Беркасово код Шида и три шлема „ од сувог злата“

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

ШТА ДА РАДИМ У РИМУ КАДА НЕ УМЕМ ЛАГАТИ !

Беркасово код Шида и три шлема „ од сувог злата“, када би барем ти шлемови умели да испричају своју причу која је далеко од оне коју археолози са њих читају !
Од посебног су значаја натписи на (старо грчком и латинском)за које постоје разна тумачења.
Један парадни шлем носи по рубу обода укуцан (старо грчки ?) натпис, а превео га је професор Срђан Шаркић :“ НОСИ (га) ДИОНИСИЈЕ,ИСКОВАО … (име ковача), а превод Др. Петра Милошевића: на првом шлему пише „ ДИОНИСИЈЕ ГА НОСИО У ЗДРАВЉУ, а на другом: „У СРЕЋИ ГА НОСИО“.
Slučajno otkriveni tokom poljskih radova 1955. godine kada su predati Muzeju Vojvodine u Novom Sadu, zlatni šlemovi iz Berkasova nalazili su se u davno zaboravljenoj antičkoj ostavi zajedno sa dva srebrna okova za pojas i još nekoliko predmeta od srebra i gvožđa. Izrađeni od kovanog gvožđa ovi dekorativni-paradni šlemovi obloženi su pozlaćenim zlatnim limom. Raskošnije ukrašen ima imitaciju dragog kamenja (smaragdi, oniks, kalcedonit) izrađenu od staklene paste ugrađene u ležišta različitog obolika. Posebno su zanimljivi grčki i latinski natpisi na šlemovima za koje se samo može pretpostaviti priroda njihove namene. Na jednostavnijem od dva šlema se nalazi natpis VICIT (LIC)INIANA koji je pomogao dataciju ovih reprezentativnih delova vojne opreme u početak IV veka nove ere, odnosno u epohu savladarstava, a kasnije i borbe za vlast između dva rimska imperatora – Konstantina Velikog i Licinija. Jedan od mogućih odgovora na pitanje kako su se šlemovi našli u ostavi skrivenoj u sremskim njivama na putu između Šida i Sremske Mitrovice leži u pretpostavci da su ih sakrili Licinijevi oficiri povlačeći se ka Sirmijumu nakon poraza u duelu kod Cibala (Vinkovci, Hrvatska) sa Konstantinovim legijama 314. godine.

Овакво изношење теза долази од оних који су из историје прочитали једну или ни једну књигу, а у највечем делу се ослањају да дела немачког историчара ( родом из Швицарске, Басела) Carl Jacob Christoph Burckhardtа „The Age of Constantine the Great“, који је за нешто мање од две године боравка у Риму сакупио грађе да напише неких шест књига на тему Римске империје, а његов ментор и учитељ је био нико други до Johann Gustav Droysen ( отац Хеленизма).Када знамо да се „ историчари“ искључиво ослањају на ауторитете из берлинске школе, онда није чудо што нам је историја оваква каква јесте, препуна недостатака и недоречености.
Ја сам кроз неке своје објаве доказао на основу чињеница ( материјалног доказа) да између два шурета Константина и Луке сукоба није било, као што се никада није десио ни њихов сусрет у Милану где је настао фамозни „ Милански едикт“ (не постоје оригинални документи.)
Многи изворни документи потврђују да се у периоду 313 године Ликиније налазио у Никеји.
Да би се довели у сукоб на просторима Цибалије ( Винковаца), прецизније неки историчари наводе село Привлака, неопходно је познавати чињенично стање на тим просторима, а обавезно обратити пажњу на године старости Константина и Ликинија.
У другом сукобу између њих двојице израчунао сам да је Ликиније када је затворен у своју резиденциу у Солуну и тамо га наводнио убио Константин заједно са његовим сином ( својим синовцем) Ликинијем II, Ликиније има ни мање ни више него 70 година! Мало је вероватно да један времешни старац у тим годинама покреће војску и иде у рат. Али ако нам историју пишу немачки историчари за које кажем да су њихова дела препуна недостатака и нелогичности, онда ту првенствено мислим на употребу здравог разума и простих математичких рачунања која се не уклапају у њихове теорије.
Још један податак који је веома битан за сукоб између Ликинија и Константина на просторима Срема је једна неизоставна чињеница, а она се зове Гај Валерије Галерије Максимин, ( рођен у Гамзиграду), император и владар Срема, а о његовом сукобу са Ликинијем у години 313 стоји овај податак :
Then in AD 313 Licinius defeated Maximinus II Daia. This left only two emperors.
At first both tried to live peacefully aside each other, Constantine in the west, Licinius in the east. In AD 313 they met at Mediolanum (Milan), where Licinius even married Constantine’s sister Constantia and restated that Constantine was the senior Augustus. Yet it was made clear that Licinius would make his own laws in the east, without the need to consult Constantine. Further it was agreed that Licinius would return property to the Christian church which had been confiscated in the eastern provinces.
По овим информацијама ми имамо присуство три велика императора на једном уском простору и два сукоба !
За Гају ћу изнети више информација када будем писао о прогону хришћанства на подручју Илирикума тј. Срема.
На једном шлему је прочитан текст на „ латинском „VICIT (LIC)INIANA
и одмах се уз тај текст надовезује прича о рату између Ликинија и Константина и то без и једног аргумента или материјалног доказа.
Да нагласимо да су шлемови од злата и намењени су за параду, а не за ратну употребу.
Питање како су се ти шлемови нашли закопани са још неком додатном опремом је за Шерлока Холмса. Моје мишљење је да је неки или више лопова украло тј. на неки начин су се домогли тих златних шлемова, у страху да их не открију они су једноставно сакрили шлемове и друге предмете у земљу. Каква их је судбина снашла да нису дошли по те предмете и реализирали њихову продају, како сам и навео посао је за неког полицијског истражитеља, а не измишљати разне неутемељене приче и придодавати их овим отркивеним предметима, који свакако имају веома важну историјску и културну вредност, али везану за Србску, а не римску историју.
Тврдим да никада ни један римски војник није боравио на просторима Илирикума, а они који су долазили или су своје кости остављали на нашим просторима, или су успели да побегну главом без обзира.
Сама чињеница да је на просторима Србије рођено 20 императора довољно говори сама за себе, а то значи да су они говорили Србским језиком и да војска којом су командовали једино је могла да буде са Србских простора, а самим тиме и материњи језик им је био Србски.
Дакле шлемови ( три) који су пронађени на просторима Србије припадају Србској културној баштини и дубоко сам уверен да ће једнога дана комплетна историја коју нам данас намећу завршити тамо где јој и јесте место, на СМЕТЛИШТУ!

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: