Пилот над Србијом -Више од пилота!

(Фото: http://www.vs.rs/)
(Фото: http://www.vs.rs/)

Пилот над Србијом 4. априла 2016.

„Ноћас сам прелетео преко моје Србије. Дванаестог марта ујутро у 01:03 био сам тачно изнад Младеновца. На висини од 33.000 стопа. Не можеш да замислиш како је лепа моја Шумадија са 10.000м висине. Преко Београда, Младеновца, Крагујевца и Ниша, према Софији.

Летим по свим континентима света, али само моји српски градови сјаје у ноћи топлином која може моје срце да угреје. Осећао сам се величанствено. Фреквенција 123.775. Рекао сам :

”Добро вече вам желим Београде и пуно поздрава, Cargolux 794, висина 33.000 стопа, курс ка Београду.„
Контролор је био збуњен и није знао шта да ми каже. Очекивао је страни авион који се обраћа на енглеском језику. На његово изненађење то је био Србин у Боингу 747-400 који први пут у своме животу види своју отаџбину са само свога српскога неба.

Моје небо мирише лепше него било шта на овоме свету. Моје небо, моја прошлост, проклета српска душо, проклети животе. Луxембург – Абудаби, први пут у мом тридесетдругом лету прелећем моју малу отаџбину за 20 минута, моје коренове, моје наслеђе и културу, моју огромну Србију, моју наду.

Контролор ми одговара: ” Добро вече Cargolux 794, ко сте ви господине?„ Ја му се представљам пуним именом и пореклом, а он каже,: ” Желим ти земљаче да још 30 година летиш успешно изнад српског неба, жив био.„

Кришом сам плакао у ноћи да мој колега ништа не примети. Шта он зна шта је Србин, српска душа, љубав према напуштеној земљи, сломљено срце сиромашне шумадијске душе, која своје коренове никада не може да заборави и која носи вечне болове у грудима од онога дана када је своје огњиште напустила, проклети животе. Ову ноћ нећу никада заборавити.

Моја Србија,величанствена у ноћи обасјава небо као да је пун месец, као да је дан, а ја препознајем градове и села као да већ по стоти пут летим преко своје колевке. Не треба ми дан да бих видео реке, планине, котлине и српске равнице.

Осећам моју Мораву како пулсира у свом кориту. Видим Авалу, миришем Космај, Златибор ми се смеје у лице, земљо моја. Српско пролеће мирише. Моје срце жели напоље из груди.

Нисам био спреман на ову експлозију осећања и емоција. Проклета словенска душа ме мучи и не да ми мира у овој ноћи. Подсећа ме колико љубави је у стању да акумулира и репродукује у оним моментима када смо рањиви и слаби.

Ипак сам због тога срећан, јер то ме разликује од осталих европљана. Још увек сам у стању да патим и плачем када ми је до тога. То је наша снага.

Ми нисмо због тога слаби, ми смо живе душе са свим врлинама и манама. Ми знамо да носимо наше болове и радости на нашем бедру. То нас чини јачим у поређењу са осталим светом. ”

Александар Јовановић / http://www.modli.rs/zair/Zair004

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: