Religija se odrekla nauke pa dobila ateizam a nauka religije i dobila profitere bez etike! A svet svetske krize sa pretnjom apokalipse!

A

Ovo je od presudnog značaja za nas sve pa vas molim da strpljivo pogledate ovaj video, pročitate tekst pa da i podelite:

http://www.arte.tv/guide/de/056778-000-A/die-vermessung-der-gefuhle?country=DE

Religija se odrekla nauke pa dobila ateizam a nauka religije i dobila profitere bez etike! A svet svetske krize sa pretnjom apokalipse!

Svet srlja nezadrživo u sunovrat jer se crkva već odavno odrekla nauke a nauka crkve. Crkva je stim izgubila verodostojnost a za uzvrat, kao posledicu progona nauke, dobila ateizam. I ako crkva može verodostojnije dokazati da Boga ima nego ateisti da ga nema, jer univerzum vidljivo dokazuje da postiji što vodi do zaključka da postoji i tvorac. Ateizam tvrdi da Boga nema a nije u stanju da ustanovi i dokaže šta je starije, koka ili jaje, naime, iz čega je nastala evolucija, odnosno ko je tvorac evolucije, ko ju je stvorio!? Ako ateisti koji ne znaju objasniti nastanak evolucije a smatraju da je Bog prazna priča, koliko je onda tek njihova priča o ateizmu prazna i na ničim zasnovana a uz to i iracionalna da čak ne ostavlja prostora ni za iluzije. Ateizam je sva odgovornost svaljena na čoveka što je izrabljivačima kapitalizmu poslužilo samo da ga još bolje izrabi, optuže za nesposobnost i ljenost, iscedi ko limun i baci bez duše u raku! Kako je moglo doći do toga da lošiji pobedi „junaka“, boljeg od sebe. Svako pitanje je pola odgovora pa i ovo. Iz čega se da zaključiti da su poglavari crkve , ne prihvatajući nauku za Božji jezik istine, usled nerazumevanja nauke, Božjeg jezika istine, prepovedali svoju istinu umesto čiste Božje reči i tako postali despoti vere i naroda. Umesto da usmere nauku ka razumnim putevima etike i morala, da se koristi Božjom blagodeti, razumom kojeg dobi čovek da raspolaže sa njim po svojoj volji pa kako se po razumu ravna da tako i ima, da sebi već na zemlji stvara pakao ili raj. Despoti su se dohvatili despotovanja izbacili nauku iz crkve i ako su nekada sveštenici bili najobrazovaniji i u nauku najupućeniji ljudi. Pa zar je onda čudo što na svakom ćošku imamo ratove i to neslućenih razmera. Ali sad je zlo doterao „Cara“do duvara. Nauka se, napuštena od crkve, otela etici pa umesto da služi narodu služi nekolicini najbogatijih ljudi sveta za manipulaciju naroda u svrhu profita sa nepredvidljivim završnim činom, u apokalipsi nevidjenih razmera. Saosećanje, jedno od najbitnijih Božjih blagodeti na kojem počiva čovečanstvo, nestaje u borbi za materijalnim takozvanim vrednostima koja potiskuju čak i ljubav u drugi ili treći plan. Našim emocijama upravlja sve više pohlepa za materijalnim dobrima, stimulisana i manipulisana od strane profitera. Kad svi krenu naoružani viljuškama i noževima na najlepšu tortu bez razuma, etike i morala onda je rat neizbežan pogotovo kad većina sveta nema ni koru hleba pa često ni toliko da nahrani svoje dete.

Neka niko ne pomisli da je ovo samo neka moralna pridika bez ike osnove, treba samo da trezveno pogleda dokle se stiglo u manipulacijama ljudskim čulima. Već prije tu negde malte ne 100. godina je realizovan detektor laži kako bi se kod optuženih ustanovilo dali govori istinu i osudi ili oslobodi. To i nije toliko loše rećiće svi od nas ali na tome se nije stalo. Kao što je nož dobar izum kao alatka da se odreže parče hleba tako je i loša stvar jer se može upotrebiti i kao oružje i snjim nekog ubiti. Da se to ipak ne desi postoji saosećanje iz kojeg proističe i savest. Medjutim, sa detektorima za odkrivanje laži nije se stalo. To je bio samo prvi korak u ovoj današnjoj mega manipulaciji koju omogućava kompjuter i internet. Svaki naš smajli odkriva našu trenutnu emociju, svako naše individualno interesovanje se registruje u svrhu manipulacije i to ne samo za podsticanje potrošačke volje. U realnoj nauci se došlo već do toga da se vojnici koji su doživeli dramatične situacije proučavaju kamerom i računarem gde se svaki pokret mišića, mimika, gestovi pa i znojenje kože registruje i u skladištu čuva za dalja proučavanja putem odredjenih pitanja čak i ton i boja glasa kako bi se mogle očitati emocije dramatizovanog vojnika. To isto nije toliko loše ukoliko služi samo za lečenje i terapiju ali nauka je došla već do te mere da je razvila naočare koje u deliću sekunde očitavajuju tvije privatno raspoloženje, duševno stanje, Možda će neko reći da i to nije toliko loše kad se pogledom kroz naočare ustanovi u deliću sekunde da li te sagovornik laže ili se pretvara po pitanju lične simpatije-To nije neka virtualna zamisao već je danas čista realnost, pitanje je samo trenutak masovne proizvodnje. Pa i to će većina nas prihvatiti kao nešto pozitivno i dobro kad bi se nauka zaustavila na tom koraku ali na žalost ona neumoljivo korača dalje da stvori mimiku lutke ili sagovornika koji se ne razlikuje po ničemu od pravih izraza saosećanja pa i u deliću sekunde reaguje na novonastalu situaciju. Raspoznavanje iskrenih ljudskih osećana i emocija u celini postaje sve teže. Poneki naučnik vidi u tom razvoju rezloge porasta autizma medju decom. Nauka je na korak da ostvari virtuelnu osobu koja vam može davati odgovore na vaša pitanja baš onako kako vam u tom trenutku paše! Kažu, za terapiju nije loše, radi se samo o „mašini“ koja poseduje umetničko, bezosećajno osećanje koje deluje kao stvarno. A kad se uzme u obzir da tu našu mimiku koja odaje naše unutrašnje stanje pokreću specifični areali mozga putem specifičnih frekvencija odgovarajućih talasnih dužina onda je samo pitanje vremena kad će nauka ostvariti i tehniku za proračun tih aktivnosti mozga što bi u obratnom slučaju značilo da bi bilo moguće i emitovati takve frekvencije koje bi naša mozak kojm bi naša lobanja služila kao prijemna antena koja bi omogućavala da se našim osećanjima, emocijam, duševnim stanjem upravlja iz vana. A to znači da bi neko iz vana mogao uticati na naše raspoloženje a sa tim i postupke koje bi mogao da manipuliše u ratne svrhe a i za izvodjenje samoubistva. Ako se uzme raspoloženje marinaca kad su im se kompjuteri pogasili na brodu ili je to samo bila reakcija na osećaj straha ostaće nama običnim smrtnicima verovatno vojna tajna. Već danas je, u eri interneta, povezano preko 100. miliona osoba širom sveta koje su se podvrgle opitima u svrhu istraživanja ljudskih emocionalnih osećanja i saosećanja radi stvaranja veštačkih emocija u svrhu manipulacije, naravno prvo da nam po našoj potrebi i volji udovolje u svakodnevnom konzumiranju. Već se i ustanovilo da se naše emocije, osećanja, raspoloženje menja našim posmatranjem slika i da tu negde 20% menja svoje raspoloženje na osnovu samo slika pa se prema svom raspoloženju i odlučuje šta i da li da kupi odredjenu stvar. Čovek je postao providan kao da je od stakla a tu providnost koristi i reklamna industrija za ostvarivanje što većih profita. I to ne bi bilo toliko loše po čoveka da ti profiteri već odavno nisu zauzeli položaje poglavara crkve pa i državnika koji se u prvom redu podvrgavaju sili profita a u drugom redu stoji im etika i moral. I to što se na naše raspoloženje može uticati spolja ne bi bilo toliko loše kad bi se koristilo samo u medicinske svrhe. Postoji već ugradjeni čip u ruku centimetra u preseku na koji se postavi smartfon odnosno ručni računar za telefoniranje onaj običan što služi da se putem interneta šalju sms-poruke pa da vam pročita i kaže šta vam fali, ukoliko ste na poslu za računarom nešto neraspoloženi. Uz to vam odmah na licu mesta nudi i terapiju putem gledanja i slušanja virtuelnih saveta uz muziku a pri tome vam analizira izraz lica i prilagodjuje svoj program načina terapiranja. To je već sadašnje realno stanje tehnike i njene praktične praktične već oprobane tehnike i ako još u malom broju. Iz tog se da naslutiti da nije daleko vreme, ako već nije stiglo, da će se putem talasa direktno moći uticati na naše raspoloženje slanjem odredjenih frekvencija direktno u mozak. Postaje realnost slanje slika poput televizijskih odpremnika putem talasa gde nam mozak i lobanja služe kao prijemnici koje izazivaju raspoloženje po narudžbini. A u tom slučaju ne bi bili svoji ljudi ni ovoliko koliko smo to još za sada. Već sad je mladim pa i onim starijim koji se dugo zabavljaju internetom sve teže razlikovati izmedju pravih emocija i onih koje vam kompjuter servira, emituje. Agencije za posredovanje sretnih parova na taj način pronalaze parove koji su najsličniji po svom karakteru. Brakovi su kraći ali kako kažu srećniji. Umesto crkve, nauka i tehnika je već uveliko preuzela čoveka i ovladala njim. Crkva bi se morala baviti naukom kako bi išla ispred naučnih dostignuća kao etička i moralna instanca, imajući uvek, umesto profita, etičke norme i potreban autoritet kako bi bila i u stanju usmeravati nauku da služi čoveku kako bi se čovek kao božije delo negovalo i moglo obstati. Ovako u neobuzdanom kapitalizmu gde je profit svih mera, mera to ne će moći!

Stare apostole mora crkva poštovati ali mora znati da se i novi radjaju koje treba uvažavati poput Nikole tesle. Ne može se saznanjima na stotine godina unazat naći odgovor na probleme vremena u kojem mi živimo. Život je neprekidni proces koji stvara nove uslove na koje treba i reagovati, odgovarati kako se ne bi samo kaskalo za Bogom već i spoznavanjem nauke kao Božijeg jezika istine išlo u korak sa životom. Naši praapostoli su bili daleko ispred svoga vremena ali svet može samo tad obstati ako se spoznaju apostoli vremena u kojem živimo. Život se ne da zaustaviti on je u neprekidnom pokretu, širi i raste u nedogledne veličine i svaki korak zahteva spoznavanje novonastale situacije. Naši crkveni oci moraju shvatiti da se moraju baviti pretežno vremenom u kojem žive. Moraju ponovo stvarati avangardu i biti predstavnici i autori najepohalnijih odkrića nauke kako bi bili verodostojni zastupnici vere i verovanjua, kako bi vera nešto značila i ateistima. Ateisti nisu nastali sami od sebe već zato što su crkveni oci učinili kardinalonu grešku ignorišući nauku, pogotovo tehničku nauku, ne prihvatajući je kao istinski jezik Božji.

Nauka u rukama profitera bez etočke kontrole nepodkupljivih gremija predstavlja ogromnu silu koja čovečanstvo može doći glave.

Dušan Nonković-Teodorović

О приморским Србима

О приморским Србима

andrija-kačić-miošić

Андрија Качић Миошић, Србин, католички свештеник, на основу ватиканских архива, направио је попис српских владара до Немањића. Србија је створена 490. године, након ослобађања великог дела територије од Рима. Зато се Србима имплантира „великосрпска хегемонија“ и то од осведочених хегемона, који гутају народе и државе столећима, а своје државе су стварали освајањима, тек у 19. и 20. веку.

Србија је у 8. и 9. веку, обухватала простор од Трста до ушћа Дунава у Црно Море, где се граничила са Рассијом, која се после реформе назива, Русија. И тада је још увек Балкан био у саставу српске државе, две трећине данашње Грчке и исто толико Бугарске, целе данашње, Румунија и Албанија. То је права стара Србија. Пре римских освајања, словенске територије су покривале комплетан црноморски басен, излазиле на Босфор, обухватале и велике делове М.Азије. Зарад туђег хегемонизма, који своју амбицију и деловање рефлектују неистинама на српски, словенски народ, тај део историје је једноставно, избрисан.

По инструкцијама и школама отимача и хегемона, српска историја почиње од Немањића. По њој Душаново царство и то умањено у односу на стварне границе, је представљено, као највеће српско царство и то хегемонистичко, јер су Србима њихове земље, претходно отете.

Да би неки остварили непостојеће право, Србима је одузето историјско и етничко право. Зета, Рашка, Хум, Залеђе…су проглашени у науци, тек у 19. веку за независне државе, баш као што су данас српске историјске покрајинске територије, проглашене за независне и то несрпске државе. Престоница Србије, читав миленијум, пре појаве Немањића, био је Скадар, који данас припада Албанији, створеној од стране западних сила и који подучени страним менторима, Албанци новоствореном фалсификованом историјом присвајају, кроз лажно илирско порекло.

Арбанаси стижу на територију Доњег Епира 1043. године, у време српског цара Војислава, који је столовао у Скадру. Хомерова Троја је по опсежним независним истраживањима научника, Скадар, а богато природним ресурсима Косово је много дуже центар српске културе и духовности, него што то данас Срби мисле.

А мисле онако како их је непријатељ научио. Све области које је моћна римско-бечка сила, прогласила за „државе“, биле су само покрајине, српске државе. Тако је направљена платформа, на којој ће се базирати, сви сепаратистички и братоубилачки ратови Срба, за рачун, римско-германске хегемоније.

Град, који се у 8. и 9. веку звао Србиново, када су га Римљани у 1. веку освајали, добијао је латинизовани назив Сербанон. Данас се тај град зове Загреб и представља центар покатоличеног и похрваћеног српства и главни је град новостворене државе Хрватске, изникле кроз крваве походе на свој православни народ.

У српској покрајини Војводини, до данас се један прелепи крај, назива Фрушка Гора у спомен на велику битку у којој су Срби, под вођством Крепимира Оштривојевића, победили 829. године, Фрузе- Фружане, који су кренули у поход на српске земље, по наговору Рима. У доба истог владара, Срби су Фружане победили и зауставили њихов освајачки поход и у Истри. Католички свештеник у 18. веку пише, да је цела Истра насељена православним Србима, које су тада успели да покатоличе, осим неколико села и да ће се „ тај народ полако навићи на своје ново хрватско име“.

У другој половини 19. века уз Илирски покрет, у Аустроугарској скован је план да се Славонија и Далмација, припоје Хрватској, а онда су хрватски апетити све више расли. У то доба, Дубробник је био центар приморских Срба. Од 1878- 1884. године, излазио је књижевни часопис Словинац- словинског покрета, у коме су били Нико и Медо (Орста) Пуцић, Луко Зоре, Иван Стојановић, Марко Цар, Јован Сундечић и Мате Водопић.

Први лист далматинских Срба, настао је у Дубробнику, под именом Гуштерица. Излазио је 1882/83. године, а затим Глас Дубровачки 1885/86. године, те Дубровник, основан 1897. и Срђ, основан 1892. године. Гуштерицу и Глас Дубровачки, уређивао је Никша Матов Гради. Лист Србске народне странке на Приморју- Дубровник, уређивао је прво Вук Врчевић, а потом књижевник Антун Фабрис, од 1895. па све до своје смрти 1904. године.

Национални рад приморских Срба, одвијао се преко просветних и привредних друштава, која су окупљала православне и католике. Србско братство, основано је 1897. године, трудећи се да целокупан јавни живот Срба, концентрише у јединственој организацији и на политичком плану. Окупационе аустријске власти су рад овом српском друштву забраниле 1899. године.

На скупштини у Книну (Крајина), 20. и 21. октобра 1901. године, састали су се посланици, општински начелници, свештеници, учитељи, занатлије, трговци и виђенији сељаци приморских Срба и основали просветно-привредно друштво Србска зора. Најзаслужнији за оснивање друштва био је Антун Фабрис. Ново друштво је после искуства са Србским братством одвојило просветно-привредни рад од политике. На скупштини у Дубровнику, 9. маја 1902. године, усвојена су правила друштва и изабрана управа под председништвом Матеја Шарића, апотекара из Дубровника. У ту су управу, која је имала 16 чланова, ушли најугледнији Срби са Приморја.

Установљени су Пододбори Србске зоре у местима где је било најмање 30 чланова. Седиште друштва било је у Дубровнику. Рад друштва кретао се у два правца. С једне стране радило се на унапређењу привреде, а са друге на подизању опште просвећености приморских Срба.

Да би унапредила привреду Србска зора је подстицала оснивање земљорадничких задруга по селима и штедионица по градовима. На челу покрета за оснивање задруга били су Срби Дубровчани, др Рудолф Сарделић (душа задружног покрета), Матеј Шарић и Луко маркиз Бона. Прва Србска земљорадничка задруга на Приморју основана је 1902. године у Боки Которској у селу Каменари. У првој половини 1904 г. основане су земљорадничке задруге у Главатићу, Главатима, Пријерадима, Мокринама и Ораховцу (Бока Которска); у Ђеврскама и Кистањима (Северна Далмација). Укупно је до 1914. године у Далмацији основано 42 земљорадничке задруге, 2 рибарске задруге (Баошић и Св. Стефан) и 3 уљарске задруге.

Уз помоћ Србске банке из Загреба и њеног прокуристе Стевана Крамате осниване су штедионице: Србска бокешка штедионица у Котору 1901. године, Србске штедионице у Задру и Дубровнику 1902. године. На иницијативу Србске зоре основан је 1905. године Савез србских привредних задруга на Приморју са седиштем у Дубровнику. Први конгрес србских задруга на Приморју одржан је 7. августа 1908. године у Дубровнику. На њему је учествовало изасланство задругарства из Србије.

Упоредо са радом на ширењу српског задружног покрета, Србска зора је по селима делила пољопривредне алате, плави камен, вештачко ђубриво и семење детелине. Ради семена и гладних година, сељацима је препоручивала установу Задружних амбара. На иницијативу Савеза србских привредних задруга основана је 1909. године у Дубровнику Централна каса србских привредних задруга на Приморју.

Савез србских привредних задруга је заједно са србским кредитним задругама и штедионицама из Задра, Дубровника, Котора, Будве, Херцег Новог, Рисна, Книна, Кистања, Скрадина и Србском централном банком за Босну и Херцеговину 1913. године основао Србску централну банку за Приморје у Дубровнику. Банка је преузела активу и пасиву Централне касе. Србска зора давала је помоћ и стипендије сиромашним ученицима. Највећи део прихода Србске зоре ишао је на стипендирање ученика у Мушкој учитељској школи у Задру и ученица у Женској учитељској школи у Дубровнику.

За школску 1913/14. годину, Србска Зора одредила је 12.300 круна за школовање 33 учитељска приправника и приправнице. Преко Србског привредног друштва Привредник из Загреба слати су сиромашни ученици на учење заната. Од 1907. године излазио је два пута месечно лист Србска Зора – за просвету и привреду, који је доспео и у најзабаченије србско село на Приморју. Уредник Србске Зоре био је учитељ Никола Бркић. Главни пословођа у друштву Србска зора и уредник Србске Зоре 1914. године био је Мита Пушибрк. За курсеве описмењавања Србска зора бесплатно је давала своје букваре са читанком.

Код сваке земљорадничке задруге оснивала је Задружну библиотеку, а у градовима Народне књижнице. Књижнице су редовно добијале листове Србска Зора, Привредник и календар Србска Зора. Помагала је рад србских певачких друштава: Јединства (основан 1839. године) у Котору, Бранка у Задру, Србадије у Шибенику и Слоге (основане 1874. године) у Дубровнику. Такође помагала је рад србске музике у Дубровнику (Дубровачка Грађанска музика) и Книну. У просветном раду Србска зора сарађивала је са Добротворним задругама Србкиња у Дубровнику, Книну, Задру…

Рад Србске зоре омогућавали су доприноси Видовданског дарка; редовних чланова, утемељивача и добротвора, прилози пригодом народних и приватних свечаности и прослава; србских општина; приходи од артикала које је сама производила. Матица Србска основана је 1909. године као задужбина трговца Константина Вучковића. Управу Матице сачињавало је Туторство србско-православне црквене општине у Дубровнику. Секретар Матице био је др Франо Кулишић. Циљ Матице био је: Издавање српских књига искључиво ћирилицом; Награђивање књига и чланака; Дистрибуција издатих и награђених књига; Оснивање библиотека; Помагање школских установа и ученика. Издавала је књиге српских писаца Ива Ћипика, Данила Петрановића, Ива Војновића и других. Са Матицом, Србска зора, добила је велику помоћ за подизање просвете Срба, јадранског приморја.

У априлу 1912. године Иво Војновић посетио је Београд. На повратку из Београда у Загреб изјавио је дописнику Ријечког новог листа: „ … Вратио сам се у своју кућу. Војновићи су живјели и умирали славом и тугом Србије… дошао сам и ја, па ми се чинило као да нисам нигђе другђе био. Та из Дубровника до Београда нема него скок простора, а традиције хисторије и обичаја су још све живе.

Та колико сам драгих Дубровчана нашао! И сјена великог Орсата Пуцића шетала се са мном по Калимегдану и по Теразијама. Имао сам његове пјесме у руци, па читао и гледао – и разумио све… Бог ме хтио надарити за све прегарање живота, показујућ ми земљу обећања“. Залагањем прегалаца око Србске зоре оснивана су гимнастичко-трезвењачка друштва. Оснивање гимнастичких друштава био је нови вид заједничког рада прегалаца и омладине у борби за уједињење србског народа.

Извор – Магацин