На која презадужена предузећа српских тајкуна се намерачио амерички инвестициони фонд ККР чије је заштитно лице Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА?

Рудник злата „Леце” код Медвеђе (Фото Д. Јевремовић)
Рудник злата „Леце” код Медвеђе (Фото: Д. Јевремовић)

Богићевићеви рудници – потенцијални плен Американаца

Београд – На која презадужена предузећа српских тајкуна се намерачио амерички инвестициони фонд ККР чије је заштитно лице Дејвид Петреус, бивши шеф ЦИА?

На састанку са премијером Александром Вучићем крајем прошле недеље овај инвестициони фонд показао је интересовање да купи проблематичне кредите, а намера Американаца је да уђу у власничку структуру појединих фирми конвертовањем дугова у капитал. Друга опција је да предузећа од којих не могу да наплате дугове отерају у стечај и зараде продајом имовине.

Прилику да заради ККР је видео у чињеници да је од почетка кризе у Србији удео проблематичних кредита достигао 22 одсто, што значи да сваки пети привредник не измирује редовно своје обавезе према банкама. У лошим зајмовима банака заробљене су огромне паре – 3,6 милијарди евра, а ККР се сада појављује као неко ко те дугове жели да откупи.

„Политика” је истраживала које су то фирме потенцијални плен Дејвида Петреуса. Односно, над којим предузећима у власништву презадужених крупних капиталиста овдашње банке још нису покренуле стечај да наплате своја потраживања.

Када је реч о предузећима у власништву Мирослава Богићевића, ККР би могли да буду интересантни рудник олова и цинка „Сува Руда”, рудник злата „Леце” и „Политика новине и магазини” (која издаје дневни лист „Политика” и „Спортски журнал”) у којима је Богићевић 50 одсто власник. Истина, он није платио трећу рату купопродајне цене.

Према подацима, Агенције за привредне регистре, само над овим компанијама, које су у Богићевићевом власништву, банке нису покренуле стечај како би наплатиле своја потраживања.

Медији су са, друге стране, такође, предмет интересовања ККР-а, који преко своје ћерке фирме „Јунајтед групе” у Србији, већ поседује кабловског оператера СББ, затим Тотал ТВ, али и „Гранд продукцију”. У власништву ККР-а је и Телевизија Н1, Спорт клуб, Синеманија и дечији канал Ултра ТВ. „Информер” је објавио и да је власник акција „Блиц онлајна”.

Међутим, у случају да Петреус заиста има амбиције да свом медијском сазвежђу дода и дневни лист „Политика”, имао би озбиљних проблема са Комисијом за заштиту конкуренције, јер би морао да докаже да тиме нема доминантан положај на српском медијском тржишту.

Одговор на питање са којим банкама ће ККР морати да уђе у преговоре, уколико их интересују Богићевићеви рудници, даје једно старо саопштење Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), ћерке организације Светске банке, из октобра 2011. године.

Како је тада саопштено, „Фармаком МБ” добио је кредит у укупном износу од 120 милиона евра, од којих је 40 обезбедио ИФЦ, док су преосталих 80 милиона позајмиле комерцијалне банке које послују на српском тржишту.

„Фармакому МБ” је аустријска Ерсте банка тада дала кредит од 30 милиона евра, Комерцијална банка у кредитном пакету учествовала је са 35 милиона евра, Банка Интеза са 10 милиона евра, а Чачанска банка са пет милиона евра.

Тај новац искоришћен је управо за покретање неколико нових рудника у групи, тако да су ово потенцијалне банкарске адресе на чија врата у наредном периоду могу да покуцају представници ККР-а. Све банке одобриле су кредит на осам година, уз период почека од две године и годишњом каматном стопом од 6,5 одсто.

Остале Богићевићеве фирме су у стечају, а неке од њих, попут Млекаре „Шабац” већ су нашле новог власника. Ову компанију из стечаја је купио закупац – „Медиоланум група”.

Богићевићев пословни крах за многе је био непредвидив. Према подацима Агенције за привредне регистре, на крају 2014. године, када је покренут стечај над његовим пословним системом укупан нето дуг ове компаније прелазио је 17 милијарди динара, а нето губитак износио је 1,57 милијарди динара.

Оно што је за Богићевића добра вест је да је укупан минус у односу на 2013. годину преполовљен, али је цена пада губитака била превисока јер су и пословни приходи драстично пали. Са пет милијарди, колико су износили крајем 2013. године пали су на свега 125 милиона динара.

Када је реч о Горану Перчевићу, власнику „Интеркомерца”, потенцијални плен америчког инвестиционог фонда може да буде фирма „Интерсеком”, која се бави трговином на велико. Ту је и предузеће „Интеркомерц аграр” за производњу млинских производа у којој Перчевић, преко „Интеркомерца”, има власнички удео од 50 одсто.

И фирма „Интерико”, која производи брикете за огрев, такође, није отишла у стечај. „Интеркомерц” има власнички удео и у компанији „Интерком рас” из Рашке, али и у фирми „Златарка”, која се бави производњом млека и млечних производа. На списку његових компанија је и предузеће „Радаковић”, специјализовано за спољну и унутрашњу трговину.

Перчевић је са повериоцима направио унапред припремљени план реорганизације (УППР), који практично представља договор презадуженог предузећа са банкама, како би се избегао стечај и како би предузеће могло да ухвати дах.

Наши саговорници банкари кажу да хипотетички и УППР може да буде предмет продаје, ако се све банке договоре да потраживања продају инвестиционом фонду. У том случају УППР би наставио да се примењује, само Перчевић више не би био дужан банкама, већ ККР-у.

Да је Перчевић у дуговима до гуше, и да његова некадашња пословна империја све дубље тоне, најбоље показује чињеница да су пословни приходи за само годину дана смањени чак 30 пута. Са 30 милијарди на крају 2013. године пали су на тек нешто више од милијарду динара, док је нето дуг достигао 12 милијарди динара.

Предузеће „Беохемија”, чији је већински власник (68,65 одсто) бизнисмен Жељко Жунић није у стечају. У његовом власништву је и предузеће „Беохемија инхем” за производњу детерџената, али и „Далија” козметичко-фармацеутска и хемијска индустрија. У Жунићевом власништву је и „Хемија бриксол” која углавном производи кућну хемију.

Његови пословни приходи су за годину дана скоро преполовљени (са 15 на осам милијарди динара), а нето губитак пао је са 12 на три милијарде динара. Са друге стране, нето дуг „Беохемије” на крају 2014. године достигао је 24 милијарде динара.

———————————————————————

Комерцијална банка продаје лоше кредите

Занимљиво је да се, када је о системском решавању проблема проблематичних зајмова, прва огласила Комерцијална банка, која је у државном власништву.

Још у петак, након састанка Вучића и Петреуса, Владимир Круљ, председник Управног одбора ове банке изјавио је да ова финансијска институција жели да изгради лидерску позицију на тржишту када је о решавању проблематичних кредита реч.

У разговору за „Политику” Круљ је јуче истакао да је спремност инвестиционог фонда ККР да инвестира у Србији, и да учествује на тржишту проблематичних кредита, позитиван сигнал, али да исто тако треба истаћи да постоји интересовање још неколико инвестиционих фондова. Они су, према његовој најави, спремни да инвестирају између педесет и сто милиона евра на тржишту лоших зајмова.

„Инвестициони фондови су флексибилнији и често ефикаснији у реализацији проблематичних кредита од самих банака. Ублажавање овог проблема је веома битно питање, јер омогућава ,,чишћење” биланса банака, отвара простор за кредитну експанзију пословних банака, али и повољније услове за кредитирање, посебно привреде“, објашњава Круљ.

Како сазнајемо од банкара, лоше кредите већ су продавали Хипо, Пиреус, НЛБ и Ерсте банка.

———————————————————————

Кредити за које је гарант држава нису на продају

„Блиц” је јуче објавио да је инвестициони фонд ККР највише заинтересован за откуп кредита јавних и државних предузећа за које је гарантовала држава. Међутим, наши саговорници из банкарског сектора кажу да ти зајмови уопште нису проблематични.

„Најсигурнији је кредит за који је држава гарантовала. Ту нема кашњења у отплати јер у случају да предузеће не може да измирује своје обавезе, то на себе преузимају порески обвезници. Ако би код таквих предузећа постојао проблем у отплати и ако би држава закаснила са уплатом то би значило само једно – да је држава банкротирала. Што овде, наравно, није случај“, каже наш саговорник.

Аница Телесковић / Политика

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: