Narod se olako odrekao ideologije radničkog samoupravljanja zaslepljen ideologijom šibičarenja!

Narod se olako odrekao ideologije radničkog samoupravljanja zaslepljen ideologijom šibičarenja! Kocka još nikada nije unapredila svetsku privredu u celini do nekoliko pohlepnih individua ali je zato prouzrokovala brоjne svetske privredne krize, svetske ratove i nepojmljivih razmera katastrofe!

Mislim da se možemo brzo složiti oko toga da je svaka ideologija zasnovana na idealima! Ideali svakog razumnog čoveka, ne mogu biti nikako zasnovani na šibičarenju, kockanju, nasilju i pravu jačega.

Ali neoliberalna ekonomija je upravo zasnovana na tim iskrivljenim idealima pa zar onda treba da se čudimo što se svet našao kako u privrednoj tako i moralnoj krizi koja preti uništenjem čovečanstva!

Nije za negirati niti se može opovrgnuti, osporiti da je neoliberalna ekonomija bacila na pleća radničko samoupravljanje ali je isto toliko sigurno da stim nije usrećila čovečanstvo niti ga je učinila bezbednijim a ni humanijim, naprotiv!

To što ga je bacila na pleća ne znači da joj je to pošlo za rukom bez faula i obsajda, zato što je sledila neminovne zakone, dostojnih zdravog razuma, humanog društva. Tu su se tvorci neoliberalne ekonomije poneli kao siladžije, šibicari i kockari prisiljavajući običan svet da ulazi u utakmice protiv odabranih atletičara, prvaka neokolonijalne ekonomije koji su već u svojem bližnjem okruženju potamanili i prisvojili sve što se potamaniti i prisvojiti može pa su kao skakvci krenuli u pohod pod zastavom globalizma da neokolonijalizacijom podčinu svojoj pohlepi i ceo svet! Prisiljavanjem slabijih privreda, država i naroda da udju u utakmicu sa jačim u kojoj se već unapred zna ko će izgubiti a ko dobiti nije ne samo nehumano već je izričito i pogubno po civilizaciju odnosno humanitarno društvo u celini što će neizbežno dovesti do kontrareakcije, narodnih masa, koja neće moći proći bez prolivanja krvi i iznova oduzimanja na neoliberalni način stečene privatne imovine! Na kraju tog pakla pozdraviće ih iznova komunizam!

Divlji kapitalizam je prilagodjavao svoju dlaku ljudskog izraza u tolikoj meri koliko su ga na to prisiljavale socijalističke zemlje svojim socijalnim zakonima odnosno društvenim uredjenjima ali divlji kapitalizam svoju ćud nije nikada promenio. Čim mu je pošlo za rukom, raznoraznim korupcijama i propagandom uz stalno podizanje životnog standarda, svom narodu da se prezentuje kao superiornije i humanije društvo zahvaljujući neoliberalnom sistemu privredjivanja, je odma po bacanju na pleća socijalno uredjenih država počeo je, taj neoliberalni sistem, radniku da zavrće ruku stežući šaraf socijalnih dostignuća čineći od radnika ovisnog roba koji provodi sve više vremena za radnim mestom, mašinama a sve manje u društvu svoje familije. Više nije bilo potreba da uzima obzir na socijalna dostignuća socijalističkih zemalja uzimajući sebi za pravo kao „dokazani“ pobednik da steže kaiš radnicima do neizmoglosti kako bi sagoreo u medjusobnoj konkurenciji kako bi iz te konkurencije zaradio tek toliko da se prehrani kako bi mogao živeti za odplaćivanje duga a vlasnik kupao u luksuzu profita.

Gde su pogrešili oci radničkog samoupravljanja!?

Propast ideologije radničkog samoupravljanja je sigurno prolaznog karaktera prije svega iz tog razloga što je ta ideologija zasnovana na idealima nastalih iz humani pobuda čoveka, drugim rečima pravih a ne iskrivljenih ideala.

Pod uslovima proizvodnje neoliberalne ekonomije gde konkurentnija firma guta manju, veća riba jede manju sve dok ne ostane bez „riba“ hrane. Kroz konkurentnu utakmicu moraće radničko samoupravljanje stati na beleg neoliberalizmu odnosno konkurentnoj proizvodnji. To znači da će morati proizvoditi inovatniju i kvalitetniju robu koja bi za sobom povukla i veću potražnju a stim i veći prihod na internacionalnim tezgama, pijacama i berzama. To će biti samo tada moguće ako se vodi računa da se mladi inovatori i pronalazači zadrže u svojoj zemlji uz posebne po potrebi privilegije kako ih ne bi za sitne pare kupovao neoliberalizam a potom njihove inovacije u obliku robe prodavao po skupoj ceni! Da bi nam inovatori, pronalazači i stručni radnici a stim i svi drugi ostali u zemlji moramo osnovati opitne i eksperimentalne centre kako bi stvorili radne uslove našim inovatorima nove robe. Da bi po tom pitanju uspeli moralo bi se prvo staviti pod ključ provizionaška ekonomska politika odnosno oni profiteri koji uticajem na poslanike i zakonodavstvo raznoraznim podplatama uvoze robu koju mi sami možemo proizvoditi i po povoljnijoj ceni i boljem kvalitetu.

Država bi morala imati kičmu koja bi omogućavala rad i razvoj celokupne privrede. To bi mogli biti šinski putevi, željezniće visokobrzinskih vozova gde bi Beograd Subotici i Nišu bio udaljen svega sat vremena. Pored tih saobraćajnica bi se morala izgraditi preradjivasčka industrija. Logistika i kvalitet morao bi nam biti prioritet broj jedan. Novac bi se mogao za početak dobiti od Rusije i Kine a i sa drugih strana ukoliko se ne stvaraju zavisnosti!

Što se tiče radničkog samoupravljanja ono bi moglo obstati i u neoliberalnim uslovima pod uslovom da se radnička preduzeća i fabrike brinu da uposle prvoklasne menadžere uz izgradnju ili saradnju inovatorskih firmi ili svojih eksperimentalnih i opitnih centara za pronalaženje kvalitetne robe koja bi bila na svetskom tržištu i konkurentna!

Privreda zasnovana na tudjim licencama i to još trećerazredne robe je nekonkurentna i osudjena na propast! Treba imati na umu da investitori spolja investiraju da bi ušićarili neku proviziju ili da po jeftinoj satnici proizvode delove koji bi bili preskupi da se u svojoj zemlji po visokoj satnici proizvode što bi ih učinilo nekonkurentnim na svetskom tržištu! Privreda koja je zasnovana na trećerazrednim proizvodima i proizvodnji na osnovi drugorazrednih uvoznih proizvoda na osnovi nekih provizija ne može biti ni konkurentna na svetskom tržištu niti takva država može biti suverena.

Ako Srbija želi biti suverena država sa konkurentnom robom na svetskom tržištu onda mora uvoziti umesto trećerazrednih proizvoda prvorazredne umove, inovatore i pronalazače a prije svega mora naći način kako svoje najsposobnije da zadrže na dobrovoljan način u Srbiji!

Bajern, Mančester, Madrid, Juventust i.t.d. su na medjunarodnim , gde se zaradjuju velike pare, konkurentni jer plaćaju ogromne sume za najbolje igrače sveta.

Srbija se može uvrstiti u vrh najuspešnijih zemalja samo ako investira u inovatore i ako bude u stanju da ulaže u najuspešnije izumitelje sveta a to će moći samo ukoliko im se stvore uslovi za istraživački rad. Da bi to imali mora država pomoći! Srbija nije dovoljno bogata da bi mogla ulagati u trećerazredne uvozne proizvode! Srbija je toliko siromašna da je mogu spasiti samo najbolji inovatori sveta. Kupovati izričito jeftinu robu je šparati na pogrešnom mestu! Proizvodnja najkvalitetnije robe je jedini spas a bez najkvalitetnijih inovatora i pronalazača nema ni inovacija niti kvalitetne robe odnosno konkurentnih proizvoda.

Radničko samoupravljanje može još uvek biti model za bolju budućnost pod uslovom da se osloni na svoje pronalazače i inovatore kao i da pooštri kontrolu nad privrednom špijunažom i korupcijom!

Za to odricanje ideologije radničkog samoupravljanja i prihvaćanje neoliberalne privredne ekonomije radnička klasa je dobila kvitung a ceo narod plaća cehove svoje lakomislenosti, sveobuhvatnom bedom i siromaštvom u kojem živi.

Radničko samoupravljanje je izgubilo jednu bitku ali nije izgubilo i poslednji boj!

Za sada se nalazi, radničko samoupravljanje, u mukotrpnoj fazi učenja iz svojih grešaka kako bi se efikasno mogle popraviti, greške, koje su dovele do raspada ideologije radničkog samoupravljanja a stim i sveukupnog društvenog morala i životnog standarda. Objektivnim sagledavanjem tih grešaka i efikasnim ispravljanjem anomalija počinjenih u eri samoupravljanja, koje su uništile ideologiju radničkog samoupravljanja vratiće se, samoupravljanje, a sa njim i dostojanstvo naroda, na velika vrata i to širom sveta!

Pri tome će se morati voditi računa o suverenitetu koji se ne može izgraditi na bazi uvoza drugorazrednih licenci i ovisnosti od stranog faktora već samo na svom inovativnom kadru, istraživačima, stručnjacima i radnicima koji bi stim imali i priliku da proizvode visokokokvalitetne proizvode koji bi bili konkurentni na svetskom tržištu.

Dušan Nonković-Teodorović

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: