Vreme je da crkva, posle ovolikih naukom neutemeljenih tvrdnji, otvori novo poglavlje u kojem bi nauka bila, njen celoviti sastavni deo, prihvaćena kao jezik Božije istine

Vreme je da crkva, posle ovolikih naukom neutemeljenih tvrdnji, otvori novo poglavlje u kojem bi nauka bila, njen celoviti sastavni deo, prihvaćena kao jezik Božije istine

 

Definitivno se mora um i razum odvojeno posmatrati kao dve sasvim različite osobine.

Um je jedno a razum sasvim nešto drugo. Umeti nešto uraditi je jedno a razumeti sasvim nešto drugo. Svaki živi organizam je snabdeven odgovarajućim umom u svojoj domeni. Ptice umeju kao niko uspešno i lepo leteti, ribe plivati, majmun skakati i.t.d. Razum je sposobnost razumeti zašto kako i šta i zbog čega se nešto dešava da bi se izvukla pouka na osnovi koje bi se donosile odluke. U svojoj biti, razum je jezik nauke što formira shvatanje, svest a stim i savest, od Boga najviši dar koji čini čoveka čovekom ili ukoliko se zloupotrebi nečovekom.

Može se slobodno reći da je nauka od Boga nam podareni jezik koji omogućava komunikaciju kako izmedju ljdi tako i izmedju ljudi i Boga. Samo dobrim proučavanjem tog jezika možemo saznati gde su nam granice, onog šta možemo i šta smemo. Pitanja na koje još nemamo odgovore i pored najvrednijih naučnih ispitivana i proučavanja nauke odnosno Božijeg jezika ostaće Božijom tajnom po Božijoj volji sve dok nam se ne otvore vrata nauke po tim pitanjima odnosno u domeni Božije volje. Daleko je iskrenije pa i poštenije da na pitanja koja sebi postavljamo a nemamo odgovora reći da je to u Nadležnosti Boga i da će mo na njih dobiti ili nedobiti odgovor samo po Božijoj volji, samo tada kad Bog bude predvideo da nam jezikom nauke odgovori na ta pitanja.

To znači da crkva i njeni poglavari moraju ići u korak sa naukom kako bi razumeli i sebe i Boga.

Crkva može samo u celovitosti sa naukom doći do verodostojnosti slave i uticaja. Kako sada to stvari stoje, ovako odvojena od nauke, niti može biti za većinu sveta verodostojna niti dovoljno napredna a niti dovoljno konzervativna da bi bila od Božijeg uticaja na sebe i sudbinu sveta. Razlog tome je to što su se većina poglavara crkve stolećima odmarala na svetim kostima Hrista pa preko prosvetitelja Svetog Save sve do današnjih dana a da se nisu ni korak unapred pomakli ni po pitanju nauke odnosno usavršavanja Božijeg jezika koji nam omogućuje razumevanje sveopštih savremenih situacija u kojoim živimo a na koje treba naći odgovore kako bi mogli dalje ići i opstati. Mnogi su odabrali najlakši put, put slavljenja bez doprinosa svoga nauci odnosno razumevanju Božijeg jezika. Na taj način su crkve izgubile verodostojnost, atoritet a stim svoju moć i državotvornost. Silom i mačem se ne može sačuvati verodostojnost niti autoritet na duge staze a isto tako je to nemoguće sa podgrevanjem priča koje više liče na bajke nego nauku odnosno istinski Božiji jezik. Ne može niti sme crkva uzimati sebi za pravo da širi Božju reč koju Bog nije odobrio svojim jezikom nauke nama, ljudskim bićima. Pitati možemo ali odgovoriti umesto Boga ne potvrdjeno naukom ne možemo niti smemo ukoliko nam nije poznata istina za koju će jednog dana po volji Božijoj doći na videlo. Samo istinom i samo poštenjem uz razumevanje nauke odnosno Božijeg jezika Bogom nam data možemo se nadati lepoj i dobroj budućnosti zahvaljujući razumu kolko i umu! Širenjem vere mačem i ognjem je započela propast Hristovog carstva a ako se ovako i dalje nastavi doće do propasti sveukupnog čovečanstva. Crkve, vere, dogme i njihovi poglavari moraju prepoznati nauku kao božji jezik da bi mogle Božijoj volji a stim i čovečanstvu služiti. Ne smeju se vere ograničavati samo slavljenjem starih svetaca i apostola a ne prepoznati hteti nove vesnike, apostole svetce Božije volje koji nam se najavljuju kroz nauku. Nikola Tesla je najslikovitiji i najubedljiviji dokaz takvog ponašanja crkve. I ako je bez i najmanje sumnje prosvetitelj čovečanstva bez čijeg bi uma i razuma celokupno čovečanstvo sedelo u mraku, sve što se u fabrikama okreće i vasionom poleće ne bi danas postojalo, niti radija niti daljinskog upravljača pa ga ipak crkva nije, čak ni za svetca proglasila. A kad se neki crkveni poglavar razboli i ode u bolnicu na skeniranje ne smeta mu činjenica da je i skener Nikole Tesle delo.

Vreme je da crkva, posle ovolikih naukom neutemeljenih tvrdnji, otvori novo poglavlje u kojem bi nauka bila njen celoviti sastavni deo prihvaćena kao jezik Božije istine.

 

Dušan Nonković-Teodorović

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: