„СЛОБУДНИ СВЕТ“ ЗАПАДА И НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ

Пише: Милан Миле Марковић, писац из Београда

СЛОБУДНИ СВЕТ“ ЗАПАДА И НЕИЗВЕСНА БУДУЋНОСТ

Четвртак 17. новембар 2016. године, дневник „Политика“ објави чланак Емира Кустурице „Српски петао на ветрометини“. То ме подстакну да се и сам упустим у размишљање о свему ономе што је Емир објавио, и што ће облавити, па се и сам питам, тражећи одговор на многа питања: а где је ту нулти (0) положај? Ко је кумовао називима свим тих појава? Да ли је он дао право или криво тумачење тим појавама? Ако се неко одлучи да те називе замени, шта ће се догодити? Да ли тако размишља миш или слон, комарац или орао, мала рибица или кит, где је њихово место на Планети? Да ли лимени петао имитгира петла у кокошијем јату? Не понаша ли се човек у људском друштву, као и петао међу кокошкама – имали ту неке разлике?

Сваки појам, којег човек примењује, не почиње од нулте тачке (0), већ се на том језичку завршава. То значи, да добро завршава око нулте тачке (0) и прелази у његову супротност а то је зло, које је од тог тренутка постаје и највеће зло. Зашто је то тако? Па једноставно, ако би полазило од нулте тачке и од мањег зла кретало се ка највећем злу и ту завршило, у коју би промену могло да настави. То свака промена која настаје после нулте тачке (О) прлази у крајњу његову супротност.

Ово се може објаснити и тиме, да је та замишљена нулта тачка (0) и време када један квалитет, после процеса прелази у своју супротност. То се неће избећи ни код лидерства „слободног света“, јер тај „слободни свет“ има своју супротнос, бирајте му име: „неслободни свет“, „поробљени свет“, „потлачени свет“, „угеожени свет“…. Тако је било и остало. Где му је онда почетак, веровали или не, није у оној нултној тачци „0“, већ на њеном супротно крају. То значи да се промене налазе ту. Неко је хтео да објасни како центар левице и центар денице у садашњем времену владају светом, што није тачно. Иза тога неко лаже. Вероватно неки преварант који жели да сачува оно што је на издисају, а која би то страна била на издисају, док се на супротној страни завршава процес који тражи промене. Ако узмемо левицу, да је од ње почело, око Центра се управо налази њен крај. Или десницу од које је процес почео (крајња десница), и њен се крај завршава у „0“ тачци. Тако долазимо да је та „фамозна“ „0“ тачка време свих промена и свих догађаја.

У време када Меркелова од Обаме преузима штафету лидера „слободног света“, шта се може очекивати? Вероватно оно што се догодило 1933. управо у Немачкој (ако не буде Меркелова, биће неко други), али је .питање Западног „слободног света“, под великим знаком питања, јер на планети има и других светова и других поглењда на живот и другачијих решења. На крају ће доћи до нове поделе интересних свера између моћних држава капиталистичко света мањине и бројних породица тог света, које не познају живот оне друге стране потлачене већине.

Недавно, пратимо вест о краљици Велике Британије, која живи у изобиљу. На парадама се вози у златним кочијама, које вуку бесни коњи, изигравајући лажну скромност. Када, мало боље разгрнемо по прошлости, дознајемо што су све радили владари и њихови доглавници, када су годинама себи градили споменике, којима се (прост) свет диви, јер нема осећај да је то све градио роб, зарољеник, Шта рећи о бројним остацима духовне културе из разних периода људске историје, где су се надметали душебрижници, када туђим средствима граде. Запитајмо се да ли је од тога потлачена већина боље живела? Ко је то све пројектовао и на крају завршио као сви смртници.

Шта рећи на то, да у садашњем времену, доживљавамо, да се на једној страни граде градови и надмећу у градљи, а у исто време, на другом простору (просторима) се сурово руше градови у којима свет једне „културе“ уништава културу другог народа. Зашто он то чини? Ко су то људи и ком свету припадају да се сурово обрачунавају међу собом? Није ли то на једној страни господар „слободног света“ Запада, који у дужем периоду покреће те сукобе, да би наудио ривалу на другом простору, кије се грчевито бори да очува културу свог народа, угрожену од тог „слободног света“. Да ли сте се запитали, ко су ти букачи, који стварају јавно мњење и подстичу господаре ратова на њихове одлуке да би задовољели прохтеве неког света без ума и милости према другом у вечитом страху да не изгуби оно што је „поштено“ стварао?

Ко су ти на Западном „слободном свету“ који истичу: „Меркелова мора да заузда Русију, која јача нелибералну демократију у земљи, подржавајући десничарске партије у Европи и распирујући популизам“. Тако се гради општа одушевљенмост већих западних медија које је изазвао начин на који је Меркелова честитала Трампу, када му је поручила; „да се радује блиској сарадњи заснованој на заједничким вредностима“ мислећи искључиво на вредности „слободног света“ Запада, како се Меркелова у овом периоду припрема да преузме штафетну палицу од Барака Обаме, једног од лидера одлазеће „демократије“, када у Америци завлада страх од реформи које Трамп жели да гради у време своје владавине.

Управо се у овом периоду води жесток сукоб водећи медија на релацији Запад – Исток и обратно. Где је истина – будућнос ће брзо то открити.

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да осећа дужност да служи својој земљи и Европи и тиме додатно подстакла спекулације да ће се поново кандидовати и на савезним изборима 2017. године.„Желим да испуним свој задатак као немачка канцеларка, који са једне стране подразумева да служим народу Немачке, али и укључује рад на кохезији и успеху Европе”, рекла је Меркел упитана шта су њене краткорочне, а шта дугорочне обавезе, преноси АП. Меркел (62) је заказала конференцију за новинаре у недељу, после састанка са члановима Хришћанско-демократске уније Немачке. Засад, она је одбијала да каже да ли ће се поново кандидовати или не.

На 27. годишњицу пада Берлинског зида Немце је дочекала за њих шокантна вест преко Атлантика – републиканац Доналд Трамп победио је на изборима за председника САД.

Хајко Мас министар правде је на „Твитеру” написао да „свет неће пропасти, само ће бити још луђи”.То што су баш 9. новембра сазнали за њима већински шокантан догађај да су Американци изабрали Трампа за председника, Немце је подсетило и на бројне догађаје у Немачкој који су баш тог датума мењали историјске токове набоље, али и нагоре. На тај дан 1848. у Бечу је убијен Роберт Блум, вођа Мартовске револуције, што је симболично предвидело крах овог немачког демократског буђења. Касније 70 година абдицирао је цар Вилхелм Други и проглашена је Вајмарска република. Истог датума 1923. догодио се Пивнички пуч, када је Адолф Хитлер са својом нацистичком странком неуспешно покушао у Минхену да изврши државни удар. Петнаест година касније, 9. новембра се догодио погром над Јеврејима, познат под називом „Кристална ноћ”, што за историчаре представља први злочин, који су нацисти извршили у оквиру Холокауста. Истог датума 1989. пао је Берлински зид, означивши крај хладног рата и подељености на две Немачке. Али и не сукоба који су се наставили и жестоко покренули процес стабилизације „слободног света“ западног либералног капитализма, наравно да су им на мети сви други који се са њима не слажу. На прагу смо новог хладног рата, којег покреће тај „слободни свет“, да би успоставио нови светски поредак (по свом шаблону) и одбранио владавину колонијалних господара.

Значи ли то да је сада стање нулти (0) подељка, скале будућег развоја „слободног света“ прешло на њен најекстремнији део, где му је нови почетак, ако се нешто крупно, у међувремену не догоди, а сва прилика је да ће се баш то догодити, јер се свакодневно откривају крајне мутне радње које чини тај „слободни свет“ америчке демократије коју су до сада обележили јастребови рата: породица Буш, Клинтонови и до некле Барак Обама, који обележи и овај крај избором републиканца Трампа за новог председника САД.

Наравно, ми Европљани као НАТО партнери знамо да ће се Доналд Трамп запитати колико ми доприносимо алијанси. Али ми ћемо се питати о његовом ставу према алијанси. Многа питања су отворена. Спремна да преузме одговорност и слободоумна Америка је у нашем интересу”, рекла је Фон дер Лајенова, додајући да и она сматра да „Трамп зна да ово није било гласање за њега, већ против Вашингтона, против естаблишмента”. Ово упзорење подсећа свет да у систему постоје институције које су независне и које диктирају будућућност која треба да очува империју најбогатијих и утицајних породица, које не признају националне границе

Чомски: „у једном недавно објављеном тексту био ужаснут нестанком демократије у Европи. Од како је криза почела пре три године – странке се мењају, а економска политика остаје иста. Она се темељи на уштедама и подизању пореза. Она се не осврће на то шта људи мисле. Политике националних држава пратиле су ставове и директиве Европске комисије. Избори су постали бесмислени и све то личи на земље трећег света где владе одређују међународне финансијске институције, а не бирачи“. Чомски се надаље осврнуо и на неке анализе политичког система САД који тврде да је то једнопартијска држава.

У мојој се земљи раде разна истраживања, доста поуздана и тачна. Једно од њих показало је да 70 одсто популације САД нема утицаја на политику уопште и да је политика никако не занима. Свега једна десетина одлучује о свему. Е, то није демократија, то је аутократија и то постаје јако опасно“ – рекао је Чомски. За разлику од Чомског, Бжежински не предлаже да се отклони главна препрека у развоју сваког друштва и развија као демократско друштво. Он, поред осталог говори да СДА схватају важност унутрашњих реформи и предлаже: „за будући амерички просперитет и за њену конструктивну улогу на међународном плану, делотворно разрешавање слабости америчког секундарног образовног система такође ће помоћи отварању дугорочне перспективе Америке“.

У крајњој линији, амерички успех на плану самоодбране захева фундаметалну промену односа према друштвеној култури: према начину на који ће Американци дефинисати своје личне аспирације и етички садржај свога националног „сна“ – каже Бжежински.

Када смо код овога морамо се запитати коме је ова порука упућени и чији су ови снови? Порука и снови су упућени малом делу становника Америке и односи се на 0,01 посто богатих и 0,10 посто оних који оваплоћују то богатство (технократија) оних најбогатији. За њега робови рада не постоје и за њих нема сна, а нема ни демкратије. Они су предодређени да буду експлоатисани, они ће се селити по свету тражећи какав такав посао, а ако га не нађу гладоваће и изумирати. Како из свих ових анализа и прогноза не види се конкретан и опипљив пут изласка из ове „дубоке“ кризе, у коју је запала Америка, остајемо у уверњу да се неће догодити оно што се догодило у Немачкој, када је Хитлер дошао на власт Неки управо то сада другачије виде и сасвим супротно – да се САД сада налазе у фази која одговара времену великог успона Хитлера у немачкој, и да ће излаз из кризе повољно разрешити односе у амричком друштву. Али тада Америка неће бити иста. Из свега овога за мале народе, чија је власт тренутно у вазалном односу, мали човек нема много избора.

Чомски наводи:

Живимо у капиталистичкој демократији. То јесте најмање лош систем, успрокос свим изазовима. Има једна теорија, а ја нисам сигуран да је засутпам. Но, теорија се пита – да ли заиста постоји капиталистичка демократија и како се она може поредити с другим демократијама? Ова је прича сада једна од главних тема међу академицима у САД

За оно што ће уследити после завршетка Другог светског рата Сједињене Америчке Државе, које су из тог рата изашле с мањим бројем жртава у људству од других учесника, излази као ратни профитер. Други учесници на страни победника своде своју војну силу на мирнодопски ниво, Америка чија војна индустрија у току рата бележи висок профит. Посебно су се обогатили американци немачког порекла. Донета одлука америчког државног врха, под снажним притиском немачког лобија, да се Америка рат. Учињено је то, као што је и Хитлер у Немачкој уради 1933. године по доласку на власт. Милитаризују се САД, развија се се наука иновације и производња све за припрему новог рата. У Америци су, више него игде на другом месту, нашли уточиште сви који су бежали из властие земље, а посебно војна структура, која је наставила да ради у Америци оно зашто је и била квалификована. Америчке структуре везане за припрему земље за рат организују кампове и окупљају дошљаке по националним структурама, врше обуку и њихову припрему, како ће уз њихову помоћ подривати државу из које потичу, посебно се баве стварањем добо повезаних мрежа које се убацују у најосетљивије институције, где ће суберзивно деловати. Трка у наоружавању, с циљем да се и противник мора тиме бавити, само што је Америка већ тада обезбедила свој колонијални посед, срачунато распоређен, за наредни светски сукоб. Ове војне планове и све ово воде добро припремљени и плаћени војни стручњаци (проститутке), претежно германског порекла

Сви који су се нашли у овим структурама, посебно странци, били су добро награђени, а посебно све ово, под мотом којег и Бжежински наводи, био је сан о бољем и удобном животу. Оно што је Хитлер учинио у Немачкој само за 6 година и извршио све припреме и отпочео свој освајачки сан, у Америци су се ове припреме изводиле дуже, а они су цео свет плашили Совјетским бауком (комунизам као непријатељ број 1), развијају страх, па се цео свет дао у наоружавање, а неке земље, као СССР и СФРЈ, које су у то време дошле у међусобни конфлит, одржавају велике војне саставе у мобилном стању, звецкајући једни другима оружјем на границама и испољавају претњама.

Стратези овакве сумануте и освајачке политике су изгубили из вида, да све што је окренуто противу човека и намењено да га силом потчини, представља патолошки део човека – животиње и то не може дуго опстати, али се губи из вида постојање институиција којима само моћни дају задатке и контролишу. У случају да се осете угроженим смишљено организују сукобе, јер им то .доноси профит, а незадовољну масу само тако држе у покорности.

У Немачкој многи страхују како ће на њихову привреду утицати улазак у Белу кућу унука немачког исељеника из градића Калштата, који је у кампањи жестоко критиковао илегалне мигранте и сељење капитала у државе са јефтинијом радном снагом. Док се у Дојче банци, као његовом безмало једином зајмодавцу, можда сада неко нада да ће им вратити позајмљене стотине милиона евра, немачки аутомобилски гиганти, попут „Фолксвагена” и „Бе-Ем-Веа”, страхују да ће на њихове профите утицати не само могућност да не буде склопљен споразум о слободној трговини између САД и ЕУ, већ да ће доћи до краха споразума НАФТА који имају САД, Канада и Мексико. Будући да немачки ауто-гиганти користе своје фабрике у Мексику да снабдевају возилима тржиште САД, ако Трамп испуни обећање и повуче САД из НАФТА то ће бити додатни ударац на ову индустрију која је већ сада у проблемима.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: