Поштовани пријатељи, припреме се приводе крају и врло брзо књига „Завештање мом српском роду“могла би бити објављена али за то ми је потребна Ваша помоћ

Kein automatischer Alternativtext verfügbar.

Поштовани пријатељи,
припреме се приводе крају и врло брзо књига „Завештање мом српском роду“ би требало да иде у штампу. Пратили сте само мали део прича и јасно је да се говори о злочинима над Србима у задњих 100 година…
Сада ми је потребна ваша помоћ и подршка. Сви који желе и могу да се одазову својим новчаним прилогом, биће наведени у књизи као спонзори уз пригодну захвалницу и добииће примерак књиге. Наравно, износ којим желите помоћи објављивање књиге је ваш избор, према вашим могућностима.
Сви који желе да спонзоришу „Завештање мом српском роду“ могу ми се јавити поруком да се догогворимо око детаља.

Хвала унапред.

Предговор „Завештање мом српском роду“

Зорица Пелеш, биограф проте Стеве Димитријевића
На празник Преноса моштију Светог Александра Невског

„Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ни плача ни молитве;
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено!
зла надживјех сваколика
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови…
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жетва сва Србија
Од Дунава до мора сињега?
На трон сједиш неправо узети…“
Петар Петровић Његош – „Горски вијенац“

Гордана Гоца Павловић појавила се изненада у мом свету, очарала ме и задивила својим расадником духовног блаженства. Задивила ме је сазнањем да не пристаје да буде оруђе непознатих смерова. Необична и јединствена по својој интелигенцији, као и по обиму стваралаштва.Изузетна хроничарка времена прошлог и садашњег, чији су правци интелектуалног рада нашли свој посебан израз у њеној изузетној поезији и прози.
Сваки песник и приповедач има нешто што је њему својствено, али код Гордане је оригиналност оригинална. Она је другачија од других. Њене теме не изненађују новином, али изненађује начин на који нам их она представља. А представља их снажно, несвакидашње чудесно.
Као ретко ко, Гордана је умела да схвати туђе идеје и да се надахне њима. И да их начини својима, на један јединствен начин. Усудила се да проговори о ономе о чему се овде не говори на прави начин, или се уопште не говори. Њене потресне песме и приче су попут рељефних фигура највештијих вајара и док их читате имате осећај да се оне крећу, да живе пред вама, несвесно остављају дубок траг у вашем сећању.
Господ је Гордану обдарио раскошном лепотом мисли, коју она несебично дарује својим читаоцима. На чудесан начин она нас уводи у ово своје раскошно здање, саткано од бола, вапаја,поноса, али и прекора због нашег ћутања опомињући нас на сваком кораку да је „Заборав већи злочин од самог злочина.“
Већ на самом почетку ове књиге читаоцу је јасно шта има очекивати у овим редовима у којима нам ауторка упорно скреће пажњу на све отрове унете споља, отрове који раздиру и нас и нашу прекрасну отаџбину Србију, „ А ми ћутимо…“ Попут ње и Дис је залуд вапио 1910.године да „будућности затровасмо све изворе“. А ми као да ни после сто година нисмо свесни тих отрова и чињенице да тако отровани деценијама живимо само „слажући варку на варку“, како рече Андрић у својим „Немирима“, не чинећи ништа да те отрове истиснемо из нас.
Слика живота прошлог и живота садашњег, та слика напрслог огледала пред коју нас ауторка упорно поставља, не би ли коначно схватили сву суровост и наше прошлости и наше садашњости, наједном као да постаје стварна. И сва та лица и догађаји о којима пише као да наједном стварно видимо пред собом. Њихове контуре су необично јасне и одређене и у томе и лежи најдрагоценија ауторкина особина: поетска вештина. По тој снази се њена поетска вештина издиже изнад многих и њена мајсторска, песничка и приповедачка, рука нас диже на ноге. Неприметно, скоро на врховима прстију, зна да читаоца увуче још дубље, унутар свог чудесног песничког и приповедачког здања у коме се њему чини као да слуша најприродније разговоре са позорнице, а не прекоре и вапаје, који треба да га натерају на лично преиспитивање свести, коју је у овим суровим временима заборава потребно надоградити очигледно једном широм свешћу.
Попут Његоша и светог владике Николаја Велимировића и Гордана се зналачки упушта у борбу светла и таме.Она сва кипти од љубави према свом српском роду. И ова њена борба и љубав неодољиво подсећају на труд чувеног финског државника Џона Вилхелма Снељмана, који је храбро отварао очи свом уснулом народу својим сјајним проповедима и текстовима, позивајући га да завири у сваки рањени кутак своје отаџбине . И покуша да сваки тај кутак исцели љубављу,вером и радом на њеној обнови, јер је био свестан да се једино тако може извући из каљуге у коју је упала под туђином. О надчовечанском напору Снељмана, да своју отаџбину ослободи мрака, коју је туђин, Швеђанин, на велика врата био унео у њу, маестрално је писао 1923. године, изузетни проповедник Григорије Петров (који је био руски емигрант у Србији) у свом сјајном делу „Зидари живота“ у коме се на крају обраћа и српској омладини, поручујући јој да се прихвати неодложних послова на уређењу своје тек ослобођене отаџбине.
Попут Снељмана и Гордана је несрећна због наметнуте горке судбине наше отроване и измучене домовине . Својом потресном песмом „Силована корача..“ она нас подсећа на патње кроз које је прошла наша измучена отаџбина Србија,али која се после свих патњи и понижења није предала, већ:
„Устаје
силована,
хаљина плава,
исцепана,
а душа чиста,
Богу одана,
православљем проткана,
дрхтавим рукама
беле груди покрива,
са три прста
у име
Оца, Сина и Духа Светога
на себи
крст саставља…“
Гордану, попут Алексе Шантића, све ране њеног рода боле и она попут веште видарице тражи места која њен род боли ,пипа их нежно и лечи мелемом сачињеним од љубави, вере и наде.
На претешку огрлицу својих сећања нанизала је ова чаробница писане речи и свог земљака Гаврила Приниципа, прадеду своје деце, Стевана Павловића и његову Албанску Голготу; ТАИН- војнички хлеб, симбол вере и храбрости српског народа; Сурдулицу и кланицу , коју у њој направише Бугари; старца Вукашина из Клепаца, кога је зверски убио усташки кољач Жика Фригановић; Камени цвет из Јасеновца; Ливањско поље и празне колевке; Шуцкоре; Чакор и село Велика; „Олују“ и карту у једном правцу; Воз који никада није стигао на одредиште, јер га „НАТО“ бомбе спржише у Грделичкој клисури; свој родни праг у Сарајеву на коме је седела с књигом у руци, док јој дојучерашње комшије запретише ножем, називајући је Ћетникушом; отето Косово… Али,сем ових туга, на њеној огрлици стоји чврсто нанизана и вера, нада и љубав , које је вечно спајају са најраскошнијом православном сестром Русијом , а ту је чврсто уткано и њено веровање да ће њена вољена Србија и даље усправно корачати ако је будемо чували сви ми, њена деца православна, у свом сећању, као што је она чува.
Хвала драгој Гордани што нам кроз своје песме и приче ојачава наша сећања, буди наду и дарују нам део своје храбрости како наш сан и сан наше деце не би остао без снова.

Београд, септембра 2016. године

OVO JE NAJVEĆI SRPSKI GREH: Vladika Nikolaj Velimirović upozorava sve Srbe da se čuvaju jedne osobine

OVO JE NAJVEĆI SRPSKI GREH: Vladika Nikolaj Velimirović upozorava sve Srbe da se čuvaju jedne osobine



“Jednom prilikom sam sedeo sa svojim dugogodišnjim prijateljem, izuzetno obrazovanim i duhovno iskusnim čovekom, vladikom Srpske pravoslavne crkve. Kao i uvek, čitav naš razgovor je imao tih i svečan karakter. Bez mnogo reči, sa dugim periodima ćutanja, u zajedničkom osećanju težine vremena u kome živimo.

Pred zidovima ispunjenim knjigama i ikonama, pod prigušenim večernjim svetlom, čitav ovaj nesvakidašnji razgovor sveo se na zajednički pokušaj našeg odgovora na jedno podjednako komplikovano koliko i tajanstveno pitanje. Rekli bismo pitanje svih pitanja: koji je to najveći, onaj prvorodni srpski greh?
Da, zaista, koji je to najveći naš greh? Iz koga se kasnije šire i umnožavaju svi ostali naši grehovi, mane i nedostaci. Koji prethodi svakom srpskom stradanju, svakom našem padu i svakoj propasti.
I razgovor se tako pretvorio u veliko i strašno podsećanje na sve ono što nam se dešavalo.
Pred mirnim pogledom mog ćutljivog sagovornika, ja sam polako nabrajao užasne scene našeg pada u istoriji. Jednu po jednu.
Kao na ispovesti, ređao sam strašne scene krvavih stratišta i narodnih zbegova. Sećao sam se svega onog što mrzne srce i ledi dušu.
Sećam se kumovske sekire; sećam se oficirske sablje koja seče dojke srpske kraljice; sećam se krvavog noža kako se u Topčiderskoj šumi nemilosrdno zabija i kasapi lice najplemenitijeg vladara naše moderne istorije; sećam se prosjaka i bogalja sa najvišim vojnim odlikovanjima posle svakog srpskog rata; sećam se budućeg srpskog vojvode Živojina Mišića kako zalaže kod poverilaca sve što ima, čak i svoj šinjel (pošto je kao obrenovićevac izbačen iz vojne službe); sećam se najveće junakinje Solunskog fronta, besmrtne Milunke Savić (nosioca Karađorđeve zvezde sa mačevima, medalje Obilića i dva ordena francuske Legije časti) kako posle Prvog svetskog rata radi kao čistačica i kleči pored kofe sa prljavom vodom samo da bi ishranila svoju porodicu – u istoj onoj kraljevini u čijem je oslobođenju onako slavno učestvovala, prerušena u muškarca, višestruko ranjavana…
Sećam se pravoslavnih crkava podignutih u vazduh srpskom rukom; streljanja Hristove ikone; ugašenih krsnih slava; zabranjene ćirilice; prećutanog Jasenovca…
Sećam se svega što inače pokušavamo da zaboravimo, svega onog što nas prati kao demonska senka, udobno smeštena između redova naše istorije…
Trebalo je podneti sav ovaj odjednom oživljeni užas.
Dugo ćutanje. I jedva savladan, teški uzdah pokajanja za sve ono što su najgori među našim precima radili svojoj rođenoj braći, svojim kumovima, prijateljima, vođama, vladarima…
Gospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj nas grešne! Pomiluj nas, Blagi!
A posle molitve, pokušali smo da nekako rastumačimo ovaj jezivi haos bezumnih, neljudskih grehova našeg naroda.
I probao sam. Nabrajajući redom: greh očeubistva; izdaju; samovolju; sebičnost; pohlepu; nepoštovanje svega velikog i zaista vrednog…
Moj ćutljivi, mudri sagovornik podsetio me je da su ovo “samo odblesci nečeg starijeg od svega nabrojanog”. Da postoji prauzrok čitave ove tužne hronike naše sramote i beščašća. I da je “ovaj strašni greh vešto prerušen u jedan naizgled sasvim bezazleni oblik”. U nešto što nam se i ne čini kao greh.
Otkrio mi je, u jednoj jedinoj reči, suštinski razlog svih razloga našeg ponovljenog stradanja. Izrekao je rešenje:
“Najveći srpski greh, onaj iz koga kasnije proizlazi sve zlo, sva strava i užas naše istorije i svakodnevice, jeste nestrpljenje.”
Obično, malo, svakodnevno, tobože bezazleno nestrpljenje. Ono je naš najveći, najteži, onaj originalni greh. Prauzrok svega što ćemo kasnije upropastiti, izdati, uništiti, oskrnaviti, odbaciti, zaboraviti…
Kao i uvek, najkomplikovanija pitanja zahtevaju one najjednostavnije odgovore. Koji su, pokazalo se, često i jedini pravi.
Jer nestrpljenje nije suprotnost „strpljenju”, već mudrosti.
Nestrpljenje je očito pokazani nedostatak vere u Boga i u sebe. Nestrpljenje je malodušje i maloverje.
Nestrpljenje je uzrok svakom razočaranju. Nestrpljenje je pobuna protiv onoga “neka bude volja Tvoja”.
Nestrpljenje je početak svakog kraja. Nestrpljenje je ono samoubilačko srpsko “buntovništvo bez razloga”.
Nestrpljenje je bezbožni otpor svemu onome što ne razumemo.
Nije mi ostalo ništa drugo nego da se složim sa svojim mudrim, strpljivim prijateljem.
I da sada ovde i vama, dragi moji, prenesem sećanje na ovaj davni razgovor. Sa nadom da ćete me razumeti. I poverovati rečima srpskog episkopa, nadahnutih hiljadugodišnjom mudrošću pravoslavne civilizacije.
Zato, molim vas, nemojte biti nestrpljivi. Koliko god da vas boli. Koliko god da vam se čini neizdrživo….”
Vladika Nikolaj Velimirović

Tрагедија Партизанових ватерполиста избегнута пуком срећом

Tрагедија Партизанових ватерполиста избегнута пуком срећом

Датум објаве: понедељак, септембар 12, 2016

Родитељи кадета црно-белих које су хулигани напали у Загребу за инцидент сазнали два дана касније. Митровић: Хвала Богу, нико није теже повређен, а један ударац је могао да буде фаталан

Млади ватерполисти Партизана примају медаље у Загребу
Млади ватерполисти Партизана
примају медаље у Загребу

Ватреполо кадети Партизана, које је група хулигана напала у четвртак увече у центру Загреба, допутовали су у недељу у Србију. Млади ватерполисти, у неверици због онога што се догодило, једва су дочекали да стигну кућама и ту лече повреде и модрице које су задобили у нападу.

Отац повређеног Арсенија Митровића, Бранко Митровић, наводи да су сви родитељи били затечени када су у суботу сазнали шта се догодило, али и бесни што им нико из клуба није јавио шта се прошлог четвртка догодило у престоници Хрватске.

– Хвала богу, па нико од њих није теже повређен – искрен је Митровић. – Више од двадесет хулигана напало је нашу децу бејзбол палицама, бакљама и шипкама, а трагедија је избегнута пуком срећом. Један ударац је могао да буде фаталан. Тек сад схватамо у коликој су опасности били, а нама нико ништа није јавио. За инцидент смо сазнали тек кад смо отишли у суботу у Загреб, да гледамо финале турнира „Мали медо“.

Наводи и да је његов син Арсеније, који игра крило, задобио опекотине на нози, пошто га је један од хулигана напао бакљом. Лазару Радојевићу сломљена је кост у шаци, а Стефан Бранковић је задобио бројне модрице по телу.

– За клинце је ово био велики стрес – истиче Митровић. – И кад су играли то финале, видело се колико су одсутни. Ипак, нико није очекивао да ће се ово догодити. Тренер их увек упозори да не иду сами, када играју мечеве у Хрватској, али је чињеница да су били „пикирани“.

ГРАБАР КИТАРОВИЋ: ОСУЂУЈЕМ НАСИЉЕ

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић осудила је напад на младе ватерполисте Партизана у Загребу.
– Осуђујем сваку врсту насиља и апсолутно знате које су моје позиције. Осуђујем било какво насиље према било коме – рекла је Грабар Китаровићева, пошто је гласала на бирачком месту у Загребу.

Митровић прича да је двадесетак и више Хрвата напало шесторицу младих ватерполиста Партизана, недалеко од хотела, свега педесет метара од Трга бана Јелачића.

– Деца су пошла до „Мекдоналдса“, пошто им вечера није била толико „јака“. Нису ни одмакли далеко од хотела кад су их хулигани напали. У први мах нису знали како да реагују. Разбежали су се на неколико страна, како би избегли песнице, мотке и бакље. Некако су успели да побегну нападачима и споредним улицама дотрче до хотела – завршава Бранко Митровић.

У ЗАГРЕБУ ОСТАЛА СРАМОТА…
ГРУБИ напад на младе ватерполисте Партизана у Загребу је прошао, али срамота је остала. Док полиција наставља истрагу која би требало да утврди ко је све учествовао у нападу само неколико корака до главног трга, остаје горки укус да ни спортисти нису безбедни на улицама једног од европских градова само зато што су носили мајицу која је открила одакле су дошли.

Ватерполисти су претучени само и искључиво зато што су Срби, а остаје и добар осећај да су млади спортисти из Србије показали не само спортско срце, већ и понашање како приличи младим људима који немају ни оптерећења, ни мржње.
Ј. К.

КОНФЕРЕНЦИЈА

ВАТЕРПОЛО клуб Партизан за понедељак у подне је заказао конференцију за штампу, на којој ће родитељима и јавности бити изнето више информација о нападу на младе ватерполисте црно-белих у Загребу.

Аутор: С. Б. МИЛОШЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

 

Везане вијести:

Нападнути млади српски ватреполисти

http://s7.addthis.com/static/tweet.html#href=http%3A%2F%2Fjadovno.com%2Ftragedija-partizanovih-vaterpolista-izbegnuta-pukom-srecom%2F%23.V9ZQzq_2Ied.twitter&dr=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2F&conf=product%3Dtbx-300%26data_track_clickback%3Dtrue%26ui_atversion%3D300%26data_track_addressbar%3Dtrue%26ui_508_compliant%3Dtrue%26username%3Dra-5620addd308d3859%26pubid%3Dra-5620addd308d3859&share=url_transforms%3Dshorten%253Dtwitter%25253Dbitly%2523%2540%21defrag%253D1%2523%2540%21remove%253D0%25253Dsms_ss%252523%252540%211%25253Dat_xt%252523%252540%212%25253Dat_pco%252523%252540%213%25253Dfb_ref%252523%252540%214%25253Dfb_source%23%40%21shorteners%3Dbitly%253D%23%40%21imp_url%3D0%23%40%21url%3Dhttp%253A%252F%252Fjadovno.com%252Ftragedija-partizanovih-vaterpolista-izbegnuta-pukom-srecom%252F%23%40%21title%3DT%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B3%25D0%25B5%25D0%25B4%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B0%2520%25D0%259F%25D0%25B0%25D1%2580%25D1%2582%25D0%25B8%25D0%25B7%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%25D1%2585%2520%25D0%25B2%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25BB%25D0%25B8%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B0%2520%25D0%25B8%25D0%25B7%25D0%25B1%25D0%25B5%25D0%25B3%25D0%25BD%25D1%2583%25D1%2582%25D0%25B0%2520%25D0%25BF%25D1%2583%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25BC%2520%25D1%2581%25D1%2580%25D0%25B5%25D1%259B%25D0%25BE%25D0%25BC%2520%257C%2520%25D0%2588%25D0%25B0%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25BE%25201941.%23%40%21description%3D%25D0%25A3%25D0%25B4%25D1%2580%25D1%2583%25D0%25B6%25D0%25B5%25D1%259A%25D0%25B5%2520%25D0%2588%25D0%25B0%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25BE%25201941.%2520%25D0%25BE%25D0%25BA%25D1%2583%25D0%25BF%25D1%2599%25D0%25B0%2520%25D0%25BF%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BC%25D0%25BA%25D0%25B5%2520%25D0%25B8%2520%25D0%25BF%25D0%25BE%25D1%2588%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B0%25D0%25BE%25D1%2586%25D0%25B5%2520%25D0%25B6%25D1%2580%25D1%2582%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25B0%2520%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25BC%25D0%25BF%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25BA%25D1%2581%25D0%25B0%2520%25D1%2583%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2588%25D0%25BA%25D0%25B8%25D1%2585%2520%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25BE%25D1%2580%25D0%25B0%2520%25D0%2588%25D0%25B0%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BD%25D0%25BE.%2520%25D0%2598%25D0%25B0%25D0%25BA%25D0%25BE%2520%25D1%2581%25D1%2583%2520%25D0%25BD%25D0%25B0%25D1%2588%25D0%25B8%2520%25D0%25BE%25D1%2587%25D0%25B5%25D0%25B2%25D0%25B8%2520%25D0%25B8%2520%25D0%25B4%25D1%2598%25D0%25B5%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%2520%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B1%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5%25D0%25BD%25D0%25B8%2520%25D0%25BE%25D0%25B4%2520%25D1%2581%25D1%2582%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B5%2520%25D1%2583%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2588%25D0%25B0%2520%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B8%25D1%2598%25D0%25B5%2520%25D0%25B3%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BE%252070%2520%25D0%25B3%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B0%252C%2520%25D0%25BC%25D0%25B8%252C%2520%25D1%259A%25D0%25B8%25D1%2585%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25B8%2520%25D0%25BF%25D0%25BE%25D1%2582%25D0%25BE%25D0%25BC%25D1%2586%25D0%25B8%252C%2520%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2598%2520%25D0%25B3%25D1%2583%25D0%25B1%25D0%25B8%25D1%2582%25D0%25B0%25D0%25BA%2520%25D0%25BA%25D0%25B0%25D0%25BE%2520%25D0%25B4%25D1%2583%25D0%25B1%25D0%25BE%25D0%25BA%25D1%2583%2520%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25BD%25D1%2583%2520%25D0%25BE%25D1%2581%25D1%2598%25D0%25B5%25D1%259B%25D0%25B0%25D0%25BC%25D0%25BE%2520%25D0%25B8%2520%25D0%25B4%25D0%25B0%25D0%25BD%25D0%25B0%25D1%2581.%2520%25D0%25A1%25D0%25B2%25D1%2580%25D1%2585%25D0%25B0%2520%25D0%25BE%25D1%2581%25D0%25BD%25D0%25B8%25D0%25B2%25D0%25B0%25D1%2587%25D0%25B0%2520%25D0%25A3%25D0%25B4%25D1%2580%25D1%2583%25D0%25B6%25D0%25B5%25D1%259A%25D0%25B0%2520%25D1%2598%25D0%25B5%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B5%2520%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25BA%25D1%2583%25D1%2588%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B8%2520%25D1%2581%25D1%2582%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B8%2520%25D1%2583%2520%25D0%25BA%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2598%2520%25D0%25B7%25D0%25B0%25D0%25B1%25D0%25BE%25D1%2580%25D0%25B0%25D0%25B2%25D1%2583%2520%25D0%25B1%25D0%25B5%25D1%2581%25D0%25BF%25D1%2580%25D0%25B8%25D0%25BC%25D1%2598%25D0%25B5%25D1%2580%25D0%25BD%25D0%25BE%25D0%25B3%2520%25D0%25B7%25D0%25BB%25D0%25BE%25D1%2587%25D0%25B8%25D0%25BD%25D0%25B0%252C%2520%25D0%25BA%25D0%25BE%25D1%2598%25D0%25B8%2520%25D1%2581%25D0%25B5%2520%25D0%25B4%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25BE%25D0%25B4%25D0%25B8%25D0%25BE%2520%25D1%2583%2520%25D1%2582%25D0%25B7%25D0%25B2.%2520%25D0%259D%25D0%25B5%25D0%25B7%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25B8%25D1%2581%25D0%25BD%25D0%25BE%25D1%2598%2520%25D0%2594%25D1%2580%25D0%25B6%25D0%25B0%25D0%25B2%25D0%25B8%2520%25D0%25A5%25D1%2580%25D0%25B2%25D0%25B0%25D1%2582%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE%25D1%2598%2520%25D0%25BF%25D0%25BE%25D1%2587%25D0%25B5%25D1%2582%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25BC%2520%25D0%2594%25D1%2580%25D1%2583%25D0%25B3%25D0%25BE%25D0%25B3%2520%25D1%2581%25D0%25B2%25D1%2598%25D0%25B5%25D1%2582%25D1%2581%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25B3%2520%25D1%2580%25D0%25B0%25D1%2582%25D0%25B0%2520%25D0%25BD%25D0%25B0%2520%25D0%25BF%25D0%25BE%25D0%25B4%25D1%2580%25D1%2583%25D1%2587%25D1%2598%25D1%2583%2520%25D0%25BA%25D0%25BE%25D0%25BC%25D0%25BF%25D0%25BB%25D0%25B5%25D0%25BA%25D1%2581%25D0%25B0%2520%25D0%25BE%25D0%25B2%25D0%25BE%25D0%25B3%2520%25D0%25BB%25D0%25BE%25D0%25B3%25D0%25BE%25D1%2580%25D0%25B0.%23%40%21smd%3Drsi%253D57d64893f97debbd%2523%2540%21rxi%253Dundefined%2523%2540%21gen%253D1%2523%2540%21rsc%253D%2523%2540%21dr%253Dhttps%25253A%25252F%25252Fwww.facebook.com%25252F%2523%2540%21sta%253DAT-ra-5620addd308d3859%25252F-%25252F-%25252F57d650ce91d11be2%25252F1%23%40%21passthrough%3D&tw=url%3Dhttp%253A%252F%252Fjadovno.com%252Ftragedija-partizanovih-vaterpolista-izbegnuta-pukom-srecom%252F%2523.V9ZQzq_2Ied.twitter%23%40%21counturl%3Dhttp%253A%252F%252Fjadovno.com%252Ftragedija-partizanovih-vaterpolista-izbegnuta-pukom-srecom%252F%23%40%21count%3Dhorizontal%23%40%21text%3D%23%40%21related%3D%23%40%21hashtags%3D%23%40%21width%3D62

1

Помозите рад удружења Јадовно 1941.