Kada je pre više stoleća arapski pesnik uklesao stihove posvećene crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu; –„Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj“ –  sigurno nije pomislio da bi čovek bilo koje vere mogao dići ruku na takvu lepotu. Na žalost, zapalio ju je u ime islama verovatno neki plaćenik.

Bogorodica Ljeviška – Crkva koja se uznela na nebo

Jakovljev san, Bogorodica Ljeviska

Kada je pre nekoliko stotina godina, na fresci koja predstavlja Jakovljev san, neznani arapski pesnik ugrebao stihove posvećene crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu –„Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj“ nije ni pomislio da bi čovek bilo koje vere mogao dići ruku na takvu lepotu. I prevario se. Divot crkva kralja Milutina, njene prekrasne freske i čarobni oblici, koje su gradili majstor Nikola i njegovi dunđeri, uzneli su se na nebo u velikoj vatri zlokobnog proleća 2004. godine. Pocrnela je Ljeviška Bogorodica sa Hristom hraniteljem, a prizori sa čuvenog Strašnog suda oživeli na javi. Tako je Unesko dve godine kasnije mogao da pod zaštitu stavi samo čađave zidove, jer se slava ove čuvene crkve preselila u sećanje. Tragovi o lepoti Ljeviške trajaće onoliko koliko traje pamćenje naroda u kome je nastala.

Kralj Milutin, Bogorodica Ljeviška

Bogorodičina crkva u Ljeviši, jednom od najstarijih kvartova grada Prizrena na Kosovu, sagrađena je još u 9. veku kao trobrodna bazilika sa unutrašnjom pripratom i drvenom krovnom konstrukcijom. Kada je tokom uspostavljanja svetosavskih episkopija u prvoj polovini 13. veka u nju smešteno sedište vladike prizrenskog, Bogorodica Ljeviška je prvi put obnovljena, budući da su gornji delovi bazilike bili u ruševinama. Izgled kompleksne petokupolne crkve sa vanredno lepom spoljnom pripratom otvorenog tipa nad čijim središtem se uzdiže vitka kula zvonara, sva prozračna od brojnih dvočlanih prozora i lučnih otvora, delo je graditelja kralja Milutina Nemanjića iz 1307. godine. Milutinovi arhitekti su virtuozno, ubacivanjem dva reda stubaca u prostor trobrodnog naosa stvorili građevinu u obliku upisanog krsta, ojačali svodove kako bi mogli da ponesu složenu krovnu konstrukciju nad kojom se uzdiže pet kupola, i sagradili neobičnu apsidu poligonalnog oblika. I upravo na apsidi, bogato ukrašenoj nišama, ostavljen je zapis o ktitorskoj aktivnosti kralja Milutina i ime episkopa prizrenskog Save, u čije vreme je kralj preduzeo radove na Ljeviškoj.

Kompleksna konstrukcija Bogorodice Ljeviške posebno je naglašena vizantijskom obradom fasada rađenih u tehnici ćelijastog sloga naizmeničnim zidanjem kamenom i opekom sa ciljem da se dobije nesvakidašnja polihromija. Keramoplastika u obliku cvetova i krstova izrađenih od terakote, svojstvena dekoraciji vizantijskih hramova kojima se kralj Milutin toliko divio i nastojao da ih podražava u najvećem broju svojih zadužbina, izvedena je na fasadama Bogorodice Ljeviške sa naročitim osećajem za lepo, pojavljujući se kao floralni akcenat u kompleksnoj shemi smenjivanja tesanika sige i pravougaonih polja opeke. Za istoriju je blagodareći kraljevom shvatanju graditeljstva i živopisa kao umetničkog podviga ostalo po prvi put sačuvano ime arhitekte protomajstora Nikole i živopisca Bogorodice Ljeviške, (Mihaila) Astrape, oba zabeležena na luku spoljne priprate u okviru natpisa koji je trebalo da podseti episkopa prizrenskog kakve sve obaveze ima u davanjima sirotinji.

Bogorodica Ljeviška i bodljikava žica, foto @ SPC

Gnezdo lepote

Ostaci najstarijeg živopisa u Bogorodici Ljeviškoj potiču iz vremena Svetog Save, odnosno perioda između 1220 -1230. godine. Na očuvanim freskama sa temom Svadba u Kani i Isceljenje slepog, obe iz ciklusa Čuda Hristovih, ogledaju se sve krakteristike poznog stila umetnosti Komnina. Najznamenitija freska ovog perioda, predstava Bogorodice Eleuse sa Hristom Hraniteljem, pretrajala je bez većih oštećenja sve do 17. marta 2004. kada su albanski separatisti zapalili ovu drevnu crkvu i naneli znatnu štetu i ovoj prelepoj slici, ali i živopisu kraljevih dvorskih slikara Mihaila Astrape i Evtihija, nastalom stotinu godina kasnije, između 1310. i 1313.

Freska Bogorodica Ljeviška, Bogorodica Eleuza sa Hristom Hraniteljem, foto Dragan Bosnić

Bogorodica Eleuza sa Hristom Hraniteljem

Bogorodica Eleuza sa Hristom Hraniteljem

Klasicizam renovacije Paleologa je, kao slikarski stil koji će obeležiti prvu polovinu 14. veka, u delu Milutinovih majstora, prvih grčkih freskopisaca u Srbiji poznatih po imenu, iskazao neke od svojih najviših dometa. Slikajući obilje tema, od obaveznih programa sa predstavama iz ciklusa Velikih praznika, Vaseljenskih sabora i Čuda i parabola Hristovih, do žitija svetih Nikole, Dimitrija i Georgija, Astrapa i Evtihije najupečatljivije svoje kompozicije, prava remek-dela epohe, ostavili su na freskama Strašnog suda u spoljnoj priprati, Stablu Jesejevom, Jakovljevoj Lestvici, Himni Jovana Damaskina i Uspenju Bogorodice. Neprevaziđene su predstave paklenih muka sa Strašnog suda u Ljeviškoj, gde kao predvodnike prokletih na njihovom putu u Ad dvojica živopisaca bez straha slikaju kraljeve i visokosveštenike, kao što bez zadrške i sa dobrim znanjem anatomije, upravo na ovoj fresci stvaraju pravu galeriju prvih srednjovekovnih aktova u Srbiji. Harmonije svežih boja, dinamična raspričanost mnogoljudnih scena, na kojima se među brojnim klasicističkim tipovima likova pojavljuju i autentične antičke sibile, proroci i filozofi, svojevrsni su slikarski pandan stihovima Danteove „Božanstvene komedije“, koja je nastala u istoj epohi, budući da su kralj i veliki pesnik bili savremenici.

Platon, Plutarh i kralj

Čudesno je kako naoko neme slike nastale u jednoj epohi mogu mnogo da „kažu“ o ljudima i shvatanjima tog vremena. U tom smislu je Astrapino slikarstvo u Ljeviškoj gotovo revolucionarno! Pojava antičkog filozofa Platona i klasičnog istoričara Plutarha, legendarne libijske proročice Sibile, klasičnih personifikacija muza, Sunca, Meseca, zemlje, reke Jordana, te drugih predstava iz klasične starine, a u funkciji hrišćanske vere, predstavljaju takvu novinu u srednjovekovnoj Srbiji da je to teško izraziti rečima. Naime, rani stav samostalne srpske crkve, a pogotovu sud koji je dao Sveti Sava u Nomokanonu, orijentisali su srpsko hrišćanstvo kao antiklasično. Sve što je definisano kao pagansko nasleđe, pa makar i tako značajno kao što je to slučaj sa antičkom filozofijom, a pogotovo religijom odbacivano je kao jeretičko. Milutinov dvor, pod snažnim vizantijskim uticajem, a pogotovo onim učenih krugova velikih centara u Solunu i Carigradu, postaje otvoren za svojevrsnu obnovu antike o čemu svedoče pomenute predstave u Bogorodici Ljeviškoj. Tako na posredan način saznajemo koliko su i kako o doktrinarnim, ali i kulturnim novinama i trendovima bili obavešteni i crkva i kralj. Istovremeno, freske u Ljeviškoj nedvosmisleno ukazuju da su te novine bile prihvaćene u Milutinovoj državi.

Strašni sud,Personifikaciije zemlje i mora, Bogorodica Ljeviška, Prizren

Carski grad Prizren, doskora autentična gradska celina svojstvena Balkanu 19. veka, u najboljem smislu te reči bio je grad crkava, među kojima posebno treba istaći ostatke nekad grandioznog mauzoleja prvog srpskog cara Dušana Silnog iz polovine 14. veka, ali i druge sakralne građevine. Učeni arapski pesnik neznanog imena, međutim, samo u Bogorodici Ljeviškoj nije uspeo da savlada svoje emocije, pa je na zidu oštrim predmetom, ispod freske na kojoj je prikazan Jakovljev san, urezao stih – „Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj“. Ta svevremena lepota Milutinove crkve u Ljeviši probija i danas kroz počađavele i gotovo uništene zidove, freske i mobilijar ove biser-crkve koja je u leto 2006. stavljena pod zaštitu Uneska. Iako se u zlokobno proleće 2004. godine uznela na nebo, Bogorodica Ljeviška uvek će imati svoje gnezdo u nepomućenom sećanju naroda u kome je nastala.

©Tamara Ognjević

ARTIS CENTAR

Iz knjige “BLAGO SRBIJE”, Mladinska knjiga, Beograd, 2012.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: