ЗАБОРАВЉЕНЕ ПОУКЕ ПРОШЛОСТИ, drugi deo

Пише: Милан Миле Марковић, писац из Београда

ЗАБОРАВЉЕНЕ ПОУКЕ ПРОШЛОСТИ

Послужићемо се једним записом из ранијег времена:

Немачки амбасадор у Србији Волфрам Мас:

Срби морају својој деци да објасне да је бомбардовање НАТО 1999. било исправно (Какав сраман и ужасан предлог овог “дипломате” – аутор).

Немачки амбасадор у Србији Волфрам Мас изјавио је на конференцији о НАТОу, одржаној у Београду: „Да Срби морају својој деци да објасне да је бомбардовање било исправно, како она у будућности не би мрзела Атлантску алијансу.

Морам да критикујем власти у Србији што и саме још увек користе термине попут “НАТО бомбардовање”. Замислите да шетате улицом Кнеза Милоша и да вас ваше дете упита: “Тата, ко је ово урадио?”. Ви ћете му одговорити: “НАТО”. И шта онда очекујете од тог детета да мисли о НАТО? За разлику од тога, ја сам као младић у Немачкој гледао рушевине у мом граду, али ја нисам мрзео оног ко је то учинио јер је било оних који су могли да ми кажу засшо је то учинио”, изјавио је Мас.

Сама ова изјава мора да нас забрине. Зато се морамо удружено супроставити насртају, новог, још изопаченијег германизма према нама. То су нам и у прошлости били непријатељи и никада се нису доказали да су нама – балканским народима, икада били искрени, сада, када се НАТО алијанса претвара у оружану силу Европске унује, већ доказано, с наметнутим немачким воћством – као да се повампирило време Другог светског рата. То само малоумни људи не могу схватити, јер имамо доста недовољно мудрих, који настоје да то заборавимо. Посебно, Србији се намећу германски услови, као да су сада однели “велику” победу, иза неког Трећег светског рата, па нам диктирају своје услове.

Управо се то и догодило. Тај “Трећи” СР се одвијао у времену растурања СФРЈ, санкација, блокада, организованог тероризма, који се претворио у срамно бомбардовање СРЈ, које немци желе да прикажу како да објашњавамо својој деци, која су сво време НАТО бомбардовања провела у склоништима, да су нас овим “пријатељи” ослободили од самих нас – па то је тако глупо и помислити. На нашим просторима и уз помоћ добро припремљених, организованих и плаћених, унутрашњих, нових колаборациониста, успели да свој ратни циљ остваре уз велику помоћ оних снага, који су им биле непријатељ у Другом светском рату (САД, В:Британије), а које и саме постају жртве новог фашизма који наступа и диктира шта ће ко у овом глобалном свету да уради.

Ако Немачка свим силама настоји да нам наметне окупацију, то значи да се и ми, окупирани народ, с правом морамо томе супроставити. Сви који стоје иза ставова наших непријатеља су и наши непритељи, њих се морамо решити.

Ово што сам изнео треба схватити да нам се приближава годишњица НАТО агресије на СРЈ и да је морамо претворити у симбол нашег отпора“ – записао је аутор.

Послужићемо се још једним записом:

Пажљиво сам прочитао све што су дневне новине објавиле 21 октобра 2012, па и целокупан текст који сам добио. Нисам једини, а ни први пут да се бавим овим питањем, али је садашње време изузетно важно за Србију, и да олако не поклекне пред бројним притисцима. Оно што је Владисав Јовановић. говорио, а више сам га пута и слушао, открива нам, а то би требала да прихвати и тренутна гарнитура која ће, да тако кажем, наставити разговре „Београд – Приштина“.

Да Вас не подсећам да Србија није била у рату са својом Јужном Покрајином, већ јој је то силом наметнуто, и нема разлога да овде препусти силама које врше притисак на њу, да јој се то и даље намеће. Имали смо агресију на Србију, која се завршила примирјем и резолуцијом СБ 1244, а иза тога је Косово и Метохија окупирана НАТО јединицама, чије су већинске трупе Сједињених Америчких Држава, а главнокомандујући у рату био је њихов генерал, кога срби терете као ратног злочинца. Заштићен је као „медвед“ и брзо су га пензионисали, како би избегли и сопствену одговорност. То доказује да је ратно руководство САД, које је без одобрења СБ УН, мучки напало СРЈ, и бомбардовало је 78 дана и ноћи, на основу доказаних манипулација, које су они организовали, да би нашли лажни аргумент и отпочели рат. Највећа је грешка што се дозволило повлачење српске тужбе пред међународним Судом правде, а још се дозвољава том човеку, да нам уноси раскол и немир. Нико и не чита, нити коментарише, његово мишљење. Тај је залутао међу нас и на крају ће нестати као отпад историје.

Одмах, по окупацији наше Јужне Покрајине, америчке трупе граде војну базу, па због тога су и ратовали. Зато разговори о коначном статусу окупиране нам територије треба да се воде са окупатором, уз добро аргументоване и досказане чињенице настале пре тога, за време и после окупације. Докле год је окупатор на тој територији о статусу се не сме разговарати са Шиптарима, јер то није мирни договор о разлазу, како желе да прикажу, већ насилна сецесија потпомогнута са САД и ЕУ, којима се жури да на свој начин, уценама, претњама, а пре тога блокадама бомбардовањем и наметањем услова на путу глобализације силом (и мачем) која се намеће.

Ако овако наставе, а Србија и српски народ одлучно и истрајно се томе супроставе, доћиће време, да ће се историја поновити, као што се поновила и у претходна два рата. Нисмо ми били кривци што је у прошлости пропало турско и аустроугарско царство, и што се српски народ нашао на страни победника, као ни у Другом светском рату, када су сломљене снаге осовине Берлин – Рим – Токијо, али нисмо ни кривци за оно што се сада догађа.

О решењу спорних питања, где се Западу жури, треба прећи са политичке на диломатско – правне преговоре. Докле год то питање виси изнад наших глава, треба занемарити било какве преговоре са ЕУ, јер се преко тих, назови, преговора, врши уцена и велики притисак на Србију, на кључно питање, где је правда на српској страни, одговорити им са НЕ, тада ће се они морати преиспитивати како даље. Не подлећи лажним обећањума, како су то до сада чинили.

Не заборавити и да им се у лице каже да су све српске противнике, а своје савезнике у оба рата, без молбе и условљавања учланили у ЕУ и НАТО, вративши тај део света у период Другог светског рата. Ево годинама како нас сиромаше и врше притисак, да би се у тој скупини нашли слично као „турска раја“, а то, због будућности никако се не сме догодити – тако записа аутор

(Наставиће се)

MAŠA SVETSKA KRALJICA! Mala Srpkinja (11) napravila čudo kakvo nikad niko nije uspeo (VIDEO)

MAŠA SVETSKA KRALJICA! Mala Srpkinja (11) napravila čudo kakvo nikad niko nije uspeo (VIDEO)

Maša Anić proslavila Srbiju, odbranivši po treći put titulu svetskog prvaka što nikom u bilo kojoj disciplini plesa nije pošlo za rukom

Maša Anić

Foto: Facebook/Masa Anicic

Beograđanka Maša Anić je sa samo 11 godina uspela ono što nikad nikom nije pošlo “za plesom” na planeti”.

pročitaj još

  • REVOLUCIONARNI USPEH SRPSKOG ZDRAVSTVA: Presadili rožnjače bebi od devet dana

    26. Oktobar 2016.
  • KENGURI TERORIŠU SRBIJU? Napadaju ovce i krave, vade krompir i kukuruz

    26. Oktobar 2016.
  • OBLAČNO, HLADNIJE I S KIŠOM: Narednih dana ne izlazite bez kišobrana

    26. Oktobar 2016.

Najtalentovanija srpska, ali i svetska plesačica treći put zaredom postala je svetska šampionka, odbranivši na prvenstvu u Nemačkoj titule osvojene prošle i pretprošle godine u Poljskoj.

(VIDEO) ČAROBNA MAŠA (9) IGROM PODIGLA SVET NA NOGE: Cela SRBIJA mora da bude ponosna na nju! (FOTO)

Ćerka nekadašnjeg proslavljenog fudbalera Zvezde Darka Anića, ponovo je fascinirala čitav plesački svet, žiri, publiku u Frankfurtu i superiorno je izvojevala pobedu, zasenivši tako i devojčicu Medi Zigler, čiju je koreografiju iz Siinog spota “Šandelier” svojevremeno nekoliko puta skinula za potrebe emisije “Tvoje lice zvuči poznato”.

Maša je počela da pleše sa pet godina, a već sa devet imala je medalje sa međunarodnih i svetskih takmičenja koje nije mogla da drži rukama. Ipak, njena najveća želja je da jednog dana zaigra na Brodveju, za šta ima sve predispozicije.

Foto: Privatna arhiva

ŽIRI PLAKAO, PUBLIKA VRIŠTALA: Maša i Densfektorijevići RAZBILI u emisiji “Više od igre” (VIDEO)

Dokaz da vrhunski talenat i predan rad mogu da savladaju sve prepreke je upravo mala Maša, koja kao i svaki vrhunski stručnjak u svojoj oblasti, ume velikodušno da pohvali svoju konkurenciju.

Da li Srbija treba i Maši Anić da dodeli nacionalno priznanje, kao što daje i sportistima?

Još uvek je mlada, priznanja su za odrasle
Da, ova devojčica je učinila više za Srbiju od mnogih
Ostaviću svoje mišljenje u komentarima

Najviše mi se dopadaju timovi iz Kanade, Rusije i Južnoafričke republike. U pauzama između takmičenja se družimo, razmenjujemo bedževe, a sad u Mikolajkiju smo išli i u akvapark – ushićeno je ispričala ova mala lavica prošle godine za naš portal, podsećajući nas da je samo dete, iako pleše kao da je svoje koreografije uvežbavala decenijama.

Foto: Milena Đorđević

OVO STE ČEKALI: Pogledajte spot za NAJEMOTIVNIJU baladu koju je Nataša Bekvalac IKAD otpevala! (VIDEO)

Škola “Dance Factory” kojoj pripada Maša, u Frankfurtu se takmiči u svim disciplinama. Nadaju se da će osvojiti još zlatnih medalja a redakcija Telegrafa im to najiskrenije i želi.

Pogledajte šta je Maša Anić ispričala za Telegraf:

(Telegraf. rs)

Nikola Tesla´s FREIE ENERGIE MASCHINE erzeugt kostenlosen Strom und SCHOCKIERT die Energiekonzerne

Nikola Tesla´s FREIE ENERGIE MASCHINE erzeugt kostenlosen Strom und SCHOCKIERT die Energiekonzerne:

1.

http://teslabauplan.com/sp-ds

2.

Један од најбитнијих наступа Бошка Обрадовића-излагање у парламенту 10.08.2016

Бошко Обрадовић амбасадору Украјине: Крим је Русија, а Косово је Србија!

Б. Обрадовић амбасадору Украјине: Крим је Русија, а Косово је Србија

Б. Обрадовић амбасадору Украјине: Крим је Русија, а Косово је Србија

Ваша Екселенцијо, пријатно сам изненађен Вашим праћењем активности Српског покрета Двери. За разлику од већине медија којима је промакла посета званичне делегације Републике Крим Дверима, Вама није. Разумем Вашу потребу да реагујете с обзиром на функцију коју вршите, иако то чините без ваљаних аргумената повлачећи при том погрешне паралеле.

Моја је обавеза да Вам добронамерно  укажем на неке непобитне  факте, без којих се не могу  разумети неки од ставова Српског покрета Двери. Статус Републике Крим и статус Косова и  Метохије су потпуно два различита случаја из области међународних односа. Ви, Ваша екселенцијо, одлично знате да је територија Косова и Метохије, колевка српства и српске државности и да је несрећним сплетом међународних односа 1999. уз помоћ  бомби 19 земаља НАТО пакта,  насилно окупирана од стране НАТО-а и шиптарских сепаратиста, да је преко 250 000 припадника српског народа прогнано са својих вековних огњишта, а имовина мојих сународника, као природна и привредна богатства Републике Србије узурпирана.

krim-eto-rossia-foto-sputnik

(фото: Спутник)

Ако желите улазак Украјине у Европску унију и Вама ће, као и Србији, бити испостављен услов да признате тзв. Косово. Ви знате боље од мене да је Крим припојен Украјинској совјетској социјалистичкој Републици декретом СССР-а, дакле, политичким декретом, без воље народа, већ одлуком тоталитарног комунистичког режима.

Zastave-Srbije-Rusije-i-Krima

Што се тиче посете наших пријатеља из Владе Републике Крима у саставу Руске Федерације, Ви добро знате, да је та власт легална и легитимна, јер је по законима Украјине, народ Крима, који броји преко стотину различитих народа, почевши од Руса, Украјинаца, Татара, Грка, Јевреја и многих других, на референдуму одлучио да се врати у састав Руске Федерације.

IF

Што се тиче ограничавајућих мера које сте, подсећам Вас, већ предузимали против мене и делегације Двери која је посетила Крим, понављам оно што сам и тада рекао: Ускоро ће бити ствар престижа ко ће пре посетити Крим као изузетну област која после скоро 30 година пропадања, почиње своју културну, економску и сваку другу ренесансу.

Поздрављам Вас уз наш омиљени слоган,

Крим је Русија – Косово је Србија!

Бошко Обрадовић
Председник Српског покрета Двери 

(насловна фото: Телеграф)

Подели наShare on Facebook64Tweet about this on TwitterShare on Google+0

ЕМИСИЈА „РАЗГОВОР СА СТЕФАНОМ“ – ДВЕ СРПСКЕ ХЕРОИНЕ; Гост: Анастасија Ларвол

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.org

____________________________________________

Емисија „Разговор са Стефаном,“ Снага Народа, 22.октобар 2016

 

Тема: Српске хероине – Милева Марић и Милунка Савић

 

Гост: Анастасија Ларвол

ЕМИСИЈА „РАЗГОВОР СА СТЕФАНОМ“ – ДВЕ СРПСКЕ ХЕРОИНЕ

 

Тема наше данашње емисије је признање и захвалност истакнутим појединцима који су својим залагањем и херојством задужили заједницу.

Ева Рас, српска глумица мађарског порекла, изнела је значајну истину када је једном приликом приметила да „већ двеста година о српском народу нема ко да брине.“

Да ли само двеста, то је посебно питање. Али да су у периоду новије српске историје, на који се опаска Еве Рас углавном односи, кругови задужени да га воде српском народу поклонили врло мало озбиљне пажње, то је чињеница која не подлеже никаквој сумњи.

Брига о народу јесте један од главних задатака водећег слоја, или елите како се то данас каже. Обавезе елите су јасне: правилно  саморазумевање и реална процена места и могућности народа у датом историјском тренутку и, упоредо са тиме, артикулисање обједињујуће визије, кадре да мобилише најбоље снаге и да их усмери ка остварењу достојних циљева.

Али и народ има обавезу да води бригу о неким стварима које су веома важне за његов процват и опстанак. Та брига има дубоку моралну димензију јер обухвата неговање и преношење вредности и традиција наредним поколењима. Уважавање предака и испуњење обавезе да им се одужимо вредним и пожртвованим делима, саставни је део оног моралног бедема који у непрекидној и немилосрдној конкуренцији међу народима сваку заједницу штити од исцрљености, посрнућа и пропасти.

Припадници народа који су своје животе свесно и добровољно жртвовали или посветили за добро и напредак целине, или су страдали као њени појединачни представници када је заједница била мета да се сатре и уништи – а и српски и јеврејски народ прошли су кроз то страшно искуство – заслужују трајно сећање и највиши облик пијетета и поштовања. У пијетет који се њима указује спадају истовремено не само моралне већ и прагматичне обавезе садашњег поколења према претходнима који су заједници омогућили живот и напредак – било највећом могућом жртвом, полагањем живота за ближњега, или достигнућима преданог труда који може да служи на част и понос заједници која их је изнедрила.

А енглески политички философ Едмунд Берк дао је непревазиђено одређење заједнице: јединство између оних који су живели раније са онима који су живи сада и још нерођеним поколењима.  Како Срби пролазе ако их ценимо у светлу ових узвишених начела?

Захвалност је једна од најплеменитијих врлина не само у карактеру појединца већ и општем расположењу заједнице према свима који су се за њу на било какав начин жртвовали или су као жртве пали за њено добро. С једне стране, то је дуг основне пристојности, испуњење унутрашње и несебичне обавезе према добротворима. Али постоји и прагматична обавеза да пијететом наградимо све претходне жртве за опште добро. Ако их олако предамо забораву, немарним односом према њима показаћемо колико су нам неважни и колико ниско ценимо њихов подвиг. Ко ће се после тога опет жртвовати у одбрану заједнице која је тако равнодушна? Нико неће ризиковати, а најмање жртвовати, нешто од вредности, време, иметак, труд, таленат – живот најмање – да би заштитио своје суграђане и сачувао баштину за будућа поколења.

Заједница која не одаје почаст прецима без чије жртве је данас не би било нема изгледа ни за процват, ни за опстанак.

Завршио сам проповед. Сада ћемо прећи са теорије на праксу. Разговараћемо о животном путу две велике Српкиње, Милеве Марић Ајнштајн и Милунке Савић. Једна је, сарађујући са својим супругом, славним научником Албертом Ајнштајном, деловала и све вас задужила својим бриљантним умом, друга својим неустрашивим и часним родољубивим срцем.

Обе велике Српкиње о којима ће данас бити речи за живота   биле су подвргнуте, у пуној мери, равнодушности и незахвалности које готово ниједан други народ као Срби није способан да покаже.  А после смрти, биле су готово заборављене. На крају ове емисије, погледаћемо два кратка видео прилога о њима, један посвећен Милеви Марић Ајнштајн, дело наше данашње саговорнице, Анастасије Ларвол, други – Милунки Савић.

https://www.youtube.com/watch?v=qd_GDvnypF0

Милева Марић – Ајнштајн:  https://vimeo.com/40013017

За Милунку Савић: https://www.youtube.com/watch?v=kLiuNZJcbbk

ЗАБОРАВЉЕНЕ ПОУКЕ ПРОШЛОСТИ

Пише: Милан Миле Марковић, писац из Београда

ЗАБОРАВЉЕНЕ ПОУКЕ ПРОШЛОСТИ

Што се Србији и многим другим народима широм света догађа, јесте светска криза, настала грешкама које човек чини, а он мора наћи начин да све то превазиђе. Те грешке учињене негде на неком другом меридијану, а ми испаштамо, јер су нам наметнуте са стране. Овде ћемо се искључиво бавити економском кризом која нас је захватила и траје дуго. Ако економска катастрофа захвати многе велике економије, и нема назнака да ће брзо бити заустављена, онда настаје паника и то је пут у праву катастрофу. Будућност људске заједнице на зависи од решења која се буду доносила. Не мора и свако решење бити добро за све. Због тога свака људска заједница мора тражити излаз. Многе су књиге написане и још се увек пишу и сви постављају иста питања: „Како се ово догодило?“ и „Како даље?“.

Не могу се применити сва туђа решења. Нити су на исти начин све земље доведене у овај период кризе, због тога, свака, а посебно мала нација мора изучити сопствено стање и за себе тражити излаз.

Оно што ће применити велика економија да би изашла из кризе, ми то никако не можемо применити. Нас је погодила права катастрофа, настала на самом почетку 21. века, где су донете одлуке биле катастрофалне и то дуго траје. Нисам сигуран да су сви, који се тим проблемом баве јединствени, јер свако полази од свог себичног и ускогрудог гледања на проблеме, а они се не могу решити без великих захвата. Ми још увек живимо и сенци економске катастрофе, која је погодила Европу и Сједињене Америчке Државе. Више размишљамо о њихови проблемима, а сопствене заборављамо, очекујемо да ће наше проблеме неко други решити, и стално срљамо тамо одакле нам је сво зло и дошло.

Потпуно се занемарује проблем који је настао деведесетих година. То је време агресивног разбијања вишенационалних заједница (СФРЈ, СССР идруге), а то је и почетак решавања кризе у коју су запале ЕУ и САД, као заједничка криза, и они су кренули да кризу решавају како је то Немачка, под воћством Хитлера урадила. Друге разоружавају, гуше им фабрике војне опреме, стављају околне земље под сопствени утицај, применом познате методе „Завади па владај“. Добро су одредили кога треба привући и подржати, а кога треба држати под сталним притиском, и присилити га на послушност. На нашу несрећу, српски се народ, скоро једини, на овом простору, нашао под удар кога треба силом натерати на послушност (нешто слично су то и у Другом светском рату применили Немци). Отуда и криза која нас је захватила, добрим делом настала у времену тих политичких збивања, а која ни мало Србији нису наклоњена.

Баш у то време Србију је захватила криза убрзаног пражњења руралног подручја и нарастање градског становништва, па је у таквим условима и у условима отварања државе према страним тржиштима, из године у годину, смањивала се пољопривредна производња, а спас се тражио увозом са подручја великих економија, на чије смо тржиште доскора извозили. Држава упада у замку, и олако пристаје на задуживање код светских институција (ММФ, Светска банка, и друге банке великих економија), и себе доводи у зависност – тако да смо запали у вртлог дужничке кризе, увлачећи средњи слој становништва да се задужује и презадужује. На крају смо дошли на најнижу лествицу сиромаштва у Европи. То је довело читаву нацију у безнађе, кога запљускују разна обећања брзоговорећих скорјевића, који су и кривци за ово лоше стање. Са свих страна стижу упозорења да „изумиремо као нација“, да сваке године остајемо без једног средњег града, јер нам се број живих смањује, а повећава броја умрлих и смањњује број новорођених. Касно долазимо до сазнања да је држава опљачкана и да је извршена најлошија приватизација која је зауставила привреду, а број људи који су у најбољим годинама остали су без посла, и дуже време не раде у струци. Наступи еуфорија безизлазности, посебно, за млађу популацију и томе се не види крај.

Стање у држави је слично стању којег смо имали после сваке кризе, а посебно после сваког рата, у који је Србија била увучена без њене кривице. Моћници су јој кривицу наметнули да би се на тај начин главни кривац заштитио. Добро знамо шта нам се догодило на самом крају 20. века када су нас блокирали, покидали нам све везе са светом, натерали су Србију да у то време мора да смисли како да спашава земљу и становништво, па се силом прилика бавила крупним шверцим за спас нације, очекујући и напад спољњег непријатеља – што се и догодило. Данас се прогањају они који су је у то време спашавали и њима се суди, а не онима који су читаво време помагали непријатељу да нас коначно окупира. На жалост,то још увек траје и стална смо жртва вековних претендената на ове наше просторе.

Над Србијом су се надвили тмурни облаци слични онима који су захватили Србију пред Први светски рат, па случајно и од истих држава, које нас сада тапшу, а кроје нам страшну судбину, јер је њихов однос пема нама пренета и на потомке, уврежила мржњу, коју они никако неће да забораве, и до недавно су нас сатанизовали, а сада од нас траже да то заборавимо.

(наставиће се)