Душан Нонковић-Т. Оснивач и уредник Гласа Дијаспоре: Да ме не би погрешно разумели

Да ме не би погрешно разумели кога и зашто вербално подржавам у предизборној кампањи и кога и зашто лично сматрам мојим фаворититима које би радо и другима препоручио из личног убеђења стеченог деценијским посматрањем политичког развоја у Србији.

Да се не би посумњало у моју искреност морам се осврнути на 1993-ћу годину и мој долазак са севера Немачке за Србију на сахрану моје мајке која је преминула због недостатка лека за терапију срца, немаштине условљене привреднном блокадом од стране запада наводно усмерене против Милошевића знајући да ће жртве бити цивили попут моје мајке а и недужна деца. Мати ми је преминула и поред тога што је живела у самом центру Суботице и поред тога што су на позив хитне помоћи дошла три лекара али нажалост без лекова, чак нису имали ни обичног фластера па им је мој брат из кућне апотеке дао оно мало што је још имао. Два дана касније је преминула моја мајка. Овој предоброј жени је дошао велики број пријателја да сам и сам био изненађен толиким бројем саучесника у нашој фамилијарној тузи које још сигурно не би било да запад није донео ову сулуду одлуку привредне блокаде. Људи који су дошли на последњи испраћај моје мајке су били видно потрешени и до суза тужни. Мало је ту кога било таквих којима моја мајка није у животним невољама помогла. Та неизмерно добра жена, моја мати која је остала са троје деце удовица којој су стрељали мужа а мог оца у Краљеву немачки окупатори 1941, морала је по ко зна који пут као недужан особа, аполитички човек доживети неправду где су јој светски моћници, глобалисти, чак на тај начин одузели и голи живот. Пренеражен бедом и неправдом, пун емоција сам се вратио за Немачку. Организовао сам многе акције за помоћ у обући, санитарном материјалу а и лековима како би барем на тај начин помогао кад већ нисам стигао помоћи рођеној мајци. На јавним иступима у Немачкој сам безрезервно цитирао НАТО као кривца за оно што се дешава у Србији те захтевао разформирање те организације која је очигледно после распада Варшавског пакта грчевото покушавала да створи услове који би оправдали њен даљи обстанак. Већ тада се у кијосцима железничких станица широм Немачке нису више могле добити никакве наше новине па ни Политика ни НИН које су се до ступања на снагу привредне блокаде против Југославије могле купити на свакој мало већој жељезничкој станици Немачке. Све се то радило у име демократије и ако те административне мере немају никакве везе са демократијом. Разлога да критикујем НАТО чланице било је на претек што сам и чинио сваком приликом а поготово за време незаконитог бомбардованја Србије па све до данашњег дана. Покушао сам на сваки могући легални начин да помогнем истини да изађе на видело. Тако сам се обратио свим странкама Србије за сарадњу како би се Србија ослободила те напасти, актуелног режима Бориса Тадића који је НАТО, запад подигао у седло. До Нове Србије, странке Велимира Илића нико ми се није одазвао. У својој неинформисаности сам прихватио позив Др. Благојевића, кандидата Нове Србије за градоначелника у Аранђеловцу мислећи да деле мој став против НАТО ангажовања. После првих успешних јавних наступања у предизборној кампањи за градоначелника Аранђеловца шаље Вељо Иљић аудио са два његова бодигерда да ме довезу из Аранђеловца за Чачак. На комплексу неговог хотела и још недовршене болнице оставља ме да са његовим бодигардима чекам на њега више од два сата да би ми по доласку причао како му треба купац за седамдесет вагона сувих шљива. Двадесетек пута сам га у међувремену покушао да наведем на разговор због којег сам и дошао али он би само мало занемио, полуодсутно би рекао; да, да и потом прешао на сасвим неку другу тему са којом избори нису имали никакве благе везе. Касно навече су ме његови бодигарди вратили за Аранђеловац. Следећих дана су ме избегавали сви чланови НС па и градоначелник Тополе Јовановић као да сам шугав. Кад сам уочио да ме и њихов тада коалицијски партнер Ивановић од организације НАШИ исто избегава било ми је јасно да је неко из сенке повукао кочницу упозоривши их да нисам њихов човек. Кад ми је Др. Благојевић 5 минута пред отварање митинга рекао да нећу моћи говорити и да му је жао али да је тако дошло одозго било ми је све јасно. Тај осећај се много година касније потврдио као тачан кад сам погледао видеоснимак на којем се Вељо Илић хвалио како је из Сорошове канцеларије у Будимпешти преносио новац ушивен у зимски му капут. Кад сам приметио да ме чланови СН странке игноришу и ако су ме они позвали и преузели трошкове смештаја покушао сам да успоставим контакт са Шешељовом радикалном странком. Ту су ми рекли да би радо прихватили сарадњу али не би никако хтели да се замере Велимиру Илићу јер са њим одлично сарађују што не би хтели да покваре. После овог искуства и одисеје да подпомогнем странке у Србији како би се истином дошло до извесне победе и сменила жута напаст схватио сам односно дошао сам до убеђења да су све странке петооктобарског преврата финанциране Сорошовим новцем те да нису своји на својему. То убеђење ми је раздирало душу до бола. У свом убеђењу да Србију моги извући на прави пут само нови људи, нова млада и неискварена генерација појављују се Двери што ми се учинило као да је синуло сунце! За мене је била најприроднија ствар на свету да подржим ове младе људе у оквиру мојих скромних могућности, који су осетили незаконито бомбардовање на собственој кожи. На жалост и ту долази до цепања Двери. Одлази Паровић а ево касније и најприснији сарадник Бошка Обрадовића. Па ипак Бошку Обрадовићу полази за руком да под именом Двери консолидује јаку странку коју подржавају многи водећи интелектуалци Србије. Коначно су се огласили и ујединили под заставом Двери једни од најугледнијих интелектуљалца Србије, цитирам Владимира Димитријевић:

Професорка др. Јасмина Вујић у политичком савету Двери, Коста Чавошки, један од највећих правник кога Србија има и борац против хашких лажи, професор др Мило Ломпар, аутор „Духа самопорицања“, професор др Љубомир Протић, легенда борбе за образовање на „несорошевским“ основама, др Срђа Трифковић, геополитичар светског гласа и разобличитељ  енглеских превара у нашој историји, Милорад Црњанин, велико име патриотског новинарства, овејани русофил доцент др Зоран Чворовић, заточник србске косовске правде, др Слободан Јанковић,  који је будућност наше науке о међународним односима, др Зорица Кубуровић, угледна србска књижевница, Милослав Самарџић, уредник крагујевачких „Погледа“ и сведок истине о ђенералу Дражи, Мирослав Крстић, привредник. Они су такође чланови Политичког савета Двери. Да ли то значи да су они „амерички људи“? Или је то професор др Миладин Шеварлић, нестраначки кандидат на листи Двери – ДСС, борац против ГМО-а? Или је то пуковник Љубинко Ђурковић, ратни командант Кошара 1999. године, такође нестраначки кандидат на листи Двери? Или професор др Иван Дојчиновић, физичар, члан Председништва Двери? Ето, ни ја, Владимир Димитријевић, нисам  уочио да је Обрадовић „амерички човек.“ Можда сам, и не знајући то, постао „амерички човек“, јер ни по чему не видим да је Бошко Обрадовић „амерички човек.

Због тога сам пресретан и ако нисам члан Двери и ако себе не убрајам у ту елиту па и ако немам никаквих претензија, не због тога што не бих хтео већ што ми то мојих 76 год. не отварају неку перспективу. Пун сам наде и неке среће јер по први пут осећам да видим у Дверима истинско светло на крају тунела. Ако сам се ја неколико пута преварио у својим проценама дубоко сам убеђен да се не може преварити толики број интелектуалаца, књижевника, уметника, научника, професора, правника у зрелим годинама.

Србија има по први пут реалну прилику да изабере себи прави пут који ће је водити у бољи живот, хуманију и лепшу будућност.

За оне који сумњају у Двери нека се одлуче за Заветнике и исто сигурно неће погрешити. Па на крају боље је и за радикале гласати него остати код куће и стим гласати за ове, да остане све како јесте, како је и до сада било.

Душан Нонковић-Теодоровић

3 Antworten

  1. HVALA IMENJACE. MALO SAM DOBIO NADE. PAR RECI SAM REKAO I NA ANALIZU VELIMIRA DIMITRIJEVICA KOJI JE VEOMA JASNO POSTAVIO PITANJE GDE SU TI INTELEKTUALCI KOJI SU SE OPREDELI ZA DVERI, A DUZNI SU DA KAZU ONI I BOSKO STA JE ISTINA O NAVODNOM SASTANKU SA VUCICEM… JA SAM SIGURAN U JASMINU VUJIC, DA JE SRPKINJA. MOG I TVOG MISLJENJA, ALI BI ME VEOMA ZACUDILO, AKO JU JE BOSKO PREVARIO I BIO NA DOGOVORU SA VUCICEM…VELIKA JE TEMA, ALI STO SE TICE MENE, VEOMA SAM ZBUNJEN I UVRDJEN ONO STO SU RUSKE MEDIJE OBJAVILE O JASMINI VUJIC, A VIDI SE DA JE TO NAPISAO NEKI SRBIN, PRETPOSTAVLJAM, GLISIC I PAROVIC.., A KAKO RECE DIMITRIJEVIC, GDE SU TI JAKI INTELEKTUALCI DA RASCISTE TE NAPADE…I UCUTKAJU , PROSTO RECENO, PAROVICEVO I GLISICEVO PUBERTESKO PONASANJE…IZNENADJEN SA I SA KOSTO CAVOSKIM…
    DA SKRATIM, JA I DALJE SE NADAM DA CE DVERI OCISTITI SEBE, I PROUCITI DR. LJUBOMIRA GRUJICA, SA CIJIM SE PROGRAMOM, KOLIKO SAM GA RAZUMEO SLAZE…
    POZDRAV IZ KANADE…

    • To dali su ili nisu možemo znati samo posle izbora a dotle važe za nevine i nedužne kao što je i pred sudom svaki optuženi nevin sve dok mu se suprotno ne dokaže.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: