituta, lekara, medicinskih sestara, opreme, lekova… A Srbija neće imati evra da to negde nabavi. A bela kuga ionako u Srbiji godinama vlada: oko 36.000 stanovnika izgubi svake godine ova zemlja više nego što ih se rodi.

Gospodin natovski general nije rekao roditeljima te dece: Izvinjavam se kao oficir, kao čovek! I nije otišao na nečiji grob, do nečijeg spomenika i odneo venac, suzu, cvet… na koju godišnjicu. Ne, on to nikad neće učiniti. On je tu zbog nečega drugog. On je tu zbog uništavanja zastarele municije u našoj namenskoj industriji. On je tu zbog čuvanja Srba na Kosmetu. I nije on kriv što je tu zbog toga. Čovek radi svoj posao. Očigledno je da ga radi veoma uspešno, vrhunski profesiolno: vojska nam je reformisana po NATO standardima, ni sa jednom vojskom na svetu Srbija nije u poslednje vreme održala više zajedničkih vežbi nego što ih je održala s vojskom NATO-a, sve veći broj mladih pitomaca i oficira iz Srbije polaznici su zapadnih vojnih akademija i ostalih visokih vojnih škola. Posebno u Americi… Njegov prethodnik, odnosno jedan od komandanata u NATO-u, general Vesli Klark, po sejanju straha i smrti i po bestijalnom rušenju svega i svačega ovde znani general, koji nas je bombama posećivao sa 10.000 metara visine, može da bude ponosan na svog naslednika, ovde, kod nas. I ne samo na njega – nije on ovde sam.

Advertisement

Stoga priče o tome zbog čega je NATO u Srbiji, koje nam pričaju premijer i ministar spoljnih poslova, pa premijerova priča o čemu je razgovarao sa ruskim ambasadorom, pa priča o uništavanju zastarele municije, o čuvanju Srba na Kosovu, a i sam bi trebalo da se ovde kao izbegli iz jedne od bivših jugoslovenskih republika osećam odsad mnogo bezbednije… priče su za po onoj narodnoj, od Vuka zapisanoj: Dok se neva obuče, svadba se provuče. Pogotovo što natovci neće bilo kome odgovarati, što za njih neće vredeti bilo kakvi zakoni i sudovi ove zemlje, kao što ne vrede ni bilo koje zemlje na svetu osim američki… Sve je to s njima već odavno dogovoreno. Što mnogi ovde dobro znaju. Ali…

Prema tome, priče naše dvojice gotovo najviših državnih rukovodilaca o svemu i svačemu od toga ne razumem. Ne mogu i ne znam da razumem. Jer oni u klin, a NATO u ploču. Oni o čuvanju Srba na Kosovu, a natovski general o uništavanju zastarele municije. A još se nismo oporavili ni od sagorevanja tenkova u Ju-Es-Stilu, u Smederevu!

U porodilištima Srbije sve veći broj dece rađa se… da ne navodim sada ponovo.

To je u pitanju. U pitanju je uranijum. U pitanju su deca, u pitanju je narod Srbije. I ne samo Srbije – sve više je od natovskog uranijuma i po Crnoj Gori, i po Republici Srpskoj, i po Makedoniji… i da ne nabrajam dalje.

Ja ne mrzim NATO. Ja samo ne volim NATO. Ja ne volim Vest Point. Tu vojnu akademiju čiji oficiri nisu dobili ni jedan jedini kopneni rat posle Drugog svetskog rata. Da im nije bilo Nikole Tesle, jevrejskih naučnika i visokosofisticaranih nebeskih letelica, šilo bi se oni tako ratoborno kočoperili po svetu.

Ovako… A reč je da se u porodilištima Srbije… i tako dalje, gospodo. A to će trajati milionima i milijardama godina. I ko će kroz sve te periode – i jure i krede – čuvati Srbe od Arbanasa!? Ako tih i takvih, i ovih i ovakvih i bilo kojih i kakvih uopšte tada i bude na Kugli zemaljskoj!

A na potezu je danas bio predsednik Tomislav Nikolić, predsednik Republike Srbije: on je potpisao Sporazum o saradnji s NATO alijansom. Pa smo sada i dalje ostali vojno neutralni.

A opet i po svemu sudeći: u NATO moramo. A u Rusiju ćemo kad stignemo. I ako stignemo.

Mada je sve ovo oko NATO-a počelo, rekoh, mnogo ranije. U to su svoj ogroman trud uložili i Koštuničini, i Tadićevi i svi oni koji su tada bili u kojekakvim koalicijskim spregama i u šarenkastim preletačkim dresovima.

A i tada se veoma dobro znalo šta nam se dešava sa decom u porodilištima i sa decom uopšte. Jer uranijum je, ma koliko da je osiromašen, ipak neuništiv.

(Intermagazin)

 

Уништење Русије 1917. је највећа операција британске обавештајне службе у историји

Уништење Русије 1917. је највећа операција британске обавештајне службе у историји

ЛЕЊИН НИЈЕ РАДИО У ИНТЕРЕСУ НЕМАЧКЕ ВЕЋ ЕНГЛЕСКЕ – ШОКАНТНА ОТКРИЋА АУТОРА КЊИГЕ „1917. – ОДГОНЕТКА РУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ”

  • „Немачки шпијун” Уљанов, кажу нам многи историчари, вратио се у Отаџбину са немачким новцем. Уочи његовог доласка је Привремена влада објавила у париским новинама упозорење да ће онима који су прошли територијом Немачке судити према ратним законима. Међутим, око тридесетак револуционара мирно је допутовало у отаџбину и нико није ухапшен 
  • Шта више, у руској амбасади у Швајцарској су добили све неопходне документе чак и новац (!) за карте, а на станици је револуционаре сачекала почасна стража
  • Директно на железничкој станици Лењин држи говор и јавно позива на рушење постојећег уређења! И њега нико не хапси и не забрањује његову партију!
  • Мало је познато да су одмах после Лењина, негде након месец дана, у Русију дошла још два „пломбирана” воза у којима није било само бољшевика, већ и револуционари свих могући боја. Отприлике око три стотине људи
  • Влада Керенског која је контролисана из Лондона помагаће Иљичу само кад добије такав налог од својих газда… Уништење Руске Империје 1917. године представља најграндиознију операцију британске обавештајне службе у читавој њеној историји
  • Енглези су ти који су убедили немачко руководство да дозволи пролаз Лењину преко немачке територије и да издвоји бољшевицима новчана средства. Владимир Иљич је путовао у Отаџбину са обавезом према Немцима – да Русију изведе из рата, и према „савезницима” – да прекине легитимност руске власти

Пише: Николај Стариков

ИСТОРИЈА руске револуције 1917. године тражи изучавање улоге Велике Британије у организаовању Смуте у нашој земљи.

Све то је предмет изучавања моје књиге „1917. – Одгонетка руске револуције”, а детаљи, чињенице, прикупљени докази изнети су на њеним страницама.

А ако желимо да се изразимо кратко, то можемо да учинимо и у варијанти чланка…

Интеренсантна је прича руских револуција. Прошло је више од деведесет година од Фебруара и Октобра, а до дан данас је више питања него одговора. Међутим, постоји једна важна и кључна тачка, од које може да почне размотавање нагомиланог и прећутаног. Кључ те одгонетке је порекло наше револуције – долазак Лењина из Швајцарске у априлу 1917. године.

„Пломбирани вагон” који је пројурио немачком територијом, за руску револуцију је више од лакмус папира.

Одмах постаје очигледно да две данас најпопуларније историјске теорије, нису у стању да објасне даљи развој догађаја и зато једноставно морају да „одбацују” мноштво чињеница или да све објашњавају са разоружавајућом дечјом наивношћу.

Немачки шпијун Уљанов, кажу нам многи историчари, вратио се у Отаџбину са немачким новцем. Вођа пролетеријата, кажу други, дошао је да изведе револуцију. Међутим, нико не може да објасни: зашто је Лењин могао да у Русију уђе слободно и зашто није у земљу ушао са потребним документима.

Уочи његовог доласка Привремена влада је објавила у париским новинама упозорење да ће онима који су прошли територијом Немачке судити према ратним законима. Међутим, око тридесетак револуционара мирно је допутовало у отаџбину и нико није ухапшен.

Шта више, у руској амбасади у Швајцарској су добили све неопходне документе чак и новац (!) за карте, а на станици је револуционаре сачекала почасна стража. Кажу да је величанствен дочек на станици пристиглом Лењину обезбеђен за немачка средства. Према другој верзији – радници и војници су одушевљено дочекали свог вођу.

Хајде да покушамо да одбацимо стереотипе. Замислимо се над следећим. У центру престонице Русије, за време страшног светског рата, гомила наоружаних људи свечано дочекује човека који је путовао територијом непријатеља.

Директно на железничкој станици Лењин држи говор и јавно позива на рушење постојећег уређења! И њега нико не хапси и не забрањује његову партију!

Зар нису за немачки новац бољшевици купили и контраобавештајну службу и полицију и армију и саму Привремену владу?

Ову распојасаност не треба доводити у везу са чудним понашањем власти. Мало је познато да су одмах после Лењина, негде након месец дана, у Русију дошла још два „пломбирана” воза у којима није било само бољшевика, већ и револуционари свих могући боја. Отприлике око три стотине људи. То није могло да прође неопажено. Међутим, власт није ништа учинила и тиме је само омогућила субверзивним елементима да мирно подрију  државно устројство.

Осим Лењина у Отаџбину се упутио и Лав Троцки. Он је допловио из САД са мноштвом сарадника. У Канади су га британске власти скинуле са брода и ухапсиле, али након тога и брзо пустили. Зашто?

Зато што је то замолила… Привремена влада коју је Лав Давидович пошао да руши!!!

Колико би укупно времена Осама бин Ладен стајао испред Беле куће у Вашингтону позивајући на свети рат против САД и рушење америчке владе? Минут? Два? Тридесет секунди?

Питање би било само колико брзо ће га покупити, а само хапшење се не би доводило у питање. И никакав новац га не би спасио затвора. А Лењина тада нико није журио да ухапси.

Тај толико „чудни” став власти може се објаснити само једном чињеницом – Привремена влада је подилазила бољшевицима! Шта има везе што Иљич стиже у Отаџбину у пломбираном вагону са гомилом „немачког” новца? Нека их троши! Нека слободно издаје субверзивне новине, нека их легално доставља војним јединицама и отворено организује атидржавне митинге.

За све то је била потребна подршка саме власти, без ње Лењин не би ништа урадио.

Међутим, зашто је Привремена влада себи копала гроб?

Тако је могла да поступа само потпуно зависна и марионетска власт која дословно извршава наредбе својих господара.

На питање – ко је управљао дејствима „привремених” – и није тако тешко одговорити како се може учинити на први поглед.

Лењинова револуција је била погибељна за Русију као државу. Логично је да су за њу били заинтересовани спољни противници и непријатељи. Први светски рат је био у току, ратовали смо са Немачком. Одатле и легенда о немачким коренима руске револуције. Међутим, ако изанализирамо сву деструктивну делатност Привремене владе која је очигледно, заједно са Лењином водила игру, онда добијамо друкчију слику.

Иљич, који са Немацима изводи преврат, добија зелено светло од руске владе за поделу армије и пропаганду. Онда је логично претпоставити да је и Привремена влада радила по немачким налозима.

Међутим, у стварности је све било другачије: кад је напокон и једва дошла на власт, Привремена влада је објавила да је одлучна да рат води до коначне победе. А главни задатак немачког руководства тада је био супротан – потписивање мира са Русијом! Поред тога, Енглеску и Француску, наше савезнике у Антанти, нимало није забринуо долазак Привремене владе за државно кормило. Сасвим супротно, обе су је мометално признале и на све начине хвалиле. На крају имамо невероватну ситуацију: проенглеска Привремена влада помаже прогерманском Лењину да узме власт и тако сруши земљу.

То је немогуће: Енглеска и Немачка су се закачиле у борби за светску хегемонију. Према томе, није баш све тако једноставно са „немачком” оријентацијом Лењина. Влада Керенског која је контролисана из Лондона помагаће Иљичу само кад добије такав налог од својих газда…

Уништење Руске Империје 1917. године представља најграндиознију операцију британске обавештајне службе у читавој њеној историји. Управо је Енглеска, а не Немачка током последњих две стотине година била главни геополитички противник Русије. Зато и чињеница да се она на све начине борила против свог главног конкурента није зачуђујућа.

Николај Стариков

Англо-руски сукоби су стално трајали од завршетка наполеонових ратова. Сетимо се Кримског рата, сталне субверзивне улоге британске дипломатије која је неколико пута осујетила покушаје Русије да заузме Константинопољ.

Затим су промењени методи борбе. Енглеска обавештајна служба је много година финансирала и пажљиво васпитавала руске револуцонаре. Од пет првих конгреса Лењинове партије – три су одржана у Лондону.

Ако се присетимо у коју престоницу и дан данас беже наши непријатељи, онда ће и улога Енглеза у распаду Руске Империје бити мање мистична.

Ова борба се стално водила, а води се и данас.

Организација Октобра и Фебруара – у режији британске обавештајне службе – само се на први поглед може учинити да је неистинита и мало вероватна.

Историју наше револуције треба изучавати уз помоћ најједноставнијег инструмента – здравог смисла.

Да је у једном моменту умро здрав, снажан и веома богат човек, истрага би у свим земљама била вођена истоветно. Надлежни органи би разматрали све верзије догађаја, тражили би мотиве, трагове и доказе. Ни једна варијанта се не би одбацивала уз образложење да „тако не може да буде”. Полицајци се, у свом раду, не смеју поводити за емоцијама, они морају да истражују и оперишу чињеницама.

Да је такорађено у овом случају, из таме би изронио истински кривац катастрофе која до тада није виђена…

Нећемо политичаре и држвнике сматрати идиотима и простацима. Они нису глупљи од нас. И ако су нам њихове активности чудне, то само значи да не схватамо њихове истинске мотиве и циљеве. Уколико се на занимљив начин низ озбиљних политичких догађаја временски подудари, то не значи да се једноставно ради о пукој случајности. Треба потражити оне којима то користи.

Пропаст Русије, а одмах после ње и Немачке, била је у интересу управо Велике Британије (и САД).

Уколико тадашње „загонетне” догађаје сагледамо из тог угла, облаци ће се развејати, а историјске чињенице, које су до тада изгледале необјашњиве, добиће рационалне одговоре. Биће јасне „трагичне заблуде” и „судбоносне грешке” Привремене владе без којих Великог Октобра никада не би било.

Ако одбацимо лексичке заблуде о наивним демократама, који су „случајно” уништили земљу, добићемо суви остатак: прецизне и планске активности оних који су радили на распаду Русије.

Да бисмо уништили било коју државу, треба скинути обруче који је држе на окупу. Они су увек исти: армија; полиција и друге безбедносне структуре; државни апарат који управља земљом. Управо је по тим кључним тачкама ударала Привремена влада, одмах по доласку на власт.

Она је буквално за само неколико недеља из затвора пустила све (а не само политичке!) затворенике, распустила је полицију, ликвидирала контраобавештајну службу и жандармерију. Прогласила је слободу политичке пропаганде у војсци и донела злогласно Наређење № 1 и тиме уништила сваку дисциплину у армији. Истовремено, Привремена влада је, једним потезом пера, распустила целокупну руску администрацију, тј. сменила све губернаторе и вице-губернаторе, а да на њихова места није поставила никога! Зар они нису схватали до чега ће то да доведе?!

Постоји објашљење и за „чудну” толеранцију Керенског према бољшевицима и одсуство англо-француске помоћи белим борцима за обнову земље за време Грађанског рата.

Све што је до сада било чудно и тајанствено – постаје просто логично и схватљиво: Енглези су ти који су убедили немачко руководство да дозволи пролаз Лењину преко немачке територије и да издвоји бољшевицима новчана средства. Владимир Иљич је путовао у Отаџбину са обавезом према Немцима – да Русију изведе из рата, и према „савезницима” – да прекине легитимност руске власти.

Своја обећања Лењин је испунио – склопио је Брес-Литовски споразум, рапустио је Сверуски Ујединитељски сабор (парламент). Међутим, он то није радио у интересу Немачке…

Оквир овог текста не омогућује да се изнесу стотине и хиљаде подударности и необичности које указују на истинског аутора Фебруарске и Октобарске револуције. Постоји огроман број таквих чињеница и, што је најважније, све се могу наћи у апсолутно отвореним изворима. Све који су заинтересовани за ова питања упућујем на своју књигу „1917. Одгонетка „руске” револције”.

И одмах желим да саопштим – у мојим књигама нећете наћи било какву конспирологију. Никакве „тамне силе” — само чињенице. Не ради се о „јефтиној” сензацији, већ о озбиљној анализи догађаја 1917. године.

Са Совјетским Савезом се 1991. године десило исто то!

Као што и данас, из амбасада Енглеске и САД, отворено расту корени многих савремених плишаних и наранџастих револуција.

Ако схватимо разлоге наших претходних пораза – поставићемо темељац својим будућим победама.

Превео: Горан Шимпрага

Извор: http://nstarikov.ru/blog/417

Категорије:

Procitajte na portalu www.koreni.rs

Procitajte na portalu www.koreni.rs

Vučiću, gde ti je kum Nikola?

Vučccu, znam da ti je tesko, ne zelim da ti stajem na muku, ali ipak hocu. Nema smisla da propustim priliku da te pitam gde ti je kum Nikola Petrovic. Uz to, idu i druga znacajna pitanja cijih se odgovora plasis: Opsirnije…

Zapad umanjuje broj dzihadista iz BiH

Bakirov otac Alija Izetbegovic i rodjena sestra Sabina su svojevremeno prevodili knjige Dileme islama, Muhameda Kudba, rodjenog brata Seida Kudba, poznatog teoreticara i Opsirnije…

Kome lete pare od Aerodroma?

U vec ozbiljno unistenoj Komercijalnoj banci, rezim Aleksandra Vucica uporno je prikazivao lazni bilans uspeha kako bi se prikrilo odlivanje novca i zatrli tragovi Opsrnije…

INTERVJU – Danijela Sremac (Voditelj Branko Mikasinovic) – КАНДИДАТ ЗА ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

Ksenija Simonova; Анимација иасторије Србије