Tri razloga zbog kojih podržavam Dveri odnosno Boška Оbradovića i pored „svega“

Tri razloga zbog kojih podržavam Dveri odnosno Boška Оbradovića i pored „svega“

Ne mogu govoriti istinu a ne priznati da me je tada odlazak Parovića teško zaboleo nit mogu skriti svoje razočarenje što se i Vlado Glišić posle tolikih godina odlučio da krene Parovićevim putem. Posebno mi je teško bilo gledati tužnu videopredstavu blaćenja svog dugogodišnjeg saborca i prisnog prijatelja Boška Obradovića. Tako nešto se ne radi u odsutnosti osobe o kojoj se javno govori, bez mogućnosti da se u tom momentu i brani. Ali to nije razlog zbog kojeg verbalno podržavam stranku Dveri pa ni to što se Vlado Glišić „ritnuo“ i na Kostu Čavoškog baš sad kao da nije imao prilike da mu sruči to sve u lice u toku dve decenije dok je usko saradjivao sa njim nalazeći samo reči pohvale. Gospodina Parovića sam veoma mnogo cenio da me je muka uhvatila kad se rešio da prekrši predizborni dogovor dogovoren sa tada hvaljenim starešinstvom Dveri. Neizmerno sam iznenadjen a i tužan da prosto ne mogu svojim očima i ušima poverovati da su se ta dva čoveka na tako niske grane mogla spustiti. To me boli i čini neizmerno tužnim ne само zato što su kaljali Boška Obradovića već što su se ovako neljudski poneli i stim zapečatili svoju političku budućnost a bili su u mojim očima velika nada Srbije i srpskog naroda.

To sve nije razlog zbog kojeg bi podržavao Boška Obradovića i pored svega onog što mu se stavlja na teret!

Prvi razlog je to što se principjelno držim načela da svakog smatram nedužnim sve dok mu se zvanično ne dokaže suprotno.

Drugi razlog je da mu verujem u program stranke sve dok svojim konkretnim „delima“ ne dokaže suprotno, sve dotle vlada načelo nevinosti. Osudjivanje unapred bi bila predrasuda, učinjena nepravda bez ikakvih dokaza.

I treći razlog moje mu podrške je to što ga smatram najperspektivnijim političarem Srbijе  koji je u stanju ne samo parirati Vučiću već ga i u TV duelu pobediti kako svojom besprekornom dijalektikom tako i konkretnim programom za bolji život Srbije!

LJUDI KAD ĆE MO VEĆ DA SHVATIMO DA ĆE SVE OSTATI ISTO AKO NE MENJAMO !!!

БОШКО ОБРАДОВИЋ ЈЕ, ПО МОМ МИШЉЕЊУ, НАЈСПОСОБНИЈИ ПОЛИТИЧАР ПОСТПЕТООКТОБАРСКИХ ГЕНЕРАЦИЈА КОЈИ БИ БИО И У СТАЊУ ДА РАСКИНЕ СА ПЕТООКТОБАРСКИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА КОЈЕ СУ ОДГОВОРНЕ ЗА ОВУ СИТУАЦИЈУ У КОЈОЈ СЕ НАЛАЗИ СРБИЈА.

 

Dušan Nonković-Teodorovič – osnivač i urednik Glasa Dijaspore

3 Antworten

  1. Dakle malo o petooktobarskim „revolucionarima“, istine radi. Ne svojom voljom Srbija u Jugoslaviji su se našle iza gvozdene zavese u komunističkoj orbiti SSSR. Tito je za Srbe bio sve samo ne oslobodilac. Jedino je nju rasparčao pokrajinama, zabranio im povratak na Kosovo, otvorio granicu sa Albanijom i naselio ga Šiptarima. Komunizam, pored nevino pobijenih i umrlih u zatvorima (160 000) uništavao je i istoriju, tradiciju, veru, duh Srba, državnost… Sloba Milošević je lider ispod Titovog šinjela. Na 8. sednici pobedio je jašući na lažnom nacionalizmu. Kada je pao Berlinski zid i rušen komunizam u istočnoj Evropi i dalje je govorio da je to najbolji sistem za Srbe. Kada je uništio zemlju pogrešnom politikom imajući saveznike u lažnim četnicima Vuku i Šešelju, ljudima komunističkog pedigrea, ujedinili su se takoreći svi da ga obore sa vlasti. Zaista, bilo ga je dosta. Sankcije, hiperinflacija, reke izbeglica, osiromašenje,bompardovanje… Šteta u privredi 200 milijardi dolara. I ko ga je obarao? Njegovi. Komunisti željni vlasti. Ali su morali da potraže demokratu da im stane na čelo jer su oni bili kompromitovani prošlošću. Od 16 lidera DOSa samo Koštunica i Batić nisu bili crveni. Četrnaestoro njih! Koštunici su uveli rotaciju čim su došli na vlast, pokušali da izbace iz Skupštine njegove poslanike i izolovali. Komunistički. Nije imao šanse da Srbiju vrati u normalu demokratije jer su duboki koreni totalitarizma. Đinđić, ikona „demokratije“ prvi je rušio poštovanje zakona zemlje. Miloševićevo hapšenje je bilo protivzakonito. I tada nastaje otimačina u komunističkom stilu na kapitalistički način prvobitne akumulacije kapitala. Njima je smetalo zalaganje za legalnošću, legitimnost, otvorenost medija i očuvanje Kosova. Koštunica se držao do 2008. kada se i najbolje živelo u Srbiji u poslednjih 20 godina a onda je morao da ode jer su pohlepni antidemokrati Srbiju počeli da tretiraju kao plen. To će se još žešće nastaviti 2012. sa bivšim radikalima koji su skinuli majice sa Šešeljevim likom i nazvali se Naprednjacima i Miloševićevcima kojima je zahvatanje u sopstvene džepove omiljeni hobi. Put od 16 godina je pređen. U Srbiji nikada gore. Ali da bi se izlečila potrebna je prava dijagnoza. Ako bi sve ovo zanemarili i tražili rešenje u šminkanju a ne u sasvim novoj politici koja će biti diskontinuitet sa nasleđem još od 20. oktobra 1944. kada je 414 000 Crvenoarmejaca ušlo u Srbiju i proteralo Nemce ništa seneće uraditi ni u narednih 50 godina. Ako je toga svestan Obradović onda će sa izbistrenom DSS i gospođom Sandom-Rašković Ivić imati šansu. Jedna državotvorna stranka demokratskih korena i mladi novi ljudi, oslonjeni na tradiciju i ono najverdnije u srpskom narodu, mogu Srbiji vratiti u zlatno doba. Dotle Vučić i njegovi sezi će biti na putu Miloševića i ostatkaDOSa. Na sledećim izborima biće druga pesma.I nadam se zatvori puni ovejanih kriminalaca.

    • Ostajem pri tome da su svi oni koji su učestvovali u oktobarskim preokretu odgovorni za ovu situaciju! I Koštunica snosi svoj deo odgovornosti ne samo što je učestvovao u postoktobarskoj vladi već i zbog saradnje sa Sorošovim plaćenicima,. A ako se doda paljenje skupštine sa ciljem sprečavanja prebrojavanja izborni listića onda nije čak ni sigurno da je došao legalno na vlast. Jdedini i ovoj priči su čiste veste Dveri, generacija koja je i podnela najveće žrtve promašene politike postoktobarskih stranaka. U Iraku, Libiji i Siriji nije bio Milošević na vlasti pa ih je zadesila još gora sudbina ne zbog ideologije već zbob namere moćnika da sprovedu globalizmom novi svetski poredak i ma ko se ne bi poklonio tog bi ovi neokolonijalisti sklonili sa svog puta kao što su sklonili Miloševića, Sadama, Gadafija i potom ovaj pokušaj sa Sadatom itd. Dveri se zbog mladosti toga vremena ne mogu za ništa okrivljivati-Verovatno će im sudbina biti naklonjenija ukoliko nadju rešenje u savezu sa Rusijom i Kinom u slučaju privredne blokade Srbije od strane zapada pošto je celokupna privreda zasnovana na drugorazrednim produktima i to još u rukama zapada. Putin nije Jelcin pa se nerod mže nadati boljem i sigurnijem životu!

  2. Ima nesto sto nas spaja, Hristos Voskrese, https://slobodarstvo.wordpress.com/
    Do cilja u dva smera!

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: