ПРИЧЕ ОВОГ ВРЕМЕНА

ПРИЧЕ ОВОГ ВРЕМЕНА

Ужаси подела доводе до беса па један на другог насрћу

Као и свуда по свету, поделе су доволе до беса и срџбе, па једни на друге насрћу и реже, показују зубе. Промотери таквог стања су „независни“ медији, који из личних и других интереса, граде јавно мњење, по свом нахођењу, који друштво и државу разара. Лични интерес је изнад свега.

Нико, баш нико, није имун од тога. Најчешће су то оне скупине људи, чије се жеље и амбиције нису оствриле, па не бира начин да то поврати обичним насртајем на супарника. Само погледајте ко све профитира у томе. Од новинара, њихових редакција, судова, адвоката и невидљивих коловођа, који забављају масу.

Ако се случајно у то уплете виша политика, дипломатија и они, који витлају с оружјем, онда се открива, да иза тога су крупни играчи подељеног света, коме све ово служи за уцене, притисак и подстицај на сукобе и тако владају људском врстом и у томе се ништа не може променити. Коловође су увек у сенци и недодирљиви.

Пратимо јавно мњење у Србији, које забавља докону масу, која не зна ништа паметно да уради, па се улицама ваљају противречне приче сличне трачу. Они, који су увек незадовољни влашћу, ма ко се налазио на челу, због пропуштених шанси и не испуњених жеља су увек на улици. Томе се присталице власти, на исти начин супростављају и тако у недоглед. Сцене из Скупштине није тешко пренети у кафану, на улицу, испред судница и јавних установа, где се решавају сукоби. У задње време и судови су запосленји, а посебно адвокати (дрвени, како се то у народу говори) профитирају. Уз то су врли новинари, сниматељи који лове актуелне догађаје и њихове редакције, чији уредници често не бирају речи, и армија читалаца, која се забавља, по неко и добро заради.

Намерно не помену радијо и телевизију, који се у овоме не издвајају, зависи чију страну протежирају. Свако протежира страну која га плаћа, независних нема, та реч постоји – али је лажна..

Кризни периоди на светској позорници, преливају се на све, негде више, а негде мање, али су увек присутни свуда. У свему томе, на једној страни су промотери сукоба, а на другој они чији је животни интерес угрожен. Тако је било у прошлости и не верујем да се може мењати сада, а и у будућности. Људска се врста не може лако ослободити тога.Од обичне и на око мале поделе, до највиших светских подела, присутан је сукоб, којег сукобљене стране често нису свесне, јер је у њима урођен инстик јачи од свести.

Да ли је неко увек задовољан, а други није? Ту не постоји правило. Нема апсолутно задовљних, да се у њиховој средини не догађају сукоби. То се може применити само на роботе, али људско биће, и његова свет је производ његове друштвене средине. Па оно што често истичемо: „Не одређује свест људи њихово биће, већ њихово друштвено биће одређује њихову свест“, али, оно што је напред изнето, важи за све средине: од обичних људи, породице, мале и веће заједнице до племићких и владајућих структура – присутно је, јер је то условљено природним положајем људи и других на планети.

Пише: Милан Миле Марковић, писц из Београда

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: