Срби у Албанији су најугроженија мањина од свих мањина у Европи

Ћирилицу вратио у Скадар

У Скадру: Са ђацима и особљем школе Чека нову генерацију ученика

Кад се крајем овог месеца у Скадру окупи нова генерација полазника курса српског језика, почеће и девета година просветитељске мисије професора српског језика и књижевности Светозара Ћираковића у Албанији.

Захваљујући овом упорном Никшићанину, који је својевремено са тридесетак колега и истомишљеника пострадао због српског језика и остао без посла, јер се није покорио силобатној црногорској власти и пристао да преконоћ српски језик прекрсти у црногорски, за осам минулих година више од 700 „албанских Срба“, православаца, католика и муслимана, научило је ћирилицу и проговорило српски, свој од искона матерњи језик.

Улога мисионара

Овај задивљујући податак добија на значају тек ако се зна да се то десило након више од 90 година доследне албанизације и затирања свих српских корена, посебно у Скадру и околини где и данас, наравно по незваничним и строго прикриваним подацима живи око 35.000 оних који имају српско порекло. Све је, тачније, почело одмах после Првог светског рата, када су велике силе бездушно отеле Црној Гори древну српску престоницу на Бојани, за чије је ослобођење из вековног турског ропства у Првом балканском рату, што погинулих што тешко рањених, крв пролило близу 12.000 Црногораца. Тада је кренуло систематско затирање свега онога што је било белег седмовековне историје Скадра као српске престонице, а врхунац је представљала одлука краља Зогуа да 1932. године затвори српску школу у Скадру.

Идуће године је затворена и српска школа у оближњој Враки, најсрпскијој насеобини у Албанији, да би затим декретом забранио и све остале српске школе у држави. Затирање српских трагова је потом интензивирао прокомунистички албански диктатор Енвер Хоџа, када је 1949. године дошао у сукоб са Титом и Југославијом, а челична завеса је сасвим спуштена и за Србе у Албанији је наступио потпуни мрак 1967. године, када је Енвер Хоџа и уставом забранио сваку религију.

Потрајало је тако све до почетка 2008. године када се у Удружењу српско-црногорске националне мањине Морача-Розафа јавила идеја за обнову ћирилице и српског језика, коју су, поред председника Удружења, адвоката Павла Јакоје Брајовића, снажно подржали Митрополија црногорско-приморска и митрополит Амфилохије, као и Министарство за дијаспору Републике Србије и Канцеларија за Србе у региону при Министарству спољних послова Србије. Изузетно одговорна, мисионарска улога је поверена професору Ћираковићу.

Прва школа

Албанија је тек почетком 2014, после 70 година, под утицајем и притиском Европске уније, у селу Хамил отворила прву школу са наставом на српском језику. Похађа је 60 ђака, што се у Албанији сматра великим кораком и добрим знаком побољшања односа према Србима у овој држави.

Било је то време када и у Албанији почињу да дувају демократски ветрови, па је влада Албаније, први пут после 74 године, одобрила Србима и Црногорцима да могу чувати свој идентитет и у том смислу слободно учити српски језик који је заједничка тековина Срба све три вере: и православних Срба, и Срба мухамеданаца, и Срба католика – сећа се професор Ћираковић.

Курс пола године

– Почели смо са наставом у Скадру 28. фебруара 2008. У почетку, у доста скромним условима у просторијама удружења Морача-Розафа, али се настава од тада одвија у континуитету. Курс српског језика траје шест месеци у години, три месеца у пролеће и три током јесени, а први резултати су се показали већ идуће, 2009. године, када су полазници курса први пут после толико деценија припремили и извели програм Светосавске академије на српском језику.

Професор Ћираковић се не жали и не говори о проблемима и мукама са којима се свакодневно носи, како већ осам година путује од Никшића до скоро 100 километара удаљеног Скадра, с каквим се све невољама сусреће у својој мисији, јер је, како каже, све то неважно и занемарљиво наспрам задовољства које доносе остварени резултати, пред чињеницом да је више од 700 „албанских Срба“ до сада научило да чита и пише ћирилицу, односно да говори српски језик.

Чека књиге из Србије

Надам се да ће нам Министарство просвете Србије упутити нови контингент књига по којима радимо, а то су: Буквар, Читанка за I, II, III и IV разред, Српски језик за I, II, III и IV разред и Српски за странце – Реч по реч – почетни течај Института за стране језике у Београду, чији су аутори Маша Селимовић-Момчиловић и Љубица Живанић.

Ако нам још шта пошаљу, утолико боље, све нам је овде добродошло – вели професор Ћираковић.

Милорад стекао диплому професора

Мислим да је Београд направио изврстан потез што сваке године прима студенте из Албаније, који се потпуно бесплатно школују у Србији. Наравно, услов је да прођу кроз курсеве српског језика у Скадру и да српски језик добро савладају пре него што дођу у главни град Србије, како би могли да прате наставу.

Тако они сада на српском студирају медицину, фармацију, машинство, менаџмент, економију, а с поносом истичем да је мој ученик из Скадра Милорад Ајковић стекао у Београду диплому професора математике и да је сада тамо на постдипломским студијама – каже професор Ћираковић.

Извор: Вести

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: