DANIJELA SREMAC – Izjava o svojoj kandidaturi za predsednika Republike Srbije

СРБИЈИ НИСУ ПОТРЕБНЕ ЗАПАДНЕ РАЧУНАРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Илустрација

СРБИЈИ НИСУ ПОТРЕБНЕ ЗАПАДНЕ РАЧУНАРСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Предуслов за информатичку безбедност је потпуно познавање система на коме се ради, како софтвера тако и хардвера. У основи, постоје две могућности: може се користити Open Source или развити сопствени, како софтвер, тако и хардвер.

Ово није само економско и тржишно питање – како не можемо ангажовати стране писце да пишу нашу, српску књижевност, већ имамо домаће писце који пишу на српском, тако морамо имати и домаћи софтвер, пре свега, па и хардвер. Или, како се не можемо ослањати на страну нафту у случају рата, тако не можемо ни на страни Интернет или хардвер страних компанија.

Пре мање од тридесет година у школама су постојали домаћи рачунари Тим 011, развијени на Институту Михајло Пупин. Оданде су скоро сви инжењери пребачени у Сједињене државе, заједно са породицама, а на позив сâмих научних центара из Сједињених држава уз обезбеђивање докумената, дозвола за рад, држављанстава, плата и осталих услова за живот. Економски – тада много бољих него у земљи нападнутој економским санкцијама и економским убицама који су изазвали дотад невиђену пљачку богате државе и народа, и, егзистенцијално – много бољих него у земљи у којој је изазван грађански рат, криминал, а и НАТО је напао и извршио нелегалну агресију.

И, у таквој ситуацији специјаног и оружаног рата, шта се дешава у сфери информатике, после насилног преузимања власти (мирним путем), у октобру 2000. године? Један од првих уговора нове Владе је био уговор са Мајкрософтом – о стратешкој сарадњи државних органа Србије са овом озлоглашеном фирмом. Комплетна администрација у свим државним органима, законодавним, судским, извршним, безбедносним, здравственим, образовању итд. пребачена је на Microsoft Windows рачунарски оперативни систем (избачене су све куцаће машине) и на Microsoft Office (Word) програмe. Треба размислити шта ово значи у пракси.

Из економске перспективе: плаћа се фирма из Сједињених држава, новцем грађана Србије, из јавног буџета, који уместо да остаје у земљи и да се стимулише домаћа електронска индустрија, стручњаци (који се овде школују) одлазе у иностранство. Наравно, то се спроводи под слоганом модернизације и са изговором да „Срби нису способни да напишу такав софтвер“ – тиме се прикривају лични интереси појединаца из државне управе, јер се ради о милионским износима и уговорима. Многи „јунаци петооктобарске демократизације“, обични људи у сваком, па и економском смислу, су се обогатили и постали ‘елита’ у информатичким и телеком пословима – основали су фирме уз помоћ западног капитала (као надокнада за изведену обојену револуцију) и склопили милионске послове са државом (још једна корист од обојене револуције), у којима се појављују као посредници страних фирми. Не само Мајкрософта, већ и компанија Циско, Оракл (Cisco, Oracle), и многих других.

Други, значајнији, је стратешки безбедносни аспект и питање безбедности података, како приватних тако и државних тајни. Са техничке стране, јасно је да уколико не знате шта се налази у самом коду оперативног система и програма на рачунару, не можете бити ни сигурни ШТА СВЕ тај систем ради и КО СВЕ има приступ, даљински преко мреже или на неки други начин. Само неписмен човек може да помисли да ће га разни антивирус програми или фајерволови заштитити. Чак и да је могуће неком провером утврдити да софтвер нема сигурносних рупа, то не значи да их неће добити са првим следећим апдејтом, који су данас обавезни и практично их је немогуће искључити. Када се има у виду рад на дигитализовању свих државних архива (фирме, судство, здравство, пензионо, полиција, војска…), онда се мора и знати да су баш све информације о баш сваком човеку у Србији доступне страним фирмама које контролишу софтвер и хардвер. Чак нема потребе ни за копирањем.

Трећи, најзначајнији аспект: образовање. Прво су кренули разни едукативни Мајкрософт центри, што је на први поглед у реду, али не и у случају када се људима поставља као услов за добијање посла, да у својој радној биографији имају положен Мајкрософт курс или када државне фирме запосленима плате трошкове обавезног Мајкрософт курса. После тога ситуација се даље погоршала када се дошло до тога да се знање о Мајкрософту или Циску испитује на редовним испитима у редовном школском програму. Са друге стране, професори са државног Електротехничког факултета у Београду имају приватне школе, академије у којима, такође, промовишу амерички софтвер и хардвер. Ситуација је слична у Нишу и Крагујевцу, на тамошњим електротехничким или електронским факултетима. Такође, основне и средње школе у Србији – државне основне и средње школе – добијају рачунаре и рачунарску опрему, а уграђени оперативни систем је Мајкрософтов Windows. Студенти о програмима уче читаве теорије информационих технологија, али не знају све о коду, не сме све да им се каже, јер је код пословна тајна.

Овде се ради о велеиздаји државе из „најбољих намера“ али, и због арогантног незнања.

Да ли постоји неко решење, а да органи управе у Србији не кукају како много кошта или да не може (ето тако, не може). Али, није баш да не може: постоји Open Source – софтвери са отвореним кодовима, а постоје и домаћи софтвери.

Тачније, постоје домаћи аутори, који уместо да раде као ‘outosource’ јефтина радна снага америчких фирми, треба да почну да раде за себе и своје окружење – од своје породице до своје државе. За то је потребно да јавни сектор створи услове. А пре услова, предуслове. Први предуслов је напуштање Мајкрософта, Оракла, Циска и свих софтвер и хардвер корпорација.

Као што је држава Немачка увела закон да се користе само Linux и Open Source програми и да се помажу и купују само производе домаћих технолошких фирми. Дакле, Немачка је Европска унија, али не користи Мајкрософт, и то по закону. Не постоји ниједан разлог да се такав закон не донесе и у Србији – осим ако сви српски програмери нису продати у пакету са природним ресурсима.

Пре ЕУ/НАТО окупације, имали смо одличне стручњаке – програмере и инжењере, посебно су квалитетни били у војним академијама, који су развијали информационе системе и програме, базе података, хардвер и софтвер, за све области индустрије и привреде и за државне институције. Не би светске компаније отварале толико софтверских фирми овде, које раде за њих, да не постоји огроман квалитет и потенцијал у Србији.

Постоје домаће фирме које су развиле мрежне уређаје врхунског квалитета или имају производњу чипова. Али, то много не вреди, јер бивши студенти тих разних фирмираних академија, запослени на разним местима, сада више воле или, једино знају, да раде на уређајима на којима су их подучавали. Ако се томе дода усађена ароганција и необавештеност корпоративних полуидиота, или просто, тренинг коме су изложени док уче, долази се до гомиле незналица, које арогантно подмећу полузнања, која су велике корпорације ионако веч заплениле неком аутору.

Наравоученије: Србија има могућности и способне људе који могу да развију комплетну информациону и мрежну инфраструктуру. Док смо под окупацијом тешко да ће нешто од овога моћи да се спроведе, али је за почетак важно знати да окупација територије и даље не значи окупацију здравог разума бистрих и вештих људи, који ће радити на стварању независне инфраструктуре и најурити плаћенике евроатланских корпорација из образовног процеса, из јавне управе и одсвуда, јер је крајње време да Мајкрософт и екипа напусте Србију.

Писмо Јоване Јаковљевић Александру Вучићу које потреса Србију!

Дана 20.12.2016.год, поштар ми је донео писмо од Вас лично, које ме изненадило и читајући га, нисам могла да верујем до које мере сте спремни да вређате моју интелигенцију.

Ословљавате ме са „драга Јована“, Ваша прва реченица је: „Молим Вас да верујете.“ У Вашем „дирљивом“ писму које сте ми послали, позивате ме на солидарност, умреженост и сарадњу у Српској напредној странци, као и пут напорног рада, озбиљности и марљивости. Претпостављам да за узврат толикој мојој посвећености – добићу мало бољи сендвич, или уговор о делу на пар месеци у неком јавном предузећу.

Е, видите, господине Вучићу, ја поодавно нисам члан Ваше Спрске напредне странке, тачније, од 7.јула 2012.године, када сам схватила да је Ваша политика опсена, лаж и издаја свих националних интереса моје отаџбине.
Пред мајске изборе 2012.год сам Вам поверовала кад сте обећавали и у Вашој Белој књизи написали да:
-борићете се против кириминала и корупције;
-нећете смањитиплате и пензије;
-основаћете националну банку;
-укинућете субвенције државним фирмама;
-поништићете све договоре са Приштином у Бриселу;
-донећете закон о пореклу имовине;
-укинућете телевизијску претплату;
-струја ће појефтинити;
-обезбедићете младим људима станове од по 300 евра по м2;
-укинућете државне агенције;
-смањићете државну администрацију;
-отворићете канцеларију за брзе одговоре;
-испитаћете изборну крађу;
-отворићете фирму чипова у Србији;
-потстицаћете и унапређивати српску привреду, а нарочито пољопривреду;
-итд, итд, итд…
Обећали сте још много тога – а шта смо добили?

Добили смо урушавање државе по свим шавовима и урушавање свих виталних националних интереса, а све зарад Вашег опстанка на власти, која има за последицу служење страним интересима, превасходно западним центрима моћи, мултикорпорацијама, Светској банци и ММФ-у.

Господине Вучићу, шта се са Вама догодило? Од патриоте и традиционалисте, постали сте политички конвертит, претворили сте се у економском убицу наше државе. Једноставно, није ми јасно шта човека натера на толико морално посрнуће?

Оно у чему сте заиста брилијантни је изборна, а пре свега медијска манипулација и ту Вам заиста нема премца.
Користим се овом приликом да Вас питам само за неке у мору афера, које су обележиле Вашу владавину у последњих 5 година.

Да ли ми можете одговорити на следећа питања, господине Вучићу:
-Шта би са 24 спорне приватизације?
-Шта је би са афером „Афлатоксин“?
-Шта би са испумпавањем воде из копа Тамнава?
-Шта се догодило са лажном најавом инвестирања 3 милијарде долара од Емираћана?
-Шта је било са афером прислушкивања председника државе?
-Шта би са плагираним докторатима на „Мегатренду“?
-Шта би са Динкићевом афером и Националном штедионицом?
-Какав је судски епилог сукоба између Вашег брата Андреја и Предрага Малог са жандармима?
-Шта се догодило са афером фалцификовања личне карте Вашег брата Андреја?
-Шта би са дипломом председика Републике Србије?
-Шта би са хуманитарним фондом „Драгица Николић“?
-Шта би са афером ветро паркова и Вашим кумом Николом Петровић?
-Шта би са афером пада хелихоптера?
-Шта би са афером покушаја продаје Телекома?
-Шта би са афером покушаја укњижавања 2213 хектара на Златибору?
-Шта би са афером 24 стана у Бугарској, Вашег градоначелника Синише Малог?
-Шта би са афером 7 хидроцентрала у Црној Трави, Вашег кума Николе Петровић?
-Шта је било са афером хапшења 90 људи, где су готово сви ослобођени?
-Да ли сте пронашли насилнике који су претили Мирослави Миленовић?
-Да ли сматрате исправним поступком то што сте донирали 5 милиона евра Сребреници, а нашу децу лечимо смс порукама?
-Колико сте новца поклонили фондацији Клинтонових?
-Докле се стигло са законом о несталим бебама?
-Ко опструише рад аеродрома у Лађевцима и на Пониквама?
-Хоћете ли рушити нелегалне објекте свим грађанима, па и председнику Републике Србије и вашем коалиционом партнеру Муамеру Зукорлићу?
-Шта би са фабриком авио-компонената у Панчеву?
-Шта би са приватизацијом спортских клубова?
-Колико сте до сада преживели „државних удара“?
-Докле се стигло са истрагом поводом пронађеног оружја у Јајинцима?
-Шта Вас саветују Ваши пријатељи Тони Блер, Гузенбауер, Штрос-Кан, Воткинс и слични?
-Зашто потописте ваљевску Грачаницу?
-Зашто посекосте Запис и остависте га да пропада?
-Ко су ваши батинаши, који са џиповима без таблица „утерују“ демократију?
-Ко су Ваши пословни партнери за коридоре и Борски рудник?
-Пронађосте ли „идиоте“ који су урушили Савамалу?
-Каква Вам је „шема“ за продају ПКБ-а?
-Како сте успели да за 5 година државу задужите за 10 милијарди евра?
-Како сте успели да понизите и омаловажите војнике, учитеље, полицајце, здравствене раднике?
-Како наш сељак да прода било шта, кад све увозите?
И тако, господине Вучићу, афера за афером, спин за спином, манипулација за манипулацијом…
А, знате до када?
До оног тренутка када наш фрижидер победи Ваш телевизор!

Господине Вучићу, ја сам млад човек, са завршеним факултетом, али нећу као већина мојих вршњака излаз из ове ситуације тражити на терминалима 1 и 2 београдског аеродрома, већ остати у својој земљи, својој отаџбини и борити се за бољу будућност Србије, али без Вас, без Вашег СНС-а, сендвича и паразитског радног места у Вашем јавном сектору.
На крају крајева, ја Вас потпуно разумем, јер све што радите, Ви заиста можда и морате, посебно ако сте уцењени или условљени. Можда нисте на време схватили да- сир је бесплатан једино у мишоловци.
Сигурна сам да ме разумете и ако имате имало достојанства,поднесите оставку и спасите Србију.

У Ивањици, 21.12.2016,
Јаковљевић Јована, дипл. инг.заштите на раду

НСПМ

ЧЕСТИТКА

ЧЕСТИТКА

Дај свом разуму у твом времену простор по висини дубини и ширини

да би могао у теби живети човек а благодет Божја, ум и душа обстати

Пред нама су празници и са њима прилика да се усредсредимо на смисао нашег постојања, наша осећања и наше свакидашње поступке оне прошле, садашње и оне који тек долазе како би могли бити и остати људи.

У том смислу честитам Вам предстојеће празнике

Душан Нонковић-Теодоровић

Dušan Nonković-Teodorović: Odgovor Šešelju na neopravdane napade na Dveri i Boška Obradovića!

U Hagu je Šešelj bio veliki patriota i heroj po povratku iz Haga je postao sitna duša i teško razočaranje! Umesto da podpomaže i ujedinjuje opoziciju on je usitnjava i razbija što je više u interesu Vučića i stranog faktora nego radikala. Bilo bi mu pametno da slepo ne veruje svojim doušnicima jer od toga nema ni četvrt istine. Pošto je direktno u skupštini slušao šta govori Boško, kako je reagovao na izbornu kradju a kako je on, Šešelj, onda se spravom postavlja pitanje da li je heroj Šešelj po dolasku iz Haga postao skuvana žaba! Svaki genije ima na jednoj strani izuzetne suficite a na drugoj strani isto te težine deficite ljudskih osobina kojih i malo dete više poseduje od našeg genija i heroja Šešelja. Ozbiljni pokazitelji njegovih svakodnevnih nastupa, pokazuju da će naš heroj iz Haga završiti bedno i kao čovek i kao političar u sobstvenoj zemlji!Što mu niti želim niti to zaslužuje ali se bojim kad suicidno srlja u svoju propast da ga se ne može sprećiti samo se mora paziti da ne povuče za sobom i ceolokupan narod Srbije!?) Vreme ga je kao čoveka i političara pregazilo ili konačno iznelo na površinu i talog koji je ostao do prvih većih turbulencija neprimećen a loš karakter pristigao ili se to tako barem većini našeg naroda činilo dok je svojim tim karakterom bio u stanju našneti štetu haškom tribunalu i zčočincima koji su stajali iza tog zloglasnog tribunala. Uspešni sportisti napuštaju sport u samom zenitu svoje karijere-To bi trebalo da važi i za političare. Šešelj je svoj zenit prevazišao u Hagu i nebo dotakao da bi sad u Srbiji spao na niske grane trećerazrednog političara.

To što je neko zahtevao da Boško ne napada Vojvodu Šešelja važi prije svega za Voju da ne napada Boška i Dveri već režim Vučića i vladu! A to da će izbori pokazati istinu za sada je još uvek samo iluzija-Oni koji imaju medije pod svojom „šapom“ i oni koji broje „listiće“ će odlučiti samo o glasovima ali ne i o istini! Ostaje činjenica da su Nikolić i Vučić, zamenik Voje i generalni sekretar radikala, kao najviši funkcioneri SRS izdali i Voju i stranku a ne neki vanzemaljci. Učinili su ogromnu štetu i svojoj SRS na čijem su čelu bili i narodu koji je izgubio poverenje i u to malo poštenih političara! A Vojo nije propuštao, za vreme izborne kampanje ni najmanju priliku a da ne naglasi kako radikali nisu nikoga izdali kao da Vučić i Nikolić nisu bili radikali-članovi te vrle stranke koju su izdali za koju vojvoda priča kako nema izdajica! Takvu neistinu govoriti ne dolikuje se čoveku heroju iz Haga! Sad počinjem čak da sumnjam da je otišao u Hag radi Srbije. Biće prije radi sebe da se eksponira i zadovolji svoje strasti! Sam se hvalio stim da je dobrovoljno otišao u Hag da ih rastrga da pobedi što mi sugeriše da je otišao više radi sebe i svoje lične pobede da piše knjige i da se lično eksponira nego radi Srbije! Uvek sam pomišljao da je udaren mokrom čarapom a dok je boravio u Ševeningenu pomislio sam da sam ipak možda pogrešio ali po povratku iz Ševeningena više nemam sumnje u mokru krpu!

Ostavite vi gosp. Šešelju, Dveri i Boška Obradovića na miru jer to je jedina mlada generacija koja ima šansu i pravo da udje u vlast a na mladima se zasniva i ostaje budućnost! Ko se ovako okomio na Dveri i Boška Obradovića na osnovi „rekla kazala“, prije nego što dobiju priliku da odlučuju o svojo i sudbini Srbije taj ne misli dobro ni Srbiji ni srpskom narodu već svesno radi u interesu NATO okupatora. Neka ne misli Voja da može svašta govoriti jer je odležao 12 godina u Hagu da je stim dobio pasoš za sve vrste gluposti i podtivanja jer šta vredi krava koja da punu kofu mleka pa se ritne i sve prolije! Umesto da integriše mladu opoziciju on polarzuje mladu generaciju kaja ima sva prava ovoga sveta da odlučuje o svojoj Budućnosti a to su Dveri i Zavetnici-Drugih od mladih nema a da imaju i najmanju šansu ući u skupštinu pa sad treba to Šešelj da razvali! Srbiji je potrebna smena generacija ko gladnom nasušni hleb. Vojo je imao priliku da pokaže i dokaže šta zna, bio je u vladi. Na herojskoj borbi u Ševeninganu mu do neba hvala ali sad nek se posveti svojem zdravlju, zaslužio je i neka pusti mlade da odlučuju o svojoj sudbini.

Prebacivati Dverima da je Američki konzul tri puta prepravljao izborne rezultate da bi omogućio Dverima da udju u skupštinu Srbije je više nego naivno. Ako je tri puta prepravljao, u šta čisto sumnjam, onda to nije činio što su mu Dveri mile već od muke što je uhvaćen u kradji pa da snje skrene pažnju!

Šešelj govori kako Radikali nikad nisu izdali narod a istina je da se ni iz jednog gnjezda nije više izleglo izdajica kao što se to izleglo iz gnjezda radikala ma cela SNS „elita“ se izlegla iz tod Šešeljevog gnjezda-a bili su mu kumovi! Izdaše i njega i radikale a Šešelj priča kako radikali nikad nisu izdali-kakav nonsens ili možda Alshajmerova bolest-u tom slučaju se izvinjavam!

Promašio je u odabiru svojih zamenika koji su ga izdali-Parola Virovitica Karlobag je učinila Srbiju, uz mnogobrojne žrtve, manju nego što je ikad bila. Imao je prilike posle borbe u Hagu da bude „misija“ srpskog naroda ali udarajući na najmladju opoziciju skupštine Srbije, na mlade korene srpskog naroda, upropastio je ne samo svoju političku karijeru već je i oštetio srpski narod u celini!

Moj najiskreniji savet kao podosta starijeg čoveka mu je da se posveti svom zdravlju a politiku prepusti mladim radikalima koji bi bili u stanju naći zajednički jezik sa Dverima i zavetnicima. Nadam se da će i zavetnici nastojati da prihvate ispruženu ruku Dveri! Samo sloga srbina spasava!

Dušan Nonković-Teodorović