НАЦИОНАЛНО ВАЖНО: Породица Павловић покренула пројекат-антологију „Не дирај моје огњиште“

Антологија "Не дирај моје огњиште"

НАЦИОНАЛНО ВАЖНО: Породица Павловић покренула пројекат-антологију „Не дирај моје огњиште“

Породица Павловић, Љубиша и Гордана, заједно са академиком Олгом Зорић и издавачком кућом СВЕН, покренули су пројекат-антологију „Не дирај моје огњиште“. У њој су приче и пјесме о нашој прошлости, страдањима, злочинима, прогонима, о родољубљу и патриотизму.

„У данашње време, када се живи ужурбаним и савременим животом, све мање пажње се посвећује традицији и нашој прошлости. Порука је снажна и јасна – да не смемо никоме дозволити да дира наше огњиште, наш идентитет, да не смемо заборавити голготу коју је прошао овај народ и ова земља, да извучемо поуке, како нам се никада више не би догодило ништа слично“, каже за Програм за дијаспору РТС-а књижевница Гордана Павловић, члан УКС-а и редован члан Матице српске.

На конкурс се одазвао велики број писаца, са веома квалитетним радовима, тако да одабир није био лак. Међу бројним, познатим именима наше књижевности у антологији су заступљени и наши писци који живе у дијаспори. Међу њима су: Бранислав М. Вуковић, Милан М. Цимбаљевић, Милојка Јововић, Милојка Р. Јеловац, Миљан Сандић, Слободан М. Чуровић, сви из Црне Горе; Данило Тешановић и Доброслав Петричевић из Републике Српске; Драган Рађеновић, САД-Калифорнија; Лепосава Лепа Симић из Швајцарске; Милан Чорак из Хрватске; Славица Клеин из Аустрије; Владимир Вукелић из Италије.

„Великим бројем писаца из дијаспоре и региона ова књига је добила свој међународни карактер. Тешко је издвојити било коју причу или песму, јер су сви радови набијени емоцијама, патриотизмом, носталгијом, али и вредним историјским чињеницама, које треба да младим нараштајима служе за наук“, каже Гордана Павловић за РТС.

Академик Олга Зорић истиче:

„Ова антологија има за циљ да из угла појединца, кроз књижевна остварења и записе сведока једног времена, прикаже историјске и параисторијске токове који својим вијугавим путањама меандрирају кроз приказане и неприказане токове наше државе и друштва. Историја појединца или једне породице, често може верније осликати историјске и друштвене прилике и токове, него фактрографски набацане чињенице појединих историчара истргнуте из контекста и из чијих записа наша деца уче о својој држави и друштву. Одабрана књижевна остварења сабрана у ову антологију чине драгоцене историогарфске и етнографске делиће српског народа“.

Љубиша Павловић о Антологији

„Ударили су нам на светињу, дедовину, на језик, школство, образовање. Урушавају све оно што јесмо, отимају и праве нас робовима. Покушавају нам пришити дела која нисмо учинили. Баш због тога је и настала ова књига, да се покаже, али и докаже, да постоје још знаменити људи којима је Отаџбина светиња и који се не мире са насталом ситуацијом. Што нас више притискају-бићемо гласнији и у нама ће се стварати све већи отпор да сачувамо оно што имамо, али и вратимо Косово и Метохију под своје окриље и доживимо да се сви протерани врате на своје огњиште. Нека се забели дим из димњака сваког домаћина и нека плови бескрајним пространством васионе шаљући поруку ово је Србија! Срећан сам ако смо овом књигом бар делимично указали да постоје људи који се не мире са суровом реалношћу, којима је стало до Србије, очувања територије, језика, обичаја и огњишта својих предака! На крају поручио бих свим својим савременицима – Чувајте и негујте своје огњиште! Оно Вам није поклоњено од родитеља. Позајмљено је од ваше деце да га сачувате и вратите њима, а они својој деци и тако са колена на колено. И све што нисмо успели сачувати, имамо дуг да се боримо и вратимо под окриље српске државе и вратимо својој деци, а они да чувају за своју. Само тако ће српско огњиште бити сачувано! Живела Србија!“

Једна пјесма из Антологије

СЕМЕ ЗЛА

Oj, Србијо, зар си ослепела,
са ким си се у коло ухватила,
што не требиш жито од кукоља,
поскоци ти код зденца дремају,
извор старци немоћни чувају.

Ој, Србијо, јеси л’ оглувела,
деца твоја тмином тумарају,
немуштим језиком тебе призивају,
над празним колевкама мајке
млеко измузају, а ти …
Не видиш, не чујеш,
своја чеда не иштеш!

Ој, Србијо, мајко онемела,
језик ти одсекоше,
очне ти јабучице орлушине црне
висовима развлаче,
док жетву чекаш, небо не гледаш,
на угарама твојим
семе зла проникло.

Ој, Србијо, јадом отупела,
крајинама и војводинама твојим
туђа стада напасају,
на црквама звона занемела,
у поганим шакама крвава срца играју,
Косовом пољем обесни солдати
лобању ти котрљају.

Ој, Србијо земљо, од бола утрнула,
на крст разапета,
до пепела згажена,
леденим бичем шиба те
Бранковића накот,
а ти … Васкрсаваш Србијо!

Дејан Крсман Николић

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: