ОТВОРЕНО ПИСМО СРБСКОМ КОЛУМНИСТИ ВЕСУ

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

komnenić

Траг у времену из црног шешира

ОТВОРЕНО ПИСМО СРБСКОМ КОЛУМНИСТИ ВЕСУ

Колумниста Вселине Весо Симоновићу,

Пишем вам (мало „в“), тако ми Бога, без икаквих злих намера. Злу сам се увек супростављао (више од 37 годин сам се бавио професијом која мири људе), односно сваки човек, ако је разуман, требало би да разликује добро од зла. С обзиром на то да не купујем дневне листове више од двадесет година, нисам имао прилику раније да вас, драги Весо (акценат на „о“), читам, као што сам уверен да ни ви нисте прочитали ниједан мој текст. За несрећу, у кафани (или како се сада зове – кафић), док сам с пријатељима пио кафу, гурну ми конобар „Блиц“ у руке (зна да сам испод горовитог Дурмитора, Старе Херсцеговине, одакле је и сужањ Радован, чија je слика у том подлистку тога дана била на насловној страни). Новине сам увек читао од последње стране, брзо – техником снимања текстаова. Овога пута се загледах у Радованову слику (пођоше ми сузе, није ме било срамота, не поредим се са старим грчким јунацима – више су плакали но сентименталне шипарице наших дана), сетих се детињства, младости, купали смо се сваког лета у вировима река Буковице, Тушиње, Бијеле, Комарнице, у језерима Пошћенском, Вражјем, Црном, Малом, Валовитом, Модрома, Змијском и др). На четвртој страни угледах ваш, колумниста Весо (акценат на „о“), насмејан и весео лик који одговара имену и надимку. Изнад ваше главе, на црној подлози, наслов великим словима: НАШИ ЗЛОЧИНЦИ.

Знао сам да испод злочиначког наслова мора бити и злочиначки текст. Прочитах само ваше издвојене мисли (антрфилеи) великим словима, такође, на црној подлози, након чега нисам испио кратки еспресо, смучило ми се нешто у стомаку, а смутило у мозгу, јер није лако сварити и схватити следеће: „За сва недела која су починили у БИХ и Хрватској, али и за све што су учинили нама грађанима Србије, свака казна за њих је мала“ (каква дрскост, ви говорите да је за Радована казна од 40 година затвора мала, ви говорите у име свих грађана Србије, к томе стављате им на душу и проусташку Хрватску, лудило право лудило, прим. ККС). На повратку у моју јазбину, где даноноћно читам и пишем, купио сам „Блиц“ за трећину недавно повећане пензије, помогао сам и вама, колумниста Весо (акценат на „о“), да примите плату, под условом да од ње живите.

Ради истине и читалаца, чуо сам да постоји новинар са надимком Весо (није Веса, већ Весо) и акцентом на „о“ (иначе сваки Веселин у Црној Гори добија надимак Весо, а у Србији Драгослав и Драгољуб добија надимак Дража, познати државник пок. Весо из Црне Горе и пок. Дража из Србије преврћу се у гробу због вас савремених Веса и Дража), када сам пре неколико година дао једном младом новинару „Блица“ 54 документа о највећој крађи станова, кућа, стотине милона динара, хиљаде квадрата пословног простора. Сијао је од среће, јер је тек започео да једе тешки новинарски хлеб. Обећо је да ће писати фељтон, а пре фељтона договорили смо се да дам интервју након три дана док проучи документацију. Када сам дошао да дам интервју, вратио ми је документа, скрушен, тужан, прошапутао је: „забранио је уредник Веса“. Сада то повезујем са вама, колумниста Весо (нагласак на „о“), заштитили сте моћнике, односно лопове (види Фељтон у Сведоку о тој превари и крађи, чији су актери Влада Србије и Правосуђе), јер такав је ваш морални код.

Ни краћег текста, весели колумниста Весо (акценат на „о“), ни више мржње нисам одавно прочитао (извињавам се, ових дана је ипак јаче и даље пљунула по Србима и Србији извесна Јована Глигоријевић) . Ви сте у тој бедној колумници прљали и испрљали не само личност (ви, драги колумниста, не спадате у личности, ви сте индивидуа као милиони других) Радована из јуначке и чувене породице Караџић (Кула Караџића, војвода Василије Шујо Караџић, јунак у боју на Мљетичку када је убијен Самаилага Ченгић, повезао се са Карађорђем, предводио је Радованове и моје прадедове и дедове – Дробњаке Херцеговце у освајању Београда и др), већ свеколики србски народ. Међутим, нисте ви, колумниста Весо (акценат на „о“) наивни, индиректно прижељкујете да Република Србска нестане са мапе Јевропе („…пресуда Караџићу би могла да врати БИХ у време уочи опсаде Срајева“). Дакле, повезујете ту пресуду зликовачког антисрбског суда са опстанком Србске: „Босна и Херцеговна већ дуже није функционална држава и зато све више расту тежње бошњачких (ваљда муслиманских) лидера да је претворе у своју националну државу, као и тежње Додика да што више заокружи државност Републике Српске. Ништа од тога није могуће остварити а да поново не зарате, само што би после тога рата највећи губитници били Срби“.

А, зашто би, колумниста Весо (акценат на „о) „највећи губитници били Срби“ и ко вам даје за право да шаљете Србима, посебно младом нараштају, такве губитничке – опасне поруке (да, кажу „да мир нема алтернативу“, нисам сагласан да сваки мир нема алтернативу). Одговорићу вам: зато што ви добро знате да у србском корпусу има превише петоколонаша, што је србски народ под окупацијом, што су му затрли историју, основан је Хашки трибунал само за једну страну, бомбардована је само једна страна, разорено је ткиво, душа, растројен је само један народ – с р б с к и. Сврстали сте се, овим гљивичним текстом, колумниста Весо (акценат на „о“), у огромну колону (прву, другу, трећу, четврту пету, шесту, седму, одаберите једну која вам највише одговара) мртвих и живих србофоба. Да вас, колумниста Весо (нагласак на „о“) подсећам на сва зверства и баханалије које су починили Османлије, аустро-унгаро-немачке хорде, кољачи усташе (три геноцида), балисти, неке комшије, разне тајне организације и об. службе (посебно краљевска МИ6 и Империјина ЦИА), над србским народом, нема смисла, превише имате година, а тешко сте болесни од неизлечиве болести која се зове мржња. Ви, колумниста Весо (нагласак на „о“) ниједном реченицом, мишљу, у том, да поновим, бедном и мучном тексту, немате милости за Србе.

Мој међаш и комшија испод горовитог Дурмитора, песник Рашо, ушао je у историју и вечност, осуђен је само зато што је Србин. Да сте познавали Радованове родитеље, као моја маленкост, не би вам пало на памет да га тако прљате (отац Радованов је био поносни Херцеговац – Дурмиторац и домаћин, преживео је чувене црние тројке које су 1941. године свако вече, након партијског састанака у шуми код Жабљака, слали Мошо и Ђилас да убијају угледне Дробњачке домаћине, мајка из чувене породице Јакић, васпитавала је Радована да буде људска громада). Зар нисте, колумниста Весо (акценат на „о“), приметили да су се срамне судије и тужилац застидели када су погледали у Радована како се достојанствено држао након изрицања пресуде. Тако се Исус Христос држао пред Понтијем Пилатом. Снага је Радованова планинска ријека, њу неће нигда уставити нико! Народ је србски умирати свико. Све тако даље, тамо до Голготе, и кад нам мушке узмете животе, гробови наши бориће се с вама (препев, ККС).

Даме су, колумниста Весо (акценат на „о“) паметније и рационалније од нас тзв. мушкарчина. Зато је требало да послушате поштовану вашу супригу (коју цитирате у тексту) и да се иселите у Канаду (тамо бисте изучили неки добар занат), а не да нас засипате мржњом и хвалоспевима да сте се жртвовали и остали у Србији да се „као новинар борите“ вашим пером (прљавим) против „…Милошевићевог, Краџићевог, Младићевог, Шешељевог… ратног лудила“ Такође, пред овом сиротињом рајом величате самога себе и хвалите се да сте „вечерали са П. Ешдауном у његовој резиденцији повише Башчаршије“ и да сте га подучавали“ целих пола сата (…) да у власт обавезно укључи омражени СДС“. Хвала вам колумниста Весо (акценат на „о“) за то срамно откриће, а то је да нису били битни избори и победа на изборима СДС, већ да сте у Републици Србској и свеколикој БИХ тада, уз кркачину и пијачину, одређивали судбину народа, ко ће бити у Влади, а ко неће – ВИ и Ешдаун. Тај – један од лутајућих циркузаната, вас је послушао, дозволио је да СДС уђе у Владу и захваљујући вама „није се запуцало у БИХ“ (после овог вашег међународно-државничког успеха и дугогодишњег прљања Срба, љут сам на водећу партију и Вођу што вас није ставио на листу, да будете посланик, министар, амбасадор, као што је ставио „познатог“ колумнисту из пропадајућег и острмоглављеног најстаријег листа на Балкану).

И на крају, нисте ви, колумниста Весо (акценат на „о“) ни шпијун ни плаћеник, да не говорим да сте обавештајац (то су људи посебног кова и капацитета) . Међутим, нисте свесни да спадате у актере тајних политичких операција. У теорији тајних политичких операција, основниим принципом се сматра да је најбољи онај сарадник који је убеђен да у сарадњи са страном обавештајном службом остварује савоје, а не циљеве те службе. Међу Србима их је било у прошлости, а поготово у овим временима. Ко је данас на трагу Милоша Богићевића, српског интелектуалца, дипломате и правника који је немачкој и свјетској стручној јавности понудио три тома „докумената о приоритетној одговорности Србије за Први свјетски рат“. Ко је данса на трагу Брозове јањичарке латинке Перовић (те некадашње наде србскок комунизма, недавно је издала и промовисала књигу у Загребу), која је у току крвавог верског и етничког рата у највећем јеку етничког чишћења Срба у Хрватској, на симпозијуму у сред Загреба као уводничар тврдила „да је примарна српска одговорност за тај рат“. Нећу спомињати оне „Србе“ који су тражили бомбардовање Београда. За једним таквим кукате у тексту и кажете: „Зато су нам потребни лидери какав је био Зоран Ђинђић, а на то ћемо још дуго чекати“. Поново ви, колумниста, употребљавате множину, говорите у име свеколиког србског народа.

И тако, поприличан број вас актера тајних политичких операција, „хватала“ је камера два сата на пријему у част једног принца и његове пратиље. Није тешко погодити ко је и по ком критеријуму направио списак званица. С чашама рујног вина и других пића, уз одвратне кезове, аплаудирали сте контроверзном госту и подржали његове поруке у којима је зациментирао постојање државе Косово. Њему није ни био циљ да посети Хрватску, Србију, Црну Гору, већ да кроз и преко тих окупираних земаља стигне у Приштину (шта је рекао шиптарским вођама и на који начин су му се они захвалили, требало би да пишете ви велики србски колумнисти). Хоће Он (основна порука у говору) и Они, уз помоћ вас актера тајних политичких операција, да нас поново уједине, сакупе и да нам у догледној будућности приреде још један крвави разлаз, као да ових до сада није било и превише. Таквим посетама, уз аплаузе вас актера тајних политичких опереација, сви се они враћају и свраћају у Србију попут лешинара и надносе над масовне гробнице, згаришта и рушевине да осмотре стравичне учинке и властите деструкције.

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: