ИНТЕРЕС ОНИХ КОЈИ ОСВОЈЕ ПЛЕН ВЛАДАЈУ ЉУДСКОМ ВРСТОМ

Пише: Милан Миле Марковић, Београд

ИНТЕРЕС ОНИХ КОЈИ ОСВОЈЕ ПЛЕН ВЛАДАЈУ ЉУДСКОМ ВРСТОМ

Да, управо тако, да искључиво интерес оних, који су (као и код сваке друге врсте) на силу освојили плен – влада и доминира љуском врстом. То је веома агресивна и сурова скупина, која се намеће врсти, гради системе: да сачува стечено, олако крши људска права, стално оптужујући жртву да је она кривац.

Та мања скупина, која се посебно састаје и договара, гради себи систем, односе и полуге које им служе да владају остатком врсте.

СИСТЕМ:

У којем се искључиво признаје право јачег, право на освојено. и право, да спречи свакога да му права, силу и моћ не угрози..

Гради институције које им штите стечено, наследно и право на присвајање отетог.

Имају моћ апсолутне владавине.

Гради и одржава силу, телесну и војну, која им обезбеђује владавину и штити од спољних и унутрашњих противника.

Економски систем, који омогућава да олако присвоје.вредности туђег рада.

Целокупна надградња је под њиховом контролом и уз помоћ разних духовних и световних институција, систем се одржава под њиховом контролом.

Ужасна похлепа, ствара посебног паразита у људској кожи. Присутан је свуда и различит од једне до друге људске скупине.

Због разноврсности система, сукоб интереса доводи до сурове борбе за превласт ако се то уочава и код других врста) које, на њима својствен начин, ограниче животни простор у природи, тако чини и људска врста.

Унутар сваке заједнице су поделе на мањину која присваја и већину од које се присваја.

Та подела (на мањину и већину), гради два различита света унутар врсте. Мањина којој се еве дозвољено и већина којој се све оспорава.

Системи и међусобни односи су веома различити и крећу се од простог до веома сложеног.

Системи су у сталном сукобу интересе до уништеља.

ОДНОСИ:

Које гради људска скупина са посебним односима унутар и према суседу, па се деле и увек су у сукобу. Ужасном и суровом борбом решавају се ти односи. Милости нити је било нити ће је бити у дужем периоду, докле год је човеков животињски его јачи од његове свести, човек је као и свака друга врста. Тако се понаша, нарочито ако своју моћ олако наметне околини, онда га само сила може спречити. Ти се не могу убеђивати. Они ће, све док осећају да су моћани, настојати да је наметну.

Крај другог миленијума, по хришћанском рачунању времена, бележи те односе у људској врсти, са бројним сукобима и ратовима. Сталне кризе у односима, како је откривала и бележи историја.

Како свака људска скупина гради своје системе, помоћу којих одржава силу, било да напада или да се брани, откривамо узрочнике сукоба и ратова, без којих, људска врста ни у прошлости нити сада може постојати.

Мора се признати, да је људска врста, својом агресивном борбом успела да овлада живим бићима на планети и постала господар, али и сопствену врсту довела је у сталан сукоб интереса.

Са кризом система угрози планету, више него у прошлости, врста је себе довела у велику опасност. Носиоци или снаге тог процеса се налазе у елити, која осмишљава и спроводи интересе касте, чији се апетити увећавају. Каста, уз примену свих средстава савремене технологије организује системе, који у исто време производе супротан ефекат (процес), а који води у сукоб интереса и у систему крупног капитала.

Највише су угрожене људске тековине, које су требале бити фактор равнотеже. У новије време, после Другог светског рата је Организација уједињених нација. Поремећени су ти односи и тренутно не постоји та снага и њен утицај. Агресивне силе, које су зачетници кршења људских права, имају снажан утицаја на гласачку машину, крше међународно право и остају некажњене, све док, без сагласности те организације, не обаве свој паклени поход на другог члана исте, а по завршеној агресији, веома лако се жртва прогласи кривом и агресија оправда Овако стање је и довело до кризе у људској врсти, која дуго траје и чији се крај не може предвидети.

Време и процес формирања Европске уније, настао је на старом систему и односимо, које се тешко могу ускладити, па је читав систем захваћен општом кризом. Криза тражи решење а решење се налази тамо где је она и почела. Снаге које учествују у решавању кризе су и саме у сукобу и то се може рећи до саме ивице рата. Не постоји ни воља ни намера да се крупан капитал одрекне своје основне моћи, а не постоји ни сила која ће ту моћ ограничити.

Глобална економија изградила је систем који се не може тако лако мењати. Тај светски систем глобалног утицаја има своје полуге, које спречавају сваког да то мења.Те полуге се налазе у одрживој сили која се наметнула.. Та сила лежи у природи људског бића, а оно се не може лако ослободити природних људских нагона, који га чине суровим и ратоборним од самог рођења.

Она светска сила, која је у дужем периоду градила систем „супер силе“, неће се тако лако одрећи тога. Дубоки су корени у систему произвођача криза. У решавању се одатле не полази, јер су интереси одабраних породица, које граде своје богатство, начин размишљања, услове живота, односе и понашања у односу на остатак људске врсте, узрочници људских невоља. Излаз се тражи у оптужбама другога, који покреће питања односа, да би сачували стечено.

Када осуђујемо Путинове потезе, морамо да схватимо како је дошло до конфликта. Бићу крајње отворен: све што је НАТО могао погрешно да уради, урадио је“ (Грегор Гиза у Буденстагу изнео је истину о двојним аршинима према Криму,Косову, Русији, Србији…13.03.2014..). Ништа се са овим није променило. „Нико од европских министара спољних послова није ни покушао да разговара са руском владом и да прими к знању оправдане руске безбедносне интересе“ …“Сада сте се одлучили за увођење санкција ‚ако нема других избора‘, како то ви кажете“.. „Моје питање је следеће: па зар то нисте знали раније?“ … „Оно што замерам САД и ЕУ је то што никада нису ни покушали да постигну неки договор са Русијом. То мора да се промени“. – у наставку Грегор Гиза.

И тако све до данашњих дана, када се свет нашао у општој кризи и сукобима на планети. Ако ум не превагне, малоумље ће довести до серије ратова.

Да ли су САД, ЕУ, Русија, Кина итд дозреле да кризу разреше у корист угроженог дела врсте, или ће се наставити по старом? Ко има одговор нека каже!!!

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: