PREDSTAVLJAMO VAM FRANCIUSKI ZAMAK: U njemu je ogromna tapiserija posvećena Kosovskom boju stara 500 godina! (FOTO)

Evropa

PREDSTAVLJAMO VAM FRANCIUSKI ZAMAK: U njemu je ogromna tapiserija posvećena Kosovskom boju stara 500 godina! (FOTO)

dvorac zamak statusa

Zamak Šenonso, u francuskom originalu “Château de Chenonceau”, nalazi se u blizini istoimenog seoceta u departmanu Endr i Loara u centralnoj Francuskoj, u dolini reke Loare, i smešten je doslovno iznad njene pritoke – reke Šer. Posle Versaja, ovo je najposećeniji dvorac u domovini galskih petlova, te ga tako godišnje poseti oko 800.000 turista.

U arhitektonskom smislu, mešavina je kasnogotičkog stila i rane renesanse, i otvoren je za javnost zajedno sa svojim baštama. Klasifikovan je od strane tamošnjeg ministarstva kulture kao istorijski spomenik već skoro 200 godina.

Njegova istorija počinje u 13. stoleću, ali je prvobitna građevina spaljena 1412. godine zbog pobune plemićke porodice Markes koja je bila njegov vlasnik. Žan Markes ga je obnovio par decenija kasnije, ali ga je njegov naslednik prodao Tomasu Bojeru, dvorskom nadstojniku kralja Šarla VIII početkom 16. veka. On je srušio zamak i sagradio potpuno novi za šest godina, a radove je mahom nadgledala njegova supruga Katrin Brisone.

Zbog neplaćenih dugova kruni, kralj Fransoa I Valoa je konfiskovao zamak 1535. godine, a desetak godina kasnije kralj Anri II ga je ponudio na dar svojoj ljubavnici Dijani de Poatje. Ona je 1555. godine naložila da se sagradi lučni most koji će zamak spojiti sa drugom obalom reke Šer, a nadgledala i gradnju vrtova.

francuski zamak pixabay
Nakon smrti kralja Anrija II 1559. godine, njegova udovica i regentica Katarina Mediči je naterala Dijanu de Poatje da zamak zameni za onaj u Šomonu, nakon čega je od Šenonsoa napravila svoju omiljenu rezidenciju, dodajući nekoliko vrtova.

Tokom svoje vlasti potrošila je bogatstvo na ovaj zamak, i na spektakularne noćne zabave koje je u njemu održavala. 1560. godine ovo mesto je bilo svedok prvog vatrometa ikada u Francuskoj, tokom proslave uspona njenog sina Fransoe II na presto. 1577. godine dodala je veliku galeriju preko postojećeg mosta, kao i sobe između kapele i biblioteke, te deo za poslugu.

Kada je Katarina preminula 1589. godine, zamak je otišao u posed njene snaje Luize de Loren-Vodemon, žene kralja Anrija III (trećeg sina Katarine Mediči na tronu). Kada su je obavestili da joj je muž ubijen pala je depresiju i ostatak života provela lutajući po hodnicima zamka obučena u crninu.

francuski zamak pixabay 2
Potom je Anri IV poklonio zamak svojoj ljubavnici Gabrijeli d’Estri, koji je potom nasledio vojvoda od Vendoma, sin Gabrijele i kralja. Dinastija Burbona nije pokazivala preveliko interesovanje za zamak, pa je tako Luj XIV bio poslednji kralj starog režima koji ga je posetio, 1650. godine. Vojvoda od Burbona ga je međutim kupio 1720. godine i deo po deo sadržaja rasprodao, tako da su mnoge statue na kraju završile u Versaju.

1733. godine imanje je prodato bogatom plemiću Klodu Duponu čija je supruga Luiza ponovo preporodila dvorac, bivajući “inteligentna, lepa i visoko kultivisana žena koja je pozorište imala u krvi”; naime, i majka i baka su joj je bile glumice. Njen salon u Šenonsou je privlačio sve najveće mislioce tog vremena, poput Voltera, Monteskjea i Fontenela, prirodnjaka Bufona, dramaturga Marivoa, filozofa Kondijaka, i konačno Žan-Žaka Rusoa koji je bio njen sekretar i tutor njenom sinu.

Luiza Dupon, sada udovica, jedva je zamak za vreme Francuske revolucije spasila od uništenja, ubedivši Revolucionarnu gardu da je njegov opstanak neophodan jer je ključan za putovanje i trgovinu, pošto je u pitanju jedini most preko ove reke na mnogo kilometara unaokolo.

francuski zamak pixabay 3
1864. godine u posed zamka je došla Margerita Peluz, bogata naslednica, koja je naložila njegovu obnovu. Potom je krajem 19. stoleća kubanski milioner Žoze-Emilio Teri kupio celo imanje, ali ga je nekoliko godina kasnije prodao svom rođaku Fransisku. 1913. godine ga je kupio Anri Menije, iz porodice čuvene po proizvodnji čokolade, koja je i dalje u vlasništvu zamka.

Tokom Prvog svetskog rata zamak je služio kao bolnica, a tokom Drugog je bio bombardovan i od strane Nemaca i od strane saveznika. Služio je kao ruta za bekstvo iz nemačke okupacione zone na drugu obalu na kojoj je bila kvislinška vlast, malo labavija. Posle rata je ponovo restaurisan.

Zbog toga što su žene odigrale ključnu ulogu u njegovom nastanku i razvitku, i u njegovoj istoriji uopšte, često se naziva i “damskim dvorcem”.

Kosovski-boj-tapiserija-u-francuskom-zamku-670x500
Njegova magična lepota i činjenica da se nalazi iznad reke, nije jedini razlog zbog koga ga danas spominjemo. Naime, ispred sobe Katarine Mediči na prvom spratu nalazi se flamanska tapiserija džinovskih proporcija na kojoj je prikazan Kosovski boj.

Naš istoričar dr Boško Bojović – profesor vizantologije na Sorboni i član Evropskog društva kulture – pri poseti ovom zamku nije krio svoje oduševljenje kada je naleteo na za našu javnost, kako običnu tako i stručnu, praktično nepoznato umetničko delo koje se tiče direktno nas i koji pokazuje duboke kulturne i psihološke veze Srba i Evrope.

– Srbi su od 15. veka u toj priči, između dve vatre, u kojoj se nekada potone, a nekad ispliva, ali to nije razlog da potcenjujemo sami sebe. To sam shvatio kada sam video ogromnu tapiseriju iz 16. veka sa predstavom Kosovskog boja u francuskom kraljevskom dvorcu Šenonso. Pitao sam kustosa zašto je francuska kraljevska kuća naručila basnoslovno skupu tapiseriju sa srpskim motivom, a on je odgovorio da se na Kosovu odigrala najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi. To u priličnoj meri demantuje našu istoriografiju, koja u svom “pozitivizmu” Kosovsku bitku stalno nastoji da demistifikuje, bacajući tako i dete sa prljavom vodom – rekao je on nedavno za Novosti.
Izvor: Telegraf, Foto: Pixabay/chenonceau.com

Duci Simonovic: RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE JE KRENULO 1971 !!!

Ruski pukovnik svedočenjem o Markalama, toliko šokirao sudije u Hagu da su prekinuli suđenje Ratku Mladiću

Ruski pukovnik svedočenjem o Markalama, toliko šokirao sudije u Hagu da su prekinuli suđenje Ratku Mladiću

4

.

ratko-mladic

http://www.facebook.com/plugins/like.php?href=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fpages%2FWebtribune%2F847608215252468&width&layout=button_count&action=like&show_faces=false&share=false&height=21

Iznenada zaključen dokazni postupak odbrane generala Ratka Mladića pred Haškim sudom. Posle svedočenja ruskog pukovnika Demurenka, pre iskaza još dva svedoka odbrane – kraj!

Veće sudija Haškog tribunala iznenada je, danas, zaključilo dokazni postupak odbrane u procesu protiv generala Mladića. Ovaj potez sudskog veća došao je upravo posle svedočenja ruskog pukovnika Andreja Demurenka, pripadnika snaga UN u Bosni, u vreme ratnih sukoba, koji je raskrinkao laži o Markalama.

Kako se saznaje, sudsko veće je trebalo da sasluša još dva svedoka odbrane, ali je od toga naprasno odustalo. Obrazloženje odluke tek će danas biti dostupno javnosti, ali sve upućuje da su se sudije Tribunala već “zamorile” od istine o Markalama.

Pukovnik Andrej Demurenko u svom svedočenju potpuno je opovrgao navode optužnice koja tereti generala Mladića da je Vojska Republike Srpske ispalila minobacačku granatu koja je, u avgustu 1995. godine, ispred sarajevske pijace Markale ubila i ranila desetine građana Sarajeva.

Ruski pukovnik Demurenko bio je u to vreme načelnik štaba Unprofora u sektoru Sarajeva i učestvovao je u istrazi o eksploziji. Posvedočio je u Hagu da “Markale” nisu bile pogođene minobacačkom granatom i sugerisao da je “ispred pijace mogla da bude postavljena i daljinski aktivirana mina ili granata koja bi imala isti učinak i ostavila isti krater na tlu, kao projektil ispaljen iz minobacača”.

Istovremeno, ovaj svedok optužio je komandu i većinu pripadnika Unprofora u Sarajevu za “pristrasnost u korist muslimana”. Kako je kazao, oni su verovali da su Srbi “agresori” koji žele da unište Bosnu i Hercegovinu”. Kazao je, između ostalog, i to da “Vojska Republike Srpske nije želela da uništi Sarajevo, čak ni sve neprijateljske jedinice kojih je bilo po celom gradu”.

Nije teško pretpostaviti da bi u sličnom tonu iskaze dali i svedoci koji su, zasada, lišeni takve mogućnosti. Kažemo: zasada, jer će odbrana generala Mladića uložiti žalbu na odluku Sudskog veća da iznenada zaključi dokazni postupak. U odbrani nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske saglasni su da će u tome iscrpeti sva raspoloživa pravna sredstva.

Odbrana generala Mladića podseća da je u ovom procesu u korist optuženog svedočio čak i jedan od pratilaca iz tima Alije Izetbegovića, koji je naveo da su Markale deo scenarija vojnog i političkog rukovodstva na čijem je čelu bio upravo Izetbegović. To će verovatno biti deo žalbe koju će odbrana vrlo brzo predati Tribunalu.

(Novosti.rs)

INTERVJU:MILAN VIDOJEVIĆ-VATIKAN JE NAJVEĆI NEPRIJATELJ ČOVEČANSTVA – BALKANINFO!

КО ЈЕ ДАВОР ШТЕФАНЕК? Живот га није мазио, а сада му се Србија диви и клања

КО ЈЕ ДАВОР ШТЕФАНЕК? Живот га није мазио, а сада му се Србија диви и клања

2
Подели на Фејсбуку
Објави на Твитеру

Ко је Давор Штефанек, питали су се многи, који нису тако добри упућени у српски спорт, посебно у рвање. Овај спорт у Србији има велику традицију, али, попут стрељаштва, теквондоа, кајака… носи епитет „малог“, који изађе у први план само током Олимпијских игара.

stefaneklt

Дочекао је и Давор Штефанек својих пет минута!

Можда је боље рећи шест, колико је трајала рововска битка у финалу Олимпијских игара у Рију. Освајао је Суботичанин много медаља у досадашњој каријери, био је шампион света 2014. године, али ништа то не може да се мери са олимпијским златом. Србија је већ узгубила наду после очајних 10 дана у Рију, али је Штефанек одушевио са најсјајнијим одличјем и дао замајац осталим српским спортистима који су блистали у уторак, 16. августа – дана који ће остати уписан као златан у историји наше земље.

Ко је Давор Штефанек, питали су се многи, који нису тако добри упућени у српски спорт, посебно у рвање. Овај спорт у Србији има велику традицију, али, попут стрељаштва, теквондоа, кајака… носи епитет „малог“, који изађе у први план само током Олимпијских игара.

ПРОФИЛ

Име и презиме: Давор Штефанек
Датум и место рођења: 12.9. 1985. у Суботици
Медаље са великих такмичења: Злато на ОИ у Рију (2016), злато на СП (2014) у Ташкенту; бронза (2015) у Лас Вегасу, два сребра на ЕП (2004 и 2016) у Хапаранди и Риги; бронзе (2008 и 2012) у Тампереу и Београду; злато на Медитеранским играма (2009) у Пескари и сребро (2005) у Aлмерији.

Преко трња до звезда, могао би да се опише пут 30-годишњег Суботичанина до злата у Рију. Наиме, живот га није мазио. Установљена му је епилепсија, болест са којом се он храбро бори и носи. Такмичи се и бави врхунским спортом на сопствену одговорност. Иако су му саветовали да прекине са професионалном каријером, он то није желео. Љубав према рвању била је јача, жеља за победама и медаљама вукла га је до врхунца сваког спортисте – златне олимпијске медаље.

Човек који је најзаслужнији за успех Штефанека ја Сретен Дамјановић, легендарни српски рвач који му је усадио љубав према овом борилачком спорту. Давору је он други отац. Према речима нашег извора, Давор је платио трошкове пута учитељу како би могао да буде уз њега у Рију. Дамјановић је био шампион света 1971. године у Софији, а два пута је био сребрни на Светским првенствима.

Штефанек је више пута изјављивао да му је Дамјановић узор. Поред светске титуле освојио је и олимпијско злато и надмашио учитеља. Колика је везаност и љубав Давора и Сретена, наш извор наводи да Дамјановић новчане награде, које му следују као тренеру Штефанека, никада не жели да узме за себе, већ их уступа Давору.

Када је постао светски шампион 2014. године, постао је најбољи српски спортиста у избору дневног листа „Спорт“. Награда је ласкава, јер гласају бивши лауреати најстаријег спортског листа на Балкану. Тада су наслови били у стилу „Бољи и од Ђоковића“. Хрватски медији су желели мало да му напакосте, присвајајући га, али је Суботичанин децидирано рекао која му је земља у срцу.

– Ја сам рођен у Србији и Србија је моја држава, никад се нисам изјашњавао као Хрват или неки други држављанин. Волим Србију и њу ћу увек представљати и само њу! A медији јако изокрену моју причу и то пола напишу а пола не, страшно, фујјј. Сад би сви хтели да сам њихов, али ја сам само цео живот од 12. 9. 1985. у Србији и само сам њен и увек ћу бити њиен, нити Хрват нити Мађар. Србија је моја држава коју волим!!! – написао је тада Штефанек на Фејсбуку.

Они који га познају кажу да је „права Србенда“. То се видело и на проглашењу победника у Рију, када је поносно певао „Боже правде“ и показивао три прста. Увек успехе слави са српском заставом. Ово су му биле треће олимпијске игре. Учествовао је и у Пекингу и Лондону. Трећа је била срећа по златног Суботичанина.

После титуле олимпијског шампиона, Даворови родитељи, Ђенђика и Дамир, поносно су у изјави за РТС истакли један детаљ.

– Кућа у којој живи Давор је кућа шампиона. У улици 27. марта у Суботици некада је живео боксер Павле Шовљански, а данас је то дом рвача Давора Штефанека.

– Не могу да будем скрома, очекивала сам златну медаљу. Обећао ми је син и испунио обећање –  кратко је рекла госпођа Штефанек.

– Давор је пред такмичење имао повреду, али он је такав. Стисне зубе и изађе на струњачу да се бори. Како ћемо да славимо не знам, али хоћемо, јер ово је велики успех. Знам да се пре такмичења сликао испред чесме олимпијских шампиона Суботице и рекао да ће се и његово име ту наћи. Имам ту слику – рекао је Даворов отац.

Србија је поносна на свог хероја! Србија слави златног Давора Штефанека! Мајсторе, браво и хвала!

Подели на друштвеним мрежама

НЕКАДАШЊИ ЦИТАТИ АЛЕКСАНДАРА ВУЧИЋА КОЈИ СУ ГА ДОВЕЛИ У ЗЕНИТ СВОЈЕ ПОПУЛАРНОСТИ И ВРХ ВЛАСТИ, ДАНАС РАДИ СВЕ ТОМЕ СУПРОТНО!

Ко у оволикој мери промени своја убеђења или му је фамилија уценама животно угрожена или је психопата који из похлепе за влашћу мења бит своје свести и личности!

Нико му не оспорава аргумент да има право на учење из собствених грешака али онда, поред оволиких својих грешака, не може очекивати да му народ верује да неће своје нове ставове опет променити и прогласити грешкама уколико му то паше у политичку калкулацију свог политичког просперитета. Ко сам прокламира оволико грешака да је починио нема право да му се поново верује у оно што говори и заступа. Човек са и мало људског достојанства дао би отказ на све своје функције па и престао да се бави политиком. Дефинитивно се може рећи; са овим човеком нешто није у реду. Све док народ себи дозвољава да му овакве особе кроје судбину не ће се моћи подићи из беде и сиромаштва у којем се налази!

Душан Нонковић-Теодоровић

Владе Србије и Републике Српске организују 19. августа ноћни поход на стратиште поводом 75 година од почетка злочина над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу

Ноћни поход на стратиште

Датум објаве: среда, август 17, 2016

Владе Србије и Републике Српске организују 19. августа у Спомен-подручју Доња Градина централну комеморативну манифестацију поводом 75 година од почетка злочина над Србима, Јеврејима и Ромима у тада формираном усташком логору Јасеновац.

Претходно је та годишњица обележена у Београду пригодним комеморативним скупом 10. априла ове године, на дан када је 1941. створена Павелићева НДХ.

Језива статистика у спомен комплексу логора Доња Градина Фото: цоммонс.wикимедиа.орг/ПетарМ
Језива статистика у спомен комплексу
логора Доња Градина Фото:
цоммонс.wикимедиа.орг/ПетарМ

Председник удружења „Јадовно 1941“ др Душан Басташић истиче да је ово удружење својевремено иницирало одржавање поменутих скупова, али да нису очекивали да ће они бити организовани по моделу комунистичких комеморативних манифестација.

– Од завршетка Другог светског рата обележавао се 22. април као дан пробоја логора Јасеновац и то у комунистичком контексту, чиме је стваран утисак да су жртве усташких зверстава у том казамату били само комунисти, без разлике које су нације. И тако се намерно крило да су највеће жртве били Срби, Јевреји и Роми. Нажалост, до данас се није одмакло од комунистичке идеологије. Зато смо ми и иницирали да се обележава почетак страдања Срба, Јевреја и Рома у Павелићевој НДХ. Задовољни смо што је наша идеја усвојена, али нисмо начином на који се она реализује – каже за „Вести“ Басташић.

Он оцењује да је скуп 19. августа „континуитет непримерене меморијализације јасеновачких мученика“.

– Што је још горе, Србија и Република Српска установљују праксу располућивања стратишта Јасеновац. Меморијални скуп одржавају у Доњој Градини, на територији РС, док у Хрватској, где су била прва два јасеновачка логора, Крапије и Брочице, нема ни трага о њиховом постојању. Први затвореници из Госпића, њих 2.000 дотерани су у Јасеновац 21. августа 1941. а њихов транспорт из госпићког усташког казамата кренуо је два дана раније – каже Басташић.

Ругање

У Бањалуци, у храму Светог Христа Спаситеља, 19. августа у 9 сати биће служена литургија и помен јасеновачким жртвама.
– То је једино што у целој манифестацији приличи комеморацији и меморијализацији жртава. Не знам како да назовем ноћни поход на стратиште и паљење свећа по мраку. Да су нас консултовали и укључили у организацију, као што нису, не би се десило, а бојим се да хоће, да се неко Србима наруга да организују бал вампира – закључује Басташић, председник удружења „Јадовно 1941“.

Он сматра да је непримерено православној традицији да се меморијалне манифестације и паљење свећа за душу страдалика одржавају по мраку, како је то планирано да се обави у Доњој Градини.
Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић подсећа да је концентрациони логор Јасеновац трајао укупно 1.337 дана и однео 700.000 жртава.

– Његово највеће стратиште је Доња Градина са 105 масовних гробница распоређених на девет гробних поља. Масовне гробнице у Доњој Градини, њихов облик и распоред су доказ да су ликвидације вршене плански и систематски, а самим тим и етничко чишћење НДХ – указала је Тулековићева.

Програм

Програмом манифестације до 19 часова планирано је окупљање посетилаца, потомака жртава и поштовалаца јасеновачких страдалника код „Тополе ужаса“ у Спомен-подручју Доња Градина. Ту ће у 20 часова проф. Горан Латиновић са бањалучког Филозофског факултета одржати час историје, а касније ће бити одржан пригодан културно-уметнички програм. Учесницима скупа обратиће се премијер Србије Александар Вучић и председник Српске Милорад Додик. Манифестација ће бити завршена у 21.10 паљењем свећа.

Аутор: Р. Лончар

Извор: Вести онлине

 

Везане вијести:

Доња Градина: У Јасеновцу и данас ћути ужас

Бесплатан превоз до Доње Градине

Сјећање на жртве јасеновачког логора

Градина – град мртвих! | Јадовно 1941.

Необориви докази о геноциду у НДХ