ЗАБОРАВЉЕНЕ ПОУКЕ ПРОШЛОСТИ

Пише: Милан Миле Марковић, писац из Београда

ЗАБОРАВЉЕНЕ ПОУКЕ ПРОШЛОСТИ

Што се Србији и многим другим народима широм света догађа, јесте светска криза, настала грешкама које човек чини, а он мора наћи начин да све то превазиђе. Те грешке учињене негде на неком другом меридијану, а ми испаштамо, јер су нам наметнуте са стране. Овде ћемо се искључиво бавити економском кризом која нас је захватила и траје дуго. Ако економска катастрофа захвати многе велике економије, и нема назнака да ће брзо бити заустављена, онда настаје паника и то је пут у праву катастрофу. Будућност људске заједнице на зависи од решења која се буду доносила. Не мора и свако решење бити добро за све. Због тога свака људска заједница мора тражити излаз. Многе су књиге написане и још се увек пишу и сви постављају иста питања: „Како се ово догодило?“ и „Како даље?“.

Не могу се применити сва туђа решења. Нити су на исти начин све земље доведене у овај период кризе, због тога, свака, а посебно мала нација мора изучити сопствено стање и за себе тражити излаз.

Оно што ће применити велика економија да би изашла из кризе, ми то никако не можемо применити. Нас је погодила права катастрофа, настала на самом почетку 21. века, где су донете одлуке биле катастрофалне и то дуго траје. Нисам сигуран да су сви, који се тим проблемом баве јединствени, јер свако полази од свог себичног и ускогрудог гледања на проблеме, а они се не могу решити без великих захвата. Ми још увек живимо и сенци економске катастрофе, која је погодила Европу и Сједињене Америчке Државе. Више размишљамо о њихови проблемима, а сопствене заборављамо, очекујемо да ће наше проблеме неко други решити, и стално срљамо тамо одакле нам је сво зло и дошло.

Потпуно се занемарује проблем који је настао деведесетих година. То је време агресивног разбијања вишенационалних заједница (СФРЈ, СССР идруге), а то је и почетак решавања кризе у коју су запале ЕУ и САД, као заједничка криза, и они су кренули да кризу решавају како је то Немачка, под воћством Хитлера урадила. Друге разоружавају, гуше им фабрике војне опреме, стављају околне земље под сопствени утицај, применом познате методе „Завади па владај“. Добро су одредили кога треба привући и подржати, а кога треба држати под сталним притиском, и присилити га на послушност. На нашу несрећу, српски се народ, скоро једини, на овом простору, нашао под удар кога треба силом натерати на послушност (нешто слично су то и у Другом светском рату применили Немци). Отуда и криза која нас је захватила, добрим делом настала у времену тих политичких збивања, а која ни мало Србији нису наклоњена.

Баш у то време Србију је захватила криза убрзаног пражњења руралног подручја и нарастање градског становништва, па је у таквим условима и у условима отварања државе према страним тржиштима, из године у годину, смањивала се пољопривредна производња, а спас се тражио увозом са подручја великих економија, на чије смо тржиште доскора извозили. Држава упада у замку, и олако пристаје на задуживање код светских институција (ММФ, Светска банка, и друге банке великих економија), и себе доводи у зависност – тако да смо запали у вртлог дужничке кризе, увлачећи средњи слој становништва да се задужује и презадужује. На крају смо дошли на најнижу лествицу сиромаштва у Европи. То је довело читаву нацију у безнађе, кога запљускују разна обећања брзоговорећих скорјевића, који су и кривци за ово лоше стање. Са свих страна стижу упозорења да „изумиремо као нација“, да сваке године остајемо без једног средњег града, јер нам се број живих смањује, а повећава броја умрлих и смањњује број новорођених. Касно долазимо до сазнања да је држава опљачкана и да је извршена најлошија приватизација која је зауставила привреду, а број људи који су у најбољим годинама остали су без посла, и дуже време не раде у струци. Наступи еуфорија безизлазности, посебно, за млађу популацију и томе се не види крај.

Стање у држави је слично стању којег смо имали после сваке кризе, а посебно после сваког рата, у који је Србија била увучена без њене кривице. Моћници су јој кривицу наметнули да би се на тај начин главни кривац заштитио. Добро знамо шта нам се догодило на самом крају 20. века када су нас блокирали, покидали нам све везе са светом, натерали су Србију да у то време мора да смисли како да спашава земљу и становништво, па се силом прилика бавила крупним шверцим за спас нације, очекујући и напад спољњег непријатеља – што се и догодило. Данас се прогањају они који су је у то време спашавали и њима се суди, а не онима који су читаво време помагали непријатељу да нас коначно окупира. На жалост,то још увек траје и стална смо жртва вековних претендената на ове наше просторе.

Над Србијом су се надвили тмурни облаци слични онима који су захватили Србију пред Први светски рат, па случајно и од истих држава, које нас сада тапшу, а кроје нам страшну судбину, јер је њихов однос пема нама пренета и на потомке, уврежила мржњу, коју они никако неће да забораве, и до недавно су нас сатанизовали, а сада од нас траже да то заборавимо.

(наставиће се)

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: