U OBNOVI jedne od najvećih srednjovekovnih tvrđava u Srbiji, grada Stalaća, učestvovaće i nemačke kompanije. Predstavnici firme „Merser“ i nemačkih škola posetiće ćićevački kraj 23. aprila da vide čuvenu Todorovu kulu. Ideja je da se ona obnovi i otvori za turiste, ali i da se tu održavaju letnje škole za decu iz Nemačke i drugih zemalja.

 

Ovo za „Novosti“ potvrđuje dr Ljubiša Popović, predsednik Udruženja građana „Todor od Stalaća“.

– Cilj nam je da grad Stalać potpuno povrati izgled kakav je imao pre šest vekova, kada je bio veći od Kruševca, tadašnje prestonice – kaže Popović. – Ovaj lokalitet je klasifikovan kao kulturno dobro od velikog značaja, a obnova tvrđave će biti u skladu sa konzervatorskim uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva.

Paralelno će se raditi i na obnovi Mojsinjske svete gore, gde je nekada bilo 77 crkava i manastira, a danas je očuvano njih 12. Opština Ćićevac jedna je od najmanjih u Srbiji i nema novca za obnovu tvrđave. A Todorovoj kuli, koja je jednom već statički ojačana pre više od četiri decenije, preti pad.

Utvrđeni grad Stalać podignut je 1372. godine, na ogranku Mojsinjske planine, blizu mesta spajanja Zapadne i Južne Morave. Na četiri i po hektara ga je podigao knez Lazar Hrebeljanović. Grad je imao veliki strateški značaj i iz njega je kontrolisan prilaz prestonici Kruševcu, a po potrebi tu se sklanjao i knez Lazar. Prema Konstantinu Filozofu, tvrđavu je razorio turski sultan Musa, sin Bajazita Prvog, 1413. u pohodu prema Kruševcu. Zanimljivo je da su Turci tada prvi put koristili topove u svojim osvajanjima.

OPERA I SVEČANOSTI NA inicijativu Udruženja „Todor od Stalaća“, muzičar Asim Sarvan snimiće CD sa pesmama o prošlosti Stalaća. Uskoro bi trebalo da se pojavi i spot kojim će biti animirana javnost, a u pripremi je i opera, za koju je Nebojša Lapčević već napisao libreto, a komponovaće je Miroljub Aranđelović Rasinski. Kod Todorove kule redovno se održavaju likovne kolonije „Pod krilima arhangela“ i muzičke svečanosti.

Tragičan kraj Todora od Stalaća i njegove ljube Jelice opisan je u narodnoj pesmi „Smrt vojvode Prijezde“. Todor je odlučio da sa Jelicom skoči u Južnu Moravu, koja je tada tekla ispod same kule, kako ne bi pali u ruke Turcima. Istorijski izvori pak kažu da se najverovatnije Todor zatvorio i glavnoj kuli, donžonu (Todorova kula), i tu se branio sa svojom četom. Turci su ih, po svoj prilici, poubijali i spalili.

Mada ima izvanredan istorijski značaj, država je decenijama, kaže dr Popović, dozvoljavala da tvrđava propada.

– Ona je bila podeljena na Veliki i Mali grad, a posle Prvog svetskog rata, solunski borci dobili su kao nagradu zemlju na mestu Velikog grada, koju su preorali i napravili njive. Između njih su i danas ostaci bedema, ispod su podrumi i lagumi. Od Malog grada sačuvani su, pored kule, temelji i stubovi palate.

Narod je s vremenom razvlačio drevno kamenje kao građevinski materijal. Tokom socijalističke Jugoslavije buldožerima je zaravnjen plato ispred kule, s idejom da se tu odvijaju prvomajske svečanosti, a deo zida je odvaljen kada je pravljen prostor za budući spomenik palim borcima. Kako kaže dr Popović, spomenik, srećom, nikada nije izgrađen, jer tu i nije bilo partizana, već samo četnika, izuzev odreda Dobrice Ćosića na Jastrepcu.

Udruženje „Todor od Stalaća“ je lane pokrenulo inicijativu i od tada prikuplja sredstva za rekonstrukciju tvrđave koja bi se odvijala po fazama. Prva faza je obnova Todorove kule, druga Malog grada, a treća cele tvrđave.

Za obnovu kule od sedam spratova, sa koje će se videti ušće dveju Morave i veći deo Pomoravlja, mnogi privrednici su već ponudili donacije u novcu, materijalu ili građevinskim i zanatskim radovima. Ministarstvo kulture finansiraće parking i bolji prilaz kuli, a vajar Boris Staparac napraviće spomenik od sedam metara vojvodi Prijezdi i Jelici.

– Cilj nam je da to bude mesto hodočašća zaljubljenih, jer priča o velikoj ljubavi, većoj od smrti – kaže dr Popović.

– Dr Ljubiša Popović

MONASI SAMI ZIDALI CRKVE

U OKVIRU istog projekta trebalo bi da budu obnovljeni i manastiri i crkve Mojsinjske gore. Njih su sami sagradili, uz podršku kneza Lazara i despota Stefana, monasi iz reda isihasta (asketi koji neprekidno mole u samoći), koji su se povlačili iz Grčke i Makedonije pred najezdom Turaka.

Većina crkava dobila je imena po njima, a njihova obnova, kako kaže Popović, ne bi bila skupa jer su u pitanju male građevine.