ZLOČIN I KAZNA+STANI USTUKNI

ZLOČIN I KAZNA

Život ima svoju istoriju drevnu
drevnih duša naših što u nama žive
nekad živih životu otetih, od nas danas
zaboravom našim sahranjenih ljudi

Zločin ima u ćutanju svoju crnu metu
u zaboravu drugih svog semena klicu
a mi živi, svoga zaborava zločin i kaznu
ćutnja, nam postade čemernim opelom
vaskrsnuće greha našeg zločina i kazne

Umorstvo mrtvih našim zaboravom
posta nam opomena i ukletost večna
nama živima, zločin i kazna zaslužena
što ćutanjem svojim zločinu ofiramo

Život ima i u ćutanju svoju istoriju
u bolnoj duši što tako i usred bola ćuti
i u nama živima što ćutanjem ubijamo
što ćutnjom svojom zločin odhranismo

A mi živi što još uvek ćutimo “hrabro”
na duši svojoj nosićemo obeležje večno
svoj prtljag greha zločina i kazni
što ih tako ćutnjom prećutasmo bedno

Kolko može još patit narod, koji mora
tudje zločine za svoje prihvaćati nemo
dželatima ćutnjom na život pravo dati
ubicama, nekad živih ljudi, Jasenovca
plavih grobnica, Jama Like i Korduna…

Uzalud se trudite naši krvni dušmani,
patiće ali zaboraviti neće nikad moći
ubijeni će nas žive večno opominjati
i stihom pisanim istinom duše u boli
ovenčanih u večitoj materinjskoj suzi
Na Kordunu grob do groba
majka traži sina svoga…
Dušan Nonković

Стани устукни

Стани путниче, стани
На овом светом месту
Земља по којој ходаш
Је с крвљу натопљена
Од Бога датих живота
Ни кривих ни дужних
Безумљем стрељаних
Невиних и несуђених
Ничим тужених људи

Да нисмо међ жртвама
Није собом заслужена
Ни заслуга нит истина
Рођењем, гарантована

Зато стани сине Божији
Корак или два, устукни
Тихо се на колена спусти
Пред човеком у себи

Послушај на тренутак
Вапај уморене деце
Беба, мајки, очева
Сестара, браће, тетки
Стрина ујака и стричева
Бака, дека и предака
Недужно поубијених
За живота мучених
Очију вађених…

Сваки педаљ земље Српске
Натопљен је крвљу и мукама
Неслућених размера и дубина
Српског народа, свих узраста

Зато се помоли, тихо у себи
За душу њихову и у себи своју
Јер смо сви по крви, чокоту и лози
Божје дело по души и жудњи
Разумом, од Бога нам подареног
Божјим даром даривани
Да по својој вољи умом управљамо
Већ на земљи себи по својој жељи
Рај ил пакао да стварамо

Не заборави истину ову
И на све стране света шири
Да се никад не заборави
И никад више не понови
Да болесни умови
Овладају умним

Аутор,
Душан Нонковић-Теодоровић

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: