Шта је политичка будућност? Милим, послушајте, не заборавите поделити (Виео)

https://www.facebook.com/groups/grupadveri/1175117622575323/?notif_t=group_activity&notif_id=1480278389025320

СРПСКИ САБОР ЗАВЕТНИЦИ: НАТО ОКУПАТОРИ НАПОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ (Видео)

Гдје је наше мјесто у историји? – Autor Миодраг Лукић

Гдје је наше мјесто у историји?

 

Нема га као починиоца етничког чишђења и назови геноцида у Сребреници. Све остало припада неким другим народима бољим и послушнијим него што смо ми.

Не тако давно сам прочитао један текст у њемачкој штампи гдје се новинар бавио историјом Словена па је рекао: „Словени заузимају већи простор у географији него у историји“. Наравно ја сам то прокоментарисао са: „То је зато што сте ви писали историју“.

Чињеница је да је такозвана нордијска историјска школа свела све Словене, а нарочито Србе баш на тај положај да заузимамо већи простор у географији него у историји, мада како ствари стоје избрисаће нас и из географије, као што нас бришу из историје.

Кад смо већ код брисања из историје, а што је стварни повод настанка овог текста, гледао сам на ТВ Арте емисију о Османском царству, односно о пропадању истог. Кроз увод који је говорио о продору Османлија у Европу чуо сам и на великој карти Европе као и дјела Азије и Африке, видио да Османлије заузеше скоро све до Беча, али нико не помену да су заузели и Србију. Маричка и Косовска битка не бијеху поменуте. Лијепо сам могао да пратим страдање, Грчке, Бугарске, Албаније која тада није не постојала, Босне, Хрватске и Мађарске, само српских држава нити Срба нигдје није било.

Био сам љут, али сам рачунао да не могу избјећи помињање Срба и Србије барем у дијелу о пропасти Османског царства јер Срби су први 1804., почели са ослободилачим ратовима. Био сам непријатно изненађен када су рекли да су Грци први почели борбу за ослобођење 1821., године, а грчка историчарка која је учествовала у емсији је то потврдила не трепнувши. Болесник са Босфора издише у мукама које му задају ослободилачки покрети код Грка, Бугара, Румуна, али Срба нигдје нема. Чак се помиње Невесињски устанак, али као устанак сиромашних против богатих Босанаца, а од Срба ни трага ни гласа.

После дијела емисије који је говорио о Берлинском конгресу на карти се појављују одједном Србија и Црна Гора као независне државе, али се не помињу нити је на карти могуће прочитати њихове називе, док је сасвим други случај са Молдавијом која се „јуначким ратом“ против Турака ослободила и заслужила своје мјесто у историји. Да моје изненађење буде веће помиње се устанак Албанаца на Косову који су искрварили у низу битака против Турака и нису успјели да се ослободе.

Емисија траје, ја постајем све љући, а супруга ме пита зашто гледам то „срање“ кад ме толико нервира. Хоћу да видим до краја, одговарам и настављам скоро мазохистички да зурим у екран са кога сипају лажи.

Стигоше на ред и Балкански ратови па новинарка чије лице не видимо стидљиво помену Србију које је по њој, односно по аутору, те емисије, имала епизодни улогу у Балканским ратовима и њена улога се свела, вјеровали или не, на етничко чишћење муслимана у Македонији. Без имало стида тврде вајни историчари како су Срби, кварни и опаки какви јесу, протјерали 450 000 муслимана из Македоније. Чудовиште коме се лице не види, наставља да су Срби праксу започету почетком двадесетог вијека, наставили крајем истог у Босни и Херцеговини и наравно са истим циљем починили геноцид у Сребреници. Јуначки Албанци су учествовали у првом Балканском рату и тако за себе извојевали независни државу Албанију и поред настојања злих Срба да их у томе спријече. Дежурни зликовци Срби су ипак у нечему успјели, добили со Косово које им никад није припадало иако су на њему изгубили једну битку до које је дошло јер су се са сјевера спустили ка југу и ту напали на Османлије.

Почео сам већ да пуцам од бијеса, када је чудовиште почело да говори о Првом свјетском рату у коме смо опет добили улогу злоћа због Гаврила Принципа и Младобосанаца и више нисмо поменути јер је госпођа из Европе скочила у Арабију и задржала се тамо довољно дуго, довољно да се смирим и не избацим телевизор кроз прозор.

Смирио сам се, барем мислим да сам се смирио, али осјећај празнине и немоћи ме не напушта као и последње двије и по деценије од како је почело систематско сатанизовање мог народа. Већ годинама покушавам да демантујем вијести које су очигледна лаж, али без значајнијег успијеха јер иза мене нико не стоји. Нема државе која би рекла: „Доста сте лагали“, нема цркве која би то исто рекла, а поједнци који му пружају подршку су само морална утјеха за све битке које губимо већ дуго, превише дуго.

Емисија се завршила, ја остао без ријечи да зурим у екран на коме су се покретале слике које одавно нисам видио, а моја боља половина се изнервирала и питала ме да ли сам ја последњи Србин на свијету, као се једино ја бринем због лажи које се понављају и поново рађају већ двије и по деценије. Подсјетила ме на ријечи мудрог Иве Андрића који је негдје записао да је јадна држава о којој се брину обични људи, они којима то није посао, а не брину се они који зу зато изабрани и плаћени. На крају, о овом и не треба да се брине писац који једва да је познат у свом народу, кад у истом том народу хиљаде историчара, новинара, политичара и политолога једу свој хљеб на рачун свог народа, а ништа не чине да га заштите барем од безочних лажи наших вијековних пријатеља.

Да пријатеља јер емисију су направили наши пријатељи Французи и ваљда су зато тако безочно лагали. Вјерујем да би се Нијемци мало уздржали од тако безочног лагања јер нам никад нису били пријатељи.

Моји вапаји упућени владама Србије и Републике Српске, САНУ, СПЦ-у трају двије и по деценије, али их још нико није чуо, а страхујем да ме нико неће ни чути. Лако је могуће да ћемо нестати и из географије као што смо нестали из историје и да ће се онда неко од преостали сјетити да је неко упозоравао, кукурикао, урлао и нико га није чуо, али тада ће бити касно.

 

У Ветингену, 27. Новембра 2016

 

Миодраг Лукић

http://www.il-verlag.com/autoren/luki%C4%87-miodrag/

NAJOPOASNIJE ORUŽJE NIJE TO O KOJEM SE GOVORI VEĆ TO O KOJEM SE ĆUTI:

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/najopoasnije-oru%C5%BEje-nije-to-o-kojem-se-govori-ve%C4%87-to-o-kojem-se-%C4%87uti/1145113348870552

УКОР ХРВАТСКОЈ ЗБОГ ЈАСЕНОВЦА

Укор Хрватској због Јасеновца

Датум објаве: субота, новембар 26, 2016
Објављено у Јасеновац
Усташки логор смрти из Другог светског рата уписан на листу угрожене баштине Холокауста. Загребу наложена промена изложбе, као и брига о Старој Градишки
Јасеновац
Јасеновац

Спомен-подручје Јасеновац, највеће стратиште српског, јеврејског и ромског народа на тлу бивше Југославије, уписано је на листу светске угрожене баштине Холокауста. Упис је обавила Међународна алијанса за сећање на Холокауст (ИХРА), а тај потез гарантује да ће комплекс јасеновачког логора смрти добити третман какав заслужује у светском памћењу злочина Другог светског рата.

Хрватска, која је, као и Србија, члан ИХРА, најоштрије досад опоменута је због односа према овом спомен-комплексу. Влади у Загребу је наложено, између осталог, да промени сталну изложбену поставку у Меморијалном центру Јасеновац.

– Потребна је обнова сталне поставке, и то у сарадњи с независним међународним телима и стручњацима и на начин који ће обезбедити повратак историјског контекста и информација о починиоцима злочина – наведено је у одлуци организације ИХРА.

Званичном одлуком Радне групе за музеје и меморијале ИХРА, која је прошле недеље заседала у румунском граду Јашију, Хрватској је наложено и да подручје логора Стара Градишка, у коме је убијено око 15.000 људи, буде прописно обележено и реновирано, како би успомена на настрадале била негована у складу с међународним стандардима. На заседању је наглашено да ће ово питање бити на дневном реду ове организације све док не буде решено на задовољавајући начин.

СТАРО САЈМИШТЕ

Организција која брине о сећању на геноцид почињен током Другог светског рата позвала је и Србију да настави рад на оснивању меморијалног комплекса Старо сајмиште. ИХРА је затражила редовно ажурирање планова за заштиту овог комплекса и заложила се за подстицај власти у Београду да предузму хитне мере како би процедуре биле што пре окончане. Оваква препорука донета је после недавне посете посебне комисије ИХРА Београду. „Чувари сећања“ упознати су с досадашњим резултатима рада и плановима за доношење закона о будућем меморијалу.

Јасан и недвосмислен позив Хрватској да негује сећање на убијене Србе, Јевреје и Роме у комплексу јасеновачких логора тумачи се као јасан знак влади у Загребу да заустави релативизовање злочина почињених у НДХ. Сврставање на листу угрожене баштине геноцида, стручњаци за Холокауст тумаче као важан корак за значај Јасеновца у свету, али и међународни утицај на његову будућност.

Стратиште на обали Саве претходних година било је честа мета бруталног прекрајања историје у циљу умањења размера злочина који су усташе починиле над Србима, Јеврејима и Ромима. Геноцидни концепт овог комплекса у хрватској јавности посебно је мењан током последњих неколико година. Изједначавање Блајбурга и Јасеновца, сврставање у исти ред злочина усташа и комуниста, па чак и негирање да је Јасеновац имао карактер логора смрти, тумаче се делом добро осмишљене кампање за релативизовање значаја стратишта које се по броју жртава сматра већим и од чувених нацистичких логора Дахау или Маутхаузен.

ОБАВЕЗУЈУЋЕ ОДЛУКЕ

МЕЂУНАРОДНА алијанса за сећање на Холокауст је међународно кровно тело које чине 31 држава чланица и више држава кандидата и посматрача. Ова организација је основана на основу Стокхолмске декларације из 2000, са задатком да се стара о проучавању Холокауста, образовању, али и да води бригу о стратиштима и начину на који се сећање чува. Председавање ИХРА ових дана од Румуније преузима Швајцарска. Одлуке овог тела су обавезујуће за државе чланице.

Аутор: Р. ДРАГОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Став Удружења Јасеновац-Доња Градина о изложби Јасеновачки логор смрти у Уједињеним

Милан Кољанин: Хрвати су вршили геноцид и 1941. и 1991.године

Шта је данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО)

Лубитељима поезије, МОЈА НАЈНОСТАЛГИЧНИЈА ПЕСМА ПИСАНА 18. дец. 2012.

Posvećeno

pobijenim andjelima

 

NAMENJENO

MOM GRADU I

PRVOJ LJUBAVI

 

 

Moj susret stobom

beše susret sred žege

bosonogim koracima,

susret sa prolećem

a bila je žega

do bola

usijana zemlja

 

Da beše očajna žega

i mene bosonoga

žednoga života

prolećnih mirisa

svežeg vazduha

procvetalog cveća

a pržila je zvezda

 

Lutao sam stazama

prašnjavim putevima

dok su konji vukli kola

puna užarenog peska

 

Pod teretom kopita

šikljala je prašina

poput sivih oblaka

dizala se nebesima

 

Da bi se svaki put

uvek iznova slegala

i sve tiho prekrila

bojama pepela

 

A ja,

a ja duše pune života

bezazlenom radosti

trčao sam bosonog

u susret tebi

 

Saplitaose padao

grlio, ponovo se dizao

i dalje koračao kao

da ništa nije bilo

 

A bila je žega

prašina beše vrela

asfalt užaren mekan

nebo puno zvezda

a padala je kiša

 

A ja sam bosonog

koračao

ruku raširenih

u susret tebi, trčao

rodni grade

mog prvog koraka

sreće tuge i bola

Subotico moja

 

Beše žestoka vrućina

dok sam bos koračao

kroz paklenu žegu

santama leda

moga mladoga života

 

Asfalt beše tako mekan

a pesak tako vreo

dok sam korakom

po korak koračao

i samo tako malo hteo

 

Staza beše duga

kao da ne imade kraja

a bila je i takva, kratka

bosonogim koracima

neizmerno dugačka

i tim nežnim tabanima

što hodaše

po suncu i kiši

da ih u naručje primi

ovaj grad u prašini

 

 

Lutah

prašnjavim ulicama

mekoga asfalta

užarenog peska

mojega rodnoga grada

i beše mi malo kojeg

koraka žao i ako

beše asfalt mekan

a pesak ko pakao vreo

a ja bez cipela, bosonog

 

Svakoga jutra

na putu kišnom

do škole nam istom

žurih se žustro

da bi je do škole

redovno

svakog jutra stigao

 

A nisam joj nikada

ama baš nikada rekao

koliko mi je draga

koliko je volim

i koliko mi je, do

njenog osmeha stalo

te devojčice Zlate

grada Subotice zlatne

po mene tako uklete

prašinom zamagljene

pa ipak toliko mi mile

 

Ćutke smo išli

jedno kraj drugog

a tako sam je voleo

i hteo

reći tako mnogo

a ja joj nisam

ni reči reći mogo

nikako nisam

izgubiti hteo

prijateljstvo njeno

možda bi je nešto

uvrediti moglo

 

Kišobrana nisam imao

a pod njen nisam hteo

da joj ni kap kiše

rame ne dotakne

 

Išli smo tako nemo

utabanim stazama

svakoga jutra

ona ko princeza vesela

a ja sretan i tužan

odrpan ko prosjak

 

Ko slepac bosonog

zaslepljen dobrotom

i lepotom njenom

bejah nem, zasenjen

princezom mojom

bila je lepa

bila je prelepa

ta moja princeza

 

 

Padala je kiša

a bila je žega

usred proleća

cvetale su trešnje

zumbuli i lale

 

A bila je žega

kiše su padale

i iz vedra neba

a ona tako nežna

koračala je

iz koraka u korak

sa mojim

bosonogim nogama

 

Kiša je padala a ona

ona je bila tako vedra

mila draga

poput sunca nasmejana

jednostavno

bila je moja cela sreća

i ako je bila žega

a zvezda

neumoljivo pekla

 

I u crkvu sam išao

da bi pevao i ako mi

do pevanja nije bilo

samo da bi je tako

prekoputa mene

kraj altara gledao

 

U mirisu tamjana

i sjaju sveća

beše mi lepša

i od samog andjela

 

Žega je bila velika

a asfalt tako mekan

ulice tako prašne

a voće a voće tako

lepo i slatko

breskve tako sočne

a šljive tako plave

kajsije rumene

gunje tako mirisne

a groždje a groždje…

a ja toga svega

beše željan i žedan

 

Naše utabane staze

nisu se nikad dotakle

niti ikad ukrstile

a moja me odvede

daleko od nje

i voljenog grada

moje Subotice

u grad bez prašine

bez mekanog asfalta

gde ne beše peska

niti nesnošljive žege

u kom sve zeleno beše

 

I voće zeleno beše

više kiselo nego slatko

bilo ga je na izobilj mnogo

bez mirisa i slasi ali zato

nisam više bio bosonog

a grad beše pun zelenila

puteva od čvrstog asfalta

bez prašine i bez sunca

a i bez plavetnila neba

kiše su više i duže padale

a dani a dani behu sivi

 

Tri decenije kasnije

izglancanih cipela

u svečanom odelu

nadjoh se iznova

u rodnom gradu

 

Neke devize, marke

razmeniti htedoh

i udjoh tako u banku

moga grada na korzu

 

Sa one strane šaltera

sedela je jedna

prijatnog, nežnog izgleda

veselih očiju dobroćudna

okrugla nasmejana, žena

 

Za čudo, začudjeno izustih

Zlato, dali si stvarno to ti?

 

Nasmejana veselih očiju

ista kao tada u vreme žege

i mekog asfalta, reče

ja bih tebe prepoznala

u svako doba noći i dana

 

A ja sam tada mislio

da je nisam vredan bio

i opet kao nekada

nem posta

i ne reče joj ni sada

koliko mi je bila

i ostala draga

 

I opet ko tada

ne nadjoh snage

da joj kažem

da se ništa promenila nije

od osnovne škole pa sve

do ovog susreta

u banki našeg prašnjavog

ali nama lepoga

i miloga grada

bio sam srećan

kako tada

sa deset godina, tako i sada

 

Dok pišem ove stihove

sećanja davnih, mladosti čedne

mislima punih ljubavi predivne

stiže mi vest neverovatna

da je neko u zemlji Americi

super sili što silom ili milom

svim državama sveta

nameće svoje vrednosti,

da je neko iz vatrenog oružja

izrešetao i pobio

dvadeset takvih andjela

devojčica i dečaka

u školskim klupama

 

Pita me moj razum ljudski,

zar su to plodovi tih vrednosti !?

zar su tamo ti vladari zaboravili

da je ljubav jača od nasilja

od svakog vatrenog oružja

da je ona ta koja život stvara

i ta koja ga bolje čuva

od svakog snajpera

svakoga metka

i od svakog mitraljeza

 

Zar nisu više svesni

da narod koji ljubav gubi

da gubi i sebe,

ni puška ga neće spasiti moći

od svoje sobstvene zlobe i propasti

o, gde će im samo kraj biti

kad im je sila, nasilje i puška

status i simbol svega pa i života

 

Dok razum pita plače mi duša

u nemom vrisku tuge i bola

dok se misao gnusi i gruša

na podu sa prosutom krvi

more me misli da nikada ta deca

neće moći lepu reč čuti

stihove o ljubavi pevati

pesme slušati žudeti voleti

o ljubavi sanjati

životu u susret potrčati

 

Dušan Nonković-Teodorović

Antonija Nonković Mukić Jedan ceo roman si napisao, tu nešto i prepoznajem i sećam tog vremena, jako lepo.
NadaNh Haticic
NadaNh Haticic Prelistan dio zivota,sa fokusom na najljepse bisere sjecanja,Vasim,prepoznatljivim stilom.Ako zanemarim posljednje stihove(na zalost cistu realnost),nesto mi toplo oko srca…Sjajnu ste paralelu postavili. Hvala,od srca Dusane.
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala snajko a kako se nebi sećala našega drada kad si i ti u njemu rodjena! Prije 60 godina je veoma malo bilo asfaltiranih ulica a ni automobila je bilo veoma malo tako da smo na ulici mogli nesmetano igrati fudbal. Ti si kao vrhunski sportista opet više vremena provodila na treninzima i po sportskim halama!
Dušan Nonković
Dušan Nonković Nada je pogodila u srž ono što sam hteo reći ovom pesmom i zato joj velika hvala!
Dušan Nonković
Dušan Nonković Ljiljani hvala što što je napisala stih u kojem se verujem prepoznala.
Dušan Nonković
Dušan Nonković Da Nedeljka-poznato je da se u starosti vraća pamćenje iz mladosti. Davnoi dogadjaji se pamte, povraćaju u sećanje ali nažalost sposobnost kratkog pamćenja opada naime to od maloprije se zaboravlja! Zato se babe i dede najbolje razumeju sa decom odnosno unučadi!
Dragisa Sretenovic
Dragisa Sretenovic Izvinite ali moram: Neobicno…prelepo…istinito…BRAVO!Übersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Dragiša, ovaj Vaš komentar stvarno ohrabruje i mnogo mi znači jer sam i sam prvi put pisao ovim stilom i ovako dugačku pesmu-Razumljivo je onda da sam i ja nesiguran kao što verujem da bi to bio i svaki autor koji se nadje na nepoznatom terenu-.
Dušan Nonković
Dušan Nonković Da ljiljana, te bezazlene ljubavi čovek i nije svesan toga koliko će mu u starosti značiti! I koliko će čovek biti očaran naivnosti kao rezultatom predivnih osećanja. Mislim da se pri kraju života pretežno živi od tih davnih sećanja!
Gordana Kos
Gordana Kos „…i hteo
reći tako mnogo
a ja joj nisamMehr anzeigen
Violeta Bozovic
Violeta Bozovic Decak od deset godina ,vremeplovom plovi i u u sedamdesetoj godini zivota se seca detinjstva i prve Ljubavi….Kad razmislim o tome shvatim da su prve ljubavi veoma bitne za nase emocionalno odrastanje u nama samima.Pocesto postanu obrazac onih ideaMehr anzeigen
Gorjana Ana
Gorjana Ana ZIVOT ISPISAN KROZ USPOMENE, SVESCU SADASNJEG TRENUTKA, SPLETENE KAO ISPOVEST LJUBAVI S POGLEDOM NA VREME KOJE NI MALO LEPO, IPAK IZ DUSE PESNIKA PROBUDI SECANJA… HVALA VAM DUSANE… :)
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Violeta na predanoj analizi i pohvalnim ocenama pogotovo onoj 5 plus! Ali, pesmu sam počeo pisati prije onog strašnog dogadjaja u Americi gde izginuše toliko nedužnih bica ne dosećanih ljubavi začete u samom začetku. Pisao sam ovu pesmu u nekolikMehr anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Gorjana Ana na lepo i pregnantno rečenoj biti ovog mog napisanog-Iskreno rečeno, mislio sam da će to malo ko čitati zbog ovolike dužine!-Još jednom hvala!
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Zdravka, prelepo si ovo rekla i ja ću otćutati! Ova sva tuga ne može se ni opisati a kamoli reći!
Vlatka Petrovic Zgonc
Vlatka Petrovic Zgonc Dakle nepopravljiv si romantik izgleda bio i ostao verovatno si negde u zitu jos kao decak cucao i pisao pesme o oblacima a uvece o zvezdama malo kasnije si visio na korzu i pisao o devojkama sto su prolazile pored tebe kojima si se divio i onda si izabrao onu „pravu“ o kojoj jos uvek razmisljas blago njoj da zivi u glavi nekoga kao sto si ti . Uvek nam pokazes softer side of manÜbersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Ah Vlatka, u to vreme nisam imao para ni za olovku a pisalismo u školi na tablicama. Neznam dali sam bio romantičar, ja sam samo voleo devojčice a ovu posebno jer sam snjom išao u školu a prolazio sam joj pored kuće pa smo tako išli zajedno. A u pisanjMehr anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković U školskoj klupi sam sedeo sa sinom jedne prosjakinje koja je sa svojom malom guravom cerkom prosila pred crkvom-On je bio valda najsiromašniji pa ja. Zato su lepo obučene devojčice fascinirale i svaka mi je bila manje ili više lepa a koje su me prihvaMehr anzeigen
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic Divno ,zaista sam više puta čitala,ne mogu ništa da prokomentarišem,jer sam zatečena,a nažalost ti mali andjeli,žalosno je sve to,a zar i kod nas nemaa toga ,svakoga dana kada ukljucim tv.prvo nas zatrpaju crnom hronikom,mnogo toga ima i ovde u SrbijMehr anzeigenÜbersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Ljiljana ali i to je verovatno izvoz njihovih vrednosti! Ali kad ima toliko tako veliki broj velikih tragedija koliko ih ima tek po broju manjih o kojima se ništa ne čuje. Ubedjen sam da tamo vlada zakon jačega a ne zakon ljubavi, voli svog bližnMehr anzeigen
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic Da ništa nije slučajno,i molim vas ja se izvinjavam,ali retko sam osetila to kod nas „Ljubi bližnjeg svoga ,kao samog sebe“,nemojmo se zavaravati to samo u Bibliji piše u životu toga nema,a što se tiče zakona „jačeg“,pa zar ima negde više toga nego kodMehr anzeigenÜbersetzung anzeigen
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic Ja eto volim Ameriku,pa svidelo se to nekome ili ne !!!!!Übersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Nedaj Bože; dali bi ste voleli Ameriku i tada, da je i Vaš sin bio žrtva ili eventualno vaša unuka bila jedna od tih devojčica!? Ako kritikujem Ameriku to ne znači da je mrzim kao što se to ne mrzi ni rodjeno dete kad ga kritikujemo. Bezkritičan biti dMehr anzeigen
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic Da lepo ste rekli otišli ste pre 4 decenije .a zašto???Bilo je jako lepo ovde što niste ostali pa onda sa te nemajuče pozicije da sve ovo govorite nego tek sada kada su vam deca hvala Bogu sredjena kada imate solidan konto i 72god,izvinite i ja bih možMehr anzeigenÜbersetzung anzeigen
Desanka Cimbaljević
Desanka Cimbaljević Blagozvučnost pesnikovog izraza izuzetno pozitivnih uzvišenih emocionalnih svojstava opisuje vreme iz detinjstva svoga rodnog grada čija infrastruktura nije nudila lakoću življenja ali je deci pune duše života pružila radost i sreću voleći svoje mestoMehr anzeigenÜbersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Zašto sam otišao g. Andjelković? Pa to sam Vam rekao pa ako baš nisam bio jasan evo još jedanput! Zato što su i tada svi ćutali kao i sada pa mi nije bilo druge, kao i Vašem sinu, da odem! Ali barem sam ikad shvatio da je ćutanje pogrešno odnošenje preMehr anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Desanka-nemam šta dodati niti oduzeti, istog sam Vašeg mišljenja!
Dušan Nonković
Dušan Nonković Eh g. Andjelković, našli ste baš meni da govorite kako sam sad našao za shodno kad su mi deca odrasla … Moj najmladji danas dipl. ing. mašinstva je imao 2god. drugi sin danas sa više završenih fakulteta iza sebe je imao tada 5 a ćerka koja je bila seMehr anzeigen

Dijana Uherek Stevanović
Dijana Uherek Stevanović Poznajem ovu priču i znam Dušane da je vaše <3 ostalo u toj VAŠOJ SUBOTICI i verujte, bez obzira što ste sad daleko, ona je još uvek deo Vas i čeka Vas na istim tim ulicama koje ste tih dana prepustili nekim drugim bosim tabanima…. <3Übersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Danijela, što god je čovek stariji sve više je oseća kao da i danas udišem prašinu kad je tegljači konji podignu a mi dečurlija za trenutak prestanemo da ganjamo loptu krpenjaču po prašini i u prašini koja se nije još ni čestito slegla dižeći je iznova ali u podnošljivoj količini!
Aleksandra Obradović Čirkin
Aleksandra Obradović Čirkin Jako lepa secanja ina detinjstvo, ranu mladost, trenutke koji nas cine…
Desanka Cimbaljević
Desanka Cimbaljević Gospodine Dušane nemojte uzaludno da trošite reči sa gospođom vi ste sto posto u pravu ima nas mnogo koji se slažu sa vašim mišljenjem. Ubeđivat je nezahvalno.Ako vam je pravi prijatelj mogla je samo zadržati svoje mišljenje a mi smo tu da ga ocenimo….

POVODOM SMRTI FIDEL KASTRA, SEĆANJE NA KOMANDANTA ČE GEVARA – objavljujem ponovo pesmu pisanu 13. avgusta 2015

https://www.facebook.com/notes/du%C5%A1an-nonkovi%C4%87/povodom-smrti-fidel-kastra-se%C4%87anje-na-komandanta-%C4%8De-gevara-pesmu-pisanu-13-avgus/1143716809010206

POVODOM SMRTI FIDEL KASTRA, SEĆANJE NA KOMANDANTA ČE GEVARA – objavljujem ponovo pesmu pisanu 13. avgusta 2015
ČE GEVARA
Najveći mučenik svetac
našeg dvadesetog veka
nije dete nijedne dogme
crkve džamije il islama
već zvezde čekića i srpa
komandante Če Gevara
borac protiv gladi, bede
bestidnog ugnjetavanja
za dostojanstvo ljudsko
osnovnih ljudskih prava
Kao po zakonu ukletom
istina je najčešće tamo
gde joj se i ne nadamo
Ikona dvadesetog veka
nije čak ni Papa Vojtila
već slavni revolutionar
mučenik, ateista, svetac
komandante Če Gevara
gerilac za ljudska prava
čovek uma od karaktera
žrtva plaćenih izdajnika
Prodate duše izdaji sklone
po nalogu iz senke dželata
ubiše ga za pregršt dolara
Olovom mu telo izrešetaše
bledom mu prste odsekoše
da ga niko ne bi prepoznao
po otiscima prstriju dokazo
da mu hodočašća ne bi bilo
Seljaci tužni, obližnjeg sela
pognute glave kapom u ruci
nosiše pogureni u senci noći
svog komadanta ikonu svetu
Če Gevaru svetca komunistu
bezbožnoga u obližnju crkvu
bez kapi krvi i svojih prstiju
Taj bezbožni mučenik ateista
po volji Boga postade svetac
omiljena ikona celoga sveta
jer su Bogu važna dobra dela
važnija čak i od vere u njega
Od silnog straha pred sobom
mrtvim Če Gevarom i Bogom
po volji iz senke tajne vlade
ukraše mrtvo telo Če Gevare
Na tajnom mestu pokopaše
betonskom pistom prekriše
za polet aviona sve središei
ceo svet budalom praviše
Če Gevaru skriti ne mogoše
nit ga mogoše skriti nit ubiti
za liberalno pravo najjačega
ineokolonijalno robstvo naroda
Taj neoliberalni kolonijalizam
bezbožno leglo zla sile i nasilja
puca po svim šavovima duž,
svih merdijana širom sveta
Svetska revolucija se iznova
preporodjena radja i vraća
na velika vrata oslobodjena
svih svojih starih mana
predvodjena legendarnim
revolucionarem i svetcem
beskompromisnim borcem
sinom srpa i čekića zvezde,
zvanim Če Gevara
Dušan Nonković-Teodorocić