Лубитељима поезије, МОЈА НАЈНОСТАЛГИЧНИЈА ПЕСМА ПИСАНА 18. дец. 2012.

Posvećeno

pobijenim andjelima

 

NAMENJENO

MOM GRADU I

PRVOJ LJUBAVI

 

 

Moj susret stobom

beše susret sred žege

bosonogim koracima,

susret sa prolećem

a bila je žega

do bola

usijana zemlja

 

Da beše očajna žega

i mene bosonoga

žednoga života

prolećnih mirisa

svežeg vazduha

procvetalog cveća

a pržila je zvezda

 

Lutao sam stazama

prašnjavim putevima

dok su konji vukli kola

puna užarenog peska

 

Pod teretom kopita

šikljala je prašina

poput sivih oblaka

dizala se nebesima

 

Da bi se svaki put

uvek iznova slegala

i sve tiho prekrila

bojama pepela

 

A ja,

a ja duše pune života

bezazlenom radosti

trčao sam bosonog

u susret tebi

 

Saplitaose padao

grlio, ponovo se dizao

i dalje koračao kao

da ništa nije bilo

 

A bila je žega

prašina beše vrela

asfalt užaren mekan

nebo puno zvezda

a padala je kiša

 

A ja sam bosonog

koračao

ruku raširenih

u susret tebi, trčao

rodni grade

mog prvog koraka

sreće tuge i bola

Subotico moja

 

Beše žestoka vrućina

dok sam bos koračao

kroz paklenu žegu

santama leda

moga mladoga života

 

Asfalt beše tako mekan

a pesak tako vreo

dok sam korakom

po korak koračao

i samo tako malo hteo

 

Staza beše duga

kao da ne imade kraja

a bila je i takva, kratka

bosonogim koracima

neizmerno dugačka

i tim nežnim tabanima

što hodaše

po suncu i kiši

da ih u naručje primi

ovaj grad u prašini

 

 

Lutah

prašnjavim ulicama

mekoga asfalta

užarenog peska

mojega rodnoga grada

i beše mi malo kojeg

koraka žao i ako

beše asfalt mekan

a pesak ko pakao vreo

a ja bez cipela, bosonog

 

Svakoga jutra

na putu kišnom

do škole nam istom

žurih se žustro

da bi je do škole

redovno

svakog jutra stigao

 

A nisam joj nikada

ama baš nikada rekao

koliko mi je draga

koliko je volim

i koliko mi je, do

njenog osmeha stalo

te devojčice Zlate

grada Subotice zlatne

po mene tako uklete

prašinom zamagljene

pa ipak toliko mi mile

 

Ćutke smo išli

jedno kraj drugog

a tako sam je voleo

i hteo

reći tako mnogo

a ja joj nisam

ni reči reći mogo

nikako nisam

izgubiti hteo

prijateljstvo njeno

možda bi je nešto

uvrediti moglo

 

Kišobrana nisam imao

a pod njen nisam hteo

da joj ni kap kiše

rame ne dotakne

 

Išli smo tako nemo

utabanim stazama

svakoga jutra

ona ko princeza vesela

a ja sretan i tužan

odrpan ko prosjak

 

Ko slepac bosonog

zaslepljen dobrotom

i lepotom njenom

bejah nem, zasenjen

princezom mojom

bila je lepa

bila je prelepa

ta moja princeza

 

 

Padala je kiša

a bila je žega

usred proleća

cvetale su trešnje

zumbuli i lale

 

A bila je žega

kiše su padale

i iz vedra neba

a ona tako nežna

koračala je

iz koraka u korak

sa mojim

bosonogim nogama

 

Kiša je padala a ona

ona je bila tako vedra

mila draga

poput sunca nasmejana

jednostavno

bila je moja cela sreća

i ako je bila žega

a zvezda

neumoljivo pekla

 

I u crkvu sam išao

da bi pevao i ako mi

do pevanja nije bilo

samo da bi je tako

prekoputa mene

kraj altara gledao

 

U mirisu tamjana

i sjaju sveća

beše mi lepša

i od samog andjela

 

Žega je bila velika

a asfalt tako mekan

ulice tako prašne

a voće a voće tako

lepo i slatko

breskve tako sočne

a šljive tako plave

kajsije rumene

gunje tako mirisne

a groždje a groždje…

a ja toga svega

beše željan i žedan

 

Naše utabane staze

nisu se nikad dotakle

niti ikad ukrstile

a moja me odvede

daleko od nje

i voljenog grada

moje Subotice

u grad bez prašine

bez mekanog asfalta

gde ne beše peska

niti nesnošljive žege

u kom sve zeleno beše

 

I voće zeleno beše

više kiselo nego slatko

bilo ga je na izobilj mnogo

bez mirisa i slasi ali zato

nisam više bio bosonog

a grad beše pun zelenila

puteva od čvrstog asfalta

bez prašine i bez sunca

a i bez plavetnila neba

kiše su više i duže padale

a dani a dani behu sivi

 

Tri decenije kasnije

izglancanih cipela

u svečanom odelu

nadjoh se iznova

u rodnom gradu

 

Neke devize, marke

razmeniti htedoh

i udjoh tako u banku

moga grada na korzu

 

Sa one strane šaltera

sedela je jedna

prijatnog, nežnog izgleda

veselih očiju dobroćudna

okrugla nasmejana, žena

 

Za čudo, začudjeno izustih

Zlato, dali si stvarno to ti?

 

Nasmejana veselih očiju

ista kao tada u vreme žege

i mekog asfalta, reče

ja bih tebe prepoznala

u svako doba noći i dana

 

A ja sam tada mislio

da je nisam vredan bio

i opet kao nekada

nem posta

i ne reče joj ni sada

koliko mi je bila

i ostala draga

 

I opet ko tada

ne nadjoh snage

da joj kažem

da se ništa promenila nije

od osnovne škole pa sve

do ovog susreta

u banki našeg prašnjavog

ali nama lepoga

i miloga grada

bio sam srećan

kako tada

sa deset godina, tako i sada

 

Dok pišem ove stihove

sećanja davnih, mladosti čedne

mislima punih ljubavi predivne

stiže mi vest neverovatna

da je neko u zemlji Americi

super sili što silom ili milom

svim državama sveta

nameće svoje vrednosti,

da je neko iz vatrenog oružja

izrešetao i pobio

dvadeset takvih andjela

devojčica i dečaka

u školskim klupama

 

Pita me moj razum ljudski,

zar su to plodovi tih vrednosti !?

zar su tamo ti vladari zaboravili

da je ljubav jača od nasilja

od svakog vatrenog oružja

da je ona ta koja život stvara

i ta koja ga bolje čuva

od svakog snajpera

svakoga metka

i od svakog mitraljeza

 

Zar nisu više svesni

da narod koji ljubav gubi

da gubi i sebe,

ni puška ga neće spasiti moći

od svoje sobstvene zlobe i propasti

o, gde će im samo kraj biti

kad im je sila, nasilje i puška

status i simbol svega pa i života

 

Dok razum pita plače mi duša

u nemom vrisku tuge i bola

dok se misao gnusi i gruša

na podu sa prosutom krvi

more me misli da nikada ta deca

neće moći lepu reč čuti

stihove o ljubavi pevati

pesme slušati žudeti voleti

o ljubavi sanjati

životu u susret potrčati

 

Dušan Nonković-Teodorović

Antonija Nonković Mukić Jedan ceo roman si napisao, tu nešto i prepoznajem i sećam tog vremena, jako lepo.
NadaNh Haticic
NadaNh Haticic Prelistan dio zivota,sa fokusom na najljepse bisere sjecanja,Vasim,prepoznatljivim stilom.Ako zanemarim posljednje stihove(na zalost cistu realnost),nesto mi toplo oko srca…Sjajnu ste paralelu postavili. Hvala,od srca Dusane.
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala snajko a kako se nebi sećala našega drada kad si i ti u njemu rodjena! Prije 60 godina je veoma malo bilo asfaltiranih ulica a ni automobila je bilo veoma malo tako da smo na ulici mogli nesmetano igrati fudbal. Ti si kao vrhunski sportista opet više vremena provodila na treninzima i po sportskim halama!
Dušan Nonković
Dušan Nonković Nada je pogodila u srž ono što sam hteo reći ovom pesmom i zato joj velika hvala!
Dušan Nonković
Dušan Nonković Ljiljani hvala što što je napisala stih u kojem se verujem prepoznala.
Dušan Nonković
Dušan Nonković Da Nedeljka-poznato je da se u starosti vraća pamćenje iz mladosti. Davnoi dogadjaji se pamte, povraćaju u sećanje ali nažalost sposobnost kratkog pamćenja opada naime to od maloprije se zaboravlja! Zato se babe i dede najbolje razumeju sa decom odnosno unučadi!
Dragisa Sretenovic
Dragisa Sretenovic Izvinite ali moram: Neobicno…prelepo…istinito…BRAVO!Übersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Dragiša, ovaj Vaš komentar stvarno ohrabruje i mnogo mi znači jer sam i sam prvi put pisao ovim stilom i ovako dugačku pesmu-Razumljivo je onda da sam i ja nesiguran kao što verujem da bi to bio i svaki autor koji se nadje na nepoznatom terenu-.
Dušan Nonković
Dušan Nonković Da ljiljana, te bezazlene ljubavi čovek i nije svesan toga koliko će mu u starosti značiti! I koliko će čovek biti očaran naivnosti kao rezultatom predivnih osećanja. Mislim da se pri kraju života pretežno živi od tih davnih sećanja!
Gordana Kos
Gordana Kos „…i hteo
reći tako mnogo
a ja joj nisamMehr anzeigen
Violeta Bozovic
Violeta Bozovic Decak od deset godina ,vremeplovom plovi i u u sedamdesetoj godini zivota se seca detinjstva i prve Ljubavi….Kad razmislim o tome shvatim da su prve ljubavi veoma bitne za nase emocionalno odrastanje u nama samima.Pocesto postanu obrazac onih ideaMehr anzeigen
Gorjana Ana
Gorjana Ana ZIVOT ISPISAN KROZ USPOMENE, SVESCU SADASNJEG TRENUTKA, SPLETENE KAO ISPOVEST LJUBAVI S POGLEDOM NA VREME KOJE NI MALO LEPO, IPAK IZ DUSE PESNIKA PROBUDI SECANJA… HVALA VAM DUSANE… :)
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Violeta na predanoj analizi i pohvalnim ocenama pogotovo onoj 5 plus! Ali, pesmu sam počeo pisati prije onog strašnog dogadjaja u Americi gde izginuše toliko nedužnih bica ne dosećanih ljubavi začete u samom začetku. Pisao sam ovu pesmu u nekolikMehr anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Gorjana Ana na lepo i pregnantno rečenoj biti ovog mog napisanog-Iskreno rečeno, mislio sam da će to malo ko čitati zbog ovolike dužine!-Još jednom hvala!
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Zdravka, prelepo si ovo rekla i ja ću otćutati! Ova sva tuga ne može se ni opisati a kamoli reći!
Vlatka Petrovic Zgonc
Vlatka Petrovic Zgonc Dakle nepopravljiv si romantik izgleda bio i ostao verovatno si negde u zitu jos kao decak cucao i pisao pesme o oblacima a uvece o zvezdama malo kasnije si visio na korzu i pisao o devojkama sto su prolazile pored tebe kojima si se divio i onda si izabrao onu „pravu“ o kojoj jos uvek razmisljas blago njoj da zivi u glavi nekoga kao sto si ti . Uvek nam pokazes softer side of manÜbersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Ah Vlatka, u to vreme nisam imao para ni za olovku a pisalismo u školi na tablicama. Neznam dali sam bio romantičar, ja sam samo voleo devojčice a ovu posebno jer sam snjom išao u školu a prolazio sam joj pored kuće pa smo tako išli zajedno. A u pisanjMehr anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković U školskoj klupi sam sedeo sa sinom jedne prosjakinje koja je sa svojom malom guravom cerkom prosila pred crkvom-On je bio valda najsiromašniji pa ja. Zato su lepo obučene devojčice fascinirale i svaka mi je bila manje ili više lepa a koje su me prihvaMehr anzeigen
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic Divno ,zaista sam više puta čitala,ne mogu ništa da prokomentarišem,jer sam zatečena,a nažalost ti mali andjeli,žalosno je sve to,a zar i kod nas nemaa toga ,svakoga dana kada ukljucim tv.prvo nas zatrpaju crnom hronikom,mnogo toga ima i ovde u SrbijMehr anzeigenÜbersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Ljiljana ali i to je verovatno izvoz njihovih vrednosti! Ali kad ima toliko tako veliki broj velikih tragedija koliko ih ima tek po broju manjih o kojima se ništa ne čuje. Ubedjen sam da tamo vlada zakon jačega a ne zakon ljubavi, voli svog bližnMehr anzeigen
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic Da ništa nije slučajno,i molim vas ja se izvinjavam,ali retko sam osetila to kod nas „Ljubi bližnjeg svoga ,kao samog sebe“,nemojmo se zavaravati to samo u Bibliji piše u životu toga nema,a što se tiče zakona „jačeg“,pa zar ima negde više toga nego kodMehr anzeigenÜbersetzung anzeigen
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic Ja eto volim Ameriku,pa svidelo se to nekome ili ne !!!!!Übersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Nedaj Bože; dali bi ste voleli Ameriku i tada, da je i Vaš sin bio žrtva ili eventualno vaša unuka bila jedna od tih devojčica!? Ako kritikujem Ameriku to ne znači da je mrzim kao što se to ne mrzi ni rodjeno dete kad ga kritikujemo. Bezkritičan biti dMehr anzeigen
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic
Ljiljana Andjelkovic Marjanovic Da lepo ste rekli otišli ste pre 4 decenije .a zašto???Bilo je jako lepo ovde što niste ostali pa onda sa te nemajuče pozicije da sve ovo govorite nego tek sada kada su vam deca hvala Bogu sredjena kada imate solidan konto i 72god,izvinite i ja bih možMehr anzeigenÜbersetzung anzeigen
Desanka Cimbaljević
Desanka Cimbaljević Blagozvučnost pesnikovog izraza izuzetno pozitivnih uzvišenih emocionalnih svojstava opisuje vreme iz detinjstva svoga rodnog grada čija infrastruktura nije nudila lakoću življenja ali je deci pune duše života pružila radost i sreću voleći svoje mestoMehr anzeigenÜbersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Zašto sam otišao g. Andjelković? Pa to sam Vam rekao pa ako baš nisam bio jasan evo još jedanput! Zato što su i tada svi ćutali kao i sada pa mi nije bilo druge, kao i Vašem sinu, da odem! Ali barem sam ikad shvatio da je ćutanje pogrešno odnošenje preMehr anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Desanka-nemam šta dodati niti oduzeti, istog sam Vašeg mišljenja!
Dušan Nonković
Dušan Nonković Eh g. Andjelković, našli ste baš meni da govorite kako sam sad našao za shodno kad su mi deca odrasla … Moj najmladji danas dipl. ing. mašinstva je imao 2god. drugi sin danas sa više završenih fakulteta iza sebe je imao tada 5 a ćerka koja je bila seMehr anzeigen

Dijana Uherek Stevanović
Dijana Uherek Stevanović Poznajem ovu priču i znam Dušane da je vaše <3 ostalo u toj VAŠOJ SUBOTICI i verujte, bez obzira što ste sad daleko, ona je još uvek deo Vas i čeka Vas na istim tim ulicama koje ste tih dana prepustili nekim drugim bosim tabanima…. <3Übersetzung anzeigen
Dušan Nonković
Dušan Nonković Hvala Danijela, što god je čovek stariji sve više je oseća kao da i danas udišem prašinu kad je tegljači konji podignu a mi dečurlija za trenutak prestanemo da ganjamo loptu krpenjaču po prašini i u prašini koja se nije još ni čestito slegla dižeći je iznova ali u podnošljivoj količini!
Aleksandra Obradović Čirkin
Aleksandra Obradović Čirkin Jako lepa secanja ina detinjstvo, ranu mladost, trenutke koji nas cine…
Desanka Cimbaljević
Desanka Cimbaljević Gospodine Dušane nemojte uzaludno da trošite reči sa gospođom vi ste sto posto u pravu ima nas mnogo koji se slažu sa vašim mišljenjem. Ubeđivat je nezahvalno.Ako vam je pravi prijatelj mogla je samo zadržati svoje mišljenje a mi smo tu da ga ocenimo….

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: