Da bi se korektno moglo govoriti o genocidu mora se prvo shvatiti šta je gen, šta je to po čemu je genocid dobio svoje ime!

Da bi se shvatilo šta je genocid mora se prvo razumeti šta je gen, šta je to po čemu je genocid dobio svoje ime.

Najkraće rečeno, GEN je biološko/nasledna osobina, tipična karakteristika, koja se nasledjuje samo putem radjanja, koja se samo na taj način prenosi sa kolena na koleno od generacije do generacije. Sve ostale karakteristike koje nisu nastale izričito biološko genetskim/nasledjem, putem radjanja, ne mogu се nazivati ni naslednim genetskim osobinama pa se prema tome ne može ni uništavanje na osnovi razlika nastalih na vaspitnoj, ideološkoj, verskoj političkoj ili bilo kojoj drugoj negenetskoj bazi, rodjenjem nenaslednih karaktreeristika, ne može nazivati genocidom jer ti zločini nisu izvršeni na osnovu genetski naslednih razlika, rodjenjem nasledjenih karakteristika već verskih, političkih, ideoloških i ko zna kojih sve drugih negenetskih razlika.

Da bi se izvršio genocid nad jednom populacijom mora postojati tipična genetska, rodjenjem nasledjena razlika, uočljiva karakteristika jedne populacije u odnosu na druge, po kojoj se jedna populacija razlikuje od svih drugih populacija, na osnovu koje bi se po genetskom kotu mogle razlikovati žrtve od genetskog kota izvršioca žločina. Nepostojanjem, rodjenjem prenetih genetskih razlika tipičnih za jednu populaciju, recimo kosih očiju, crne ili bele ili žute i crvene boje kože, odnosno genetskih, naslednih osobina izmedju žrtava i zločinaca ne može se onda nikako takav zločin nazvati genocidom jer nije zasnovan na nasledjenim, genetskim razlikama izmedju žrtve i izvršioca zločina.

Gde nema genetskih razlika izmedju populacija žrtava i izvršilaca zločina ne može biti ni genocida ma koliko taj zločin bio ogavan i nepojmljiv.

Na području Srebrenice pa i šire nije bilo populacija uočljivih genetski naslednih razlika izmedju populacoija uslovljenih rodjenjem, pa ne može biti ni genocida. Ne može se čak ni za oluju pa čak ni za Jasenovac reći da se desio genocid, istrebljavanje na osnovi genetskonaslednih osobina iako se, u oba slučaja kao i u mnogim drugima, radilo o planskom istrebljenju srba već se može samo reći da je bio srbocid, uništenje srba na osnovi verske pripadnosti a ne na osnovi genetskih razlika. Čak ni u Jasenovcu, najstrašnijim nacističko/fašističkom logoru u tadašnjoj Evropi, za vreme NDH, države zasnovane na Hitlerovoj milosti ne može se reći se desio genosid, zločin zasnovan na genetskim, naslednim razlikama već se desio najveći srbocid u istoriji srbskog naroda i najogavniji zločin u istoriji čovečanstva, gde su sa istim ciljem ubijana i mala deca samo zato što su srbska bila a mora se imati u vidu da su i komunisti a i cigani bez milosti ubijani u istom tom zloglasnom logoru.

Najveći genocid svih vremena, u istoriji čovečanstva, je bez sumnje izvršen nad indijancima koji su bili veoma dobro prepoznatljivi po boji kože nasledjene rodjenjem, genetskim putem.

 

Po najuočivljivoj genetskoj razlikci, rodjenjem nasledjenom karakteristikom, kao što je to boje kože, istrebljivani su starosedeoca Amerike a ostatak sveden na minimum jer su bili po rodjenjem dobitih nasledjenih, genetskih osobina već na prvi pogled prepoznatljivi, izmedju ostalog i po crvenoj boji svoje kože što se ne može reći i za žrtve i zločince u Srebrenici.

Iz kojih pobuda baš amerikanci nastoje da se zločin u Srebrenici nazove genocidnim i ako to ne može biti ni po kojoj naučnoj teoriji, mislim da nije teško pretpostaviti. Clji je isti samo je tehnika nešto drugačija.

Dušan Nonković-Teodorović

Genije – Kada je Tanja pitala Jovana koji je dan bio kad se ona rodila, pokrenula je lavinu!

30. 09. 2016. 14:08   >>  14:26 Autor: Zorana Šokorac

Kada je Tanja pitala Jovana koji je dan bio kad se ona rodila, pokrenula je lavinu!

Jovan Stević (16) bez papira i olovke ili digitrona računa koji će dan pasti određenog datuma. Igra se brojevima, iako se život surovo poigrao sa njim i njegovom majkom. Broji stepenike u solitera u Čačku i zna koliko ih svaki ima. Broji stanove koje je promenio… Broji dane gladovanja… A kad je gladan, vadi korenje i računa. Da zavara glad i mozak.

jovan i tanja / foto: prva tv jovan i tanja / foto: prva tv

Šesnaestogodišnji Jovan je jedan od najboljih đaka Srednje ekonomske škole u Čačku. U posedu ima više od 30 diploma i nagrada na raznim takmičenjima. U glavi ima mozak genija, IQ između 140 i 150.

Jovan je prvo naučio da broji, pa da izgovara reči. Kaže, progovorio je kad je imao tri godine i izgovarao je brojeve.

Majka Snežana je na Kosovu bila učesnik rata.

Za 16 godina, Snežana i Jovan selili su se 21 put. Potucali su se po izbegličkim domovima, tuđim stanovima.

Sa ocem, koji je vojno lice, Jovan nema kontakt.

U osnovnoj školi nije imao knjige. Ali zbog neverovatne sposbnosti pamćenja nisu mu ni bile potrebne, pa je završio kao vukovac.
Mladi Jovan je Tanji otkrio koji je dan bio kad se rodila, kakvi su njegovi dani kad je gladan, o kakvim danima sanja…

Jovan je u emisiji „Život priča“ napamet vadio korenje iz šestocifrenih brojeva, pričao o svojoj ljubavi prema brojevima, o tome da je često bio žrtva vršnjačkog nasilja zbog toga što je poseban i zato što je bio izuzetno siromašan.

Na pitanje da li je u životu bio više gladan nego sit je odgovorio u procentima.

Pokušao je da objasni kako se može biti vukovac ako nemaš ni knjige, koliko stranica može da se nauči za 2,4 minuta kao i zašto je pomagao onima koji su ga izopštavali iz društva i zlostavljali.

Ekipa emisije „Život priča“ je Jovanu ispunila životnu želju: da učestvuje u „Slagalici“.

Jer Jovan materijalnih želja više nema. Kaže, bicikl i loptu je dobio.

Celu emisiju „Život priča“ možete da gledate, Video: OVDE