RADOVI na unutrašnjoj dekoraciji Hrama Svetog Save na Vračaru biće završeni 2022. godine. Najfinijim mozaikom u srpsko-vizantijskom stilu biće prekriveno gotovo 17.000 kvadratnih metara površine kupola i zidova najveće pravoslavne crkve na Balkanu. Radove će izvoditi više od 300 najboljih majstora iz Rusije i Belorusije, kojima će rukovoditi čuveni ruski akademik Nikolaj Muhin.

 

Detalji poslednjeg i najsloženijeg čina izgradnje zavetnog hrama srpskog naroda dogovoreni su u ponedeljak u Moskvi, na završnom zasedanju konkursne komisije. Na ovom skupu srpsku državu je zastupao šef diplomatije Ivica Dačić, a crkvu mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Na sednici održanoj u moskovskom zdanju Ruske akademije umetnosti data je konačna reč o umetničko-zanatskom uređenju Hrama. Odlučeno je da posao uređenja preuzmu ruski mozaičari, ovenčani briljantnim uspehom obnove Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, koji će biti svojevrstan uzor u dekoraciji vračarske svetinje.

Ruskim umetnicima koji će raditi po uputima akademika Muhina, koji je i član Saveta za kulturu Ruske Federacije, pomagaće kolege iz Belorusije. Muhin je, inače, stari znanac srpskog naroda – freskopisao je pravoslavni Saborni hram u Zagrebu i parohijsku crkvu na Ubu.

Da je reč o istorijskom činu, koji će konačno zaokružiti višedecenijske napore za izgradnju crkve posvećene Svetom Savi potvrdio je u ponedeljak i Ivica Dačić, kopredsednik srpske delegacije u konkursnoj komisiji.

– Jednoglasno je odlučeno koji će projekat za izradu mozaika biti iskorišćen za unutrašnje ukrašavanje Hrama – rekao je Dačić za „Novosti“. – Više od 15.000 kvadratnih metara biće u mozaiku, na čijem će postavljanju svakodnevno raditi oko 300 umetnika. Vrednost tih radova biće veća od 30 miliona evra, što će biti obezbeđeno donacijom ruske vlade po nalogu predsednika Putina, kako je pre nekoliko godina i dogovoreno.

Dačić je rekao da će to biti najveći mozaik takve prirode u ovom delu Evrope. Radovi pod svodovima trajaće, prema njegovim rečima, osam godina, sa „rezervom“ od najviše godinu-dve. On se zahvalio Ruskoj pravoslavnoj crkvi i državi na pomoći u organizaciji konkursa i početku završne faze radova.

– Zahvalni smo prijateljskoj Rusiji koja će obezbediti novac za završetak Hrama. Za nas je to istorijski događaj. Posebno nam je drago što će na uređenju enterijera raditi umetnici dva naša prijateljska naroda iz Rusije i Belorusije – rekao je Dačić.

BROJKE

* 300 majstora iz Rusije i Belorusije radiće na Vračaru
* 17.000 kvadrata zidova biće pokriveno mozaicima
* 572 svetitelja naći će se pod svodovima
* 2003. započeto unutrašnje dekorisanje stubova i ornamenata
* 2012. potpisan protokol o unutrašnjoj dekoraciji Hrama
* 2022. rok je za završetak unutrašnjosti Hrama

Srpsko-ruska komisija odlučila je da unutrašnja dekoracija prati tradicionalnu školu srpsko-vizantijskog stila, bez upliva modernizma. Ovaj recept blizak je i ruskim umetnicima koji ga godinama primenjuju obnavljajući hramove po Rusiji.

– Pre nego što počnu radovi na Vračaru, ruski i beloruski umetnici obići će crkve i manastire širom Srbije i Crne Gore, kako bi dobro upoznali stil kojim su oslikani naši hramovi. To će im biti dragoceno u izboru stila kojim će biti uređena unutrašnjost Svetosavske crkve u Beogradu – rekao je za „Novosti“ mitropolit Amfilohije.

Na moskovskom sastanku je, imajući u vidu obim posla, dogovoreno i da se, zavisno od dinamike, broj radnika na dekoraciji povećava, kako bi u što većoj meri bila ispoštovana dinamika posla.

Neimari koji se prihvate ugradnje mozaika vračarske bogomolje imaće izuzetno težak i delikatan zadatak – da na gotovo 17.000 kvadratnih metara, kamen po kamen, predstave istoriju srpske crkve, ali i hrišćanstva u celini. Ideja je da se na svodovima Hrama nađu sve najvažnije scene iz Starog i Novog zaveta. Vernike će sa zidova posmatrati više od 500 svetitelja, među kojima će se naći i najvažniji duhovnici ruskog, gruzijskog, bugarskog, grčkog i rumunskog naroda.

Unutrašnjost glavne kupole, koja je od svog podizanja 1989. godine postala jedan od simbola Beograda, biće podloga za grandioznu scenu Vaskrsenja Hristovog. Zbog ogromne površine, u prvobitnom planu odustalo se od uobičajenog prikaza Hrista Pantokratora. Unutrašnjosti crkvenog broda dominiraće i scena silaska Svetog Duha na apostole, koja će biti prikazana iznad oltarske apside. Kupola koja prekriva ovaj deo Hrama površine je od čak 1.500 kvadratnih metara.

Kao model za završtak Hrama Svetog Save uzeta je obnova čuvene carigradske crkve Aja Sofija tridesetih godina prošlog veka, kao i rekonstrukcije moskovskog Sabornog hrama Hrista Spasitelja, na osnovu čega je postavljen niz standarda. Biće kruto poštovano pravilo vizantijske perspektive, a svetitelji će biti prikazani shodno vremenu u kome su živeli.

Velika pažnja biće posvećena materijalima – u mozaik će biti ugrađivani prirodni materijali i staklene paste. Unutrašnjošću Hrama dominiraće efekat „meke“ žute boje, koja će da preovlađuje pozadinom. To će biti postignuto ugradnjom zlatnih listića između kockica mozaika.

MUHIN NASLEDNIK RUBLjOVA

RADUJE me što ću ponovio da radim u Srbiji – kaže, za „Novosti“, ruski slikar i ikonopisac akademik Nikolaj Muhin, koji će rukovoditi radovima na uređenju enterijera Hrama Svetog Save na Vračaru.

– U Srbiji imam dosta prijatelja i biće mi zadovoljstvo da ih ponovo vidim. Za mene je izazov i čast da radim na uređenju najveće srpske pravoslavne crkve.

Muhin pripada najužem krugu ruskih majstora ikonopisa, a često je nazivan i „najboljim naslednikom velikog Andreja Rubljova“. U Rusiji i celom pravoslavnom svetu uživa izuzetno veliki ugled. U domovini, između ostalog, član je i Nacionalnog saveta za kulturu, koje je glavno savetničko telo iz ove oblasti ruskog predsednika.

Osnivač je i vođa ikonopisačke akademije iz Jaroslava.