ŠTA JE GENOCID? Autor Dušan Nonković-Teodorović, stručnjak za genetiku

Mnogi govore o genocidu a ne umeju da razlikuju genocid od zločina! Genocid može da se nazove samo takvo istrebljenje koje se sprovodi na osnovi genetske različitosti a ne nacionalne ili neke druge pripadnosti (Genetska razlika je ona razlika koja je zasnivana i uočljiva samo na temelju nasledjenih osobina nasledjenih rodjenjem). Da bi se zločin moglo nazvati genocidom onda je neobhodno i postojanje tih genetskih, rodjenjem dobitih, naslednih razlika ili drugim rečima rodjenjem naslednih ljudskih osobenosti što nije postojalo na tim područjima ma koliko se to neki trudili jer se tu ne radi o genetskim, drugačijim populacijama ljudi, već o opredeljenjima po verskoj ili etničkkim pripadnostima a istrebljenje po tim osnovama može se nazvati samo zločinom a nikako genocidom. To je tako kad o genocidu govore laici a ne genetičari. Genetika je nauka o naslednostima, genetskih (naslednih) osobina koje su uočljive po različitosti u odnosu na druge, svoje ubice. Te različitosti moraju biti stabilne i nikakvim fizičkim uticajem promenljive. Još jednom, kao stručnjak za genetiku(nasledne osobine) mogu reći da nije bio genocid u Srebrenici već zločin koji se pokušava preimenovati u genocid! Gde nema uočljivih genetskih razlika zasnovanih na uočljivim naslednim osobinama, rodjenjem dobitih razlika, u odnosu na počinioca zločina onda tu ne može biti ni uništavanja ljudskog roda na osnovu genetskih razlika, rodjenjem naslednih osobina. Gde naslednih razlika, izmedju počinioca i žrtve nema, nema ni genocida. Tu se ne može ni uništavati na osnovu razlika koje ne postoje, kako da se uništava bilo ko na osnovi nečega što ne postoji! Iz tog razloga genocid podrazumeva uništenje sve muške populacije pa i muške dece različitih naslednih gena kako bi se uništile nasledne osobine kao što su to rase; crne, crvene, žute i bele kože ili po nekom drugom dominantnom rodjenjem naslednom genu koji se razlikuje od naslednog gena počinioca zločina. Te razlike u Srebrenici nije bilo. Razlike je bilo u ideološkim pogledima ili verskim, etničkim pripadnostima što se ne nasledjuje radjanjem već je rezultat vaspitanja ili ideoloških pogleda a nikako rodjenjem nasledjenih, naslednih osobina pa se već iz tog razloga ne može nazivati taj zločin, uništenjem na osnovi genetskih, rodjenjem dobitih naslednih osobina, odnosno, genocidom već zločinom ma koliko da je bio taj zločin nepojmljivih razmena. Kad bi izmešali žrtve i izvršioce zločina ne bi niko na ovom svetu mogao prepoznati ko je od njih srbin, hrvat ili musliman baš zato što su istog genetskog korena rodjenjem dobitih naslednih karakteristika koje bi ih označile kao srbina, hrvata ili muslimana. Prema tome mora biti jasno sad i najvećem laiku da ne može biti genocida gde nema genetskih razlika što nikako ne znači da nije bilo ni zločina i to počinjeno, manje ili više, od svih učesnika u tom neljudskom i besmislenom ratu nametnutom od stranog faktora kojem je stalo da te zločine preimenuje u genocid kako ne bi morao biti tužen zbog kršenja UN karte počinivši pri tome, nezakonitim mešanjem u unutrašnje stvari suverene države i mnogobrojne zločine nezakonitim bombardovanjem bez odobrenja UN saveta bezbednosti. UN kartom je zabranjeno mešanje u unutrašne poslove suverenih država. Činjenica je da se posle mešanja spolja u unutrašnje stvari suverenih država, navodno zbog ljudskih prava „ne pije vodu“ jr je svim tim narodima posle mešanja u unutašnje stvari, posle tih intervencija bilo daleko gore po svim pitanjima životnog standarda i ljudskih prava ali ta preostala super sila posle hladnog rata nije prestala da se meša u unutrašnje stvari suverenih država. U svim bivšim republikama Jugoslavije narod živi daleko lošije nego što je živeo prije mešanja u unutrašnje stvari Jugoslavije. Stvarali su neumorno novi svetski poredak u svom interesu. Posle Rezultata koje su postigli, ti ideolozi novog svetskog poretka, u ime ljudskih prava u Jugoslaviji pa potom i u Iraku morali su ti ideolozi, novog svetskog poretka, u ime ljudskih prava odustati od daljih mešanja u unutrašnje stvari suverenih država koje su posle tih mešanja izgubile i najosnovnija prava pa i osnovne životne uslove. Ne, umesto da uvide svoje greške i prestanu svojim mešanjem u unutrašnje stvari suverenih država krenuli su i na Libiju, Siriju, Ukrajinu, postižući iste rezultate pa su čak stežući obruč oko Rusije, trpajući svoje zločine u tudje čizma nastavili sa mešanjem u unutrašnje stvari suverenih država i ako to UN karta izričito zabranjuje. Zato im je i toliko bitno da preimenuju zločin u Srebrenici u genocid da bi opravdali sebe. Srbiju i srpski narod su do te mere satanizovali da bi mogli što lakše Jugoslaviju rasparčati jer je Srbija kao najveća i najbrojnija republika predstavljala kičmu Jugoslaviji! Kvitung će dobiti kad-tad za to zlo što su počinili svetu!

Mislim da je ovim sve rečeno o genocidu i zaštoje nekom toliko stalo da preimenuje zločin u genocid a srpski narod u satanu kako bi u nevinosti mogao prati svoje krvave ruke ukrvavljene do lakata krvlju nedužnog naroda!

Dušan Nonković-Teodorović

 

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: