НИЈЕ МОГУЋЕ ВЕРОВАТИ У БОГА И ШИРИТИ ИСТИНСКУ БОЖЈУ РЕЧ А НЕ ПРИХВАТИТИ НАУКУ ЗА ИСТИНСКИ БОЖЈИ ЈЕЗИК КОЈИМ НАМ СЕ ОБРАЋА ТВОРАЦ УНИВЕРЗУМА И ЖИВОТА

НИЈЕ МОГУЋЕ ВЕРОВАТИ У БОГА И ШИРИТИ ИСТИНСКУ БОЖЈУ РЕЧ А НЕ ПРИХВАТИТИ НАУКУ ЗА ИСТИНСКИ БОЖЈИ ЈЕЗИК КОЈИМ НАМ СЕ ОБРАЋА ТВОРАЦ УНИВЕРЗУМА И ЖИВОТА, СВЕГА У НАМА И ОКО НАС! НИЈЕ МОГУЋЕ ПРЕПОВЕДАТИ У ИМЕ БОГА А НЕ РАЗУМЕТИ ЈЕЗИК НАУКЕ КОЈИМ НАМ СЕ ОБРАЋА КРОЗ НАУКУ ГОВОРОМ НАУКЕ. ПРЕПОВЕДАТИ У ИМЕ БОГА А НЕ БИТИ У ТОКУ ВРХУНСКИХ ДОСТИГНУЋА НАУКЕ НЕ МОЖЕ СЕ БИТИ ВЕРОДОСТОЈНИМ ЗАСТУПНИКОМ И ПРЕПОВЕДАЧЕМ БОЖИЈЕ РЕЧИ. НЕ ПОЗНАВАЈУЋИ ЈЕЗИК НАУКЕ КОЈИМ НАМ СЕ ОБРАЋА БОГ НЕ МОЖЕ СЕ СЛУЖИТИ НИ БОГУ А СТИМ НИ ИСТИНИ А НИ САМОМ СЕБИ НИТИ ДЕЛАТИ У СМИСЛУ БОЖИЈИХ БЛАГОДЕТИ. НЕ РАЗУМЕВАЈУЋИ СЕ У НАУКУ И ВРХУНСКА НАУЧНА ДОСТИГНУЋА НЕ МОЖЕ СЕ ГОВОРИТИ У ИМА БОГА А ДА СЕ НЕ БУДЕ ГРЕШНИКОМ. РЕЛИГИЈЕ, ВЕРЕ, ДОГМЕ, СУ СЕ ВЕЋ ОДАВНО ОГРЕШИЛЕ О ЗАКОНЕ НАУЧНИХ ИСТИНА А СТИМ И О ЗАПОВЕСТИМА БОЖИЈИМ, ЗАКОНЕ НЕПОБИТНИХ ИСТИНА. ЦРКВА МОРА НАУЦИ ШИРОМ ОТВОРИТИ ВРАТА КАКО БИ БИЛА ИЗВОР БОЖИЈЕ СВЕТЛОСТИ НАУЧНОМ ИСТИНОМ. У САМОМ ЦЕНТРУ ЊЕНЕ БИТИ МОРА НИКОЛА ТЕСЛА БИТИ КАО ИЗАСЛАНИК И БОЖЈИ АПОСТОЛ КОЈИ НАМ ОСВЕТЉАВА ПУТ САДАШЊОСТИ И ПРАВАЦ БУДУЋНОСТИ. https://www.facebook.com/notes/duš…

NAUKA JE BOŽIJI JEZIK OD BOGA NAM DAT KAKO BI RAZUMELI I SEBE I BOGA, KOJEG SU DESPOTI CRKVI, RELIGIJA I DOGMI BACILI U ZAPEĆAK SVOG DESPOTIZMA

April 1, 2016
NAUKA JE BOŽIJI JEZIK OD BOGA NAM DAT KAKO BI RAZUMELI I SEBE I BOGA, KOJEG SU DESPOTI CRKVI, RELIGIJA I DOGMI BACILI U ZAPEĆAK SVOG DESPOTIZMA I ZABORAVILI! ZAR JE ONDA ČUDO ŠTO NE RAZUMEMO NI SEBE NI BOGA, ŠTO TETURAMO PO RUBU SVOJE PROPASTI IZ SVETSKE KRIZE U KRIZUBEZ NAUKE U SLUŽBI BOŽIJE VOLJE NEMA NAM SPASA NI IZLASKA IZ KRIZA A KAKO DA BUDE U SLUŽBI BOŽIJE VOLJE KAD SE POGLAVARI RELIGIJA NE BAVE NAUKOM, JEZIKOM ZA NAJSUPTILNIJU KOMUNIKACIJU IZMEDJU SEBE I BOGADOŠLA SU VREMENA U KOJIMA SU NASTAJALI ATEISTI PREUZIMANJEM CEPTE NAUKE ZAHVALJUJUĆI PROUČAVANJU NAUKE ODNOSNO TOG BOŽANSTVENOG JEZIKA TE NA TAJ NAČIN OVLADALI SVETOM BEZ VERE U BOGA I BOŽIJEG MORALA. TAKO JE NASTALA SITUACIJA DA SE DESPOTI I POGLAVARI CRKVI, DOGMI I RELIGIJA KAD OBOLE NE OBRAĆAJU ZA LEČENJE APSOLUTNO BOGU ODNOSNO SVOJOJ DOGMI, CRKVI ILI RELIGIJI KOJOJ PRIPADAJU VEĆ ODLAZE DA KORISTE BOLNICE KOJE SU SAGRADJENE NA NAUCI, BOŽIJEM JEZIKU KOJEG SU TI DESPOTI RELIGIJA VEĆ ODAVNO BACILI U ZAPEĆAK I ZABORAVILI.NAUKA JE BOŽIJI JEZIK OD BOGA NAM DAT ZA KOMUNIKACIJU SA SOBOM I BOGOM DA BI U SVE KOMPLIKOVANIJIM VREMENIMA, TOG BESKRAJNOG I NEUMOLJIVOG DELA BOŽANSTVA, MOGLI OBSTATIDESPOTI CRKVI RELIGIJA I DOGMI SU SE VEĆ ODAVNO ODREKLI NAUKE KAO BOŽIJEG JEZIKA BACIVŠI JE U ZAPEĆAK SVOG DESPOTIZMA, IZGUBIVŠI TAKO I VEZU SA BOGOM, BOŽIJIM JEZIKOM ZA SHVATANJE BOŽJIH PORUKANIKOLA TESLA JE PO BOŽIJOJ VOLJI APOSTOL PROSVETITELJ I SVETAC KOJI JE PREDODREDJEN BIO DA CELOM ČOVEČANSTVU OSVETLI PUT. ALI TI DESPOTI NISU NAŠLI ZA SHODNO DA GA PROGLASE SVETCEM BAŠ ZATO ŠTO SU ZABORAVILI BOŽIJI JEZIK KOJIM BI MOGLI RAZUMETI I SEBE I BOGA NIKOLA TESLA JE REKAO, OSTAVIO ZAPIS, DA ON NIJE NIŠTA IZMISLIO DA JE SVE I PRIJE NJEGA POSTOJALO SAMO DA JE ON ODABRAN BIO DA TO SAZNANJE PODELI ČOVEČANSTVU “KAKO NE BI NESTALO U MRAKU”KOLIKO SU CRKVE I NJENI POGLAVARI NA BOŽIJEM PUTU DOKAZUJE ČINJENICA DA JOŠ UVEK NISU NIKOLU TESLU PROGLASILI APOSTOLOM I SVETCEM NAŠEG VREMENA I AKO SE KORISTE U BOLNICAMA NJEGOVIM IZUMOM MAGNETOREZONANCIJE, TESLINOG PRONALASKA, DA BI OZDRAVILI! A GDE JE TU ONDA MORAL I POŠTOVANJE BOŽIJE VOLJE KAD SE ZAVALI U FOTELJU DALJINSKIM U RUKAMA (IZUM NIKOLE TESLE) I UDOBNO PREVRĆE PO TV PROGRAMIMA DA SAD NE GOVORIM O STOTINAMA DRUGIH TESLINIH IZUMA!VEROVATNO ĆE CRKVA JEDNOG DANA PROGLASITI NIKOLU TESLU SVECEM ALI TO ĆE IM BITI UZALUD UKOLIKO I NAUKU PONOVO NE UVRSTE U JEZIK KAKO BI RAZUMELI I SEBE I GOSPODA BOGA.Crkve i vere izmedju istine i bajki, napredka i zaostalosti, prihvatiljivosti i neprihvatljivosti, verodostojnosti istine i laži su samo neka pitanja koja se moraju rasvetliti u ime Božije istine PREDIKATIMA NAUKE istinskog svetog jezika. Dokle još mogu biti crkve prepovedači Božije reči ako je ne razumeju!? Kako može crkva biti tumač Božje reči ako ne razume govor, “sveti maternji jezik” Boga kojim nam govori kroz nauku!? Kako se to moglo uopšte i dogoditi da poglavari crkvi i vera skrenu sa Božijeg puta ako ne stoga što su iz ličnog interesa, sujete il pohlepe za silom i vlasti tumačili božiju reč u svojem interesu i ako im od Boga nije dato da razumeju neke te “stvari”! Umesto iskrenosti i istine poslužili su se svojim izmišljenim pričama i bajkama kako bi sebe stavili na mesto sveznajućeg Boga. Najuverljiviji primer koji se ne može opovrgnuti je priča da je zemlja ploča nošena od 4 diva. Zar ne bi bilo iskrenije reći da im na to pitanje Bog još nije dao uvid kojeg nauka ne bi bila u stanju kasnije opovrgnuti!? To je samo jedna od bezbroj neistina koje su se širile u ime Božije reči koje su vodile do gubljenja poverenja i vere u veru i crkvu. Jednom rečena neistina bez verodostojnog pokajanja postaje laž u koju se više ne veruje, prestaje biti Božijom rečju a stim i od vernika prihvatljivom istinom. Da bi poglavari vera i crkvi povratili već davno izgubljenu verodostojnost moraju isključivo poći od istine a da bi se njom mogli služiti potrebno je hteti bez primese lične sujete razumeti govor Boga koji se sastoji iz; nauke, umetnosti u vremenu života i smrti. Ko te atribute Božijeg jezika, gospodara vremena života i smrti, ne razume i što je po narod još tragičnije, ne prihvati ne može biti zastupnik istine a stim ni Boga ni Božije reči! U postojanje Boga ne može se sumnjati jer smo i sami sobom, svojim vidom i svim čulima Božije delo, svedoci života i smrti i svega onoga što nas okružuje zahvaljujući Božijim zakonima. Da bi se ti zakoni razumeli a stim i govor Boga mora se učiti Božiji jezik iz bukvara zvanog “nauka”. Nekad je bila crkva škola nauke a stim i učenik Božijeg jezika a njeni poglavari su bili učitelji, filozofi daleko ispred svog vremena, apostoli, avangarda vremena u kojem su živeli i delovali kao iskreni Božiji glasnici. Kako sada stvari stoje mnogi poglavari crkve nisu odoleli iskušenjima koje im je nauka omogućavala a da ne prigrabe silu i vlast nad običnim ljudima tog vremena ali ne nad svojim već Božijim bićima smatrajući ih u najmanju ruku ovcama. Od tad su kola nizbrdo krenula sitnim pa sve većim gresima poput inkvizicije i krstaških ratova. Vreme je neograničena Božija sila pa će sve kad-tad doći na svoje mesto. Odkada se crkva odrekla svojih apostola nauke, izgubila je i svoju moć u društvu i državi! Apostoli nauke poput Nikole Tesle nisu proglašavani, od crkve, svetcima i ako su samo naučnim proučavanjem istine mogli razumeti Božji jezik što im je omogućilo da ostvare ogromna naučna dela u interesu celokupnog čovečanstva. Sam Nikola Tesla je rekao da on nije ništa izmislio da je sve i prije njega to postojalo odnosno ti zakoni postojali i da je on bio samo predodredjen da ih pretvori u dela. Iz toga se da zaključiti da se crkva i njeni poglavari moraju vratiti nauci jer je ona Božija reč kojoj treba posvetiti pažnje a ko će to drugi morati ako ne oni i crkva. Da bi to mogla, neobhodno je da se bude iskren i na pitanja na kojih nema odgovora iskreno priznati da im se saznanja još nisu Božijom Voljom otvorila. Bolje je priznati svoju slabost i biti verni Božiji izaslanik nego sebi prisvajati veću slavu nego što je to Božjom voljom predvidjeno! Samo dostupnom istinom se može razumeti i Bog i nauka jer je nauka Božij dar, komunikacije, razgovora sa sobom i Bogom. Ono što se zna, sazna naučnim preispitivanjima a što je u interesu čovečanstva, treba i primenjivati u interesu sviju. Ono što čovek zna pripada čoveku i Bogu a ono što ne zna pripada izričito Bogu koji će nam putem nauke ukazati šta možemo a šta ne možemo znati. Kao što su nekada crkve bile centri i izvor saznanja, kulture i umetnosti na osnovi dostupnih naučnih saznanja tako bi to mogle biti i danas uz prihvatanje nauke kao Božijeg jezika. Samo tako bi mogla crkva ponovo biti iskreni tumač Božije reči na naučnoj bazi, vaspitač svoje dece u vrtićima, školama, univerzitetima i naučnim institutima. Samo na taj način bi mogla crkva služiti istini i Bogu i na taj način zasjati starim sjajem i sebe vratiti na pravi put Božiji!Oni koji će ove misli proglasiti sektaškim moraju znati da su plod uma i razuma najvećeg Božijeg nam dara u vremenu, datog nam na volju da budemo ono što jesmo-da budemo ljudi od uma i razuma! Um bez razuma vodi u ratove, propast i pakao. Um i razum koji nisu u toku vremena ne mogu biti ni u koraku Božije volje te ne mogu služiti ničim dobrim ni Bogu ni čoveku jer su nam saznanja sa vremenom u večitom porastu po Božijoj volji. Na nama je da nauku shvatimo kao razgovor sa Bogom kako bi mogli donositi razumne odluke!
Dušan Nonković-Teodorović
АПСОЛУТНА ИСТИНА
АПСОЛУТНА ИСТИНА
Бог творац универзума
космоса, света, живота
јесте апсолутна истина
а прва до њега је наука
да буде и веродостојна
и од народа прихваћена
Не, нису религије, вере
прве до господа истине
већ те, науком доказане
делом потврђене иконе
без места за двоумљење
истинске и веродостојне
Видљиве ил невидљиве
људском уму приступне
или недокучиве, истине
веродостојне су само те
делом и науком доказане
или постојањем уочљиве
Силу, која створи васиону
свет нас те подари нам ум
сва Богом дата Божанства
сувишно је доказати хтети,
питати себе дали Бога има,
већ то да нас има је истина
која сва двоумљења побија
Највеће божанство до Бога
је истина непобитна, вечна
Славит неистину је грехота
као Христа погрешног дана
супрот доказаног календара
и одавно истинског сазнања
Душан Нонковић-Теодоровић

Поштовани пријатељи Молим Вас да прочитате проглас удружења “Тодор од Сталаћа“

Поштовани пријатељи Молим Вас да прочитате проглас удружења “Тодор од Сталаћа“ и размотрите нашу молбу да нас медијски подржите како би се овај значајан пројекат реализовао. Била би нам изузетна част да нам будете медијска подршка. Удужење Тодор од Сталаћа је не владино удружење са 23000. чланова, које је настало са мотивом да поново изгради Тодорову кулу, сам стари град Сталаћ, подигне споменик Љубави вој. Пријезди и Јелици и на Мојсињској светој гори упали кандило вере, наде и љубави. Први корак је свакако подизање поменутог споменика који би нас саборовао на градњу духовног града и љубави. За споменик ЉУБАВИ смо ангажовали вајара Бориса Стапарца који је извајао споменик Рокију Балбои и који је на добром путу да изваја још један споменик са којим ћемо привући пажњу света. Споменик је почео да се ваја и биће постављен на јесен идуће године. Претстављење споменика је у даљем тексту. Како ће ово бити први такав средњовековни град са живом историјом духовне лепоте, молимо Вас за вашу пажњу и медијску потпору. У Име удружења: Председник удружења др. Љубиша Поповић Менаџер пројекта Јелена Теофанов Водитељи пројекта: Блажо Ђуровић и Драган Чапкуновић. Вајар Борис С Стапарац СПОМЕНИК Војвода Пријезда и Јелица Духовна врата љубави подно Мојсињске свете горе Ако су историјски догађаји орање за садњу вечности, онда је плод љубав сазрела у муци сталаћке битке. У данашње време у којем нас је обузело слепило одвајамо се од камена темеља у којем је уклесан нуклеус наше душе. Живи запис наше књиге живих. Али, увек ће тећи сила живота из моравских магли која нас веже за ову сторију љубави. За нешто што је вечно. Свака кап ове приче је изникла из недара не само вој. Пријезде и Јелице, него и многих хероја пре њих и после њих који су љубави својом скројили свето место у вечностима душа. Све остало је магла у јаловим будоарима историје. Оно што збуњује је слепило које је обухватило копреном видело наше душе. Осећам да смо данас мањег вида од слепе Јеце ( слепа Јелисавета Марковић која је по предању отпевала песму Смрт војводе Пријезде а записао је Вук Стефановић Караџић). Дакле сматрам да нам је неко намерно замаглио вид да не умемо ову небеску љубав Пријезде и Јелице подигнути на пијадестал љубави према отаџбини и Богу а тако и свеживоту у Христу. Да не умемо осетити највиши стадијум човека када љуби као Јелица свог мужа толико силно да му неће укаљати образ него ће се кроз смрт воздигнути до самих Капија свих Љубави до саборништва савшенства свих осећања у рајске одаје Царства Небеског. Сигуран сам да није случајно да се оваква љубав догодила баш у Тодоровом граду. Недалеко одатле је претходила слична битка када се скупила цела Србија да брани Крст, дакле Љубав, на Газиместану где је била Косовска битка о којој много знамо и која је отворила Небеска врата за наш народ. Заиста не постоји веће него пострадати Христа ради. Још и данас се чују гласови војника и звекет оклопа и оружја у редовима који су кренули да се причесте и не врате. Близу Косова су многа бојна поља, велике приче малих људи и мале приче великих људи. Али свагде где изникне влат траве или перуника, дише нашег племена душа пала у рату да се у мир уздигне. Шта је дакле мисија ентузијаста удружења са неколико хиљада чланова? Шта је мотив подно Мојсињске свете горе и подно Тодоровог града, подно сваке хумке праведника и изнад кандила у којем се у колосеуму живота огледамо? Шта је разлог да се скупљамо носећи свако свој камен изнад Сталаћа до куле Тодорове у којој је пао цео један род да би одбранио врата отаџбине и зидине вере Православне? Шта је потреба да кујемо оружје вере и раскивамо зидине душе жедне љубави, части и поштовања? СПОМЕНИК СВЕТИОНИК ЉУБАВИ Споменик свим јунацима који дадоше живот за отаџбину, веру и слободу. Споменик свим ратницима и сељацима, војницима и пастирима уснулим испод заставе битке и заборављеним испод заставе мира. Очевима који су на леђима носили сандуке да упокоје своје дечаке. Споменик Косовкама девојкама, Љубостињкама, Јелицама и онима што испратише своје мужеве и момке на путу да сабљом вере и љубави расеку небо и колевку србског рода узнесу у најсветије и најрадосније царство на небесима, у Царство свеживотно Господње. Споменик свим љубавима које се множе и тискају кроз масе народа да се искажу у свој својој мученичкој лепоти и радости. Споменик уједињењу тела и душа оних који се воле у најдубљем и најачем, Богоизгледном бивству спознања! СВЕТИОНИК са којег ће се спустити светлост утројена Небом и Мојсињском светом гором и Човеком. Светионик који ће у мору бура усветлити у сваку нашу загубљену душу Љубав. Који ће нас допловити до мола спасења и лађу наше вере привезати за докове свесмисла у Христу. ЉУБАВИ која је свелик Небеса и једини лик Човека. Љубави са којом ћемо одкаменити реч са усана пуних трња и затреперити између свога рода на благодатно и боље живљење. У свету живеше многе љубави и тако мале међу многим народима да су неретко златним словима утиснуте у историје тих народа. Од Хелене до Изолде, од Цукорове Ками до Ромеове Јулије. Од Лазареве Милице до Тодорове Јелице. Од Ане Карењине и нашег мученика Грофа Вронског то јест пуковника Рајевског. И свака је савез човека и жене до сједињења у тело анђела. Тај савез постављамо на старом граду Сталаћке тврђаве. Љубав која је смисао космоса. Ту силу успостављамо да нас уобличи у савршенство. Том ћемо љубави ковати мачеве јунаштва у мишици срца. Осмех на радости усана које су пронашле Реч којом ће поробити силовне и бесне. Зауздати тврдокорне и насилне. Тим Љубави којом је Јелица предала себе у сва времена у тело вој. Пријезде. У душу огња који огрева звезде. Која је сврха споменика војводи Пријезди и Јелици? Уз све наведено сврха градње споменика је подизање духовног бедема на путевима Срба од свога завичаја до бесциљних лутања по светским даљинама. Воздизање вере и културе на пустињама ораница на којим зацарише макије и шибље. Враћање коренима културе, натопљених томова књига узвицима и уздасима јунака што отимаше Домају од адских жвала. Палење кандила вере по прозорима напуштених кућа и очима напуштених старих родитеља. И надасве паљењем светионика Љубави који ће прво осветлети Мојсињску свету гору, све наше манастире и лавре. Осветлити сваки наш лик и отопити печат муке на лицу осмеха. Осветлити сваку душу како код нас тако и у даљинама света. И напокон отворити ризницу духовног богатства пред сваким нашим родом сиромашним у духовној беди. Отворити истините ковчеге блага пред свим народима како код нас тако и у далеком свету. Тако осветљени можемо брзо бити домаћини сваком просјаку што скита од врата до врата по свету тражећи срећу, смисао живота и љубав. Можемо постати пример како се може живети у изобиљу радости спознавши духовну дивоту. Не будимо дакле слепљи од слепе Јеце која у ризници срца пронађе реч о паду Сталаћа и воздизању Пријезде и Јелице у Љубав небеску, него откинимо мегалит на временским творевинама и са 9. марта 1413. године скинимо окове заборава и небриге да се кроз љубав и веру удостојимо и сами спомена. Понесимо свако свој камен на брдо љубави. На херојској кули Тодоровог постојања да уградимо део себе. Немојмо чекати да будемо богатији, вреднији да приложимо више, ако немамо камен приложимо прах душе изломљене у жрвњу живота и невоља да нас Љубав замеси у хлеб радости. У хлеб од којег ће се наситити многи. ИЗГЛЕД И ВЕЛИЧИНА СПОМАНИКА ВОЈВОДИ ПРИЈЕЗДИ И ЈЕЛИЦИ Споменик који је почет да се ваја ће бити у висини од 8. метара. Када се буде поставио на постамент биће у укупној висини 12. метара. Сам споменик претставља вој. Пријезду у искораку са издугнутим мачем у десној руци док му је Јелица наслоњене главе на његово десно раме упртих очију у његово лице. ОПРАВДАНОСТ И ЕКОНОМСКА РАЧУНИЦА СПОМЕНИКА Као што је већ речено, споменик треба да нас саборује у ново време духовне изградње. Да нашим градовима и селима тог региона поврати веру у живот. Да пружи могућност бављења делатностима као што су стари занати па и туризам. Само покретањем малих радионица, како за сувенире, тако и за туристичке па и верске објекте, регија о којој је реч има могућност брзе економске обнове. У Београду На Ваведеније пресвете Богородице 4. 12. 2016. љета Господњег Председник удружења др Љубиша Поповић тел 064 5811221 E mail: ljpopovic@gmail.com Вајар Борис Стапарац тел 066 9118882 E mail: boris.staparac@gmail.com

DA LI JE VUČIĆ ŽRTVA AMERIČKE PSIHOTEHNOLOGIJE-Njegova amnezija predizbornih obećanja na to ukazuje!

DA LI JE VUČIĆ ŽRTVA AMERIČKE RATNE PSIHOTEHNOLOGIJE-Njegova amnezija predizbornih obećanja na to ukazuje:

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/najopasnije-oru%C5%BEje-nije-to-o-kojem-se-govori-ve%C4%87-to-o-kojem-se-%C4%87uti/1145113348870552