ВИЗИЈА ЗА БОЉИ, ПРАВЕДНИЈИ И ЛЕПШИ СВЕТ БЕЗ РАТОВА

Можда ће се читаоцима, на први поглед, учинити ова визија као нека врста утопије у низу безброј утопија које су само, уистину биле и остале, мртво слово на папиру. Ова визија је заснована на научној истини, језику науке од Бога нам дарованог, како би истински разумели себе и друге а и самога господа Бога и били у стању да препознамо своје границе, како би могли доносити праве одлуке у оквиру времена својег постојања, на дужности мисије која је само господу Богу позната.

Долазимо на свет а и одлазимо са њега без да се нас пита. Долазимо без ичега на себи а и одлазимо у вечност без ичега материјалног што би могли понети са собом. Чему онда толика јагма вођена похлепом за умишљеним материјалним благом, моћи, кад нам је све само на одређено време посуђено да будемо у служби мисије, творца свега, космоса, живота на земљи па и човека којем је подарио ум, како би човек изучавао науку као језик истине да управља разумом по својој вољи на свом животном путу законима Божјим?

Да би разум могли следити, мора се проучавати наука, језик истине којим нам се обраћа господ Бог, како би разумели себе и друге а и Бога да би могли разумети, Божје законе, без којих нема ни човека нити нам опстанка.

Одвајањем науке од цркве одвојили смо се и од Божјег језика истине, те доспели овде где смо сада, у кризу светских размера, те се нашли на ивици сопствене пропасти, пред уништењем света. Да би нашли излаз из ове кризе светских размера на рубу сопствене пропасти у којој се човечанство нашло, мора се вратити уназад и почети изнова, од самог раскршћа на којем је почињена катастрофална грешка одвајањем цркве од науке, језика истине а с тим и веродостојности, који нам омогућује да разумемо Божје законе како би могли опстати у животу, на путу Божјег задатка, који ми, обични смртници, још увек нисмо у стању да разумемо, јер не познајемо довољно језик науке, Божји језик истине у довољној мери.

Да би човечанство изашло из ове свеопште светске кризе, мора се прво решити криза морала. Решења свеопште кризе морала светских размера не може бити без враћања науке, Божјег језика истине у школске клупе Богословије, како би црква могла разумети науку, језик истине и говорити језиком науке као јединим језиком истне. Једино тако се може повратити веродостојност а с тим и морал и ауторитет, прво у црквама, па потом и у свакидашњим односима међу људима. Први корак у том правцу веродостојности мора бити прихваћање Николе Тесле за свеца који је сам за себе рекао да није ништа измислио, да је све већ и прије њега било, те да је он само одабран био да упозна човечанство са епохалним открићима од којих, како знамо, цео свет има користи, односно по Теслиној жељи требало би да цео свет осети ту Божју благодет за коју Тесла каже да је био само посредник те да га чини неизмерно срећним што је за ту мисију био изабран баш Србин.

Са прихватањем науке као Божјег језика истине и у том смислу црква прогласила Николу Теслу за свеца, православна црква би постала светска вера за пример свим осталим верама света које би увиделе да им је то истински и једини пут који води ка веродостојности и необоривој истини без које нема решења криза а камоли да може бити свеопштег просперитета.

Са актом прихватања науке као Божјег језика истине била би црква дужна да подигне у својој “порти” вечиту кућу бесмртном свецу Николи Тесли! Вера не би смела бити само бављење традицијом и свецима прошлости већ и изучавањем науке као Божјег језика истине, путоказ у будућност! На тај начин би црква поново била морално-научна инстанца а с тим и над државом морални ауторитет заснован на науци, Божјем језику истине, без којег нам нема изласка из свеобухватне светске кризе.

Мислим да највећи и највреднији допринос човечанству Николе Тесле није ни струја ни генератор нити хидроцентрала на Нијагари нити иједан изум, већ да је то била спознаја да од тога свега ништа није измислио и да је све и прије њега било, те да је он био само посредник којем је припала та част да свету открије те Божје благодети. То га чини свецем, Божјом вољом посредником истине, светим путоказем којим црква, вере и свет морају ићи уколико се жели да преживи, мора се ићи путем безусловне истине, проучавањем науке као истинског Божјег језика.

Душан Нонковић-Теодоровић

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: