Kanadski general, svedok na sudjenju R. Karadžiću; Muslimani ubijali i sobstvenu decu da bi okrivili srbe

http://beograd.in/zlocini-sda-alije-i-bakira-izetbegovica-nad-muslimanima-u-bih/

muslimani-ubijali-svoju-decu-0

Da nije bilo ilegalnog referenduma, ne bi bilo ni rata u BiH. Sve odluke vezane za sudbinu BiH su se trebale donositi koncenzusom predstavnika sva tri naroda!

Za rat u Bosni je kriv Alija Izetbegović. Svi su 1992. potpisali Kutiljerov plan, ali Izetbegović je po povratku u Sarajevo odbio sporazum. Mesec dana kasnije rat je buktao širom zemlje. Prve žrtve u BiH su bili Srbi. Tako već 13. septembra 1991. sa teritorije Hrvatske granatirana je Bosanska Dubica. Tom prilikom je poginula Anka (Simo) Zec 1934. godište. Dakle, pola godine prije referenduma o nezavisnosti BiH imamo prvi napad na teritoriju BiH i prvu srpsku žrtvu. Nije tačno da je rat u BiH počeo 6. aprila, nego se to desilo mjesec dana ranije ubistvom srpskog svata u Sarajevu i zločinom nad Srbima u Sijekovcu, koji su počinili Patriotska liga i hrvatske paravojne snage.

Kakav je bio tretman Srba u ratnom “opkoljenom“ Sarajevu vidi se iz intervjua Mirka Pejanovića, jednog Izetbegovićevim vlastima ‘lojalnog Srbina“, člana ratnog Predsedništva BiH koji je za sarajevski list BH Dani rekao da je u Sarajevu pobijeno samo u prvim mesecima rata dve do tri hiljade Srba. Iako su prvi meseci rata prema Pejanovićevim rečima bili najgori za sarajevske Srbe, zločina je bilo i kasnije tokom 1993 i 1994. Srbi su ubijani su na ulicama, u svojim stanovima, na radnim mestima, u mnogim mučilištima. Na Trebeviću su bacali Srbe u pećinu „Kazani“, pre toga ih ritualno ubijali umobolnici Mušana Topalovića Cace. Glave zaklanih Srba izlagali su u Osnovnoj školi na Bistriku.

A, onda je na red došla Srebrenica. Krvnik Naser Orić, za vreme svoje strahovlade u Srebrenici, počinio je brojna zverstva, ne samo nad zarobljenim srpskim civilima i vojnicima, već i prema muslimanima u ovom gradu. Ibran Mustafić, jedan od osnivača SDA, tvrdi da je bošnjačka vojska ubila 1.000 muslimana u Srebrenici.a zločini u tom gradu su „dogovoreni genocid“ između Alije Izetbegovića i međunarodne zajednice, odnosno tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona.

Vrh takozvane Armije BiH, na čelu sa komandantom Rasimom Delićem, bio je upoznat sa likvidacijama muslimana koje su u Srebrenici počinili Naser Orić i njegovi ljudi. U pisanim svedočanstvima muslimana iz Srebrenice navodi se niz primera Orićeve bestijalnosti prema sunarodnicima – od toga da je u zaštićenoj enklavi UN razvio švercerski biznis, do brojnih ubistava nepodobnih muslimana/sada Bošnjaka i silovanja bošnjačkih žena…

„Naser Orić bio je poznat po tome što je odvodio devojke i žene iz Srebrenice po svom izboru i neke od njih silovao. Znam za slučaj jedne lepe djevojke po imenu Zlata, iz Kamenice kod Zvornika, koju je Naser silovao“, navela je u svom svedočenju Šaha Čohadarević koje je dala vojnim istražnim organima Armije BiH u Tuzli 1995 godne,sa potpisom generala Jusufa Jašarevića. U ovom dokumentu, prema svedočenju Huse Salihovića i Fahrudina Alića, Orić je silovao izvesnu devojku Beharu, kćerku Rifata iz Boljevice. Huso Samilović, major muslimanske vojske koji je oteran iz jedinice jer je kritikovao Nasera Orića kaže:

“Naser Orić uzimao je humanitarnu pomoć za sebe, a potom je prodavao na crnoj berzi. Kriminalne aktivnosti, sve dobre stvari i sve loše stvari vezuju se u Srebrenici za Nasera Orića. Dok su Orić i njegovi slavili i bogatili se na crnoj berzi gladne žene i deca želeli su samo da pobegnu iz mafijaškog grada.“ Danas je taj zlikovac idol mnogim idiotima u federaciji…

Navršila se i 21 godina od eksplozije u Ulici Vase Miskina,gde je ubijeno je 17 (Bošnjaka i Srba) i ranjeno oko stotinu ljudi. Televizijske kamere našle su se na mjestu zločina za manje od jedne minute. Ja bih upitao Bošnjake kako je to moguće? Nezavisna istraga nikad nije provedena. Istragu je uradio KFOR i izveštaj uputio UN, koji se kasnije na volšeban način „izgubio“. Kanadski general Lewis Mackenzi koji je učestovao u istrazi u svojoj knjizi piše da je nepobitno utvrđeno da to bila tempirana eksplozija koju su izveli Bošnjaci:

„Takve žrtve ne može da izazove minobacačka granata, niti su Srbi sa svojih položaja, zbog okolnih zgrada, mogli da pogode to mesto“.

Svi povređeni i poginuli, imali su povrede samo na donjim ekstremitetima, ali ne i rane po glavi, prsima ili ramenima, što govori da se nije radilo o (srpskoj) minobacačkoj granati, već o pešadijskoj tzv. rasprskavajućoj mini, koja je postavljena nesporedno pred režirani zločin. Nakon eksplozije u Ulici Vase Misikina, ponovio se sličan scenario na Markalama (jedan).

Svi bombaški napadi po Sarajevu isplanirani su kako bi se prikazalo što veće stradanje civila, koje bi izazvalo reakciju međunarodne zajednice odnosno kazne za tadašnju SRJ i RS. Na suđenju Radovanu Karadžiću, svedočio je bivši pripadnik Službe državne bezbednosti MUP BiH Edin Garaplija, koji je rekao da je tokom rata u BiH delovala tajna vojna jedinica „Ševe“ i da je odgovornost za njene aktivnosti snajperskog delovanja i napada na civile prebacivana na Vojsku Republike Srpske. Garaplija je rekao da je reč o tajnoj vojnoj jedinici koja je delovala uglavnom u Sarajevu, ali i na drugim područjima, pa i u inostranstvu. Jednicu Ševe je u maju 1992. osnovao tadašnji ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić i njen rad je bio potpuno tajan, rekao je Garaplija. Samo su Delimustafić i manji broj rukovodilaca znali za njihovo postojanje, među njima i Nedžad Ugljen, jedno vreme podsekretar u SDB posle otkrivanja ove organizacije je ubijen. On je neposredno prije nego je likvidiran, na više mjesta tvrdio je da će ga ubiti Bakir Izetbegović i išao je po mnogim redakcijama u Sarajevu da to saopšti novinarima.

Ćelo Delalić (nekadašnji komandant Devete brdske brigade Prvog korpusa Armije BiH i član sarajevskog podzemlja) ubijen je,a samo nekoliko dana prije toga, dao je intervju Slobodnoj Bosni koji je objavljen posthumno, u kojem je najavio da će ga likvidirati Bakir Izetbegović. Tajne muslimanske službe bile su povezane s Bakirom Izetbegovićem i učestvovale su u mnogim ratnim te poratnim korupcijskim prevarama i imale veze s kriminalcima i ratnim profiterima.

Lider “Ševa” Nedžad Herenda je još priznao da je iz snajpera ubijao civile po Sarajevu i da je ta služba 1995. snajperom ubila francuskog pripadnika Unprofora i potom je to pripisano srpskoj strani. On je posvedočio i da su „Ševe“ 1993. pokušale da ubiju generala ABiH Sefera Halilovića. Umesto Halilovića, ubili su njegovu suprugu i njenog brata aktiviranjem eksploziva podmetnutog na terasi stana generala, koji u tom trenutku nije bio prisutan.

Podsetimo se da je bivši komandant međunarodnih mirovnih trupa u BiH general Majkl Rouz izjavio u Hagu, da su snage muslimanske Armije BiH katkad pucale na sopstvene civile. General kanadske vojske, bivši UNPROFOR-ovac, Dejvid Frejzer rekao je na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim sudom da je bilo slučajeva da su muslimanski snajperisti gađali svoje civile, čak i decu, kako bi Srbi bili okrivljeni.

“Mi (UN) smo uložili zbog toga protest vlastima u Sarajevu,“ rekao je Frejzer. Član tadašnjeg ratnog predsedništva BiH Ejup Ganić „ostao je bez reči i nije bio srećan kada je čuo za postupanja muslimanske vojske prema sopstvenim civilima“, kazao je Frejzer i priznao da nikad nije čuo da su Srbi napadali sopstveni narod.

General Atif Dudaković, koji je odgovoran za zločine nad Srbima, lično je naredio da se u leto 1995. pobije najmanje 50 muslimana kod Pećingrada, nedaleko od Velike Kladuše! Dudaković je dospeo u žižu interesovanja ovdašnje javnosti pošto je objavljen snimak na kome se vidi kako on lično naređuje paljenje srpskih sela u vreme akcije „Oluja“, a odgovoran je i za stravične zločine nad muslimanima u Zapadnoj Bosni!

Zagrebački „Večernji list“ objavio je da je Dudaković u leto 1995. godine prilikom osvajanja Pećingrada naredio da se pobiju svi članovi pregovaračkog tima Fikreta Abdića, ali i zarobljeni civili, među kojima je bilo žene i dece! Ovaj dnevni list tvrdi da je zločin u Pećingradu snimljen i da je još pre nekoliko godina dostavljen Haškom tribunalu. „Večernji list“ je objavio i nekoliko kadrova iz ovog snimka…

Dvadesetak godina od početka ludila na Balkanu, shvatamo da je Alija u amanet ostavio samo jad i bedu, pogotovo u ekonomskom, ali i u duhovnom smislu, a sve zarad stvaranja države u kojoj će njegova familija uživati. Alija je najodgovorniji za duhovno unazađivanje muslimanskih građana, koje danas nazivamo Bošnjacima. BiH nikad neće postati država dok ne raskrsti sa Alijinom politikom unazađivanja, a to se verovatno neće nikada desiti…

Za kraj,podsetimo se još jednom reči člana Akademije nauka i umetnosti BiH, filozofa Muhameda Filipovića koji je izjavio da rat u bivšoj SFRJ bio bi sprečen, da nisu intervenisali stranci, koji su silno željeli rasturiti Srbiju i Jugoslaviju. …

“Došao je Voren Cimerman (tadašnji ministar vanjskih poslova SAD) i držao huškačke govore protiv Srba i Slobodana Miloševića. Rekao sam mu da će nezavisnost BiH značiti rat i pitao hoće li nas Vašington podržati, na što je on rekao da hoće. Tada sam na televiziji rekao da će biti rata, i da će on biti veoma krvav, da bi sutradan Alija izišao pred narod i izjavio da ‘građani BiH mogu spavati mirno i da ja pričam nebuloze’, rekao je on, dodajući da je tada nazvao Izetbegovića i odbrusio mu: Nemoj, bolan davati takve nebulozne izjave. Ko ti je rekao da je za rat potrebno dvoje, za rat je potreban samo jedan idiot, pa ti sad izaberi,“ prisetio se Filipović…..

Srebrenica je apsolutno dogovorni zločin između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. Izmišljeni genocid u Srebrenici bio je najveći trijumf pranja mozgova u pogledu ratova protiv Srba.Kanadski General Luis Mekenzi prvi komadant zaštitnih snaga UN u Bosni i Hercegovini, tvrdi da je broj ubijenih Bošnjaka u Srebrenici znatno manji. Nakon višegodišnjeg istraživanja, Međunarodnom sudu u Hagu je dostavljen popis od nešto više od 2.000 pronađenih tijela Bošnjaka u i oko Srebrenice. Taj broj uključuje i žrtve nastale u tri godine intenzivnih borbi na tim prostorima.Po proceni načelnika generalštaba armije BiH Envera Hadžihasanovića na suđenju generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću (6.4.2001, Transkript s. 9532) u povlačenju mešovite muslimanske kolone 28. Divizije iz Srebrenice za Tuzlu poginulo je 2628 vojnika i oficira ABiH.Egzekucija oko 1000 ratnih zarobljenika u Srebrenici od strane jedne diverzantske jedinice, čiji je položaj u srpskim snagama u građanskomratu nejasan, a čiju većinu pripadnika su činili saradnici zapadnih tajnih službi, prvo je propagandom udesetostručena, a zatim okarakterisana kao genocid i pretvorena u simbol koji je nadvisio i Holokaust.

U Srebrenici se nije desio genocid, već masakr, jer da je neko, kako tvrdi, imao nameru da počini genocid onda ne bi vodio ženu i decu u Tuzlu. Zločini su bili i od lokalnog stanovništva zbog osvete, kojima su na zvjerski način ubijana djeca, žene, sestre, braća i roditelji oko Srebrenice. Da nije bilo zločina nad Srbima oko Srebrenice, danas ne bi bilo groblja u Potočarima! Spomen-kompleks u Potočarima ne predstavlja spomenik žrtvama Srebrenice, već svim muslimanima u BiH. Tamo su pokopani ljudi iz najmanje 15 opština! DNK ne utvrđuje ni način, ni vreme smrti!

Mirsad Tokača, predsednik Istraživačko-dokumentacionog centra iz Sarajeva, izneo je dosad nedemantovanu tvrdnju da se na spiskovima „žrtava“ nalazi „500 živih Srebreničana“. U Memorijalnom centru u Potočarima sahranjeno više od četiri hiljade ljudi za koje se ne zna na koji način, kada i gde su stradali. Član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Amor Mašović, priznao je bivšem tužiocu Haškog tribunala Karli del Ponte, u julu 2007.godine, da federalne vlasti nisu uspele da utvrde način na koji su stradala brojna neidentifikovana lica sa šireg područja Srebrenice, kao ni njihove osnovne podatke, kao što su pol i godine. Mašović je u strogo poverljivom dokumentu 30. jula 2007. godine, Del Ponteovu zamolio da dostavljene podatke ne objavljuje “ni za živu glavu”. Masovna zloupotreba i lažno predstavljanje posmrtnih ostataka ekshumiranih na područjima borbenih dejstava jedan je od najvećih moralnih skandala i ključna komponenta srebreničke obmane.Alija Izetbegović je sahranjen kao narodni heroj, ali u Srebrenici muslimani ga drugačije pamte….

Schreibe einen Kommentar

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: