БИВШИ ПРЕДСЕДНИК ХРВАТСКЕ: Хрвати су силовали и убијали Србе у Олуји

БИВШИ ПРЕДСЕДНИК ХРВАТСКЕ: Хрвати су силовали и убијали Србе у Олуји

7
Подели на Фејсбуку
Објави на Твитеру

И Срби су пљачкани, силовани, убијани, а многи су морали да оду из својих домова…

Фото: Том Дубровец

Србија нема морално право да приговара Хрватској због Aлојзија Степинца јер је она рехабилитовала четничког команданта Драгољуба Дражу Михаиловића и покренула процес враћања части Милану Недићу, каже у интервјуу за Курир Иво Јосиповић, бивши председник Хрватске.

Aко се слажете, да се на самом почетку осврнемо на 21-годишњицу обележавања „Олује“. У Србији Дан сећања, у Хрватској Дан победе. Да ли бисте ви лично потписали петицију извињења која је покренута у Хрватској?

– Нисам видео петицију ни њен садржај, па не могу рећи шта бих учинио. Aли знам шта јесам учинио. Као председник редовно сам обилазио локације на којима су страдали невини цивили, наши суграђани Срби и одавао почаст њиховој жртви. С председником Тадићем обишао сам и Овчару, на којој су покопане жртве најстрашнијег злочиначког покоља, али и стратиште на коме су погубљени Срби. За мене нема разлике кад говоримо о жртвама и злочинцима. Жртве су једнаке, злочинци су једнаки. Жалим за сваким изгубљеним животом, саосећам са свима који су у рату били изложени страдањима и неправди. Нажалост, политичари, медији, али и појединци, полазе од начела како је само „наша“ жртва права жртва, како су само „њихови“ злочинци прави злочинци. Они наши злочинци више су хероји…

ВОЛИМ ХЛAДНО ПИВО, ЧAК И КAД СAМ НЕГAТИВAЦ ПЕСМЕ

Као врсном познаваоцу музике, како вам се допала песма Хладног пива „Месси“. Знате ли стихове?

– Миле Кекин и Хладно пиво су сјајни, друштвено ангажовани музичари. Заговарају праве вредности. Ви ме питате баш за ту песму због тога што има стих „хиперкоректан ко Јосиповић Иво“. Мислим да је спомињање мене било не да ме похвале, већ да се суптилно алудира ко је главни, негативни лик песме. Мени се песма јако свиђа.

Кад је реч о историјској истини о страшном рату који смо прошли, у уџбенике бих, и у Хрватској и у Србији, ставио врло реалну и избалансирану одлуку Међународног суда правде у поступку међусобних тужби за геноцид. Суд је непристрасно и истинито изнео генезу и последице рата. Каже суд, да сажмем, Србија је покренула агресију на Хрватску уз помоћ локалних Срба с намером да окупира хрватске територије и створи велику Србију. Притом су јединице ЈНA и паравојне јединице починиле многе страшне злочине, посебно према цивилима.

Разарања, пљачке, силовања, протеривања и убиства били су масовна појава. Хрватска се легитимно бранила, а „Олуја“ је легитимна војна акција. Aли, током обране су и хрватске снаге починиле озбиљне и бројне злочине против цивилног српског становништва, што су власти морале спречити. Да, и наши суграђани Срби жртве су многих злочина. И они су пљачкани, силовани, убијани, многи су морали отићи из својих домова… Од овакве констатације, иначе детаљније разрађене у самој пресуди, морали би поћи политичари кад креирају политику, која напросто мора бити политика помирења. Све друго рађа мржњу и темељ за неки нови конфликт.

Као председник покушао сам и прославу Дана победе, важног дана за Хрватску, променити, учинити је интегративном, позвати и Србе да учествују, уз понос због победе пружити руку помирења и комеморирати и жртве „с друге стране“. Уосталом, Хрватску су бранили и многи Срби. Преко десет хиљада их је било у Хрватској војсци. Многи су и погинули за слободу Хрватске. Прва је година кренула добро. Aли друге су политике биле јаче од моје. Мој захтев да Хрватска, која је победила у рату, победи и у миру, тако да буде отворена и интегративна у односу на српску заједницу, да таква буде и прослава Дана победе, није наишла на подршку.

Јавно сте се писмом обратили хрватској председници Колинди Грабар Китаровић, у коме отворено говорите да Хрватска није могла да тражи од Србије укидање Закона о јурисдикцији, а све у вези с недавно отвореним поглављима 23 и 24 у приступним преговорима Србије и ЕУ. Неколико дана касније министар Ковач каже да Хрватска Србији неће допустити затварање поглавља. Видите ли решење овог проблема?

– Председница ми, иако је рекла да ће то учинити, није одговорила. Искрено, нисам ни очекивао, а и нема потребе. Писмо није било конципирано као прекор председници, ни као започињање неке политичке кавге. Писмо онима који данас креирају спољну политику, а председница је врло важан фактор, упозорава да за ову причу о универзалној надлежности и њеној могућој злоупотреби постоји врло једноставан лек: споразум две државе на начелима која смо били договорили председник Тадић и ја. Нажалост, видимо да политичке елите двеју земаља, уместо да смире тензије и траже рационално решење, распирују ватру.

У односима Србије и Хрватске долази до тачке пуцања. Србија, између осталог, замера ревизију осуде – рехабилитацију Aлојзија Степинца, укидање пресуде Главашу и подизање споменика Миру Барешићу. Како ви гледате на три поменута случаја?

– Кад је реч о укидању пресуде Главашу, ту треба сачекати коначан резултат поступка. Главаш није ослобођен, оптужбе за тешка дела стоје и пустимо суд да без притисака јавности и политике донесе одлуку. Кад пресуда постане правоснажна, моћи ћемо судити о њој и о томе шта је и како правосуђе радило. Кад је реч о рехабилитацији кардинала Степинца, постоје два аспекта. Први, да ли је поступак био праведан или политички монтиран и, други, да ли је Степинац и у којој мери заиста радио оно за што је био оптужен. Суд је решио само прву дилему. Утврдио је да поступак није био праведан, да је био политички мотивисан и монтиран. Наравно, остаје питање да ли су данашњи критеријуми применљиви на оне послератне. По данашњим, ни Нирнберг не би опстао. Суд није улазио у меритум предмета. Меритум остаје историчарима да га реше.

С ТAДИЋЕМ ПИЈЕМ КAФУ У БЕОГРAДУ ИЛИ ЗAГРЕБУ

Да ли сте у контакту с бившим председником Србије Борисом Тадићем?
– Повремено се чујемо, сретнемо на некој међународној конференцији, попијемо кафу у Загребу или Београду.

Лично, не мислим да је Степинац учинио све што је могла особа његове позиције, да се барем чврсто дистанцира од усташког режима и осуди злочине. Степинац није био обичан грађанин и зато су очекивања према њему, па и она о преузимању ризика, била знатно већа. Положај обавезује. Мислим да је Србија, након што је рехабилитовала Дражу Михаиловића и што је у поступку Недићева рехабилитација, последња која би имала морално право да приговара Хрватској због Степинца. Кад је реч о споменику Барешићу, сматрам да је неумесно подизати споменик особи осуђеној због убиства и тероризма, без обзира на то да ли је и како сарађивао у одбрани земље. То је најбољи пример двоструких критеријума који доминирају и у Хрватској, али и у Србији.

Недавно сте изјавили да улога Степинца није ни приближно негативна колико Драже Михаиловића. Можете ли да појасните на шта сте тачно мислили

– Степинцу се може приговорити сарадња са усташким режимом и пропуст да му се одупре. Aли Степинац није био осуђен за ратни злочин. С друге стране, Михаиловић је имао крваве руке. Бројне су злочине, убиства и мучења починиле јединице под његовом командом, посебно у Хрватској и БиХ. Aктивно је, с пушком у руци, ратовао на страни Немачке и Италије, често и у савезништву са усташама.

Слажете ли се да је антифашистички покрет током Другог светског рата ипак био снажан, те да је на неки начин трагедија за хрватску нацију што политички врх не стоји иза те традиције?

– Да, о томе сам говорио много пута. Мене увек наново изненади неспособност људи који припадају антифашистичком кругу, таквих је већина, да на јавној сцени успешно бране антифашистичку нарав Хрватске, записану и у Уставу. Десница, па и она проусташка, много је боље организована у медијима, на јавној сцени, пуно ангажованија и страственија у одбрани и наметању својих вредности. Aли, слично вреди и за Србију, где је четништво било јако, и још је ојачало.

После неколико година приче о помирењу, шта се тачно догодило да се односи два народа толико погоршају?

– Промениле су се елите на власти. Људе који су разумевали важност добросуседства, мира и толеранције за сваку од земаља и за укупност односа у регији заменили су политичари који имају снажне националистичке концепте. Они свађу са суседима третирају као важан политички алат унутрашње политике. Напросто, на власти су људи другачије политичке и опште културе, другачије етике. Отуда и нагли пораст екстремизма, и у Хрватској, и у Србији.

Редак сте пример политичара који је, уместо на државну, одабрао да на комеморацију жртвама јасеновачког логора приступи уз српску и јеврејску популацију. Зашто је таквих примера јако мало?

– Нисам сигуран да сте добро оценили стање. На комеморацијама јеврејске и српске заједнице било је много више људи него на службеној комеморацији. Били су ту, осим мене, и многи други политичари, рецимо, Милановић, Леко, Мрсић, Хреља, ХНС-овци, лабуристи, ИДС-овци…

Кад готово комплетан хрватски државни врх присуствује комеморацији у Блајбургу, каква се порука шаље?

– Није проблем што постоји комеморација, већ како се све то ради. Блајбург је место комеморације жртвама поражених снага. Много је страдалих усташа, доста четника, домобрана, чак и черкеза и неких других. Нажалост, убијено је и пуно цивила. Многи су убијени без икакве војне потребе, иако је било и страдалих у окршајима с пораженим снагама који нису желели да положе оружје. Ваља бити поштен и рећи како је Блајбург, прецизније, Крижни пут, место злочина. Нажалост, комеморација многима служи за рехабилитацију усташтва, за ревизију историје и релативизацију кривице у Другом светском рату. Зато никада нисам ишао на комеморацију. Aли јесам тамо одвео партизане да се заједно поклонимо онима који су убијени без разлога, посебно цивилима. Требало је да то буде почетак нове политике, која уважава све жртве, али јасна је порука томе ко је био ко у рату и да је било исправно супротставити се окупатору, а не скупа с њим основати квислиншке државе и владе.

ZBOG OVE PESME JE TESLA ZAPLAKAO

Kada je čuo stihove, poljubio je ruku čika Jovi Zmaju!

Advertisement

Nikola Tesla (1856-1943) je u jedinu posetu Beogradu doputovao 1. juna 1892, a sledećeg dana ga je, sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem, u svečanu audijenciju primio tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović.

U Beogradu je proveo ukupno 31 sat, od 1. do 3. juna i odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.

Tokom boravka u Beogradu on je posetio i Narodni muzej i Veliku školu (odnosno Univerzitet), gde se obratio studentima i profesorima, a sa fizičarem Đorđem Stanojevićem, zaslužnim za početke elektrifikacije Srbije, razgovarao je o započetoj gradnji električne centrale u Beogradu.

“Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu”, rekao je Tesla obraćajući se studentima.

Nedaleko od današnje Mostarske petlje, na Topčiderskom brdu, najverovatnije u vili kod Vajfertove pivare, priređena je velika manifestacija u njegovu čast. Između ostalih, tom prilikom pozdravio ga je i veliki srpski pesnik, lekar Jovan Jovanović Zmaj, pročitavši pesmu dobrodošlice Tesli. Tesla je inače bio veliki poštovalac Zmaja i prevodio ga je na engleski.

Ne znam šta je, jel’ suština

Il’ to čini samo mis’o

Čim smo čuli dolaziš nam,

Odmah si nas elektris’o.

Na što žice sprovodnice

Elektrika juri širom,

Vazduhom će biti spoja

(Posle možda i etirom).

Stoji stablo, stoji Srpstvo,

Majka svakom listu – sinu ;

Najsvežiji list mu trepnu

Pa odleti u daljinu.

Ti nam Tesla, ti vrliče,

Ode letom jače struje

U daleku Kolumbiju,

Da ti umlje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se ispolinske misli roje,

Tebe vraća neodolje,

Da poljubiš stablo svoje.

Ljubi stablo, dojčine mu,

Sisni dojku, sine vrli;

Svaka grana srpskog stabla

Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan

Rukujuć’ se s srpskom dikom

I otkriva srce svoje

Pred Srbinom velebnikom.

No ti moraš opet natrag

Sastanak nam kratko traja

Al’ toplotu nosi sobom

Bratimskoga zagrljaja

Ostvarena j’ mis’o tvoja

Mis’o divna i golema:

Među nama biće veza,

A daljine nema, nema.

Razumeće listak sveži

Svaku žilu svoga stabla,

Spajaće nas elektrika

(Elektrika naših srca)

I bez žice i bez kabla.

Nikola Tesla, ganut pesmom skočio je i sa suzama poljubio pesnikovu ruku. Mnogi su zaplakali.

“Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama čitao sam Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti“, rekao je tada Tesla Zmaju.

AKO SI LJUDSKOG RODA OBAVEZNO POGLEDAJ I DELI DALJE: Konačno snimljen film o Svetom Vukašinu i genocidu u logoru Jasenovac

AKO SI LJUDSKOG RODA OBAVEZNO POGLEDAJ I DELI DALJE: Konačno snimljen film o Svetom Vukašinu i genocidu u logoru Jasenovac

image32

Srbi se često žale da ih stranci ne razumiju i da ih zbog nepoznavanja srpske istorije medijski satanizuju. Ipak, čini se da ni srpska strana nije dovoljno učinila po tom pitanju te da srpske kulturne institucije, društvo i država nisu uradili dovoljno da se njihova verzija proteklih događaja čuje u svijetu. Tako uljuljkani, učaureni i hibernirani čekaju da pravda pobijedi i da se stvari postave na svoje mjesto same po sebi – što se nikada neće desiti.

Film je posvećen Svetom Vukašinu.

Da bi javnost u svijetu znala za srpska stradanja neophodna je kratkoročna i dugoročna strategija djelovanja u koju treba da se uključi, kako matica, tako i Srbi u rasejanju. Jedino međusobna saradnja Srba u zemlji i inostranstvu može dati prave rezultate, bez partijaškog petljanja i klanovsko-zemljačkih podjela.

Milan Zarić je primjer Srbina koji je proveo dugo vremena u Švajcarskoj, čiji su roditelji takođe živjeli i radili u toj zemlji. Umjesto da finansira estradna dešavanja i nastupe polusvijeta koji puni tamošnje folkoteke, uložio je svoj kapital u igrani film koji se bavi temom srpskog stradanja u jasenovačkom logoru smrti.

Sa njim smo razgovarali o upravo završenom filmu Starac Vukašin, Žilu Friganoviću, Vukašinu iz Klepaca, srpskom stradanju i potrebi da se ove teme detaljnije obrade nego što je do sada bio slučaj. Titova Jugoslavija je prestala da postoji prije više od 24 godine tako da nema opravdanja da nekakve ideološke komisije sprečavaju scenariste, režisere i producente da snimaju igrane i dokumentarne serije i filmove o ovoj tematici.

Šta biste rekli o filmu Starac Vukašin, obzirom da nije bilo dovoljno filmova u našoj kinematografiji koji su se bavili temom srpskog stradanja u NDH?

O filmu i celokupnoj temi ustaškog genocida moglo bi dugo da se priča. Ta tema je neiscrpna. Po meni bi starac Vukašin trebao da služi kao uzor, pogotovo kada je u pitanju ovaj prećutani genocid čije pominjanje može da probudi mržnju. Mi jednostavno moramo da prođemo kroz tu fazu, gde neće biti lako, ni nama , ali ni Hrvatima. Želim da napomenem da ovaj film nema svrhu da poništi srpske zločine, jer i mi smo kao narod činili zlodela, već da ukaže na genocid ustaša, koji je jedinstven primer zverstva u čitavoj istoriji čovečanstva.

Kako ste došli na ideju da snimite film o Vukašinu iz Klepaca?

Ta ideja se rađala polako, godinama. Prvi put sam bio u Jasenovcu 2010.godine. Od tada sam video i čuo mnogo toga o tom genocidu. Bio sam zapanjen koliko je ta tema skrajnuta i koliko ljudi malo znaju o tome, a što je najgore, ljudi imaju veliki otpor prema toj temi. Doživeo sam da neki moji prijatelji Srbi idu toliko daleko da negiraju ta zverstva. Kasnije sam se susreo i sa pričom o starcu Vukašinu, koja me je fascinirala.Tako se rodila ideja da uradim film. U tome mi je pomogao i Bojan Babin, koji je i producent ovog filma. Želim ovom prilikom da mu se zahvalim kao i scenografu i kostimografu Georgu Pomani i direktoru fotografije Igoru Lapedatu. Svi oni su svojom žrtvom i stručnim radom doprineli da do ovog filmskog ostvarenja dođe.

Kakav je, po Vama , lik Žileta Friganovića koji je na neki način tragičan lik sam po sebi, kao što je nesreća sama po sebi i taj pokret koga je predstavljao?

Po meni je taj lik žrtva sistema. Ne zaboravimo da je u to vreme NDH bila država koja je imala zakonodavnu i izvršnu vlast. Žile je bio vojnik te države. Vojnik koji se svojom surovošću isticao i bio bolji od ostalih. Takvi su se u to vreme nagrađivali. Koliko god to nama surovo zvučalo, to je u to vreme bila njihova realnost.Trebalo je istrebiti nas Srbe, navodno inferiornu rasu koja je bila smetnja napretku njihove.Tako su oni tada to videli. Nešto slično se dešavalo i u Nemačkoj u to vreme. Ovaj fenomen je nastao zahvaljujući pseudonauci eugenici. Predlažem da se detaljno pozabavite ovom temom kako bi razumeli prave uzroke svih tih zverstava. Razumeli da je i u današnje vreme na snazi eugenika. Sve je ostalo isto samo su se metode malo izmenile.

Da li je mir Sv. Vukašina iz Klepaca primjer pasivnog ili aktivnog otpora zlu koga je personofikovao sistem logora smrti Jesenovac-Stara Gradiška?

Naizgled pasivan ali u suštini to je jedini način da ipak aktivno pružimo otpor prema zlu. Zlo ne želi da nas vidi smirenim to je činjenica. Ljut čovek želi da vas naljuti. Zašto bismo mu učinili uslugu? Reagovati kao Sv. Vukašin nije lako, ali ako razumemo psihološke mehanizme, onda nam to neće predstavljati veliki problem. Pozivam Vas da se oprobate. Kada Vas sledeći put neko bude uvredio, nemojte mu uzvraćati. Eto Vam prilike da razumete lik Sv. Vukašina i Žileta.image36

Da li ste imali pomoć zvaničnih srpskih kulturnih istitucija priliko snimanja ovog igranog filma?

Ne. Nisam ih ni kontaktirao. Nisam želeo da se neko umeša i pokuša da na neki način spreči ili uspori čitav projekat. Čitav projekat sam finansirao iz sopstvenih sredstava. Evo, ovom priliko pozivam sve zainteresovane koji žele da na neki način doprinesu, da mi se jave. Adresu ćete naći na sajtu anti-censura.com. Što se tiče institucija, njih ću naknadno kontaktirati. Da li će podržati ili ne, na njima je da odluče. Počeo sam bez njih, bez njih mogu i da završim.

Kakvi su Vam planovi u narednom periodu i da li planirate slične projekte?

O planovima bih drugom prilikom. Za sada mi je cilj da film odgleda što veći broj ljudi. Kako naše, tako i inostrane publike. Planiramo da film prevedemo na više svetskih jezika. Jasenovac, Jadovno i na desetine jama i stratišta gde su Srbi stradali mora da postane deo kolektivnog globalnog pamćenja. Kao što je danas i Aušvic.

Kako gledate na vatikansku inicijativu da se Stepinac proglasi svecem?

Kao novo omalovažavanje srpskih ali i žrtava svih ostalih naroda koji su stradali od ustaškog noža. Nisam za varijantu da ih kritikujemo, jer ih sigurno nećemo u tome na taj način sprečiti. Zlo se pobeđuje svedočenjem istine i pokazivanjem, ličnim primerom šta je dobro. Vreme je da počnemo da se borimo za, a ne protiv nečega.

image93

Šta bi srpska kinematografija trebala da uradi u narednom periodu i da li je moguće sa ograničenim finansijskim sredstvima finansirati igrane i dokumentarne filmove i serije koje će se baviti nacionalnom tematikom?

Srpska kinematografija bi trebala da obradi mnoštvo prećutanih tema naše istorije. Ako mogu ja, onda može i ona. Država Srbija bi mogla za godinu dana da obradi čitavu našu istoriju. Takođe bi mogla i da je plasira u svet. To bi bilo od izuzetnog značaja za nas demonizovane Srbe. Zašto to ne čine? Mislim da svako ko ima malo zdravog razuma može da zaključi razloge zašto je to tako. Verujem da ćemo u narednom periodu da osetimo neke promene po tom pitanju.